Велика Србија

БР. 144

СОЛУН, ЧЕТВРТАк' 1. СЕПТЕМБРА ! Р1б

ГОД. Т.

ПРКТИЛА1А ИЗНОСИ 3 Фракх» тромгоетно 9 фр*к*г> содаа; 1 ћг 30 фр»пак» ЦКНА ОГЛАОИМА Овтк* огЈгао« 030 фран. пд аетптног ргд» 14 9ТЛА8* Г.о вогодб«. Ноааи. с.- оо.-.а- ;в «р-«»гча? ■аазеараеа т тапдогатоКЈП таступн*шт:агс. Лј.ОТ КЗ-1АЗИ С НАКИ ДАН (10 И0ДЛ1 Г1 :ег» Ј**га ареко Кра». Срп. Гев. Коко»га»: у Солуну ГУКОЦИсН СК ПЕ ВРАЂАЈУ Отта »дакпнје Кпломбо улица бр. 33 3»1 ош'јп»

БЕНВ1Е

Појодакд броЈоза ое зогу добити у Солуиу вод в Јч*Е*ј« ,Друшт»» грчке штаипе“ ул 1 'ул 1 ’»роттошЈг бр Б, бдиву гл»»ве поагге.

БРОЈ 10 С&К1.

Директор Д. - 9 ВАН 0 ВИЋ

БРОЈ 10 сант.

БА/ 1 КАНСКЦ <рРОНТ -V »»»■>>■

0 важзогти нашег фронга го вори се одавна. Оа је био нредмет дискусије како саетске штампе, тако и свих кабинета и штабова рату.јућих држава Ми смо у СрбаЈи, нарочито по сле наших победа у Колубари, на Церу и Руднику, истицали од колике је важаости за наше савезнике балкански фронт с погледом на могућнозт спајања централних држава са Бугарском и Турском чиме би наши непријатгљи имали двојаке коризти, сгратггијске и економеке. Наша схв&тања, п ако погкреп љена јаким равлозима, не нађо ше одјека код наших пријатеља и савввника, а шта је било послв, внамо добро, јер смо сви ми искусили послвдице губит ка Дуа^вског однјсно нашег сраског фронта. Сада пак, кад јв Румуаија ступила у акцију, почиње се поново говорити о овоме прздмегу. И док сза немачка штам па наговештава велику катасгрофу по њчхове ивтаресс, ако се Бугарска уништи, у толикој се мври јаче истиче код наших савезника важност ма!тедонеког фронта коме треба поклонити онолику пажњу колико и источном и западпом фронту. Мсђутим наше је гледиште да је балкански фроат један сд најважнијих сектора општег борбеног фронта, који оакољава наше непријатеље, јер смо ду боко убеђени да се са његовим помицањем северу брзо приближаваио вашо.ј дефинитивној победи и миру. Јер аредаоставимо само инвазију Бугарске која за собом аовлачи ослобођење Србије, униште ње бугарске армије и аотауно изоловање Турске 04 централних држава. Тиие ее омогуЈјаза руској кавкаској војсци да са мање тешкоћа п жртава позтигне свој вадатак, другим речи.ма Турска ће бити приморана да тражи или сепаратан мир или капитулацију. Поседање Цариграда и Дардазела отворићв врата руској црноморској флоти која ће се сјединзти са савезаичким ескадрама, а тиме се истоврвмено условљавају и брве војно комуникецне иамеђунаших савезника. Тако ћв Русија моћи да што пре изврши потпуно наоружавање своје огромне ревер-

јве и тимз избацити на воЈИШге нове малионе, ко.ји ће на другим фронговима убрзати слом наших непријатеља. С друге стране Немачка ће изгубиги велике рвзерве са којнм је поауњавала своје проређвне фронтове, али гато је највзжаије, централним држааама биКе одувете богате житнице на Балкану и у Малој Азији, чиме ће се веома иогоршати њихово економзко стање. Као што се из овога види, успех бј>лк»пских армија условљава и стратегпске и економске користи к зје зајвдно предочавају силнг добити како лпчно за нас Срб“, тако и за наше савезнпке. Наше јв непоколебљиво уверење да ће се тгмз веома убрз&ти наша дефанативн& победа, која ће нам д( нсти користан мир. А да се свв ово постигне, потребно је што прз раскрстпти са Бугарском, која сз неће моћи дуго одупирати борећи се на јужном и север ном фронту. Зато је потребна брза и силна коопереција савезничких армија, која неће допустити цевтралним државама да сужавањем фронта на другим странама појачају балкан ски и тиме успори или одложи свој пораз з& доцнијв вре>е.

Политичке вести Амстердам. — Посета краља Фердинанда имала је за цвљ један бугарски зајам у Не-мачкој који ће бити загарантован од берлинских банака. »Франкфуртер Цајтунг« демантује весг да је та посета имала нарочиту мисију. Страна штампа Нзмачка у кризи »Руски ФЈнвалид 1 (пуковник Јаблонски): »Хинденбург се лрошле године кори:тио особито повољним околностима. Данас је све про.мењено. Они, који знају ратну вештиву сматрају да со Хинденбург налази према Брусилову у положају пса који има да се бори против митраљеза. За који месец легенда ХвнденбургоВа биће уништена. Крај тога мита отвориће очи Немцима«Тијд» (Амстердам) саопштава одговор жене једног лађара, који са својом лађицом врши на Рајни саобраћај

имеђу Немачке и Холандије- Упиталн су је, да ли се Немци дсиста налазе у беди. — Не, господине, одговорн она, не у беди, али су гладни свуда где ми лрођемо. Дркање Грчке Парнз, 1. септ. ■Фигаро* (Фриц Мориц). „Обрт у вОјним операцвјама на Балкану доказује да ће се после рата знатно изменити балканска карта. Бугарска побеђена н кажљена, свешће се готово на ништа, без нретензија ни на стопу земље у Македонији н Турској, као ни у Тракији, у којој су Грци подјармљени. Коме ће приЧасгн ова грчка територија?‘ Фигаро закључује саветујући Споразум, да једном учини крај сталним интригама Атине. »Ехо де Пари* (Ербет); »Јелинизам је престао да буде политичка реалност као што је престао да буре и војничка реалност. Без Грка бвће лакше да се солидно успостави будућа равнотежа на Истоку, и према томе осигура и мир Евро _ е.» Балкански фронт Париз, 1. септембра. >Матен»: »Немпи, Бугари и Турци у материјалној су немогућности, да развију своје релативне успехе на фронту Туртукај —Силистрија услед очевидне оскудице у трупама. Савезницима постаје јасно, да је моменат дати велики удар на Балкану и прекинути в Р зу Берлин —Цзраград- Уколико се Немачка внше ангЗжује на Истоку, утолико ће за шу бити већи пораз, нарочито кад се пОтпуно одсече од ове ратне позорнице.* »Екселзиорч »Прилике су у овом тренутку врло повољне за офанзиву солунске војске, чији је план усвојен и одобрен од заинтересованих влада.»

Криза у Грчкој Димитракопулос шоф владе Атгна, 1. септембра Министарска криза, која је од прекјуче акутна, пркводи се крају. Г. Димитракопулос, ш-фстаре странке, примио се дгфинитивно да образује нови кабичст. Г. Заимис учинио је »Патри су« изјаву, да се он повлапи са власти, пошто је поверена му мисија свршена. Синоћ је г. Двмитракопулсс примљен у аудијенцију код краља у Татоју. Аудвјенција је трајала пун час. Г. Димитрзкопулос

пристао је да сбразује кабинет, али је тражио рок од 48 часова, да би дошао у контакт са посланвцама Споразума и сасгавио лисгу министара. Лист „Естија" пише: Г. Димитракопулос се изјаснио против политике неизтервенције. У подјармљеној Србији III. Бугарска разбојништва Судбина Срба аотпалих иод Аустрију је страшна. Много је пак гора судбина оних под Бугарима. Гдегод Бугари господаре, забранлно је носити српско име. Бугврски гувернер Чапрашиков, који из Ниша управља подјармљенич српским крајевима поставио је свуда иајгоре бугарске чиновнике: он сам поставл.а онштпнске часнике,који су дужни носитп око руке траку са бојама бугарске заставе. Цела администрација води се искључиво на бугарском језику. Како нису моглн за све општнне доввсти секретаре из Бугарске, задржаним српским чвновницима дат је рок од 8 дана, да науче бугарски. По свима школама, црквама и општинама архиве и књиге спаљене су. Срби немају више чак ни акта о праву својине. Уговори продаје, крштенице, брачни уговори и записнции умрлих — све је то спаљено-' нема више законитнх жена, ии законите деце. Сраскн народ запао је у исти положај, у коме се кроз пет векова налазио под Турцима. Српски спештеници одведена су у Бугарску а замељенн су бугарсклм. Српски учитељи и професори похаггшени су. Школама руководе Бугари, који предају оно што «м је драго. Првликом отварања школа у Нишу, гувернер Чаграшиков изговорио је једну фамозну беседу, у кој јј је изјавио, да ће он умети од деце начипити добре Бугаре. Од првога дана окупације Бугари су отпочели запшења и тај посао настављају без прекида са истом сви* репошћу и безобзирношћу. То даје прилаке бугарским полвцзјским органима, да се богате нм рачун несрећнвх жртава. Људе хапсе а потом пм продају ллободу за скупе паре. А после неколико дана хапсе се ти исти откупљени, да бв им се опет продала епобода. И тако то нде у бескрајвост. Има Срба који оу у току једне недеље три нута хапшена и з& новац пуштани. „Најдуховитвји“ поступак бугар. сквх влазти, да се дочепају српсках