Велика Србија

БР. 130.

СОЛУН. ПЕТАК 19 ЛВГУСТА 1916

ГОД. I.

ГРВТПЛАТА НЗПОСН: Модетас Јз фганх« трожесечпо 9 фргнмо г: ;«аш,с 36 фр*ва *1 Н&'1А ОГЛАСИМД : С»уцл игл»с» ОЗС фраз. чј пстатнчг ре.- ч » ».-г» аглапм ги кигогб«. Нозаа оо полаао коиго»р*в1 1 даЕллжатсквк заатуанттг . 'г ДНСТ иЗо!АЗИ СсЛКИ ДАН ПО НОД\|* Кчвг* ?а«т« грехс Кра* Срп Геж. К*тлт*л*» 7 Салуиу гуконнси ск ак 81 *аћају Отаа ргсакцвје Коломбо улица бр. 33 8*100140*

По]е*л*К бројев« ов могу добвти у Солуву жод к»ввције ,Друшт*» грчне штамае* ул. ћудгтрохто*: бр. 5, блвзу гл»вне соште.

БРОЈ 10 сант.

Днрекгор А. 10ВАН0ВИ1\

БРОЈ 10 сант.

Ко другомо ј „Међу поједшим народима, као и међу по једвпим лицима, налазе се врло често такви, који теже за освајањем туђега- Своје благостање они налазе у несрећи других. Такве су оне грабљиве нације, које, заслепљене »свештени.м сгоизмом*. одричу суседима право да самостално уређују своје државне органнза ције У природи пак владају морални и божански закони, који не • опходно треба да се чувају. По сили тих закона, лре или после, крпвица биће кажњена, а доброчинство — награђено»• Народни Права“ ■ д 10. јуна 1916. На овај и овакав ничив сви бугарски листови, без ра8лике, дакле и службени органи п независни органв слободнвх народзах маса, нравдвли су и об. ашњ&вали, у времвну кад јв цео бугарски народ живзо у самообмани о дефинитзвној победи, свој положај, своју издају и своје намере за »кажњавањв вероломне Србзје«, односно у ништењв српске самоетанности. Цез рад Бугарске, прв и током овога рата, упућен јв био у правцу осгварвња двмонских прохтева и планова. Оз св није развијао само у границама заI довољвња бугарских „нациозалних“ аспирација, нвго Ј>, увијен ввшто намолованим плаш тем „историјсках права ц , скривао у себи демонскв основе злобв и зависта и раззијао се у иуној сагласностл са мегаломанским цаљевима једне ненасите и покварене расе. * Пре уласка Бугарске у ак* цзју, у корист Централних Са ла, онда кад су силв из Споразума нудиле Бугарској, за њену солидарнозт с ослободитељком Русијом, чак и од срп скога тола, Бугари су почелз показиват?' своја рогоне. Још тада је погпредседник бугарског Собрања, Момчилов, кзјг/ вио да је споразум немогућ сзе док се РусЕЈа не одрекнз Ца риграда. «Цариград — казао ,је тада — можа доћи у ма чије друге руке само нв у руко Ру сијв и крвавог руског царизма«. Он јв иввесно рачун^о, да мегаломански прохтеви Бугарске

аму копа морају целом свету бити првчи чак и одвиталних интереса ввлике бугарскз ослободитељке. А то јз онб.) исти Момчилов, који је, у интерзјуву са до шснзко* „П«сгер Л 1 Јда», казао, аре неколвко дааа. да јо Бу гарскп, још у почетку овога рата, без обаира да ли ће бу гарске «н&ционблнз« аспирацвје бити задовољене од стр .1 но Сала из Споразума, била рзшвна да ратујз на страни Цзнтралних Сила Са не мање искрености и исто толико надутости кочоперио се орган бугарске владе. У броју од 17. јуна оее године писзо је »Народна Права»: «Ма не можемо да пошоиажемо једну аолитику раЕнотеж", која има задатак да бугарску (!) Македонију као и моравску долину (гле та њега!) преобрати у српеке бесправне провинције и да сраској краљевпни дода народности хаб »буршке монархоје* ... II зато ггрСд лози Споразума не могаху да задоводе аспирацлје Бугарске, која не можв равнодушно да гледа увећавањв једне вероломне сусетке нашим и ту/јим земља ма«. А у броју од 19. маја 1916. * Курзив је нашгодине нсти ласт, рачушјућа да је мир на прагу и да ће га бугаро-немачки дипдомати дакти' рати, упућујв овима и овзкве великсбугарске жвље: ^Постојање српске држав*, ма у којсј Љзрми, значи иостојање сгалног на рушавања мира... . Тч држава... треба■ да буде збрисона с лица земљчна. То није злоба, није варварство-... Нашој дипломатији предстоји да искорисги Бвзмаркову максиму: никакве великодушности при закључењу мира«. * Уласком Румуније у акцију у корист Сила из Споразума ситуација за Бугарску постаје безизлазна, а њен цотпуи а дефинигиван слом известаа и страшан. Положај Србије и Бугарске од сада се мсња и дефипптивао долази у обрнут однос. »То ће — како би казао »Народни Права» — да послужи за потврду истзне, да грех и прз ступ не остају бгз казне, и да заслуж^на награда, с друге стране, ув-ћава уверење и снагу о нах који се боре за истенска

пргв! и слсбоде«. Пред извеснам сломом Бугарске, у моменту кад се она налази ни на небу ни на звмљи, ввћ на грани од облака, ^ појављују се контуре страховите од мазде Правде.^Нресуда је изре цена- Њу су изрекли сами Бугари. Оза се кеће и не сме мењати; само ће, ради примера поколењима, добити своју ираву примену, по оној народној: »Ко другоме јаму копа ...!« А ту првсуду треба понсвити: »ПостојаЊ5 бугарске држазе, ма у којој форми, значи постојање сталног нарушавања мира.... Та држава треба да буде избрисана с лица 3: мл.ина.... То није злоба, нвјв варварство^. И када пресуда бу де извршена, кад Зугари на себи осете сву тежану последица злочина, прапреманог и једним делом извршенсг против/ Србије и сраског нзрода, тек онда ће и они схватити и оцвнити нитко°лук и сграхоте својих демонских планова и — Правда ће бити задовољена!

ПОЛНТИЧКЕ ВЕСТИ Атина. — Г. Зашшс је дуго колаборирао са г. Венизелосом о општем стању Грчке. Атина. — „Неон Аети“ јавља да г. Заимпс наје ннкоме саопштавао своје мишљење које се тиче садашњег стања у Грчкој. Исти лист ппше да је г. Венизелос послао једно писмо г. Заимпсу у коие изражава жељу да влада престан*. са отправљаљем само административних послова. Влада треба да узме сву одговорност на се н да дела како интереси зе.мл.е захтевају.

Румунија у рату Изјава румунског краља Букурешт, 18. авгусга. Румунски краљ је изјавио да и поред тога што је немачног иорекли и из немачке фамилије није се ни тренутка нолебао да испуни своју дужност као румунски суверен. Објављивање рата, од колико је дело румунске владе у толико ?е и његово. Румунско напредовање Букурешт, 18. августа. Румунске труае настављају аобедоносно своје напредозања. Ме ■

стимице аустри/ске су ве труие иовукле на одбранбену линију. Ступање Руса Букурељт, 18. августа. Рускв су труие веИ уш.ге на румунску теритврију. Зх сада има 60.000 аешадије 16 хиљадх козака и 10.000 Срба. Манифестације Браћану Лондон, 18. августа. ПриреЏне су величансшвене ма кифестоције БраКаку у Букрешту ирвд његовим станом. Огорчење Мађара Берн, 18. августа. Ма/Јорски листови нааадају огорчено аустро-угарску владу сваљујуби на њу кривицу због акције Румуније. Пре интервенцијв Берн, 18. августа. СазнаГе се. да је германофил Маргиломан тражио од Аустрије за Румунију концесије у Буковини и Трансилванији , иа да аредузме мере за задсжавоње румунске акције и замену Браћановог кибинета. Граф Тиса је одбио давање концесије и тадо је Маргиломан одустао од свог илана.

Странг штампа Акција Румуније Париз, 18. августа. ,Либерте:“ „Акција Румуније првдстввља завршење нашег плана ?аскршимо балканске амбицијв кајзерове. Свеза Румуније и Руса угрожава директно Угарску, а посредао гериански блок, паралишући истовреШво Бугар* ску. Исток ностаје главно попраште ввропског кОнфликта. Ми држимо, да се мир може добити и у Бечу, на штету Берлина. „Тан>: «Грчка види данас на својој територији Савезнике, који се бореса њеним непријатељем и објављују аен пссао док она остаје скрштених руку пред пустошешем својих покрајина. Румунски краљ може поучити другесуверене, даслушајуглас народа.* »Журнал де Деба>: ‘Ингервенција Румуније је нова залога победе. У колико она бодри Савезнике, утолнко баца у охајаље централне државе.» „Журнал*; ‘Требаће много стотина људи непријатељима, па да се могу борити са трупама румунског ге-