Велика Србија

БР. 152

СОЛУН, ПЕТАК 9. СЕПТЕМБРА 1916.

год. Т.

ПРЕТШ1АТА изнссг : МвгочЕо 3 Фражк* троиесечно 3 фргвим, годЕШН.е 36 франака ЦЕДА ОГДАСИМА : Овтав огдаел 0 20 фран. од петл гног реда, »ај ■ ог.иасз га аогодба. Новад се подате дрлавтн: ноиоскржва т дладогатоквЕ ваотуокватзкн*. Л?\СТ нз.:азц с паки дан по подн* Есег СД 5 Т 1 нреко Крад Срв. Гон. Коноу**« у Солуву РУКОПИСИ СЕ НЕ ВГАЂАЈУ СтлК редавдвје Кодомбо удвда бр. 33 8а1ошчп»

Ј е# !5 *88’

Поједвжа бројебж се иогу добвти у Содуву код а« аевджје „Друитва грчка штампе" уд. Вудгжрохтожу бр. 5, бджау глжвне пошто.

БР01 10 С8ЛТ.

Дкректор Д, 105АН0ВИЋ

БРОЈ 10 сант.

Кад је грожЈ,е киоело...

На свимз фроатовима опврације се разввјају повољао по кас и наше савевнике- Иаици' јатива је одузета Евпрвј&тељу. Он се с&да на размеће сзојом агресивношћу, него се, по туђој вољи, савија под ударцима са свију страна. У свтуацији јз, прома томе, наступио озбаљан преокрет. Њгга рзгисгрују чак и неприј&тељскн листовн, додуша доста об&зриво. Она га, кроз зубе, признвју и прзд самим собом и пред осгалвм светом; али сб ип^к не одричу наде, да ће, својом прирођенон упорношћу, счувати првобитне тексвине. Њихов циљ нијв више владавинв над светом, него 81а1из ^ио агПе ће11ит, На то су упућени сви њихови напори. 35ог тога су приправ на еа све компромисе. Немачкз листови покушали су, у више прилика, да утврде једнакост у непријатељским снагама и сугеришу бесциљност даљег приношења жртаеа. »Снаге еу подједнаке — вели »Фразк фуртер Цајтунг и — н ни 1 една етрана нгће извојевати пресу дан успех; зато је даље убијање грех према чозечваетву«. Алз су сза та немачка настојсња остала бгсплодаа. Рат се продужио са још виша жести не. »З^шго све то? — пита ее бечка »Рајхгпост«. — Кад м , као победвкци, хоћемо мир, не тражећк туђе к дајући сзе што су нашс војскв ратом задоЗиле, шта рукозодк наша неприј&теља да настазљају ово ужасно проливање људс^е крзк? Озп хоће да вас униште; они доказују да су хтсли озај рат, јер жеде нашу пропаст и . Са ес мањв суза, али са већом дозом бестидностп, пишу и мађарскл листоаи. «Ма висмо хтели р&т — всли »Будапешти Хирлап, — вас су у рат силом увукли; и зашто је еада нгпја земљх изложена инвазији вашбг исгочног суседа, премакоме смо ми ув?к пријатељаки били на' клоњени. Ако су Аустро-Н :мци хтели туђе зшљо, ни мо хтвли ми, Мађарн, па имдмо права тражити да и други наше поштују«. У јвдној свдницч Карољијсвз страшсв, Јулпус Јушт дао Ј 0 ову изјаву: „Странка жели да се рзт што пре сврши и да се дође до вдрава и трај-

на мвра. Разуме се да ћеко ми бранити ваш« границе и инт»ј гритет наше земље проткв сваког кепријатеља. Алп док ми, с једнв стране, бр&нимо своју з«мљу, нв желвмо ни да ккакЕу другу освојимо и себи припо! јвмо«. : У овој јавзој трци ско огклањања одгозоркости и избггавањ& средстојеће опасзости учгстзују и две, збратимљева и по крва сродна народа: Бугари и Турци. Они поекакују за сзојим суфлеримз, и тек к&о у м&гли почињу назирати озбиљност свог положаја и одрицатп ее стра^хота почањзнах у букилу из(безумлеквх зверова. А кад се ! једнога дана сасвим пробуде из јопијеног стања и погледају :етвг.рности у очи, они ће, у јбестидеосги својој, ногазити и јобраз и еветиње пред којима јее свда заклињу. Али после (смртд неће важати кајање, као јшто им ни еада не важи пр&вГдање. I * Преокрет у војној ситуацији изазвао је, дакле, код нашвх непријатеља и нреокрет у просуђивању тешког ноложаја. ГЈредубеђење о неизбежнссти слс-ма унишгило је идеју о владавини над свзтои и изазвало прижељкивање за очување старах тековина. Као лисици грожђе, тако им 13 сада квсела туђа слобода и самосгалност. Они насу хтели рат: напали су Србију, јер га је онасоремала; онз нису повредили белгијску неутралкост: прешли су њену границу, јер јз постојала опасност да ће то Француска учинити; снн нису мислали изазивати европски сукоб: објавики су рат Руеији, да она то не ба нре њнх учинила; онп нису ж°лели туђе земље и посеге: упадајући у Србају, Белгију, Француску и ру ску Пољ • ску, они су хтсли да счувају своје вгкозне т.ковлне! И, што су овда хтвли и желела, то, кажу, траже и жело и сада н ништа ввше! Неумптви суд Правде примиче се у свој својпј сгрогости. Казна и нагрзда бгће одмсреае по заслузи. Никаква извртања и лисичја л/кавства неће моћп тај суд изменити или ублажати.

ПоЈштЕчке вести

према Грчкој. Одпоси са атинском владом постају тешки.“ п .. и , И I „Журнал де Деба': „Бугаро-Немпи мариз. — Дописник ‘Фигара* у „ „ - , уоивши у Содуну грчкОг крал>а Ђороз Женеви, јавља да према инфор.мациЈа- ( Ј Ј Ј Ј г г г ’ ма које су Женевској берзн стигле, | извели С У Д В0СТ РУ К » У« а Р а Т она С У У немачки зајам наилази на велике те-ј кин У ли У°та вн °г владара, која је под шкоће. Буржоззија немачка кеће да утвцајем г. Венизелоса обновио Јеладу чуЈ’е за заЈ’ам и ради свим силама да ^ н убили су у Грчкој нацпоналну душу." се он не оствари. Кајзер да бп по-

служпо као прпмер упнсао Јв лично пола мвлиона марака. Лоидон. — Кинеска влада решила Ј’е да учини један зајам од десет милиона енглескшх лгра код банкарске) групе тде су искључеае немачке банке. Атина. — Посланици Споразома!

Лондон, 6- септембра. Морнинг Пост »: „Издаја Грчке уперена је против Савезника. Наша је дужност, да енергично протествујемо пошто се сам наш непријатељ служи

' најгорим средствима да чоправи своју

ситЈГацију на Балкану. Ми пак пмамо у рукаиа моћно оружј«: своју поморпримили су од својих респективних „ . . . . ску снагу. I рчка је у нашој власти.

влзда прве инструкције. Ситуација Ј’е непромепзена. Вероватно да ће послакици посетити грчког премијера али ће љихова посета имата за циљ да се -рчко питање реши брзо. До синоћ никакав конфликт ниЈ’е био између посланвка Споразума и владе. Само је Боздари, италијански посланик, вмао ј разговор са г. Полптисом, начелштком министарства спољних послова. Париз. — На седници у парламенту г. Бријан, одговараЈ’ући».једг,ом социјалистичком посланику ка питање о

Треба да докажемо краљу Константину , да је већа опасност с мора него са сува.“ Нетачко повлачење «Локал Анцајгер*: ,,Мп својевољно напуштамо терен на Соми. Ми бисма више волели да избегнемо повлачење коЈ’е врло рђаво угиче на нашег војннка који не воли да се повлачи, и кгд су стратегиЈ'ски разлози. Ићи напред то је девизанемачксг војника. Он

остварењу јединства у акцији, изложио' храбро бранп положзј' који му је поЈ’е једннствене напоре Ннглеске, РусвЈ’е верен. II поред свега тОга, ми смО приморани да се повлачимо. „Нордојче Цајту н г“: „Наша дефанзивна снага нвје ни најмање сматвена код Вердена и ако смо огрсмне снаге ангажовали на Соми.“

и Италије за заједничку — општу ствар. Страна штампа

Спаразув! и Грчка Париз, 9. септембра. _ ј «0м Аншене« (Клемансо) »Садаштва) Нрвгиед грчна штампв ! периода не допушта да се Савезници

задрже на полЈмерама. Француска,

♦ Елефтерос.« Грчки народ, ко>

која у 1 рчкој нема посебкЕх интереса , ј и ј е г ер,манофилство раннјих Блаји која је пристала на озбиљнО ковце- ј да платио иечувеним мукама и правим ! сије у кСрист неких својих савезника ј умпрањем од глади, треба сад да се треба да оствари споразум рзди једне ^ спре.ма за нову само с тога што тако заједничкв акције.« захтеваЈ‘у г. СтраЈ’т п г. Дусманис. Али >Ехо де Пори» (Жан Ербег)'- «У бу- не познају пра 80 стање духова у дуће ии ћемо сами предузимати све народу опа који га сматрају као гомере потребнеза нашу снгурност. Вре- МИЛ у хслОта (робова) који су готови дело бн више, да француска диплома- д а садну на колена пред сваком луттија изјави у Ативи дп Савезницима 1 ком коју му цринесе ‘божапско прајречм вису довољке, нарочнто од људш в0 , „ да § (3 разлога иду на губнлншсасвим оданих централним државама.“ само зато' што то право тако зах„Матен* : Нико сада више не меслп | тева . Незадовољство кародно је очеда тражи интервенцију 1 рчке у тОли-' видно . Народ је тражио управљача а ко пре што талијавска штампа °Д’ ! дају му ј ед ног опсенара. Тражчо је бија с жвстпном сваку помисао о грч -1 Ј _ г радника спассња, а дају Једног алхеком учешћу. оато ће се Споразум о-ј „ . т . . , Iмичара екоиомских комбинациЈа. Код гоаничити, да бди наЦ сигурношћу сво- ј , 1 прве несреће, код прве тешкоће која јс солунске воЈСке не трпећи викакве н 1 ’ Ј

сум.аиве појаве у АтиниЈ’

га буде стала части или хлеба, он ће

Тан> (у чланку, од кога је већн део се неукротљиво дићи против узрока забрааен): «Пз свих звмаља Споразу- Твегозе нове невоље, а његов ће се ма долази апел ене: гичлн савезничким гнев окомити не само на власто.љубну владама да употребе радикалке мере и лудачку мтрпонетку, него ће напа-