Велика Србија

БР. 137.

' ЛУН, ПЕТАК 26 АВГУСТА 1916

ГОД. I.

ттт

ПI

БЕНВ1Е

ПРЕТПЛАТА И.ТНОСИ: »»•чечлс 3 франвх тромесечно » » годишње 36 фрмак« ЦЕНА ОГЛАСИМА . С»тл* огл»с* 020 фран. »д пегвгног рс,;» сзћа с.гдаев .. ј логодбв Новац се полажс др.гивзк 9-жгоариг. 1 ј двпдоватски! васг/сзигтзгхб. лист из.:ази снаки дад ио подни а.к? сј*тж преко Краљ Срп. Гев. Консупи« ј Солупу РУКОПИСИ СЕ НК ВРАЂАЈУ Ста:; рАдакцпјс Колонбо улнца бр. 33 3»1ошђа« Појвднвн бројевн се могу добнти у Солупу *од *• гежцнјв ,Дру 1 Ств» грчке штелпв“ ул. Нулгврс-ожу 6р. 5, блнзу глввнс поште.

БРОЈ 10 сант.

Директор Д. 103АН0ВИЋ

БРОЈ 10 сант.

МАЂАРСКА ДУГОВДЊА

Париз. — У Париз су стигли енглески министри г. г- Лојд Џорџ и Мон-

Б}гари, дугују много: и зСмље, Атина. — Опажа се мали застој у • и грздопе, и новац, и имања, и преговорима између Споразума и Грччаст многих породица. и живо- ке о будућем држаљу Грчке. Румунска акција у правцу нудном крштењу других народа;те незиних жртзва. Оаи све Ердвља ивазвала јв у мађар- об лежјом полатаччих Мађара. то ускоро морати да плате-. то ским политичким круговима ра Словацн, Срби, Хрватл. Ртмуви су њихова дуговања ! зумљиву узнемарбноет и депре- и други нису били нарсди аего’ , тагу ’ ко Ј и су одмах конферисали са сију. Сем нвпријатности румун : народносна плсмена јвдинстве- ј уул*«гжг*гги-С «««»« Француским министром муниције г. Тоске инвавије у земље круне »све нс г мађарског народа- ј ППЛИТЛЧКЕ Б Е С Т И . ( маеом о јачем развићу производње тог Стевана«, она етвата и| Мађарима јо дата власт, и| муниције и артиљерије. Они су потом врло рђаву ПврСПбКТИВу 8а о- ј они су је употребљавали самој Париз. - Силе Споразума су одба примљени од г. Бријана. Француска чувањв »мађарских интереса" ијпротиву зародаости. Затварзли \ циле бугарски предлог за закључење | влада приредила је 1 уче у њихову част целокупности „јединствене“ ма-јсу им школе, уаиштавали ау- ј сепаратног мира. (доручак. ђарске државе : мегаломанске;тономнз установб, поништазали - г ~" ■ “тежње мађарских шовпшпта—јввковне привзлчггје, одудвмали а у мађарском друштву и нвмајтечгвинг. наметали свој Језик и умереносги у политичким прох ■ своја обележјз, јвдном речју: тевима — јављају се као колу Југњетавали су све народе „зе-

тови дима, раврвђени легитим-јмаља круие свгтог Стзваца» ним правима угњегених и гоње- ј горе но што су икада робови них народности и одувани ру-јбили угњетени.

БУГАРСНИ П 0 Р А 3 На оенову буг. званичних докумшата —

Солун, 25. августа. (Срп. зван. извештај) Потаун бугарски неусаех и аораз на фронту Меглена и у ира-

ј гл п Д ** г Ј • *- ' г ■ — • мунском акцијом и руским на- Културви еввт то није звао,|^ Љрмна нафоље се илустру ? е њиховим соаственим А окументима дирањем преко Карпата у угар- јвр ја в- ровао мађзрским ж«л-1*^ е ™-* заробљених или иошнулих бутарских во ? ника. ске равнаце. Поеле дуготрајнејбама противу аустријскв тира I зако, аочетка зааовест, Вр. 2. од 3. августа за 51. бугарски ' аук ( 6 диеизиЈа), гласи: п1). Према арикуаљеним иодацина, аред фронтом 1 армије има једино сраске воЈске.... „Задатак је 1 армије да аотуче сраску војску и да заузме линију: зааадна обала Островског језера села Жерви — Гор. Родиво Струаино — Зборско—аоложај Тушин и да се утврди “.... 2). Псти тај аук добио је 11. августа следеКу заповест од команданта бригадс: „Преаоручујемјош један аут сатласно дејство у наааду на дати нсм сбЈект. Данас бе ауковник Серафимов (1. бритаде 8. дивизије) извршити одсудан нааад. Знак да овај нааад аочиње, биће силна аршиљерискп ааљби. Издајте зааовести повереном вам одсеку да и он настуаи у то исто време. Верујем да Кемо само свестраним опслободом равне најодвратнијој \ штим маао Р има мо ^ и А а срушимо уаорство иротивника, да освоЈимо сервЕлноети немачко мађарвхој \ објект Аат а Р м ^;'> да олакшамо положал другим нашим армијама

готрајне еамообманв у дсфинитиван ус пвх Централних Сила, а у вре меву незајажљивог апетита 8а туђим земљама, долази ввлико изненађењв и страхозито разо чарењв. Ужасна 8лочинства, почињена у делиријуму извесности евога успеха, почињу будити страх од васлужане казно и освете увређсних и мрцваренах праведника Сада и Мвђари виде да нема излаза, и предосб ћају тажину одмазде и неизбежност ка8не. У томе и треба тражити разлоге њиховој узне-

ниЈе и њиховим »жељама за потпуном слободом и народним самоопределењем. Садашњи европска рат демаскирао је и мађ&рску културу, и мађарске тежњв за слободом, и мађарску правнчност. Тек у току овога рата сзет је уочио и проценио сзу моралну и иателекгуалну врбдност мађарског народа; сада је; као никада до сада, видео, дз су т:жње мађарског народа за

Мађари су, као ретко који народ у свету, утрошили врло маого и душевне и физичкв е-

и да најзад дођемо до жељеног одмора. Прва од ових зааовести износи задатак 1. бугарске армије, друга аоказује да су Бутаргс вршили одсудне наааде да би свој задатак исаунили. У ствари, као што је аознато , I. бугарска армија нити је аотукла сраску војску, нити је и на једком делу фронта заузелалим„гајв око политичкв раоиив |»*о«и ! |»1. воЈеднице културних •«««?. »**?*” ШЗЦ145Ј« око ииЈ 11 *гичке рекламе. . Папротив она ;е аретраела страховите губитке, коЈи достижу о својој правичности, свомесло-. - м * ј цифру од 15.000 људи избачених из строја. Због тога, читавих десет бодоумљу л својој тежњи за не-ј * [дана она није у стању да аредузме ма какву акцију већ је аримовависношћу. Они су то увек, Наш народ у »земљама круне!^ ака ^ а се у Коаава , џ Сами Бугари аризнају да су у Острву нашли уви. али у примамљиви и симпа ;светог Стввана" дуго јс пишгаој сво ј Ђерден. тични плашт тежње и права!у оков-ма мађарске тираније, а

мирености и настојању да се освајачкоЈ политици, да су маодговорност свали на друге. ђарска култура и правичност * идентачне зверским инатинкгима људождерских раса, да је мађарскн народ с?.,чувао све особине монголске расе, и да је

Страна штампа

| јасно нсзгоде нспотпуне акције. Улти!матум упућен Грчкој у месецу јуну | чинио је само део програма акцоје, и то минимум усвојен од Савезника с обзиром прсма грчком пароду, Савезници су сад билн принуђени да са својом

сваког народа 8а сопствено са ју току овога рата и Србија је моопределење и потпуну сло-! проаиштала и осетила .»благодабоду. Међутим, они су, каони-јта“ мађарске културе. Свет се 1 вдан други народ, одуЗимали'још и сада над тим згражава. Држање Г<ЈЧКв другим народима оно што суј Србћом, наст шило је времс наза свбе тражили. У „аемљамд плате рачуна. Ми, Срби, позна- Париз, 2п. августа круне еветог Стевана", где жи- јемо своје дужнике, а нисмо за- „Тан“: «Силв Споразума обасуле су Ви ј р два 7 милпона Мађчра, \ боравали ни свој" дугове. . Тса- Грчпу и н,сну династнју многим актима флот:.м изврше притпсак пред ПиреНвгато мало више ОД трећине жићомо и узећемо СВОЈС; а КДД благонаклоности. Знаће се тек доцније јом, како би избегли нове незгоде. Не целокупног становништва, Ма- то и други учине, онда ћ: тек колико је стрпљеље Савезника оме- х реба више да се уздржавамо због ђари су свима другим парод-, Мсђари осетити и видети, коли- тало њихову солупску војску и кочило [принципа немешања у унутрашњу поностима озпорав&ли право на КО МНОГО и како страшно су за- војне операције. Али извесло је, да је ЛИ7ИК у неутралне земл,е. Треба да инационалии ЖИВОТ. Они оу од дужили и своје суседе И неза- дошао тренутак ЈП се испита шта пргд -1 Ј1амо иа уиу да гмамо у Грчкој велику тих земаља ХТвЛИ да стаоре штићене народе своје тиранске ставЈга грчка влада м да ли је опа само.ј и снажну војску н да' нам је дуљност «јединствену мађарску државу«, ; државе. И они нам, као и њихо- проста сенка. 'обезбедлти је потпуно*. па Су, да би ТО ШТО лакше ПО->и сгарвји спрежници Аустро- ОКурнал де Деба»: »Догађаји који Ехо е Парк» (Ждн Ербет); „Грчки СТЕГЛИ, створили закон о при- Немци и њихова браћа по крви се сад одигравају у Грчкој показују 'народ је неосиорио прајатељ Францу-