Велика Србија

БР. 154

СОЛУН, НЕДЕЉА 11. СЕПТЕМБРА 1916.

ГОД. I.

ПРг.ТПЛАХА. КНССЕ: 3 брЕвха трокевепко 9 $г>*Еаг», годнзпе 36 фр*нах» ЦЕНА ОГЛАСИМА : Свт^а цгвхсв 020 *ј.,чч. г.,-, ветвглог р:;*, већ* оггаса .'о аогодбв. Новад со оола ;« д ,.«*«ввр *-рЕпа I даза.глагсЕвд. оас-'ваавтгшв, ласт лз 'ј1зм Соаки дап по подз» П..аг: сдата греас драд. Срп. Гел. Кодбуаб« у Оожув/ РУК0Ш1СИ СЕ НЕ ВРАЋАЛУ Суаз рвдакдвјо Кодозбо уднца бр. 33 6*1от^а* Појвдаљн бројвви ое ногу добитк у Солузу код с= г- 0 :(Да;е ,Друштва грчко шгамав а уд. Дудгврохтову бр. 5, бди»у глввпо воште.

Г,РОЈ 10 сант.

Диррктор А. Ш8ДН08ИЋ

БРОЈ 10 сант.

Двз чеотитке — Позодом с упања па српска збмљишге ПредседпЕК Барпдне Окушвтина упутпо је сдедећу двпошу пачелавку штаСа Врдевне Команде гевераду Б ]озикЈ: „Уз топдо и жнво одобравање свех народнзх посдинага, са‘о':»' штсо сам сад радсстан гдас о усаеху ДрпнсЕО Дипизрје, која је нрочила у вашу лепу Србвју. Молнм, да у име Скупштиае приивте усрдно чеетвтање тога срсћног чкцч, за којин ће с помоћу Божјои следовати други. Живела Српскг Војска“. Краљевска Вдадч упут.чла је генералу Бојовићу слелећу депешу: „Краљепска Влада осећа се орећпом што може чествтатп јуначквм аиноввма нашега Подриња на храбро заслуженој срећн, да Дринск* Дивизија нрва стане ногом нз свету кемљу нагне миле Огаџбане. Клања са налим жрчвама, захвзљује саииа на учењенич напорина и жели вм да што пре однесу слободу своме лепом завачаЈЈ“. По иаредби генорала Бојовића предње чесгатке саопштене су взима трупнмн 0 ВАМ 6 МАСН ОбТЕМ

; алодове герма^ка двлатноста !на Балкану. II кад* ово внамо бићз еам лакше да со орзјентишемо у садањој полетплкој »тмосфзри која Елада пад 6ел кансјси^ л^пидонгом. Политичке вести Атина. — »Лкрополис« пише, да присвајање државипх каса од стране ргволуционарпог комитета у Солуну, доводн владу у врло тешко фзнгансиско стан.е. Атипа. — Да би спасли отаџбину од немнновне катастрофе, велики брај атвнских гр;ђава, измсђу којих вма Санкара и трговаца, мисле внтервени' сати и пзмирити краља и Венизелоса.

II. Ншачка и Бзлнан Кид јо Н мачкм екрхала војску и моћ Ауттријв к јд Садовв Базаарк је впак тој државз пзштсдео повижењ^, п још ВВШ8, он је увукао у савез са ујздн њзиом Нгмачком И од тада се датпра она погрешаа догма ка ко бп трвбало чак п сгворити Аусгрију кад нв би случајно била, правдајући се то мотпвом раввотеже у срздњој Ечросш. Али јз симатоматичап ф*кт дд јб ово гледвшге нашло оправ дање готово код взлаког броја државаика свзју великих еила, којб нису могли да схзатв и појме праву сиисао тв тако пт грешне немачке догме. Тимв јв нгјваше правдан тај анахрони зам од државе, која ја почива ла искљ) чиво на прсживвлом историеком гледишту која сматра дрлсаву као обичан домее круее и којом, пзематомз, владалац расаолажв пуновласно, према свомв нахођењу. И да би се томе анохронизму дало ждвота и оватоћ: њч, Аустрија је ввој државни програм погтави ла на принципу (Иг 1 с 1 е е! јтрега, шго је давало најлеашсг подстрека и полета германивму, који је са великим успехом развијао делатаост у свима правцима државног, економ кзг и соцгјалног живота. И док јв Нвмачка сконп^трисала сву сзоју п»жњу на Тургку, дотле јв Аустрија са стојичком истрај ношћу раввијала свв својв двлатности на Балкану, који б« једнога дана погтао мост ијмз ђу Вшикг Германије у ц«нтралној Еароаи и њвне богате колоније: Мале Азије и Мзсо

потамије. Кад бацимо само један поглед на карту Езроав и Азије, биће нам истоијасно да ехвати.чо домашај овога гранхиоен >г плана чзје би остваре њв дочрло Неиачгсој гослодзтво над Европом и сзјтом. К шеко јв било СПСГГМ9 И ЛС' трајаоети у тоа нвмачком рвду, најбоље се огледа у овим чињв ницама: У Букурешту седи нз румунском престолу Немац, и ако оза држаза дугујв за сво ју самозталаост Р/сији. Даншњ» Грчка има да захвали својој слободи Фраацуској, Ру сији и Еаглеској, али је ипак у Аткни — Н м&ц. Бугарску је сгзорио Руски в&род, ВЛИ и ТЈ видимо вгилног пионера Герма аазма, јвр у Софији је Кобург. А Србијн је отето Сињв Море, 88. којв је толико крви проливеио, да бн св довво још јадан крунисана германски агеват на Балкан. У Ц*риграду је султанова улога сведена на и/лу, да би св сза моћ и вл»ст аредала једном дакт&тору, Ез ввр паши, који јо најоданији пионер кајзеровв политике. И као год што је јвкд н»ца онална свест у вгви са политич ким васаитањ М сраскога наро да била силан бедем германиз му, тако јо и Букурешки Хо хвнцолерн високо уздигао народну заставу у одбрану части и пр&ва свога народа и то б&ш онда, када ,је еам кајзвр, с:4 аоносом једнога неограиичевог дактатора, мислио да он држи у својим рукама све концв бал канске политике. Наведева факта нам нвјречитије наговешгавају, поред осталих многобројних чињенпца,

Атина. — Ситуација је непромењеиа. Грчки посланици у Лондону ц! Паризу пзјавали су владама Сила Спо разума да ће се Грчка решпти да приступи Споразуму. Оаа је понуда одбијена. Атииа. — Грчки посланик у Берлину, г. Теотокис предаће немачкој владн ноту у којој ће тражити да се војска Хаџопулоса и цео ратпи материјал испошље за Грчку преко Швајцарске и Италије, као п да Бугари евакуишу грчку Македоиају. Грчка влада нагла шава у нотн да грчко становништво не може внше подносиги малтретпрања од Бугара. Страна штампа Руско-румунска оФанзива » Њујорк Хвралд" (• вропско издање):; „Наше вепрвјатељв нарочвто је и*ненадида брзипа, с чојом су наши румувсви Сасезвпца ступвли у општи алан сфангиве. Чвни се, кво да су Румуви већ годиаама држали велике ианевре у Ердељу, у вези с Русима. Правилност њихова напредовања ва чуђава еве људе од завата. Треба студБратп тај велвчанствен маневар От има Ејвесно веливи утицај на промсну тона немачквх новинара. Али, о Т51М нвје све готово. Оа ће вмати утиц?’ја и на најудаљевије зоне рата. Усиех има мађијсву аредноот. Оа привлвча најравнодушвије. И вн ћете увек наћп људе да волете у помоћ победиоцу. Н»ша ситуација је одличиа. Јуче нам јављију за узнемиреаост турске владе и за љеву оллуву да »одолева по оваку цеву, јер Турска вена више шта да изгубв*. Превед^те то друкчијс.: »Ододевајте по ов*ку цену

јер Младотурца немају више шта да азгубс!« п им).ћето пстину. Кад је , једна вдада притераза до политике најгорега знача да ваше не може да влада *. »Дејли Хроникз": „Геперал Бруснлоз наетавља многобројне нападе на раане т-чко цсле леваје свога фронта у таквим прапппма, да ненријатељ пикад не 8на прави цил> ир.плда. Генерад Брусзлов има пајвишо уснеха на ссктору Брвсшзни. Развој покрета руских трупа угрожава сад Золохов, који брани нрист)н Лавову. Олв операције имаће двоотруку важност, кад се буду водиле истовремено и хармоеично са операцвјана у округу Хадача (то је воћ отпочело, уред.). Да би довео нстребна нојачања рада одбране Ковеља, Вдадимира Болинског и Лавова непрвјатељ је бко принуђон да осетно осд&би снаге, које бране Ердељ и Карпате" Дога1јаји у Грчној. „Ш расбургср Поот": „Солунспа ре волуција је веока озбиљан догађај. Промена у грчком генералштабу, тј. замена Дусманиса човеком од поверења код Сноразума изазива узнемаревосг у Неиачкој нарочито с обзиром на болеат кра ;.а, која овога спречава да активно учоствује у тој борба". , Берлинер Тагеблат 1 '; ..Пема сумње да је свтукцбја у Грчкој врле озбиљна. Очевидно је, да Веназедос н Спсразум употребљују сЕа средства да грчну војску подбоду против Бугарк' 1 . „Берлинер Цајгунг ам Митаг": „Ми не видимо какву корнст може Споразум извући из ситуације у Грчкој јер треба џремева да се грчка војска реорганизује и ступи у борбу, нарочито како у Грчзој влада револуцнја и како је народ подељен у два табора'*. „Сиддсј '0 Цајгунг": „Услед интер* венцвЈв Румувије стање у Грчкој достигло је критичну тачку. Војска се видн пркморава Снора8умом да вде уз ове под претњом топова савевкачке фготе. Краљу не остаје ввше ништа него да се покори, тј. да нареди иобилазааиЈ‘у ради борбе с БугарВиа“. „Ј.окал Анцајгвр'*: „Вероватно је, да је подЕтака Споразума у Грчкој крунвсана успехом. Очевидност, дв ће Грчка ступитн у акцију постала је тако извесна, да би централне државе и љапи савезнвци учинили озбиљну погрешку, кад према томе не би предугели мере, пошто ое грчка војока може мобпдцоаги за кокодико недеља".