Велика Србија

\ иЛУМ, 4Е1ВГТАК 22 (КПТКМБРА 1916.

1 ЧУЛ*.« '

КЈ Т.

ГОД. 1

ПРЕТПЛАТЛ ВЗНОСИ: Н»зе>52с & фравх* тронесвчно 9 фрхзвк* годвшље 36 фр*ках;»

ЦВјТА ОГЛАСИМА : Слта* огд»оа 020 фрап. од пегвтког ред», »е»* огг»<п 1 т аогсдб«. Новац се оолате држмгвз вохеоарзгид в дваложатсквк еаегуппЈитзввд.

ЛЗСТ КЗЛАЗИ СоАЗН ДАН 110 У‘ ДН» Ц.маг- 'с г .х-7 Г>р ■ .■ад. Срм Ге« пО|Ев?Хк<г» 7 Олуит РУКОШСИ СЕ 11 Е Ш‘А '6 , .У Сг»в ;:«.'акЦ1Јв Коловбо улииа ' р. 33 <1осца« По;гдвав лројвв* сс ммгу добати у С.муну вод е* 5 -з :*ј* .„Змудт** 1рЧИв цгаиов“ ул. ,Л1*роХТО«> 6р. 6, Адвбу глаиое иогате.

Б^ОЈ 10 сант.

Дцре.апор А ЈОаДМЦВМ Н

БРОЈ 10 сант.

Сјајна, српска побед! Српски званичан извештај Солун, 21. сеатембра. Храбре сраске труае гониле су , у току јучерагињег дана, разбијеног неаријатеља г и ирешле су Црну Рску иа вигие места. Ми смо тукли иепријатељске труие на аланини Ниџч и ариморали смо их да се аовлаче у аанич ном бегству. Заузели смо ст гнпцу ЈСенали. Ослоб ђена аемћа у Сибији. износи 230 квадр. километара са 7 села и 4б килом. граничнчг фронта^

ЗВЕРОВЦ

Садашњи евроаски рат нон^о је човечанству многа изнешђења. Многе аретно стазке, искључиване раније или као н мзгуће или као тенденциозно намешгене, нашле су применз и дошле до св г реалгззвања. Једна од твх арегаосгавакз, предвиђена, додуше, као мог ћ), али у примени својо ф >рмално одстрањена, погодила је човечанство теже и стоаш није но и]едда друга. Мгога дивљчшгва, свлрепсгва, злочинсгва, и према Богу и према љ ^дииа, унтшгила су сва ран^ја предв ђања, сае гарантиЈе, обавззе и угово ре и, иставља)-,ћи силу над правом, самовољу над дуж носг«ма, живогињске инстинкте надхуман шћу, довела до анархаје жав>т гото8о целз наше планет*., Поколења ће се гнушати страховитих дела многих својих пр?дака. У ратовима, обично, теш ко је изоећа сва свиреаства и злочан:тва. Алг им је увек м )Г> ћ ^ по тазити извео не граН'цз. Ак> је немогу ће избсћи и отклонити све што се ко:и са најоснозни јим закоа.ма човечноста и културе, свакојако је могу ће саречиги да то посгаве рагно привило, д^жгост, в >ј ничка врлина. М ђ/гам, Цец тралне Силе, заЈедчо са сво Јем < пр жнгцама, Б>Гфима и Турцама, проклаиов где су за св>ју во ску, и сувозсмну и поморск/, закон за у виштавање свију тековлва човечанства, з» убијзњо и мучење: и нзпријатеља и неутралн/ 1 х; за срамоћење и маслкрирање; и одраслих и деце, и мушкараца и жен скањг; једн >м речју: ник<<к ве милссги и обзира ни :р:ма комс и ни према чвму! Цигат из Преаореца^ и стављ н као мого озога написа, врло јасно, јасније можда но ишга друго, ка-

•Рат има само један закон: да не рачуна никакве гаконе ни божанске, нг љуаске*. ррепорец од 7. августа. ракгерише једног од наших неаријатеља, ј-дног од нај зв?рскијих злочаааца нашег народа. Само има његово, Бугаргн, слнонам је окоре лом з шчиацу, д> сржи по кв 1 реном, без срца, с душтч у демонским рукама. И у ранвјам ратовима Бу гари су вршила злочанства каква Езроаа нгј • могла за мзслити, али су мзоге зло* чине ввшго умели сакриги од конгроле езроаске јавнз стз. У овоме рату раде то исго, можда и много више и далеко сграшније. Народ кз|и јавно прскгамује, да „рат и«а само Један закан: |*а не рачуна накаКве зјко не — ни бажанске, на људ ске“, тај нарзд саособан је на све: и н& најгоре, и на аајкрвавије, и на најсвирепскиЈе злочине, Нааавши нас „братскн 1 ’, с леђа, и приморазша нас на позлачење, на напушта њз своје отгџблае, Бугари су, улазећи у нашу земљу И ПаШ \ ј ћ 'I ПО њој СК рз већ гјдину Дана, починили н-ч.вена злочансгва: побили с/ и измасгкрирали мн) ге наш: бо|ц;, н моћне да аођу путем сла:ења, старце, жене и дец>, разграбила имања мирног становнишгва, аорушили мног- н ш: кул турне и унишгили исгориј ске сп)меаике, ољчкали б^блиог ке, манасгире и ц >кве, и ко би свз набро )со ш^а су поч тнили <ва п)Томцг дивљзх Тдт.чра. Ч к ни свегигељжим мошгима аашег Светог Крага ни :у да 1 и мзра у њиховјМвсков ном скровишг)! У п/нроди ј« утзрђзнз, да јв св жа живогин>а. што год јв вичге огрезла у крви, зае крв)лочни|». То важ' и 8а Бугаре. Она и данас гомилаЈу злочине на злочч не. Н могуће их је у св«му конгроливати, али утарђ ен влочинстаа док.вЈЈ/ да су

они непопр&вами. У служ беаом комрнзкву Срп-ке Врхоене Командр, од 16. сситембра, овз годане, на лази со и овај пасус: »Им& мо созативнвх доказп, да су Бугари П)били наше ра њенакв који су им пали у руке 13 овог месзф! на Кајмакчалану «. А два дзна доцавј-, у комиаикиу од 18 -:ептеибра, Српска В Јховаа Команда налази и објављу|е п согриз с1еНс1 1 бугарских Јлочана: »Нз, бојном поЉу аашли смо и жалосн) остат ке нашзх рањ^ника од 13. оеатвмбра, коЈе су Бтгари довршпли иунаказилз; међу њзма је и леш храброг I! отауковаика Драгомира МлрковиКа“. Уввравзју нас веродостјли сведоци, да су на разаим секторима со лунског ф >онга, на терену с ког су Б^гара потиснути, -чађгнимнога лвгавви Р/са, Фдаацуза и Езглвза бзз »мију, носева и ушију, унакажвни нг. начин који изази ва осчћањв бодб, језе и згрпжгња. 0 .иста, овоме агма и не м >же бчти лека, док св 338 рззвМЈ глава нв згњечи! Сраски војнлк, у аоло жтју победиоцт, д»лз хлеб ј бугар:КАМ заробгеником 4 р^њзном Бугарину арзвија рану и гаси жвђ изаор ском водои к )ју ДОНОСИ-ПОЈ вчтрои саојих нзаријатеЉа. И док он то рааи с Бгга раном, овај, рецимо њзгов дру г, а можда и бр&т илв )Тгц, мрцзар)', масакрира, уцч* српжв рањбни<е. У овој дисхариоаији јоеп јачб од к^че 8вбрс-си иастинкт 1 вдае грубе, дивље, жизогињске расе. Свз ово треба з»б лежи ти и упамгати. Д )ћи ћг скоро зремв, кад ће треба ги поззатл на одговорвогт араве виаовзика свију ов< х лочгаа. А>со нам гј:Г мени гост душе нв дошољава де св свет-чмо на дивљој, некултурној м.АСИ, ма да је по ур< ђ >ао) наклоности зло чивачка, имаћбмо право и тужаозт да казаимо онг, под чи]ии су се надзорои и ао чијеи наговору, свесзо п са аред/мшља]<м, одигоа взли најсгоахов ггији и нјЈ крваваји злолави. Сем казне, коЈа је на»вњвна БуГарско) и бугар К)И народу, трвба, свако|ако, одрчдити казну и бу гарскни уарављачима, оаи иа који су дозволи ш да б)Гарскл н^род овак ) стра жозиго покаже свој жаво тињски, зчврски и-естинкт; онамв кеја с/ пустлли пгл из ланца.

ПоЈШтилке вестк Атива. — Призикои енгдескофринцуских победанн Соии, гг. Вениаелос и адмирал Кундуриотнс честатали су г. Бријану. <1раицуски врем»јер, замолио је франпуског нонсула у Канеји аа, у вие републике, затвглв гг. Веназелосу и КундуриотЕсу. Атина. — Мгнитгри су јуче држали седнвцу, нчкојој су ди скутовали о д*пломатској н економској свтуацеји Грчке. Сматра се да ће влада морати дати оставку. Атина. — АтВвски су круго ви прамили са одушевдењеи одјек победе коју су Руиунн поствгла у областа Туртукаја Рупзчука. Г, П 1 литае посетзо јс румунског посланака и чести гао успех руиунеке вгјсте. Атина. — Француски посланак парламента, који је дошао V Атвну, дуго се разгога]ао е< Карапеносом, иинасгром саољаах посдова. »Неон Аста<, Каже да је посл;,ник дошао у н> рочитој миаији. Агина. — Вдала се нада да ће се Еолвтачка ситуацаја Пр чке убрзз побољшате. Судећ<чо извеонЕМ појавама, еиле Спо разума сдговорвће на ноту која се одноеи на грчку внтерлевцију. Атина. — Туреки посланик в Гуна^кс и Стратоо раагова рали су се јуче са г. Кврапзносом. Страна штампа Ситузц^ј 1 у ГрчКОЈ „Тчјмс:> "Грчки је краљ германофил и то је док^зао вни е пута. Оп није пропустио ии једну прилику а да не о.мете рад савезн.јЧких. сила Зл,поа[.е'>љавајући утицчј који има као Суверен он врши велвку пресију на оЈпц-ре грчке војске, од којих су в-ћина геом њофили. ВојнИци на протвв симпатк-шу Соор<зу.му и п<р-д пр^сије коју официри врше над њима, кварећи Н>ИХ 0 В\г СјВССГ и саопштавајуНп им свакоднев о на грубље кљвеге прошв Савеаника. Од доласка савезничке в<'ј ск на Валкан Грчка служи као Г>а<а немачким сумаренима кој>оп-ришу у С.редоземном М'> 1 >у. Ми нисмо з боравили пргдају Р пела и Кав-ле Бугарима. П< д изгов фо.ч иеугралносги краљ Константин је учннио све да 6и н ш кодиоСавешицима апомогао Нгм цима.Искре <ои отворено не риј< тељств > је много 6 ље било 1 <е.о јв на п >дла нгутрал ост ‘‘ «Стир<: Одлука г. Бенизслоса

и њено остварење заузеће прво место мсђу историјским догађлјича, исто местз као и покрет Кромвела. Јер ни.ада није био тако силан и одлучујући конфлгкт између апсолугиЈма и модерне демократије: «Дели Нзус* ј Не постоји у еволуцији трчке политвке једна епизода тако бурна као што је двобој који г. Венизелос води и који изгледа да је досгигао кулминацију. У овој јединзтвеној борби, г. Вениделос је играо не сачо улогу великог Гр.ка него и улогу великог Европљанина. Развиће његовв делатнос1И је увек спречавао двор. Његов је тест оправдан; он преставља душу Грчке и дух његових земљака. Он се бори за устав који су неки бацшш под ноге.“ «Тан*: Разуме се да смо мп сва пријатељи Грчке- Али нгше < р.Јатељство није неисцрпније од нашегстрпљењч. Понавља се: <Не читиге Грчку одговорном за погрешке неколицине.» То је лако ре! и Али ако су та неколидина баш влада мора сеимттн на уму да народи имају вл де какве заслужују, и кгд их >рпе значи да се солид ришу са њиховвм ] адом. Ова солидарност је 6р,талан факат последњих месеца. Говорисе о војничким побунама ала са каквом неодређеношћу! У ствари ништа не да,е повода верзвању, као што смо се ма то надали ј^дног т^енутка да се Грчкабуни прЈтиву оних који су је одвелв тгмо где се сад налази. Тим горе по њу! За нас Сав зникс, подавллмо то опет постоја само једно питање, пигање сигурноои » •Ехо де Њри« (Ербет>). к Наша нам политика обезбеђује ватеријална задовољеаа која су наи потребна. Али, има ли у томе неке политике Грчке? Верује ли се у Атини да речите беседе илн платснске ионуде имају зн.чај одлук ? Зато је можда мудрије да се навикнемо на ову маса >: Јелинибам пр стаје да буде иолитичка реал 1 њст као шго је прес > ала да буде војничка реалносг. Немачки песимизам. »Лвлер Кригесцајтунг«: Оду^аевљење је колач који тр<-ба јести чвм се ЕСпечејер се убуђа брго. Бре две годсне прсју1 >чли емо Белгрју, ваузел« смо Лл еж, НавВл, Мобсж, Ааверс, <<>туклв см , Ф ( >авд> у?>^у! Гнда смо говорвла како ћв се гај триукфалнн марш свршвтн чокорнвпни м целе Француске и Рус> је, Обећава .и смо вашвм женана да ће мо се врататн посло два месеца а ма смо олсутни ево већ две годвне. Код куТе нас чекају жсне в деца

е >!