Велика Србија

СТРАНА 2.

ВЕЛИКА СРБИЈА

БРОЈ Ш.

ске- Ипак нашла се мањипа, која је земљу подала агентима корупције и жшијунаже. Надајмо се, да Немци неће више моћи тако мирно делати у Грч кој и да ће патрноти из Агине, Патраса, Пиреја и са Осдрва спровести успешно своје планове. Англо-Франаузи су најзад успела да угуше тајну немачку полицију и да оаралашу све органе барона Шенка. Рим, 25. авг. „Кориере дела Сера»: »Акција Савезника предузета у Атини треба да буде дефиннтивна, јер је Грчка пота јан непријатељ Споразума.« Немци о Грчкој Амсердам, 25. авг. Немачка штампа интересује се стал-

но држањем Грчке. »Берлинер Тагеблат«: ‘Државе Савезника сад већ ке би могле имаги никакве користи од учешћа Грчке, пошто за организацнју и снровоћеше мобилизације у Грчкој треба много времена». ♦I Нтразбургер ПоСт»: .Замена генерала Дуеманпса. шефа грчког :енералштзба генералом М<1Скопулоеом узнеинрава живо војне и владајуће немачке кругове, јер та замена може иуати озбиљне иоследице односно др жаља 1'рчке». <Снддајче Цајтунг*: *Крал> Коцстантин је сад немоћан да учини ма шта друго, него да попусти па]>одној стру јн, која постаје све моћннја*.

СА РАТНИХ ^»1?ОНТОЕА ЗваћИЧНд КОЗИКНЦКК

Румунски коминике Букурешт, 25. августа. У нснеде.љак су румунс е трупе од•иле два ненрнјатвљска напада у до лини Мерисора. У Сепзисцгнггиоржм у заплењено је 500 вагона са живогвим памирннцама и једна комплетна болнмца. Заробљено је 7 сфицира и 620 људи. У долини горњег Мароша непрнјатељ је напао на мост код Тутукаја али је одбијен.

Француски коминике Париз, 25. августа. Северно од Соме јака артиљеријска '

сматраЈу да су напади овпх дана прсд знак пеликпх операција које су Савезници решилм да предузму на западном фронту. Са'-езници располажу на француском фронту са оООО топова од којих су 3000 велико: калибра. РумЈнске операција Букурешт, 25. авг.

Брзо напредовање румунскнх трупа у Трансилванајн сгалао траје. Главни делова нашнх трупа препшп су превоје транс лванских Алпи и утврђују ее у равници одакле ће почети велике операције. НапредОваљс Ј>у*:унсго у | унутрашњост Угарске продужава се. борба. Јужно од Соме француске су ^ Наше су тр/пе ј уче заробиле 645 војтрупе предЈ зеле јуче усп^шно офан-; пика већипом аустријских. зиву. Заузелв су више немачких ро-ј Свакп покушај непријатељев јужно вова југо источно од Белоа у Сангеру. од Сплистрије на дунзвском фропту

Пссле једне јаке борбе француска пешадија заузела је већи део села Бери. Између Верланаозилера и Шили-а борба је очајна. Фрачцузи су заузелп северни део Вермондовилера уз друм који води из села за Естре. Много јужније у сбласти између Шолна и Шплиа Французп су заузели нове не ,рајатељске ровсве и ирвмакли с« до Шолна и жглезничке пру ге из ПГолна за Роа. Број заробленика је врло велЕки. На десиој обали Мезе јака артиљериска борбг на сектору Во-Шапигр. Ништа з.чачајније на осталом фропту. Руски коминико Петроград, 25. августа У области Владимира Волињског по сле јаке борбе нзмеђу 19—23 августа рускс су трупе заробиле 115 официра, 4514 војника, 6 топова, 35 митраљеза и 4 машине за бацање бомби. Руска се коњица први пут сукобила са бугарском коњицом иа фронту код Добруџе 20. ои. месеца. ЗТшштена је једна бугарска патрола и заробљен је јсдан официр.

одбизен је са вели.чи.м успехоц. Аустријапци су евакуисали Кирла Баба, чији је пад неминован Заузеће тог утврђеног и стратегијског места дозволиће да се предузму успепше операције. Париз, 25. авг. Пуковник Русе резимира операције румунске војске. Румунске трупе на стувљају енергично своје напредовање. Заузеле су варош Брашов и напредовзле знатно пза ње Влашки кор под командом генерала Коапде ушао је у Сибин (Хермапштат) и папредовао с< в. у правцу реке Мароп а, чијгм средњим током доминмра. Трећа армија под командом бгв. војног минисгра ггнерала Авереска бо.мбардовала је висове, којн доу.иш ртју Чером и жел,. пругу Оршава-Темишвар. Најзад, јављају, да су се трупе генерала Котеска пЛешчинског спојиле на мађарској Бистрици, на међи тоију грашгца, румуг.ске, мађарске и Буковине, и то гагадчо од брега Борго («Радио»).

Румунско напредовањо Атипа, 25. августа Рјмунскс трупе стално и Срзо напргдгју. Пошто су св састале у Кзрпатима са Русима оне су наоредовале 40 килсм тзра у Холандски листови посвећују дуит- ЈУЗ^ 1ј арску

Офанзива на Соми Лондои, 25. августа

чке коментарс новој и славноЈ офан-ј зиви англо-француских тругга на фрон-, ту код Соме. Први су резултати за ј до«ол.а»аЈ - ући н војни кругови предви- ј

Заузбће Оршаве I*и,м, 2;>. ав 1 усТа Прс-ма хитним вестимд нз 11а-

ђају ног.е и много већс успехе. Они ризз, ћустро-немачкС труие које

су браниле Оршаву, под јаком прссијом румунгких трупа морале су је ж> рно < вакувсати. И;те нозости јављају да су румунске трупе аоследње борбд заузеле угврђ с но м сто Халкулесвад,

КЛЈЗЕРОВА ПРОКЛЛМЛЦИЈЛ Приликом објавс рата између р умуппје и централних држава, кајзер је упутио својој војсци једну прокламацију у којој, пошто је наговестио да ће се раг завршвти пре идуће зиме каже: »Крал, Румуннје Фердинанд учинио јеједан разбојнички акт 1913. године одузимајући Бугарима Добруџу, пошто су Бугарв већ били у рагу са својим невернпм савезпицима Србима! и Грцима. Данас када је Бугарска у спела да заузме све земље на које има и етничка и историјска права. Румунија је са својим провокацпјама приморава да јој објави рат. Ми ћемо је казнити онако како заслужује.* ; ,1 Бугари о Радославову Софиски *Мир« одштампзо је говор, који је^џред собрањем држао Тодоров, вођа странке народњака вли Гешовнсга, приликом ПЈтетреса владине полнтике. да би објаснио разлоге за њнхово прилажење Радославову. Ево битног места пз овот говора, који потврђује оно,што се већ знало о јединству свих бугарскпх странака: •Гледао сам н у редовним прнликама, нарочито пјш претресу буџета, да говорим о спо.љној' политици, па ћу и дапас то \сто учинити. Влада је се споразумела са неким сптама и, то је свршеп чин. 1 Биме се није само она обавезала већ сав нароз, те ми сви, све дотле док смо, дужни смо слошкп да раднмо да бисмо привели зшочето дело срећноме крају. И.маћемо доста времена за критику, кад буду настале редов :е прилнке. Данас влада тр>еба да има пуног свог уплива; дапас се пе сме гсворити ни о већинн ни о мањини. Ми, по гланици бугарског наЈзода, морамо бити потпуно јсднодушнн да би обезбедилл победу закопа и м о р ал а и да би спремили бољу будућност ндшој отаџбини 1 . Тако бугарски русофили у даиима заноса и блажене среће, а како ће сад, каа пастапе трежњење, стварносг и вечита јава ? ! Жз рата Заробљеници у Аустрији Ппсма итали јаискпх офицмрг, ко)а су цриспелз у Рим, пупа су страШних с вари о животу тих весрећиика у Аустрији. *Са наиа — пише један — Аустријанци постугшју врло рђаво а још горс са б .легницима У јутру дају иа« кафу која није друш до сцрњена вода, у поднс пола порцмје слане поде са два три кј вана кромпирвћа то есто и у вече. Дпа пута геле.чМо дају пам полу слану ]>.,бу, која се чесго иута не може ни јестм. Ретко I ад Дају нам м>*ло меса. Војнички хл«б је једна мешави

на разног брашна, тежак, непечен и и који и пси нб би јели. Ср>бн којм свако стање подносе још одавна постали су туберкулозни. Од 8000 умрло је 6.500. За и најмањи нехотжчан пресгуп зар.обљеници су кажњавани и злост<;вљ-»ни. ЧуВари се понашају вјтло брутално. Логорска апотека раздаје италијанским болесницима само безмут и салисЕлат за све болести. Они који морају да држе дијету, добијају један бео прах — у место млека који кад се раствори у водн постаје пиће које :е апсолутно не може пити. Они који прездр; вљују имају потребе за за јаку храпу примају један хлеб дневно ннжег квалитета него п>то аустријски војннк добија, и 40() грама кромпира, којн је врло чесго и укварен. Тако се хране они који прездрављују од -Јифуса н нојмљиво је какав може бити резултаг! Материјално се боље поступа са официрима али не морално јер се овде рат између Италије и Аустрије сматра као издаја. Аустргјски офиЦири не поздрављају италијанске официре Животнв намирнице су три пута скупље него у Италији. Јеиан нуг недељно официри излазе без пратње. ИЗВЕШТА1 кЗ СРБИЈЕ Ивковић Расилије Ниш Карађорђева 22. пита за сина Богољуба и зетове: Чедомира и Милана. Породице су им здраво. Ивковић Боривоје да се јави Наталији Ж. Карапешића Краљице Наталије 16. Исаковић Инак тражи га мати Ленчи, Краља Александра 37. Београд. Иванковић Ст. Петар полиц. писар из Бољевца, тражи га Милан В. Радо сављевић трг. пз Бољевца. Иконића Мнлана и девера Драгомира тражи и моли сваког да извес 1 и Живку Ивковпћа у Крагујевцу. Ивознћ ЈБубомнр (Т°пола ср. аранђеловачки), Стана Пвовић из Тополе да ли је жив н здрав и где се налази. Игњачевић Радивоје ђак војник пита за њега Даринка Игњачевић. Пгп.атовпћ Светислав мајор тражн га кћи преко Восе Мирковић. Иванчевнћ Михаила из Бозиговице тражи 1 а њмова жена Роксзнда. Породкца је сва здравоИванићу Момчнлу д р професору мама прпмила 500 круна. О Милошу ништа не знам. Зорка д-р Иваннћа Добричипа 29. Пкопчћа Милана извсштава Српски Цјтв. Крст у Женеви да га је његова супруга Живка тражи.ла преко *Беог. Новина» бр. 129 а тако и његовога ора 1 а ДЈЈагомира. Пгрошанац Мнлутнн. Пгпа за м>ега Софпја М. П 1 рои,а 1 !ац Бнр>ча н ипова ул. 9. Пеофад и за Милана. Иавештава да јс мајку изгубнла 16. дец. у Кру |>‘свцу, Ост»ли су сви здрапо. Молн за новдц. Пвковић Алекса пензиоиеЈЗ гз Вј» њачке Бане извештава своје синсве да ј» писмо са фотографијом од Предрага пјимио и многосе обрадовао. С»и су здрави у Врнцима.