Велика Србија

БР. 143

ГОПУН, СРЕДА 31 АВГУСТА 1916

ГОД. т

СР1ИЈА

'тшшшж њжншш

ПРМЏЛАТА НЗНОСИ ^оаачгг 3 фравка троиеосчно 9 фп*па . годапке 38 фр»па<«» ЦЕ)1А ОГЛАСИИА СвУНХ .т Д!ОЈ 0-20 фрак. ОД пеТЕГВОГ р.« з.а« го погодАв Новац се пола :е дје*«ч 1: «саое*рваа < д*.-лоаатскм*> оаст/паага!.ч н/ :т аз .азв сЈоАКиГ дан но иоднв !! .«•/ -- ј « т » аред/' Крад. Срп. Ге?. К >иса*.#> У ОолупЈ РУКОПИСИ СЕ ЦЕ ВРАЕАЈУ От*е р«да*ц»јв Киломбо улнца 6р. 33 8»!овГ<јо» По}вдк*5 бројав* се когу добнтн ј Солуну до* а^вжцзг}** „.Друштва грмке штамлв и ул. 5 ултарохтаву 6р. 5, бдмву гл&вне пошто

БРОЈ 10 сант.

Днректоу А. ^ОЗАНОВИЋ

БРОЈ 10 сант.

ПОБЕДА НА МАРНЦ Поводом њене двогодишњицв

Кад је оно, пре две године, злочаначка тевтснска сила по плавила Белгију, сручила се преко граница у Француску, угрозила Париз, метрополу и мозак света, и својом дивљачком најездом довела пред страховиту о пасност колевку културе, — свег је уздрхтао и, приг>шеним дахом, успореним откуцајима срца, а малодушнији и поколебаном вером, очекивао, збЈњено и уплашено, страшну судбину многих тековина културног човечанства. Ни нагло и силно надирање Руса преко Мазурских Језера, ни наш смели полет послв славне победе на Церу, — ма да је све било управљено једном циљу није могло подићи и освежити дух и малодушнима учврстити поколебану веру. Изгледало је, да и Француска иде у сусрет судбиве прегажене Белгије. И кад св, можда, многи почео по ступно мирити с неизбежношћу судбине, с последицама најезде разорне демонске грабљивости, прострујала је светом ненадна, неочекивана, радосна вест: Пемци су на Марни страховито тучени и бичени уназад , далеко од Париза. То је било 31. августа 1914. године. * Француска победа на Марни, чију двогодишњу успомену данас обнављамо, представља, извесно, један од најкрупнвјих догађаЈа и један од најпресуднијах успеха у овоме рату. Она је срећа и соас Француске; она је основ јачине и садашње силинз западног фронта; она је почетак онога што је Верден наставио, Сома продужила и што ће коначни успех крунисатк; она јв чврст беочуг у ланцу прс-дстојеће онште и дефинитивнв победе; она је понос свију нас, као што је дика и слава свију ФранцузаМрачна је била перспекгива уочи битке! Берлин је тражио живот, егзистенгЈију Париза, да не би и даље пред њим био постидан; Немачка је, као вампир, тражила крв Француске, да је као лешину сахрани у рушбвинама вгковних тековина њених. Пресуда је бипа готова, изврше-

»Францускога да не би бријега Аравијско море све потопп ! * Горски Вијенац. ње је било у взвођењу. Чак и □овољан исход рата једва сеназирао у неодређености далеког и мутнсг хоризонта: слобода целог човечанства била је нејасна у помућеној будЈ ћности својој. А после битке и након победе? — Понос Фравцуске био је очуван, слава је била извојбвана, дефинитвван успвх био је обез беђен скоро до извесноств! Доц нвји догађаји оправдали су и радост, и наде, и општу веру у крајње резултате напора, и свеЦост великих, скусих жртавв. 1 Победа на Марни ааузећв до :стојно место у историји свзта. ;Она ће и најдаљим поколењи :ма светлити сјајем најчишћег 'патриоти8ма и дивног самопо жртвовања. У њој ће нарашта ји гледати свој понос, своју славу, срећу своју народну. Као што су првци сад&шњих Фран цуза, под вођством »Гвозденог Маља« (Карла Мартелв), у бит ци код Поатијера Ф32. године, спасли Западну Европу од по плаве арапских дивљака, тако су потомци некадашњих Фр& накз, у битци на Марни Ш14 године, спазли Француск/ од поплаве дивљих Тевтсна. Чак је победа на Марни много значајнија, и по аоследицама свз јим, и по важаости удела у великом делу одбране и чувања културв и слободе човечансгвр. * Успомена на победу на Марни бићв очувана у српскрм народу 8а сва времена и, уз успоменв на нашв славне победе на Цсру и Руднику, на наше незапамћене подвиге кроз Албанију, и на ослобођење нашо отацбинв и уједињење нашв нације, преношена с колева на колено, с пуно части и истинсче захвалности И победа на Марни, као и побсдв на Церу и Руднику, као и оно у Гали цији и Буковини, на Кавказу и Карпатима, код Иара и Хел голанда, на Вердену и Соми, Ј као и сво другв, и бивше и будуће, узидаћв по један чврсгј камвн у твмеље уједињеног ог њишга напгег. Кад будући срп -ј ски нпраштаји буду обнављали успомене на тешке данв свете 1

борбв не.шзг народног уједињвња. ози ће ее морати с^титии удела Фрпнцуске, па и фран цуеких жртава и француске славз у великој битци на Марни. Они ће, иввесно, као и ми данас на дан њене двогодишњице, иснуњени тоалим осећајима истинске аахвалности, подићи капт и из ДЈбпне душе своје и отвореног срца свога упвикнути : Слаза палим за слободу! Живела Француска !

Политичке вести Атина. — Штампа коментарише на разне начмне пут г. Гијемена, француског посланика, за Ангину. Атина. — Аустрнјски консул у Патрасу поверно је заштпту аустриских поданика у тој вароши тамошњем шпанском консулу. Париз. — Грчки послаиик у Паризу, г. Романос изразио је своје жаљење г. Бријану због напада на француско посланство. Атина. — Аванично је потврђена вест, да је г. Завмис поднео оставку. Као кандидати за обрезовање нове владе помињу се г.г. Коромилас, грчки посланик у Риму и Романос, посланик у Паризу.

Страна штампа Хардек о ситуацији Цирих, 31. авг. ‘Цукунфт* (М. Харден): »Најгори непријатељи Немачке су мегаломани, којн се упињу да убеде народ, да је он добио победу у рату. 'Ги људи хтели би анектирати Белшју и Србију, лишити ЕиглескЈ њених права на мору, отршутн од Француске њвне најбогатије покрајине и унизити Русију. •Руске армије заузимају Галицију и Буковину и продиру већ у Карпате. Претпоставимо чак, да буду одбијене, ко може рећи, да идућег нролећа нећемо доживети нову руску вивазију, још страшнију од ове последње? Француска се бори још увек са великим одушевљењем и несаломљивом одлучношћу- Енглеска и Француска изјавиле су да њихова садашња офанзива на Соми иије њихова велика офацзива већ право почетак, увод њиховпх операција- »Будућност ће показати, да ви су се Енглеска и Француска само хвалиле. За сада извесно је' да још пије

дошао час за Немачку да дели свет * регулисава будућност човечанства*. Немци признају Амстердам, 31. авг. < Штутгартерцајтунг»: ‘Немачка војска на франнуском фронту била је приморана да напусти прву линију и да се утврдп ка другој дефанзивној лини ји *. •Локал Анцајгер*: -Французи су, мора се признати, имали знатне’уснехе н заузелн нешто територије.* <Лајпцигерцајтунг»: »Француски напад резултат је одлачне спремности. Желетн је, да наши противнападП буду крунисани усгехом*. »Фосише Цајтунг*: »Благодарећи само надмоћности своје артиљерије Фран цузи су успели да узму прве немачке ровове> • Важноет балканског Фрокта Париз, 31. авг. „Пти Паризијен* (п.пуковник Русе): „Позорница бзлканских операција добија сваким даном све већу важност и оправдгва пажњу, коју у овом тренутку на се прнвлачи. Била би велика заблуда приписати јој секунцарну улогу или релативну важност. Та 6и нас заблуда могла скупо стати. У осталом, у великој борби, која се сада развија од једног кра ја Европе до другог нема ни главних ни секундарних фронтова. Постоји само један фрон* псдељен на секторе, на којима се борба развија према околностима. У основи, сви су ови сектори слични и подједнако важни и све савезничке трупе, које се боре имају само један циљ пред очима: зкједно довести рат до коначног решења, па ма на којој тачки се то извело". Преглед грчне штампе ‘Елиника Хроника*. (»Грчки Ј1етопис»). Политичкн часосис народњачке странке; наводимо одломак нз једнога члаика да се види аргументација неутралиствчке политнке. Што се тиче држања грчке, коначно неутралног од демобилизације, држи.мо да неће претрпети никакав утицај од борбе у Маћедонији, коју треба да прати свом могућном присебношћу и хладнокрвкошћу. Грчка треба да избегне сваки потез који би могао довестн у опасност гарантије о целокупности грчкој које је добила од војнички јаче групе европских савеза. У осталом, нова мобилизацаја Ј'е немогућна из разлога којп свак може да појми. Немогућна је у Маћедонији због присуства