Велика Србија

БР. 155

СОЛУН, ПОНЕДВЉАК 12. СЕПТЕМБРА 1916.

ГОД. т.

ИРВТПЛАТА ИсЈНОСН: Мвавчгс 3 фрапх* трокесвтЕо 9 франигг, годаптн.е 36 фр»нау» Ц101А ОГЛАСИМА : С»т А ослвсв 0'20 фрсл. од поттног ввк» оглг.за о асгодбн. Ноенц св анмад дмЈвг мзмесарква а дкнлодатсгп «асг,'аг:аа»гдв5Д. ДиОТ КЗ 'АЗИ с. Тдки дан ПО ПОДЕ* Циа,- сдаг* преко Кра* Срп. Гез. КозсудМ* у Солјкј РУКОПИСИ СЕ ИВ ВРАЂАЈУ Стаа рвдавцаје Колокбо улнца бр, 33 ЗаЈопЦо*

Поједпзи бројан* со могу добитн у Содулу аод с* гег!џ»јв „Друштвв грчке штанпв“ ул. Јруљглроттову 6р. В, блИ8Ј ГДавнО ПОШТ0.

БРО| 10 септ.

Дмректср А. Ј 9 ВАН 08 НЋ

БРОЈ 10 сант.

ОВАГаО МАСН ОбТЕМ

III. Не^ачка и блкжи Исток К&д ј 9 прошла године усао стављена веза изиођу Б. рлана п Цвриграда, тај догађ ј су сла ВШ1И ЕОМаЧКИ ЛРСГОВИ К60 јеД" ну од најсјајеиЈпх споха герм&нске иовеенице. Тада је и сам Ваљем цошао у Ниох, зна чзјни цеитар Валкана, да ту заједно са Кибургом аоложи ос нов јелном инаоз&втном саоахз нвку, који ће најлепша одговарата томе историскои чпн/ у коме се оличава сјединеље Исгока са Зааадсм, вли боље који ће б та саона измсђ/ цвнтрал не Гврмааије и њевих сатроаи ја на Балкану и у Азиш. Од тога момента кајзер поствје свемоћни господар Бугарскв и Тур ске. Јер н& кратко време после тога чина, ми впдимо велвкнемачке гарнивоне у Цариграду и Софијгг, који су нлјизрази тија симаол немачког госаод сгва и кајзерове свемоћи. И још нешто. Немачка полиција узим ље у евоје рукв све конце др жавнв управе у тим земљама, које, као Демоклов мач, виси над судбаЕОМ вавалних народа и држава. И Фердиванд Кјбург и султан Решад појављу ју се у новии улогама које су подређввијег значај*. но што их имају баварски краљ или олденбуршки војвода ! Бугарска штампа, очарана пљачком и отимачином т> ђих области, жмурећи пред ствар ношћу факата, предлаже, у сво ме лудилу, да и Вугарска са Турском стуаи у немачки савеа , и ако је тај чан већ извршев песвицом силе, која неограни чено испољава својв госаодство над овим земљама, чији су владаоци ввћ одавна постали обични кајзерови сатрааи. И онда не треба да нас и8ненађују фак та, што су данас и Софија и Цариград, са многобројвим немачким трупама, чиноввишгвом и трговачким радњама добили германеку флзиономију; као што ву и чињенице да се свуда Нем ци опходв као у својој власти тој територији при помисли да су они данас потпуни господари и имања и народа у тим потчињеним провинцијама. Иј свега до сада изложеног јасно св види важност Балкана

и Турскз за Немачку, која је даиас аостала фактички госнодар тих Земаља. Према томе логично уе и изводити закључне да 1\е Еемачка обрашити ж- балканско војиште велину аажњу и то из двојаких мотива: 1. Да одржа ове земље које су ве(х сада у њеној иотауној власти ј и да их шт.о јаче искоришћава за своје економске и војне св/Хе, 2. Д -1 у случају сзога аораза , иоји је неминоеак, 'аонуди и Бугарску и Туџску иао комаензацијв иашим саеезницима само да би сачувала саоју властиту тсриторују. Према томе крах Бугарске зна чио би један огроман пораз Не мачке, јер би се тиме убрзала наша победа, а с друге стране одузела би се могућаост Немачкој да у крајњ м случају изнесе на пазар своје нове колоније и тиме сачува своју кожу. Полазећи с овог гледишта, аојмљаво је да је важаост бал канСког фронта од замашног ин гереса за обе рату.јуће страве. И према том 2 првродно је да је брзо и повољно решење овога ароблема од огромног значаја ка^о за нашу отаџбину посеби це, тако и за општи исход свег скога рата. И ма са задовољством констатујемо факт да су наши савезници и пријатељи, и ако доцкан, правилно схватили и оцениди ванкност Бдлкана и у стед тога предузели потребне мере, да се посреством садање офанзиве, у вези са руско румун ском акцијом према југу, да зна чај њиховој одлуци чији је смисао внвазиЈа Бугарске и изоло вање Т»рске, другим речама убрзање мира васкресењем Србије и уједињењем цслокупног Срп ства. Овчепољски.

Политздко вестн Рим. — Игалијанска влада предложила је Споразуму да са одашиљаљем на Балкан 100.000 људ г| ’ замени]учешКе Грчке, под условом да концесије које су Грчкој буду дате Италији. Мелберн. — Аустралијански парламенат изгласао је закон о војној обавезл. Рим. —- У једном интервју који је је публикован у »Ђорнале д’ Италија,« јапански посланик у Риму изјавио је да је цео Јапаи сада прегворен

■» у једну велпку радионицу. Цео израђени рапш материјал упућује сс одмах на руски фронт и поред вслике да.љине и скученнх комуникационих средстава. Цирих. — Већина у маџарском парламенгу одбацила јс предлог Ааоњиа и Андрашза да се саззву делегације. Стракз штампа

Холакдска штампа о Румунији

♦Алгемен Ханделсбад«: »Пстозремене објаве рата Румуније Аустро-Угарској и I [талије Немачкој доказ су тсснб солидарпости између Савезнака* „Фадерланд'‘.' Од како је Румунија ступила у акцију, европски рат ушао је у нОву фазу. За Аустро Угарску нема сумње развој догађаја је све неповољнијп. 11 • Ниевс ван ден Даг': „Према пла‘ новима Споразума Румунија уместо да остане мала држава, може постати сила другог редг. Благодарећи овој перспективи Браћано и његовп пријатељи рескврали су и ушли у рат Али, ка' ко дубоко морају они бити уверени у победу Савезника!

»Исправкаее фронта Цирих, 12. септембра. ♦Франкфуртер ЦајтунгЦ; „Истина је да су положаји н села одавно браљени изгубљени, али они су већ месецнма у ратној зови. Уосталом, јаче скраћивање фронта поправило би знатно нашу ратну ситуацију, кад би се из вело. Међутим, то смањивање фронта није досчд било потребно. Ми смо чак могли држати положаје опкољене са три стране.“

Хапдвн о румунском крзљу „Цукунфт«: „Пребацилн су ми што сам заборавио да нагласим да румунски крнљ, као члан породице Хохенцолериа, треба да има нарочите погледе према нвмачкој ствари. Ја то нисам заборавио него сам то нарочито учинио, јер ми примедба такве пргроде изгледа противна самој политичкој Опасности, као што су и сва остала причања о издајству и неверству, о жељи за осветом и т. д. Један принц који прима и ставља на главу круну једне стране земље одваја се од своје гуће, од двора, и ангажује се, уаимајући суверена права, да приоадн само народу чију је круну метнуо на главу и са ким се удружио.“ Споразум и Грчка Париз, 12 оептсмбра. >Ехо до Пари «: „Силе Споразума су оложае у томе, да не могу при-

мати владу г. Кадогеропулоса, која не даје ниваквах гарантвја да ће прианавати п имљепе услозс с?везнпчке ноте од 3 јуна“. »Радилал« (Еувил): »До сад дипломатока аЕцвјл Саве*ника у Атипи учињена јо само екоковкка и пије икала гелеког дејства, што па.јбоље доказује долазак на влзду људи, који воде супрству полаткну. Одлучие иере, које ми век месец/ма тражимо, поотале су сад неопходпе«. ,.Тан“: „Грчки народ треба да рачуна на вашу помоћ у свему, где сн покуша своје спасење. Ма ћемо пак бита »адовољви, ако се тај Васкрс азведе у хармовији са круном". „Евенман 11 : „Но треба да заборавгио да су Парез и Лондсн сдожни у програму дедања према Грчкој. Наша је дужност, да једном предугмзмо спровођсње крајњвх, пооледњих одлука, које кам налажу наше савести, обавезе и интереси", Лондон, 11. августа. ,,ГлОб*: Атинска влада уисрно затвара очи пред идејом пнтервенције на страни Савезника, која се све впше развија у јавном грчком мпшљењу. Савезничке силе треба да учине крај оваквој ситуацији. То би био најкраћи и најпрактичнији пут. Нада-о се, да ће он бити и усвојен, јер сесадашња ситуација у Грчкој не може више трпети.» Преглед грчке штампв «Ф о с.» Краљ се опет враћа на своје омиљено занимаље давања новинарских интервјуа. Раније је објављивао да ће Грчка остати неутрална до краја рата Сада пак сматра за глупаке оне која га сумњиче да је дао реч да неће ратовати. Не знамо која је од ове две тврдне истинита. Али не маримо ии да знамо да бисмо могли потражити одговор на ова питања : Ако краљ није дао реч да неће ратовати, значи да усваја могућност и да може ратовати. Али онда зашто је допустио Бугарима да заузму Маћедонију, кад је требало да зна а и знао је да се Бугари неће усудити да насилно упадну? Не можемо замнслити да је један краљ војсковсђа веровао да ће, кад се одлуча, успешгшје водити рат с једним корпусом војске мап.е, и кад с; кепрпјате.љ за.тгз:: ка ::ашем земљишту, него ли кад је тај непријатељ иза наших силно утврђених граница, где се налазио ире нредаје Рупела. Дакле?