Велика Србија

СТРАНА 2.

В Е Л И К А

С Р Б И ! л

‘33

будс на чеду свих осталих, није вишв ни пО:ледна. Не слј жимо се претеганим изрази* мт вз потитичких рачуна. Кажемо са свим болом своје душе да никада до сада опстанак грчког народа није к ор е н и т и ј и тио угрожен, Немојмо крити. Грчка јз у роппу. Последшд дах није изашао. Душа се још снажно бори у разрушезон телу. Елефтертос Венизблос показао је прекјуче колвко је несавладљнва рунЈа Грчкв, коју «Спасиоци> њени толико журе да отарате у 1 роб. Али је потребна општа распаљеаосг духа и силе, ОтЈџбине Нужно је да се без одлагања гзврши воља народна, како се она изразнла иа народном ми лингу од недеље Иначв ће злочин с т в о против народа остатв непоправно. Сугра 1>в народ баци.тп нроклетство за пропаст на главе н е п ри ј ат ел> и м а. Али се Грчка нбће спасти поу;оћу нозннх проклетстава и помоћу неколико вешала на пијацата атин ским. Народи имају погланзто садашаост. У име непосредног спасеша Отацоине, намеће се експлозија народпе воље- Прексутра 1 е бнти сувише доц-

. кан. Маршевн б» куреижп јесу посмртнн маршевн за Атипу. (Бј>ој од 16 августз). ј ' Пол Луј. Р. 8. 1Л д 1 дал.ег прециз нјег разумеваша смисла солунског гокреГа нтводило и ову белешку из јутрошше *Ма кедоннје > • Управо су 6ест!’ДШ1 оин којн протурају гласове да је покрег претеча зутономије, а још бестиднији они који тврде да француска Врховна Команда подржавт такву> маштарују, која је поникла у главама неквх кој .1 с; ећом нису Грци. Усганички иокрет је послеапца народне побуне због вођене пздајничке политике а протрам му је да спасе част народну н ца отхлони пр< иаст у коју се 1 ура отаџбина- Устанеци нису ни за тренут заборавглм у СЕоме рзду општу отаџбину, и иокориће се одмах владп кој* је ње достојна ,и која неће водили политику хо е п ц о л'е рн с к у. Што се пак тпче расположења француске команде, жалимо што пе може мо ха откријемо пешто што светлије од сунца показује да су сни кој < је ‘оастављају иравн иредсташ ци Француске, која је св тда најфилелннскија.*

СА РАТНЦХ ^ОНТОВА Званичнм ноиииинбк

Са нашег Фронта Солун, 21. августа. На левом српском крплу бугарски су напади са свим ирестали. Бугари су напздали северније али су бнли одбијенп. На центру нвје бнло ништа еажније. У зони Дојрана јака зртвљериска ватра. Код Струмб обична канонада иа кзвесним местимаПотопљен с>марен Атина, 21. августа Потврђује се званично, да је нрексикоћ у блп.нни Пвреја Савезничка флота потопила један немачки сумарен у моменту, кад се овај на једној усам.кеној обзли сиабдевао угл.ем. Француски коминике Париз, 21. звгуста. Сем јакс артрљернске ватре северно и јужно од Соме ништа се значајннје ннје десило на (јронту. Италијанска коминике Рим, 21. августа У току јучерашњег дана је била јака пешачка борба на Трнјептском -фронту- У долини Зугане непрпјател,

је н' пао на наше положаје код

Чм

вароиа али је био одбијен. Непрзјагел.ски авијагичари бомбардовали су извесне положаје не причинивши ни* какве штете. Бугарски терор Атина, 21. автуста. Телеграфишу из Кожана, да судећи по званичним извештајима грчких втасти у Костуру, Бугари злостављају стансвништво у тој области. У мно1им црквама те области попови су при иорачг да се моле Богу за Фердинанка, слике крзља Ковстантина су скикуте а Ферди гандове свуда истакнуте. Бугарски сфицири јавно причају да ће

псшто протерају Савезиаке, протерати и Грке. Учителш, ггредседнпци опч.тина и свештенпцп не смеју да се вра ге у ■ воја л!еста. Грчке властп из Ко стура траже да се удале грчки којници словеиског порекла јер они пот помажу Бугг-ре. Бугзра пл.ачкају где стигну. рј СИ у Мзџзрској Петроград, 21. августа Русп су прис ели >а маџарску границу коју су гаузелн, 30 врста јужно од Мадвоне. Бомтардовањз Рушчука Атина, 21. августа Румунска је артиљерија силно бом бардовала варош 1’ушчук на Дунаву. Детал.и не достају. Бомбардовањо румунских вароши Атииа, 21. августа Јавл.ају ш Букурешта да је цепелин који је бомбардовао Букурешт бацпо бомбе на варош Балчик и Набијои. Штете су непознатеРуска флота у Костании Букурешт, 21. авг. Једна ескад])а руске црноморс<с флоте приспела је јуче у јутру у румунско пристаниште Костанцу. Руски је адмирал одмах одатле одпутовао за Букурешт где га је румунски краљ Фердинанд примио у нарочигу ауди јенцију. Изгледа да је овај састанак у вези са операцпјама које ће руска флота предузети у Црном Мору прогив бугарских обала, да би припомогла успеху руско-румунских трупа протгв Бугарсге. Нова русна офанзива Ловдон 21. автЈављају из Петрограда да се развија

очајча б<.роа у пј лвцу Нладпмгр ВоЛИН-.КТ1 и у обтасгн Ток ца 0|>анзнва на Ц'лом кар) токо .1 фронту ргзвија се са велнким успехом. Илшесу груче у т . ку ј“Д> ог дчна заузеле једну серију планпнских лзнаца н брдт која им д- звол.авају да утврде свој ) положаје за буду 11 е операцнје зајгдно са румунским трупама- Аус 1 ]>о т-емачки војници' статно се предају н то та це лом фронту.

7 част СроЕЈе Једна дирљиза маниФвстација Жен«ва, 21. августа. «Ко.мите Национал- пр> редио је синоћ коифереицију у част верне Србије. Огромна маса најотменије публи ке присуств вала је. Говорили су пастг.р Франк Тоиа, председник кснференције и Пол . (абе. Кад је озај поменуо Румунију, дошло је до буриих маннфестација. Румунскп иосланик Панлиано говорио је из ложе: «Ма с>-о с вама, п то до крајње победе.« Потом је цублика стојећи саслушала срис, у, румунску н сагезннчке химне Потом је био пријем код српског кон сула у Швајцарској. Шове председнкк савета изк ворио је у име варошп; > Румунија је са днвљењем пра. ила херојскс начоре Србије, која иам јс свима дала велики приме, шта је каДра учимити врлпна и храСрост народа, чија је цт-родна свест достигла вн соко 1 а впће Нагшјам свима Савезии цича, а нарочито Србији, тој доброј и верној суседца Румунији, јер ннкада у току векова наје бпло најмањег сукоба између ове две државе- (Радио.)

ога&аЈЕ у Атеее

С; везничка еекадра пред Пирејм Атзпа, 21. августа. Ф,)»вцјсво - < аглеска гскпдра, под командом фраац свог адмарала при ивћенл ја ј 0 ш цре тра д>на у блвзина Маратоне. Јуче око нодве она је опажена у правцу Еггпе и св. Козма. Јепли контраторниљбр ту се о двојго а извргпао јз изввђ; њв год Кервсгиоиг. ГГ> том је оокацра наставила цут ка В- стилвји. ДрЈге ратве лађе из' билс су год Пиреја, а јсдзп нонтраторнаљср ушво је и у само присла нои.те и оЈТао у њсму ч»тав час. Око 5 чвсова по поаие марински атаи-е француског носланства отјј тао је чамцсм па адмернлгку лађу Тал.а је број савезиичких рнтввх Оро дова био око 60. Е кадру су нрнтила два гилроилвиа, који еу летела ннд Пирсјем до фагерспвх обала. Узапћивање немач. бродова Ачива, 21, ангуста. Преијјча око 1 час ио подне издао је прегбвро сл<Де!и еоменикс: „Присуство сапе8ничне ескадре у водаиа Иир<Ј 1 нгјв управљвво против Грчке и н<ма памеру утикати на њу. Цил јо тој акцвји саио прелуЈимнње мера иротив непрвјатеља Спора»ума«. Са>слввчка флота ковцентрована у Пиреју птоси 22 дреднота и вротнрице, 38 лакнх л< ђн, 4 трансиортоа и 4 хидропд>на.

ИрексЕноћ око б чассва пред вече одсљењн мрнара псчела су узапђова •га немачке трп вачке лнђо снтерни ра«е у Пирсју од иочетга рата. Те су л-.ђе: „Б-гдад“, „Твнсс« , Анатолијб' 1 н ,.1Первф‘‘. Посаде оввх бродова ухвишже ст. У току ноћи у заливу Садомвне узниђено је још 5 аустропемг.чких брсдова. Лота Споразума Атипн, 21. нвгуста. Јуче по содке преднли гу пославепи Споразума грчкој влази сзедсћу воту: „Саш-знвчке пладс, гпајућн сз сегурног извора дасе њвгова не врцјатељи обавештасају гаразне начвне, варочсто преко грччгх тслсгргф\ о свкма њихоннм којвим ио кретима тражв коптролу погцп н тслеграфа гбичнЕх и бегжвчннх. НепријктељскЕ атенти и шпијјви мора ју одмах напустатд Грчку п не смеју се V њу вратвтз пре краја рата. ПредЈаеће се потребпе мере вротив Грка која еу учеетвовали у шпијунажа Потпвеави: Едвог, . Гвјмен. Вота је у грчким нолитачкии кру говнма изаззала узбуђење. Већ од пре вгше дана фрш цуско енглеска тајна полиг.кја мотрв жаво на немачке агенте. Барон Шонк )е вшчезао- од пре два д»на. Трагање за њтм наставља се Немачки .чослзник граф Мирбах, кзко итгледа, побсгао је прсксиноћ аутомобалом зз Ларису. Грчка на прелому Атвна, 21. автуста. Одкако се сазнало да сгвезаичка флота тије упразљенг протгв Грчке, већ у циљу спречавања шпијураже стаповништво Атине се мало умарило. У полатичким крутовама влада уверење, да ће Занмис бсз одтагања нрамгта захтбве Споразума. Саз чај- се, да ће чпм буду примљени захтеви савезннчке ескацра одмах паиуститн Пиреј. Сино !1 је предата нот*, у којој Савезници траже хапшеље немачкнх агената. Захтев јг одмах прим.љен од грчке вдаде н саввзвичка подицаја отпочвла је трагање за агентимт нвмач ке вропа^анде. Немачки вицеконзул Кауфман, војни аташе немачки, секрстар аустријског конзулата и многи други већ су ухашиени. За бароном Шенком ТЈтата се на све стране, јвр се држи, да није могао умаћи. Полигичка саветовања у Грчкој настављају се нвпрекиднО, и дању м ноћу. Грчка влада јс рдсПоложена, да прими све захтеве Спорзума да ирастане и на савезничку контролу свих пошта и телеграфа. Одржава се верзија, да је грчки краљнзјавЈО посланицима Споразума жељу да изиђе гз нбутралностп. ИзбОри су дефинитивао одложени. ДемДнтује се изјава краљева, да оне може радити заједно са г. Венизелосом- Г. г, Венизедос и Заи мис снгласни су иотпуни у схватању сигуације. Г. Венизелос нзоија тве више на површину и постаје стожер кризе у Грчкој. На ње а су управљени погледи свах Јелина и Од њега сви изгледају спас из оие ситуације очајања п неиавесности.