Велика Србија

БР. 168.

СОЛУН, НЕДЕЉА 25 СЕПТЕМБРА 1916.

ГОД. I

ПРКТПЛАТА ИЗНОСИ: Мггачгс 3 фраск* трокесетно 9 $р*нака геджигње 36 фраоааа ЦЕНА ОГЛАСИМА : Сатн* огласа 0 20 фран. од ветатног реда, огдког го погодб*. Нонац со подагте држааш; аомесапкЕЈ г дпгдогатсквг састЈпздвтззк. ЛИСТ ИЗГАЗК СБАКИ ДАП ПГ ТГ-ДЕВ П а’те сд»т* крггг Краљ Срп Гег ».ОЕсудо-л 7 Содуну РУКОППСИ СЕ НЕ ГГАТ, Ст*.г >тда*!?«је Коломбо улвда г р. 33 3»1оо!оа* Појоднвн $рсјв5* се иогу добити ј Солтау код е> - ог.лј* .. Друштаа граг; сга*шв“ ул. »рогго*} Ср. &, 6лв»у главке појвт.

ЗРОЈ 10 сант.

Директор Д. ЈОбДНОВМЋ

БРОЈ 10 сант.

Еерденски касапик и друг

Рат је, уоаште, једно велико зло. Гдо он почаае мпр престд.је. А мир јв услов напретка и цивализације. Али рат може бати и потребно вло. Кад је мир угрожен неивбвжвом катастрофом, онда рат постаје услов мира; онда мпр почиње, где рат престаје. Сзе зависи од цпља рата. Садашњи велики европски рат носи сба обелзжја: он Је и злочин према човечанстзу и потреба човечаа ства. Цвнгралне Силз по ставиле су му као цзљ ус поставу владаване грубе сил9 над целим светом; Си ле из Споразтма одговориле су одбраном људских праза и слободе народа. Прве су порушале мар, да би заметнуле рат; друге су примзле рат, да би обезбедиле мир Уједном случају рат је насиље, злочин; у другом он је нужаост, самоодбрана. Али рат, једнс-м иаазван, има и своју унЈтрашњу странт, има свој специфач ни циљ: победа над непријатељем. То не внача уни шгење непријатеЉа, већ униттење његове отпорнв моћи. Све друго јв насиље, злочинстзо. Да би се спре чило све што је у рату не потребноишто погађа мирно становништво или ратом онеспозобљене борце, утврђ^но је, међусобним, међ/вародиим споразумима, шта је све вабрањено и шта гарантовано у рату. Тако, разним међународним коа венцчјама и уговорима за брањује се: бацање бомби и експлозава с оероплана, убијање и рањавање ненаоружаног прогизника, убијањв на превару војника, убијање и злостављање марног становаиштза, употре ба екгплозивних 8рна, за гушљивах и огровнлх га сова, отрова и отровано: оружјв; налажесе : обавеза указивања помоћи рањени цнма и болвснзцима, хума но поступање са варобље ницима, пракупљање рање ника в ч»вање од пљачке и насиља; гарангује ее: бвз опасаост свију санитетских одреда, ч»ст жеаскиња, приватна сопствевост и лич на беабзднозт мирних гра ђана. Све то, и још много тога, вабрањено је или о гарантоваао, према природи дела, у циљу ублажавања суровости рата и спречавања ратних свирепстава и злочина.

И Централнз Силр, као и њихове спрежнпце, Бу гарска п Турска, погписале су свв међународзе хумане конвенције иуговоре, у ко лико им то кеђ^наоодни однзс није наметао. Па ипак су оне, прве и без повода, погазиле и сзој ногпис, и људски морал, и своју савес?. Објављујући и изазивајући садашњиЈ рат, оне су, евеено и са предумапгљвјем, одбациле еве обза* рв човечноетз и прокламо зале, у еајнеморзлзијем и најсвирепскпјам смизлу, без обзиран принцип: циљ оправдава средства. Њих се наје тицало, и ни данас их их се не тич?, што ужаана сварепстаа и злочинства немаЈу никакве узловне вв89 са главним ратним циљ®м: победом над џепраја тељеа- Оли жело и хоће вашзодтога: потпуно уни штење његово, и у борбз ној моћи, и у етничкој или општој егзистевцијиУ току овога рата није било дана кад је свет остао без какзог новог злочина Ц нгралних Сила и њихових мизерних сав зница; чак, шга ваше, вршила су се и врше злочинства, за каква свег није знао до овога рата. Да одраз и одјек свију тих злочинстава будб силнији и страшнији, злочинац је покушао да над њима сузе лије. Немачки наслед ник престола, у разговору с доаиснаком амервчке »Асосијатед Прес«, изјавио је: да жали и крв која је про ливена и која ће се пролити, и енерги у која с: у миру могла упогребити у ко рист човечанства. Оа, цајве ћи савремени крзолок, жали крв и енергију, & у раскош ном расипању и једног и другог заслужио је назив — вердСнски касапив! А ипак, у тој жалостл има по н' што и искрености: жали проливену крв, што није про ливена за велнчиау јункер ске Немачке ! На жалост човечанства, свирепства и злочинлва н и су завршвна. Зверови ћ наставита свој крзавд занат. Видећи неизбежну пропаст злочиначкеЈазбине, државни канцелар Немачке, Бетман Холв« г, наговештава подморску акнију у безгранич ној безобзирносги, б'3 ми лости и подеде зараћених и неутралних. Он н ма пред собом само циљ рата: побе да му је ишчезла у непо-

врат; главно му је да сачува злочавце од казне. Да би сачувао и спасао злочин це, он прети с всвим СЕиргпотвима и злочинима. Бетман Холвег није друго но зао слуга још горег госаодара. Он прбтг, а госаодар му с крокодалским сузама наговешгава: жглд крв која ће се још пролити! У цинизму му ни демон ни|е равав! Кад је ринуо прза нож у груди човечанства, он је потеклом крвљу покушао да испише страховиту судбину света, а кад је крв почела да гуша њега и унишгава његове снове, оз је клснуо од ужаса: њ?гова крв почела је да брише оно шго је он с туђом крвљу исписао. Крв тр ;ба с крвљу испра ти. Зточиаци с- кажњавају да се спреч? други злочини Централне Силе и њахов савезнаце трзжиле су своју ср'ћу у туђој несрећи, у несрећи целог човечанстза. Али им се срећа није насмешила. Оде ће морати искусити казну, да би поко лења добнла добру поукуСзакомз се мора суднти по заслузи; сваком? треба дати своје. * Претње Бетмана Холвега учврстиће, извесно, одлуку о унвштењу гнезда »птица« грабљивица. Палијативне ме ре не дају никада добре рвзултате- Кад неко, као дав љееик, има сиелости да пре ти, он ће, после спасења, имати смелоети да своју претњу, под повољнијим ус ловама, и оствари. Таквог дављеника треба или удавита или, пошто се спаси, ве зати. А п тач и сузе сина развратвога нека човеЧанству по служе као добар 8еак лен шз будућности, а уједно и као нредзнак млра, због кога ће и Немачка, права, народна Немачка, а не данашња јун<ерска, човечзн ству блти ваше захвална, но што је данас захвална вер денском касапвн/ на изразима жадости због толике проливене крза и силнз из губљене енергије.

Политдчке вести Петроград. — Г. Пропопив, нови министар унутрчин.их дела примајуКи новитре, ивјавио им је вољу цареву да рат настави да краја псбеде у самом внтересу својих поданика без разлике на сталеж и веру. Атина. — Венизепос у свом говору у Самосу овако се изра-

зио по пита«.у о острвпма: До шао је тренутак да се поднесу жртве нарочпто га острва поред обале Мале Азаје. «^р ослобоћен.е Мале Азије неће бшпсамо остварен.е народнах идела него је то и једна потреба пошто острва и Мале Азаје чиие једаи пераздвојпн екоромски организа.м. Атина. — Споразум је грчкој влада подпео два ултпматума. У једпом се тражи да [се протера известан број Немаца и Грка порекла иемачког. У другом захтева се да се противу резервиста н за одржање реда предуз.му нужне мере. Остављен рок пстиче у уторак. ЛонДОп. — Г. Трупецкн, бивши амбасадор у Риму, који је овде стигао мз 1’успје изјавпо је да је руски карод одлучен да рат настави до крајље победе. Што се тиче муниције, ље ће увек бити у изобпл,у благодарећп мобплизацијп народне индустрије и помоћи Савезника. Атина. — Крал, је јуче после подне позвао г. Капсалиса, председника касационог суда која се вероватно извивио што не може образоватн нов кабинет. Кружи вест да у овакој очајној ситуацпји Калогеропулос ће поново о бразовати кабинет без Руфоса, Вокотопулоса и Кафрандоглу-а. Атина. — Краљ је јуче линно ишао код г. Стефаноса да га моли да образује [владу. Г. Стефанос је одговорио, пошто Је маље више стално болестан не може предузети тај тежак посао. Криза још траје. Лондон. — Генерал Робертсоп, шеф енглеског генеррл-штаба, опасује у једном говору којн је одржан у Далдерби, одушевљење трупа на фронту: «Ако се, кад када, вели он, осећате песимистс, услед ових догађаја, посетите фронт ако вам је могуће- Борцп, чнји је морал величанствен уверени су да ћемо ми бити победиоци. Ништа нас не може обмамутн. Наш напор још није нсцрпл.ен. Мп мдрамо бити готови дл продужимо рат још неко време које је немогуће одредити. Ми се морамо до краја борити«.

Страна штампа Крај сескјв собрања. 0 томе какво је данас ст«ње у Бугкрској, пуствћемо овде чла пак једбог бугарског лпста, који нажг: Још у прввм седницама саиашше оанредне сесијо многи су говорниаи изнели тешке оатужбе противу пославикн векине, органа влале в противу чланова послелње. Да умври скупштину и јавно мњење, мввистар пред

сетнак нвје запаснео дк изјави, да је потребна једна анкета, да прегледа сва изнесепа хрђава факта, и он, пао иинастар нредседник, обећава да ће у најскоријем времену поднети прсдлог за једну такву анкету. Те су речи Радославоза звопилс као почетак скорог изоблгчења корупцеје, која данас цартје у Бугарској. Али од тада нрођоше дапи и недеље, сесија се ближи крају, а обећане анкете још нема. Целог овог једпомесечног периода говорнвцз разних група паведоше нова кмена, нова докуменга, нове и одиста страшне афере, чвја со низ ономад доврши шекерном аф)ером посланина Крстанова и содном афером Ђорђа Анастасова, а данас, сутра ће еаетавити, ко аеа с каквим именама и каквим новим подвизима на пољу пљачке и злоупотреба«. (Препорец 15 8). Овоме не треба коментара. Руска офанзивз. »Тајмсу« јавља кореспондент из Петрограда да руска офаазива наилаза на велике тешкоће у свом нанредовању ка Лавову. Поред евега тога Брусзлов ипак напредује; Немци су нагомила ли ведики број топова свих калибара јужно од Бр*ежана у Галиција. Лондон, 25. септ. Енгдески лист »МорнингПоот* публиковао је један врло оштар члапак против зладајућих кру* гова у Грчкој. Владајући се кругови исмејавају са Споразумом, служећи слепо немачквм интбресвма и доводећи у велику опаоноет самосталност Грчке. 0дуговлачење министарске крпве има за циљ да олакша рад централних сила Оза је ситуација носледица сентиментално нолитике коју је Форењ Офисводио. Треба без одлагања признати и потпомогнути револупгоаарну владу коју сачзњавају г. г. Венизелоо, Кундуриотис к Дан> глнс. Париз, 25. септ. »Пети Журнал« (Стефан Пишон); Никада Грцима на њиховом краљу нвје претида тако велика опасност као сада. Страљење савезника вма границе докле може да траје. Ако ое пређу те гранипе, ствар ће бити свршена и радико со опако како бг.тнп интереси аахтевају.

Грчка штампа ,,Македонија»: Севернц Епир. После Аргирокастра и Делвина, дошао је ред на Превезу, ка којој су већ пошли Италнјани. Б> л који осећамо због свега што бива у северном Епиру ни.