Велика Србија

БР. 147

СОЛУН, НЕДЕЉА 4 СЕПТЕМВРА 'г!\6.

ГОД. Т.

Ц^,5ТП."Л: А ИсПХОСИ: М»? Фрааза т ; к-кеес-.20 V фр*:.««« гллжЈИбе :л; 4;'«на“* , ЦЕг1А ОГЈ1АСКИА : Сжз I,0'20 ф{.а:. ча .:С:а,.. I. л. Ј пгив га гигидбл. Ио-ли сс вода-пс др*> >ааЕ' • в:.иооаГ'»^В » а*вдокатсав». еастјснхалзи...:. ЛЕ«’ ИЗЈ1АЗН Со.шТ ДАД 110 ПОД2* Пои*'- свгта ережо Кра* Срп. Гоз. Ко5о.;д»е» у Сслупу РУКОЕИСИ СЕ ГШ ВРАЋАЈУ С,;'Е.п редавднје Кодоибо улкца Ор. 33 ол1сгЛааб

.3

*вг ДОКЗв? 1 .јка,

Појел*вЕ бројсз* се могу добита у Содуву 2ад с< теаджјв г Друа1тва грчке нтамве“ ул. Иулггрог Ср. В, бдмЗу ГЛВВЕ6 поштс.

БРОЈ 10 егшт.

Директор А.

швАнавик

БРОј 10 санх.

Разбојник пржча о поште&у ИИ . У бугарекој се штаиаи можв: локно, ноћу, не пркстгјућн да!

констдтоиати катервсантна аојава на коју сз рвдовно наилази код влоииначких типовг. КОЈИ су се обогатила иљачкзм и харвњвм. Из дааашњзг њвнога писања јаено зв види да сз бугарека незајажљиза хала не само

‘ нас разграиичн онаЈна кога смо |и они и ми прксгали унапред у ; случају да се не сложи'*о. Заа' I мо шта јз Провиђење тада до _ : нело Бугарима. Прошле године, |к 2 да смо били сслабљени трама јсфтнзизама које јв брсјно кзд;моћнија нелријатељ предузамао и ксгд смо храбро одбијала са

наситила него да ев толгкз прзјела да наетупа оаасност да нз прсне од надут-озти илз да ко 1 нв наиђз да је првклатд простом ј тсјагом као обичну Џукелу. Даблнамиру сзарила огром ј ни залогај, она обрће сву евојуч психолсгију и ментглитат, пре-[ врће очиме, намигујз љубазко! на све странв и побожаошћуј једнога фариесја ш фатадизмомј једкога правозерног взли: вздитв, шта ћете, земаљскз су ствари чуднозате, у нашој »на гради трбба да вкдамо само прст Божји, учеетвовгње Провиђзња у нашем своштеном делу и . Тон озаквом пкс&њу дајв вла* дсн орган, орган балквнског алог духа, Радославоеа, »Народзл Права«. У своме чланку: »морал и награда у рату« бугврски офациозус и сувишв рано развија тезу обогдћенах разбојника како се и међу народима, као и међу појединцима, налазв такви «хоји тежв за осва,јањем туђега«. „Овоја благо сгање, веле »Народни Прева«, они хоћв да нађу само у ке срећи других". И у такве народе знатв ли ко спада? Србија и Итадија ! А у такве ни по чему не спада чвстито друштво: Турска, Бугарска, Аустро Угар с*са п Немачкв, државз чија се историја поноси што им је рат »народна ивдустриЈасг, како су они еуфемистички пазвали пљвчху. Бугарски на зор фарисеји и фаталисги, да би сбманули про ототу, нарочито инсистирају на томе како у љиховом „свешгеном« делу виде прст провиђења! А ево како је бугарско провиђењв учествзвало у њиховом делу ’ 1912. они, по уговору, не послаше на вардарско војиште 100.000 војнвка. На овомвојишту гинуо је само Србин, коме Маћедонија има једино да благодари за своју слободу. За Јед* ревие они опет позваше Србе да гану; 16. јуна, 1913. нападоше •воје савезнике подмукло, всро-

Балкана, заједничке отаџбиае, Бугари му прискачу у индат и ЗАбадају нама нож у леђа, и они сами — заузимају готозо целу нашу земљу. Нација са озакввм мораднзм врлднама и зсторискид делима, по мишљењу професионзлних комитаџија и политичхих разбејнака, није грабљдва и не »гсжи освајању туђега!« Ика једно Провиђе ње, деда Радоалавазе, али то Провиђвња није олкчено у Бугарекој и Аустро Угдрској. Дч је озо шго та ми кажемо из Солуна тачао, јасзб је из факга гато су Игалвјани у Горицв меето да Аустријанци буду у Мллану, као што еи еа ти надао всђен тзојкм беднам провиђзњем. То је што св тич® Аустро Угарске, која издише на Карпатима. 111 го се тичв Бугарске, етари грешниче, Проввђзње је оличено у сзвезничкој војсца код Солуна и оној која долази са сввера првко Дундва. Познајеш ти ту војску; она је пре 38 годчпа опет ебог вас долазила на Балкан да вам гкане ропск>е ланца и да готову државу. -Али как&в цил> онда и сад?П Стари грвшничв, ако има Провиђвња, а има га, у шта и ми тврдо зврујемо, опо је оличено у тој воЈсци и у њеној светој мисијв! То Провиђвње вапечатЕћв судбизу твоје неваљале и грабљива зоиљв која у мало не постадв нв само гробар балканскв слободе него и гробар светзке цивилизације и слободе свих народа па и твога. Проклвтство на твоју главу и твоју неваљалу вемљу !

Појштичко вести Њујорн. — Америчка влада добила је од свог амбасадора у Берлину писмо к»јзерово упућено председпику Вилсону као одгсвор на апел овога послат

Виљему у корист Пољске. Цирих. — Кајзер -ће отворпти 15 септембра ссдинце рајхстага. Нова грчка влада — Чисто германоФИлсни кабикет Атнна, 4. септ. Министар. криза у Грчкој завршена је. Нову владу образовао је г. Калогеропулос, којп је већ подиео листу иових мннистара. Нов кабинет састављен је овако: Калогеропулос, минист. финансија и ЕОЈНИ. Кавтг нџоглу, трговинс. • Карапанос, саољ. послова. Руфос, унутр. нела. Вукотопулос, правде. Канарис, просвеге. Баспас, привреде. Дамианос, марвне, Нова грчка вдада састављена је пз самих германофгла, од којих је љен шеф најубеђеннја германофил. Он је вшве пута био мвнистар" у кабинетима Теотокиса, који се сматра као творац германофилства у Грчкој. II остали манисгри сви изузев г. Руфоса стари су германофили. Руфос је тек од скора ашивенизелисга, али то не меља ниуколико ствар. Као што се види Грчка није намерна променити правац досадашње политике. Нови кабинет састављен је и примио се управе без конференција са министрима Споразума и без обзпра на жеље Савезника. Званична Грчка наставља дакле своје досадашње држање. То најбоље илуструје факат, што је већ скинута забрана за одлазак у иностранство. Венизелисти су пренеражени решењем крнзе. Њихови листови са највећим очајањсм и потпуиом безнадежношћу говоре о ситуацији, сматрајућп да је Грчка неповратно изгубљена. X.

>Двј питања су нарочито предчет дпскусије. То су: 1. Коиачно сређпзање балканског питања; 2. Немачко учешће у бадканскам операцајамз, које узнма;у велики развој: *Ова два питања односе се саецијално на Србију и регулисаће се вероватно директио између Аустрије и Бугарске (ако се не варамо, реч је е поделн Србије!!! уред.). ‘Фоснше Цајтунг«; ,,Немачка влада сматра да је пред новом ситуацијом јаче једннство савезника централних држава неопходно у балканским операцијама. Несрећом, у Бугарској, а карочпто у Турској показују извгсне ргзерве и неко непоЕерење према нама Езззване погрешним схзатањем духа независности. Немачки генералштаб је као што се ввди јако забрнвут догађајима на Балкану, а нарочпто одбијањем Турске, да својом крв.љу покуша спасавати Бугарску. Нвмци признају Амстердам, 4. септембра »Норддајче Тагес Цајгунг« пшпе: »Заузеће села Гусзвена сд велике је војне важности за будуће Савезничке операпије. Французп нам на тај начни секу потпуно пут Бопои-Перопа. Извесно је да је немачки генералгнтаЈ наредао повлачење на трећој лпиији услед надмоћности непријатељске пешадаје и артиљерије».

Отрана штампа Немачка и Балкан Цврих, 4. септембра. Сва немачка штампа бави се конференцијама, које св држе у тлавноме немачком штабу. > Франкфуртер Цајтунг:» »Халил беј има миснју да у главноме штабу са кајзером и канцсларом претреса будуће турско-немачке односе. »Немачки генвралштаб припрема сада нову организацију својих балканских савезника. Он је мишљења, да се против Румуније мора предузетн сложиија акција и да трупе четвориог савеза морају имати внше солгдарности и једанства.

Првглед грнке штампв »Рнзоспастис.« Тешко нам је, и управо немогућно да појмнмо зашто, и* којих то разлога атннски либерали и даље игрзју жмурке у својој иолемнци против краљеве полатпке, задовољавајући се систематски да само циљају и праве алузије на главног крввца н жефа те политике. Тешко нам је да појмамо какве равлоге имају шефовн и војска лнбералма за такву своју уздржљивосг у борби коју, како се сматра, воде за народ, и за коју, види се, још не верују да је куцнуо час да буде вођена са крајњим средствима. Сви осећамо и виднмо да се зграда грчке државе руши, и да досад пишта није било у стању да то спречи, нн политичка памет, пи лична великодуиност, ни предани патриотизам диберала- А још мање се може очекиват* да то учини каква чудотворна срећа. Кад је то тако, зашто онда седе не-

активнн либсрали атшшки н онн јгз