Велика Србија

СТРАНА 2.

ВЕЛККА СРБИЈА

БРОЈ 1б(->

ед ратнчх Са нашег фронта Солун, 23. сепг. >' т оку јучеЈЈашаег дана савезничке трупе проиужиле су свој иапад на утврђене положаје које бране Битол. п које су од и.ега уда.кене 15 километара. На осталом фр:.нту ннштазначајивје. Епглбски коминике Со.чјн, ,23. септембга Енглеске' су тјтупе водале јаку боЈтбу са неп]>ијатељем кс.т, села Јевикеја. Пошто су заузеле јужни део села, опе су мнлелакше да заузму и севеЈтни кЈ>ај. На тај је начен цело село пало у снглеске руке. Наше труг.е угврђују новозаузете полОжаје између моста Орлиако и Јеппксја. Италијански коминикв Рим, 23. септ. Непријател, је напао на наше по.чожаје у зонп Копбриона али је био одбпјеи са великим |убитцима. У току јучерашшег дана он је поново покушаоса већим сна гавада иапада нсте положаје али је био одбијен в пЈ)етрнео огром не губиткеУ Гордеволу, одбзли смо један изнснадан непријатељска напад. На ссталом фронту артпљеријска борба. Француски коминике Пзјшз, 23. ссптембЈза. Северно од Соме, Французи су напредовали источно од Морвала. Француске су трупе одбиле једчн пемачки напад на иОвозадобивене рововс севе 1 )но од Фрежикура. Јужно од Соме пемачка арти лерија јако је бомбардовала сектор Барле - Беиоа—Денпкур. У ВевЈту близу Сенг Беноа, тешка фрднцуска артилернја је бомбардовала једну војну станиц У) где је био велнкп непЈзијатељ 1 ски покрет трупа. ГГроузрокован је пожар. На осталом фронту шппта важније. Енглески коминике Лондон, 23. сент. Лондонски батаљон је извршио један срећан напад у области Веми. Непрпјатељ је узалуд покушавао да продре у наше ровове нсточно од Стелоа. Д о ц н и ј е. — Јака артил.ериска борба у близини Годенкура. Сва противнапади непријатељс.чи у областп Ткепвала, од-

фЕРОНТОВА бијени су. Од првог јула (по нсвом) до 30 септемсра, запленнла смо у борби на Фронту Сомс 29 тешких н 92 пол.скнх тоиова, 103 рововскнх топова п 392 мнтраљеза. Операцијв у Галицији Петроград, 23. септембра. Руски војни кругОвп инсле да ће се одерацпје у Галицији ј азвити ка доста великом фропгу, који ће обухватшп фронт код Ковсла и Владимгра Волпнског. Операције у Добруг.ш развнјају се повољно. Стално 1 апредујемо у областн Росоза— Каладпне Первели- Операција у Добр>џи Лондон, 23. септ. *Дели ТелегЈ>аф», [говорећп о носледшој Јтумунској победи у области Рушчук-Туртукаја, пише: ако Румуии успеју да утврде ново заузеге . ноложаје ситуација Макензенових тЈзупа постала би критпчна. Руске дпвизије гуж мора нападају немачко бугарску војску. У ошнте румунска Јаојска се одлачио држи, а нарочато се папредује на цснтру. Лево крило савезничке војске успело је да заузме положај Амзечеј заробивши 7 топова впше од 1000 г.ој ника и великп Ј>атнп матерпјал. Потопљена лађа Лондон, $3 септембра. Норвешка лађа *'Гвјт» торпи љирана је у Севериом мору од једног нсмачксг сумаренаЧербачијева армија Петроград, 23. септ. После троднсвне жестоке борбе трупе генерала чербачнјева, прешле су Златну Липу и гри нудиле непрпјатеља да напушта висове дуж реке. Руска је артнљерпја одмах почела да бомбардује варош Брезанп. Јака се бор ба развнЈ’а. Немачка резерва Лондон, 23. септсмбра. Дописник *'Гај«са* на фратуском фронту јавља да неорвјатељ нема резерву- Немачки фрснт у Фракцуској држе 124 дивизије. Савезнвци располажу са много већом ефектввом. 300 аероплана Атина, 23. септембра. Телеграфпшу из Париза. да су Англо Французв, у току меец!

септембра на разнам местпма о борили 300 кемачких аероплана.

Аустрискз страк Вечка НаЈ'е Фрвје Бресз. т своме броју од Ј-ог септембра допоси овај кчрактгргствчав чланнј: Б)гврека је објавзла Руитнија рат. Озда почање борба га Царвград. Цар хоће да иокуш* сувим. Р)мунсквм лрумовима хоће он да продре кроз Бугарскт све ло зем«л>а Порте и да отуда зацочне мдрш, да игтгра сул тава из љегове нр«стгшше Оеај део рата јосте најо^ећајнв Ј0 СВ9ТСК0 ПОЛитИЧКмМ СаЛЈЖа јем Последље русве нобеде не би се дале ир( гледаги и ника ква моћ предочаваља не може их до краја нромвслити, нм наеликати све дејство. Код таквих догађај'а је маого непознато. Ала је оВгурао да ба чатави делови' земље имали други из глед, када ба моћ царева продрлч још више на заиад, а добеда уједно Цариград и Дардане ле, кад би раснолагзла полазном тачком ж дезнице од Босфора до Багдада, подјармала Балкап и створила Велику Србију и Велику Румунвју. Европа би бжла у диревим рукама и мико не би му могао иротивустата, на ни данашљи његови савезниаи. Политичка разнотежа сила, сама би себе опсвргла, јер помажеда се створи госсодарство, које би бвло веће а опаснвје, а нарочито за британско царство, него гато би то ип, да могле бити Цецтралне Сиде са овојом мирољубавом подитиком. Румунија отвара своје границеда цвр, газећи преко тела Бугарске, може продрети до цариградсквх вра та. П аато Бугарска јв морала објавити рат. . Патање је како се лорд Греј, не споља него в|нутрз, држи према овнм царевнм пл&новима који хоке да цреврну свет! Хоће ли државни секретар ааиста да Русија буде чувар малоазвјских врата, да може са својом силном флотом чиниги испаде вз Црнога Мора у Средоземно као и* какве морске твуђаве да баца своје трупе са обада Восфорадо Суецког Канала и Егмп та и да се желе*нвиама, које пустиње пресецају. приближв нилској долгнг? То би проузро к;вало вечвту брагу Еаглеске в

због тога Британвја би морала венрестано држати велику војску па обалама Египта,,. и аато је потребно, у интересу саме Ееглеске, да победе Централне Сила“. Позвато је да је Аустрвјн је двна држава на свету која се јЧ одржавала ноглавито интригаиа на и садв, када је аустријска вој ска готово уништена, јавља се бечка гатамиа на челу Сло бодие Пресе са својпм жалопОЈ'камп, јер тужа и нарвче пвд судбааси енглескиз колонија, оаа жали Егвнат и Нндију које мсже узети Русаја а *ато саветује Енглеве да увиде д* је њихов внтерес у псбеди Цен тралних Сила. Овакво пасање нас само храбрв у заиочетом делу и у кодмко буде Преса ввше жалида за Великом Брипнијом, у тодико ће бити блажи дави пропасти њенах госа и нудре Аустрвје ..

ИЗ ЗЕМАЛзА ПЛАЧА Пљачка у Босни и Херцеговини Кад год је Аустро-Угарска у току овш а Јгата вршила уппс ког свог зајма — а било их је, како је познато, неголшсо — она је јепан део остав.љала вли боље одређивзла г Босну н Херцегови ну. Да ба што лакше и што*више одатле извукла, она је тај део, одређен за Босну и Херцеговину, дглита у двоје: у аустријски и у угарски зајам; н док еу остал& земље монаЈТхпје уииспвале само у један од тих зајмсва, Босна и Херцвговина морале су упнсати у оба. Становништво, првлично спромашпо и у новцу оскудцо, уписнвало је ограничено, додуше под пресијом аласти, али ипак, бар по фор.мн, по својој вољи. Упркос свему томе, Аустро-Угарска је одатле извукла до сада преко стотину милијона круна. АустЈто Угарској је у последње време наново затребао новац, и она је немајући другог пзлаза, и овог пута пркбегла унутрашњем зајму; она је нарчвно, п од тог зајма ударила »намет на вилајег*; Босни и Херцеговини додел.ена је и у овом зајму *почасна улога»: да плати више но што може н да учини *поклон» обојпцп господара. Кад је п овог пута Босни и Херцеговинп учнњена част да годнесе више но друге земље, и како наоод није расположен да из свог цспа извацп н последњу иару, а „усрећитељима“ прави

■Џсобито задовољство, то су власти — како јавља «Хрватски Дневник* — разрезале зајам н оцредпле свакОме колико нма да плати. На тај Н 1 чин Аусто Мађари мисле доћи до пара, а мало их се тиче, што ће опљачкатп несрећни народ до готе коже.

Извештај из Србф Јовгн Т. М-шзћ пз Београда, Ватрогаска 26, моли за извештај о брату Антонију Мишићу поднареднику. Сви су здраво. Огац и мајка с/ у Краг/јевцу. 1’ада Бајаћ из Беог|>ада, Београдска БГ>, извенпава сина Василвја Бајића поручника да је примио 147 75 круна. Сви су здраво и иитају за гату и Мидорада. Марија Димитрнјевић са децом из БеогЈЈада, Нлатиборска 19, моли за извештај о Јанку Димитријевићу, предузпмачу нз Београда. Саека Пгнтић, из БеОфада, Гимназиска 75, моли за мзвештај о Милошу Пантићу редову. Христина Милојковић из 1ор. Милановпа моли за нзвештај о мужу Милонану Мулојковићу нареднику. Мара Јовановпћ гз Марковца моли за извештај о мужу Млији Јовановпћу, војнику послецве одбране. Јавати цреко Васе Симића из Паланке. Спа су здоаво 1 Милка Весов?ћ, пз Београда, Кр. М1илутина 55. Моли за извештај о Драгутвну Брајковићу. Свн су здраво. Од својвх пријатеља нека узменовац и јави коме да положп. Гома Гајић из Забрдице, Ваљевски, моли за взешта) о Јовану, Обраду, Урошу, Ми саву и Живану Гајвћу- Свп њнховн код кућа здраво су. Сретен Петровић из Осечене, срез Подгорски, мо.ш за взвештај о Владпславу п Радоју Петровнћу, Цветку Симићу, вој. обвезн. и Милану Манојловаћу регруту. Свп су здраво. Сара Бајоввћ из ПЈталике (Ивањкца), моли за пзвештај о Цветку и Радивоју Бајовићу- Нхихови су сви здраво. Ружа Вучковв11 из Севојне окрУжички моли за извештај засина Црагу Вучковнћа, коморуију. Десанка Кимпановић јавља Д р Милутину Ђорђевићу на је у Призрену и моли да јој сддах поша.т.е новац. Милева Ж. Николе Лазића мо-

Ф ЕГ Љ Т О Ј1 Борбе око Горнгчева — Од нашвг дописника. —

Илија Ж вотаћ, ред в, који се са великим поифтвовање.м борго са непријатељем па г.оложајпма о.,о Горнпчева, овако опгсује ток боЈтбс његова чета која је н ступала ка БуЈаргма: 30. августа ргно у јутру пан а је артилеЈ>ија поче.та си но 'га бије неприја! с.гск е во.тожаје. I Бепо је дејство тако јако би.то да су БугаЈЈи у даном моменту цо чели да се комешају. Активност артилерије трајала је непреквдно до 12 сатн када је г.сшадиЈ’а г.очела да мгсгуга ка непрвја ељ ским ноложајима. Наше насту пање није било тгко нагхо јер је кепријатељ држао много бољ*

поло/Таје које је сглрчено бранио. Пошто се видело дт без већих губигака наше на' Јгедова ње не ложе да се пагло развзја, и да БугаЈти очајио бране свој"с положаје, артилерија, да бп нам олакпала брзо 1 ааредовање, почела јс гоасво га дејствује. Ка нонада је трајата до 31. августа до 12 часопа. У подпе рзвра исмонапад на непријатеља Вугари су билн па падн -ама једног стрммшгог брда, каквих у тој областп пма хоста, туклн су пас гранатама и нфапнелима. Активаост наше артилернЈ - е је пош>ва отаочела, и уз ПЈтипомоћ њено! дејства гзвршнли смо ју

рвш па брдо, чпје положаје врло брзо заугесмо. Пре напада слабт је који од наших војника мотао веровати да ћемо моћи ис 1 иснутн непрвјател.а са тих јатх положаја: Он нас је гукао у теме.како из пушака тако и пј мнтргл.ега, По кадкзда је бацао и бомбе које су експлодирзле над напшм глава.ма. Ово ј'с 6јјдо било сво покЈШЕеио смреком те се Ееприја тељ није могао виде га се.м • кад испали из пушке или кад топ опали. Ми смо нарочпто посматрали кад овзке светлости сену те исоЈЈијатеља добро опазимо п узмемо га на нишан. Изгледа да смо у томе успевали јер еу за помагали на сав глас кад их наша танад псгоде. Бугари су огор ч( н > бранили положаје, али по ражаваЈ'уће дејство наа е артнл.ерије учнило је да пзгубе мо

рал- Редов Стгнојло је ввдео када је једна разорна граната нала у непрвјатгљски р; в Ч)осе јаук и запомагање непрнјатеља који није знао па коју ће страну да бсжи. При иашем јуришу, Бугари су иас такође топовпма тукли, а.ти њиховс гранате нису експлоди рале Бугарском артиљериЈом рукују немвчки офицпри. Један бугарскн гаробл.епик, којп је бно телесно и морално пропао, рекао је Смпљку; »иапш германски топовн каде нас пукат а каче вас не пукат нашп сега бегат.» Са овог се брда нећријатељ повукао ка једноЈ - повгКој равнпци п ка вспцииа неких оиа«их планина. Прнликом гонења рањени су Смпљко Јовановмћ редов н каплари Станојло Арсвћ и Јеврем Јованозађ. Овом по следпем ј'с Пушчано зрно прозу-

шило шлем п рапило у главу. Требзло је само посматЈгати самопожртвован>е н исполииско дј жање наших војвика којн су решени да положе жпвот за ослобсње драге наше отаџбине. Част и гошговање припзда такође пашим храбрим офицврима који су са великом хладнокрвнсшћу и куражнд воднли своје хероје у борбу. Г. г. Милорад Поповвћ нотпоручнпк и Живан Крсгић, капет. II класе у момен ту када се ми мбрасмо зауставпти да би у неколико пзбеглн силно деЈство једног мвтраљеза с бока, појурише напред с речвма: • иапред јунаци ми морамо потући непријатеља.* Мн, вгдећи хра бро држање нашнх офвцира, не обзирући се на опасност појурисмо ка непрвјатељу Бугарп видећн нашу неодољпвсст узбунише се почеше да бггају. Мно-