Велика Србија

СТРАНА 2.

В Е Л И К А С Р Б И ј А

БРОј 143.

ционалним-подвизима. ј На бугарском фронту наша артиљеНе могу се назвати издајивцииа они рија Оомбардовала је снажно Видин, који су погазили само за&летву прем: Лом Палапку и Свиштов, који су у крал.у да би одржали мпоге друге за-, пламену. Румунсхн авајатичара бом 1 бардовалн су јуче утарђеша Свиипов,

сгранаца- Нем0гу1лиа у Старој Грчкој, куда бн Неначка могла изненада навалитп и паралисати сваки сличан покушај. А оставл.амо на страну опасно сти од немачко-аустријских су.марена којима би биле нзложеие грчке гранспортне лађе за време превоза војске са острва у центре мобнлнзацнје*. < Македонвја*. Издајници ! Нмсу издајннци, а још ман,е жигосани, офнцири који су се ставили на чело покрета и они који су му пришли после. Врло је жалосно што је влада г. Заимиса допустила краљу да се послужи таквим изразима против људи чији је цео живот испуљен га

Са нашег Фронта Солун, 31. августа. Јуче су сраске труае пааале Бу гаре. Акција је узела велике размере и ародужава се нормално. Енглаеки коминикв Солун, 31. августа. На Дорјанскои фрзнту системЈТСко бомбардоваше наше артиљернје разруншло је непријатељске ровозе. Тешка непријатељска артиљврцја услорнла је своје гађаље. На фроату код Струм-, Енглези су на јуриш заузели јуче ујутру утврђеае на висовима 350 и 346 источно од Неохори. Непријатељ је јако утврђен у Караџи кеју и Јени кеју. Француск« су се одреди борали у околкни Генимаеа. Један енглески пук заузео је Невољен и заробио 30 војника. Непријатељ је прегрпео огромне губигке од наше пешадије и артиљери је било при вршељу против-напада, било прн повлачешу, Прзмећени су велики транспорти непрнјатељских ра.Беника и много патрола Па друму која иде из ДемирХисара. Француски коминике

клетве заклетву верности и оданосги отаџбини, заклегву на устав, заклетву нрема народу де Ке пре изгинути него допустити да буде подјармљен. И, ако ке назнвају н дајницима опе који газе све ове заклетва заједно, по којој се логнцн могу назвати таквим они који су погазили само прву ону? Зар је заклетва краљу важнија од закледве Огаџбини? Доба »држава сам ја !■ неповратло је ирошло. 11ол Луј.

до Кнпул, и гнробале 13 официра и 900 војника, 7 митрвљеза и 3 машиае за бацаље бомб*. На кавкаском фровту 1’уси су заузели брдо које се зове : ,Пвракида“ јужно од села Парџанв, кно и висо ве иа девој обиди р< ке Моела-Дараси. Рум/нски коминаке Букурешт, 31. звгуста. На северном и северозападном фрон ту н;прнјатељ се сгалио повлачи западно од Мароса и Алта. Пловндба трговачкпх неаријатељских лађа на Дунаву са сви.м је заустављена. На фронту Добру^е борбе још трају. Не!тријател>скн аероплтни летелн су над взрош Пиетраменц и бацили неколико бомбп, рзнив ни једно старца и два детета. Италијански коминике р им, 31. августа Јуче је непријатељ покушао да по врати изгубл,ене положаје на фронту између Валарне и Позиие. Наиад је одмах одбијен. Наше су трупе напредовале у долини Валарсе и у долини горље иозиције. У сви.ма суксбима непријатељ је одбијен са великим 1 убитцима. )Р>шчука и многе пепријатељске лој горе Т>ргукаја. Евакуација Ровврета ■*Рим, 31. августа. Према и.вештају аустријског генералшгаба наређена је евекуација Роверета у Тријенту. Опште напредовање Атииа, З 1 .. августа. Бесш које са свију бојнвх поља сгижу врло су повољне за СавезникеСавезначка војска на свима фроцтовама једновремено и енергично напредује. Досадаи.и су успеси од велике важности. Изјава Брусилова Лондон, 31. августаКтрвсаоадент „Дајли Кроник ла« у Русији интервјукс&о је генерала Бр/си сова, који је изјавио: »Никад нисач озетло тако велику радогт к*о кад сач до био весг о акцији Руиуније. Притлсак, који ће румунзка војска извршитл на Аусгријан це, н* фрозту Ерлеља и Бааата, олакшаће мој задатач*. Моје лево крито наслања сз већ на одличну румунску взјску. Аустро-Угзргка. наладнута са саих стран8,неће вшз моћи одолевати. Ми Кемо побвдонозно иа стабнги нашб напредовањз, пог-] помогнути румунсквм трупама«. ј Коменгаришући оиврације на I фронту Соме, гзнерал је рекао: »Нема вишв разлога бојазни да ћв негде Сдваеницл првтрпети фкјаско- |а се надам, да ће св мир потдисатл у августу 1917. годинв«.

СА РАТНЦХ

Париз, 31 августа. Борба је јуче целога гана трајала на фронту северно од Сомс. ФраВцуска нешадија развнла јс победоносну офанзиву на фроигу од 6 кнлометара од Комбла па до реке. За време Од пола сата борбе храбре француске трупе заузеле су целу прву утврђену ли нију. Затим са исгим полстом француска пешадија продужила је напредоваше источно и заузела је кОту 145 шуму Мариер и цео систем немачких ровова до друма који води из Бетима за Перону. У току ових борби заробл»ено је 1500 војника од којих има много официра. Јужно од Соме артиљеријска борба На осталом фрОнгу обична кано ада Руски коминике Петрогрнл, 31. августн. На гачндком <т>ровту у области ро ке Встаја-Черсноч наше су труне заузеле више вгсова. Свака иепријз тељски протип наивд бао је одбвјеп На Карватима, у областа брда Капуза, ваше су трупе заузеле цео венац гксовл северно од ове плавино. ГопНн непрвЗАТОља загзели су п бр-

Западни фроет Париз, 31. августа. Пошто су Немци евакуисали село Флерм, укопали су се на положајима есточно од села. Французи су га врло брзо заузелн и заробили све немачке војнике који су га бранили. Халич ОПКОЈБ8Н Нетроград, 31. авгусча. Халич је опгољгн сг три сграае. Цизилно стаповгшшгво је ев&куисало Лазов. Напредовање Руса у Бугдрској Атина. 31. августа. Једна руска есквдрила јвко је тукла дегио крлло бугарске во.јеке, које оиерите у Балчи ку. Руси су одбали Бугаре код Татар Пазарцика и иду пргво ка Вврни. Бугарске вароши у пламену Букурешт, 31. авгусгаРумуиски званечан комииикејавља: Наше труцс заузвле су јуче Чизереду на 100 миља сев. од Кроншгата. 11епријатељ се новукао гоњен од нас у стопу.

Румунсне операције Доиисннк »Тајмса« у румун ској врховној команда тслегра фишгг о последњвм бугарским о перацијама на Дунаву и о наг лом румунском налр9донан,у: »Са пеликим сс интересовањем праге борбе које се већ ш дељу дбна воде на Дунавском фронгу. Али ипак јавно мишл,гње и вој ни букурешки кругови сматрају да ,је трансилванс ки фронт мно го важнији, јер се тамо могу остаарити националне аслирацт је румунског народа. У будућп лст се гл'-‘да са поверењем и спгимизмом. Сааки мирно очеку је када ће се руске трупе кон центрисати и почети операције прохив Бугара, и онда ће румунски генерал шгаб безбрижно оаерисати у Трансилванији. У Румунији влада велико огорчење против Н маца и Бугара који су делом масакрирали заробљгнике V. румунскб рањенике приликом заузгћа Туртукаја. Према званичним извештајима из Букурешта, нвграјатељскс снаге које су

напале взрош Туртукзј износиле су више од 75.000 људи, а Румука је бзло само 25.000. Непријатељска с нага је бала састазљена од 25.000 немачеих војникл, 40.000 Бугара и 10.000 Туракз, који чиае саставни део концснхрисаних турсках трупа у Траквји.

Лојд Џорџ о Бердену Париз, 31. августа. Бриг&нскл млниетар војни, г. Лојд Џорџ стиг&о је прекјуче овд8. Он је у притњи францус ког миннетр& војног генерала Рока огаутовао у Верден где је р&згледао сутергне и утврђ^ња. Командант Вфдввских трупа приредио је у самом Вердену у част Лојда Џлрџа сввчан ручак Том приликом јг бригански минисгар изговорио: „Верден је счасао човвчанство. Ја доносии израз дивгења моје ввмље, која се са мвом 8аједно клања прсд великим жртваиа принзтлм озде за тра умф ввлике и сл&вне будућносги Савсзника. Цело човочвн вт-во упире са дивљењем очи у Француску, која је уввнчана славом«.

У подјармљеној Србији II. Патњв српског жизља У 1914. години, Београд је бројао преко 100.000 становника- Пре три месеца аусгријске властн тврдиле су Да је у њему остало око 58 хиљада. Опште је иишљење да је тај број претеран. Али Аустрнја нс сме да призна да се становништво смањује сваким даном. Свакога јутра, у 6 часова може се у Београду гред полицјиском зградом пјшсус 1 воват н једном дирљнвом пргзору. Гомила Срба чека ту, гурана и шиКанирана од маџарских жандарма, гомвла у којој су измсшаии сри полови и сви сталежи, као и сва доба старости. Ту има младића нспод 15 година, као ц старица, које једва сносе терег својих година. Неки Витман, маџарски судија долази у пратњи једног војног лекара. Овг две индивидуе врше ревп кукавних Срба, грде их н псују не штедећн пра томе пи старог српског владара краља Петра, ни сриског премијера г. Н Пашића. Они бирају између ових, или бољс рећи пасумце одвајају жртвс: ту су саештеници, бив- министјхи, жеме, старци, сиромаси, богаташи, шта то мари? Одвојсне уреде у једиу групу и жандарми их потерају нут тврђаве или жељезштчке сганице. >' твр!,аву нх смештају за неколико дана, а после их као и остале отерају пешке до Зе.муна и за тим интернирају негде у Маџарској. То су осуђени без пресуде. У оча прошлог Божиђп било је само у Крагујевцу око 3 хиљаде ннтер нираних, међу којима је било посланика, иро|1'есора, свештеника. Ови су по снегу пешке спроведени из Крагујевца у Гсоград.