Велика Србија

БР. Н1.

год. т.

СОЈГУН, ПОЧВДЕЛ.АК 29 . АВГУСТА 1916 .

ИРКТИЛА'11 И.-јНОСИ: У»»еч«г 3 франка тт омссе ' шо 9 фпвп»*. гОдвшн.е 36 фржаака ЦЕНА ОГЛАСИМА СжтаА 0’20 фран. пд петигнвг родх №■ огпаоп го аогодб* Нозац со оолаже вовзожржна I спалоаатекит аастуииппггдшп*. ' ■ И .»г- сг»т* проко Крад. Орп. Гек. К у Соаучу РУКОИ0СИ СК НЕ ВРАЂАЈУ М8 \>бдавц*је Кодомбо улица бр. 33 3»1ооЦо* ПоједвкК бројеии сс могу добитп ј Содуиу код сГтације ,Друштв* грнче штаипе“ уд. ћудг»рогтоиу бр. б, бдигу гл»зае полпе.

ЗРО] 10 сакт.

Директор А. ^ООА^ОВИЋ

БРОЈ 10 сант.

сујкавање <рРОНТА

Почвтак једновременах али вила да постигне. Али са брзим сшших операција Сававника на развитком догађајз. ча1е су по свима фронтовима, био је улио;следице неповољне по централнс у војнв кругове централних се- ј силе, са развитком хргбрости,

ла велику аабринутост. У току развитка операција, сипан на летвојнпкакојисеса самопожрт вован.ем боре> надмоБност тех ничкг војнв саремв дејетвовалв су на Немце код којих се еа бринутост почела постепено пре тварати у боЈазност. Али са уласком Румунвје у акцв.ју нвмачки генврал штаб, који није предвиђао њвно опрвдвлење био јв нриморан да мења из основа ратни план. Познато нам је шта су централне силв преко својих агвната радиле да би еамо приволелв румунско јавно мишлењв — али еав њи хов рад претрпво јв велика фи Јаско. Никакво ефвмерао обећањв, иикакво подмићивање ни јв могло умирити духовв ру мунских иридената — који су са болом у души толико годи на пратнли ропоки развој тфихових сународника у АустроУгарској. Њлхову мржњу и освету по тенцирали су грјб поступак и систематско истребљење њзхових саалеменика од стране Ау стро Маџара. Ни једна индиви дуа нв можв нити Ће моћи остати индиферентна прематак вим нечуаеЕим свирепствима. Румунија јв дошла до сазвања да је правда на страни оних који со боре за слободу, човвчанство и право гласа свију народа- Дошао је моменат да она потвгне мач и брани пр&ва својих саплвменвка. Њзно је определење из осноза променило нвмачки ратни плвн и претВорило бојазност у прави страх. Немачки начелник г< п :рал нтта ба Фалк нхајн, да бл иебггао брзу катастрофу, првдлаже су* жлв твв фронта. Али кајзвр и Хинденбург, који још верују у јаку отпорну моћ своје војске, одбацују предлог кг.о пеозбиљан V, детињски. Фалкеохајн који је снвстрено схзатио улог; румун ке у озом конфлпкту. бич> је пемилостиво смањен Када се кзјвзр решио да извргап смзњивање начелника он Је свакојако сумњао у војничку способ ност румунске војске, у њен° самопсжртвовањз, у венуу логу па и у циљ коЈи јс себи поста-

издржљивзсти ко)е румунска бо ска показује у своме иочетку кајзер и Хиндећбург моменталко су променили м?шљење и спре мају да сузе фронг да би се још који мессц одржали у животу Какво ће то сужавање фронта бити и у каквој мери нама је нвпозаато. Ади се то неминовно мора десити јер Савгзници стал но наоредују, имају иницајативу операција, приморавајући нгмач ки генералштаб да повлачи (воје труце са западног и источног фронта. Затим усиешно надиргње румувских трупа приморава а /стромаџарски генералштаб да нагло повлачи своју војску и тиме из бвгне опкољавање. Приближ>. је се дакле дан када ће ценгралне силе одговарати морално и ма теријално за њихове мегалсманске аспирацвје и нечувена злочинства. Немачка. штзмпа, рзраз јавног мишљења, признаје ненадмашно савршенс:во Савсзаика, и стрепи испрсд страшног суда ко ји ћв убрзо наступити.

посте подпе у стану врховне команде. Изгледа' да турскп министар и.ма налог сноје влвде да дискутује шпан.е о е вентуално.м нрекиду од счране руских и румунскнх трупа, свнју комуникацпја између Берлнна и Турске.

Политичке бости Атина. — Грчки премијер г. Таимис наредио је г. Романссу посланику у Паризу да сс извини у аме грчке владе г. Бријану због инциндента који су се прексиноК одиграли у француском ио сланствуБукурешт. Бугарскн посланик г. Радев отпутовао је са особл.ем посланства и бугарским консулима. За њим су отпутовали аусгрнски посланик и аустриски консули. Аткна. — Три захтева Споразума формулисана у јучерашн.ој ноти примљена су. Лиге резервиста расну стиће се. Атина. — Јављају ,из Берлина зпаН чко Ла је турски министар спол.них послога Халил беј пристно у гу. варош- На стаиици га је дочекао један чиновник . министарства спољнмх послова. Халил. беј је дошао у нарочитој мисији код иемачког канцелара БсТмана Холвега. Такође има да изврши

Страна штампа Немачки песимизам »Цукунфт* (М. Харцси на неколико даиа пред акпију Румуније:) овом тренутку немачка стзга нставља се пред онима који хоће паослободе „подјармљену Рум>Тшју.« С друге стране Румунм су пот утицајем пзјаве. коју је у пролећу 1868, г. о н>има Бизиарк учанио, а која тасв: ‘Румупија ће постати Белгнја гу го ' источне ЕврОпе: она ће одржаватн што је мотуће боље овпосе са свнма с«<им сусезпма к чег ;тн с р.ељивв да зрели плодови евронско! дрвета сами падну н. часни сто. }Бој јс забрашеио да сама бере ове плодове, нарочвто ако нису зрели. Онаћебнтву добрим односи.ма са једном ако и садругомдр жавом и у послесшем часу, гад сесве руши, она ће се прадружитн оној држави, чија 1 епобеда вагледати извесна.* Ове речи су последњи одјек румунске загопеЈ ке. С квм ће она ићи? Одговор: са победиоцем, јер он једива има праваТ •Берликер Митаг .цајтунг« : 'Наше пријатељство са Мађарском гони нас да кажемо мађарској опозији, да н,ено владанл наНоси штете општим интересима импреснјом у инсстрлнству. Желсти је, да о овоме позеде рачуна.» „«1>орворц» пуковник Гедкв); „Бес артиљериске ватре, огорченост бораца бајонетскс борбе дају великој битци на Соми страшан карактер, који до сад надмашд свс. Огорчење наших противника нпје остглр без резултата. Они су' могли ца извсоним тачкама по маћи налред своје ропове н заузети мнсго н< мачких. Наш генералштаб вризнаје то у своме и всштају. Апи у главном наша дефанззва лрпгс се успешно/' Норддојч« АлгемајиеЦајгуш *;,,Брусг.лсв избацује огромне снаге прОгпв Ковела, Лавова као и у Буковгнп. ЈБегова средства у људима изгледају бесмрајна и нашпм аргијама предстоје теш. е п суро.тс борбе.“ У встом лксту пише генерал Бл' мс: *Снгге, с којима је Брус. лов предузео офаизгву од мочарн Пинска дб румуиске г["ани-

једну мисију султана код кајзера Иил- це износе округло 2 милчона л,уди хелма. од којих је 1.400.000 већ био у борКајзер ћс при.мити Халвл беја сутра 6и. а 000.000 су потпЈно свеже трупе.

Ове цвфре ноказују, да ;е Хинденбург налази пред доиста Херкуловским зааатком и не треба очекивати да он мред оваквим тешкоћама учини чуда.» *Швебише Тагвахт>: ‘Док наше врмије не буду у Паризу и Лондону б»змислено је дискутовати отоме, шта ћемо анектовати а шта нећемо. Оно, што смо до сад учшили само је детиша шрачка Јтрема ономе. што нам остаје да још извршимо. Чак и Ја су Руси и Талнјани сасвим потучени, то не 6н било довољно док год Енглеска нма надмоћност на мору Можемо с уверешем рећи, да осим неким чудом ми нећемо све то никак извести, па и кад би рат трајао 30 година. Међутим продужвње рата изложило бв нас бескрајним бедама и опасностима.»

РУСК 0 СРПСШ НЛРОДУ И ЕЕГОВОЈ ГОЛГОТИ ' („Новоје Времја« од 30, јтла о г.) Једва од пајцрњих стрдна овога времена јесте положај несретног српског народа. Ево већ пет годвна како је-у рату в истЈ г шење је вгћ до,‘ стигло свој врхунац. Међутвм нема народа у Европи, који бд ааслуживао већу пкжњу'Н потптовање цслог све* то, но <рто је орпози народ. Српска војска добила јо вајтежм задатак у ргту 1912. годнне. Она је НЈЈвише учанила да се сломи Турска и највеће жртве поднела је опет Ср ■ бија Она је ноказала истинско витештво и благородетво,— осећање мало попнато осталим наррдвма Балканског нолуоотрва. Отеравпзи Турке аз Мећедоније и испунивши на тај начин своју дужност у ослободилачком рату, Србвја није седела скрштенвх руку. Заборавила је своје ранв и похитала у помођ бугарској војспи, која је безнадежно стајала кред Једреном. Срби су освојили в ову варош и предали је Бугарској. А Бугари оу у то игто време нрикупљали сву своју сн*гу да мучки нападну свога савезни :а, који тек тто је за љих нррдио своју крв. Како су св Бугири смејалн овој Бвлакодушноети јер они сматрају сзаки мотив великодушности као знак глупоста. Али велика нароли нккад |..еће знбо(гавити, како су Срби взложпли своје груди за овоју л; жн) браћу —КаЕНсвце. За две гбдино ратовања њајбоља снага Србајсна остала је на бојним цољвма. смањала се радпа снага и достл је згмљо о.тгло пеобрг.ђено. Србијн ј<; требао одмор као што је 1 рашђнигу и болосниву потребно ле■ чење. А ;и нћје га имала. Тек в:то