Велика Србија

СТРАНА 2.

В Е Л И К А С Р Б И Ј А

БРСЈ 170

Најзад, ова мпкроскопска др- раје иашег драгог Крита и Мита-

жава, која се зове Грчка, а која

лене, и уооште свпју зала која нам

нема иикакву везу са староч Е-'је причинвла ова државнца, ми

ладол, изгледа да ј'с осуђена на пропаст.

се радуЈемо што се приближава дан међусобног крволроллћа и

Сећајући се недавнашае исто иропасти Јвене.

Пол Луј

РАТКНХ фРОНТОВА

— - Ч Ов^О-

Са НЗШ-Г фронта [зертирао, поручнцк Волозатоф и Оозуп, 27. септенб ф 8 војника борили су се са огорЕнглеске патроле у велико.ч, чењем са мнсго надмоћшром с д броју прегале су долииу Струме. /ои. Поручник и 7 војнп а погвнули су у току борбе. На фронту у Добру!.гл наше гу

На већем дслу фропта артиље-

но напревују. До јуче изјутра заробиле су виие од 800 вој'ннка а у току јучерагапег дана око 50. Савезнички авпјатичара бомбкрдовалн су Битол, и Првлеп. Француски коминике Париз, 26. септ. На фронгу Соме јака артиље ријска борба, нарочито уобласги југозагапао од Барлеа и у областн између Белоа и ДенпјекураЈуче ујутру одбијен је бомба ма један кемачкн напад кодшуме Сент Васт есточно од Денијекура. Мало доцније франпуски мнтраљези разјурнли су н е пријател,"ку извиднпцу северно од Бушавена. На осталом фронту нвшта значајније. Руски КОМИНиКв Петрограг, 27. септембра. У области Владнмар Волински и у области Затурџи—Лубпоф воде се огорчене борбе. На извесним местзма руске су трупе сломиле непријатељски фронт и утврдиле се на задобпвенам положајима- Псточно од Брзежани, неприЈ'атељ је предузео офанзиву у области јужно од Шебалина, ала је бно одбијен на бајонет. Заузели смо прве аустриске ро вове. На Бистрици ц Златној Липи у области села Давишачи, предходне јединвце јеаног иаше славног пука приближиле се без ларме непријатељсквм рововима, п пошто су приметиле да ови ровови нису брааени са жицом, јурнуле су на непријатеља. Али је непријатељ био моого надмоћнвји и успео да зароби 8 војнвка и поручника Волозацова. Посла та је једиа чета да ослободи за робљенике али није могла од силне ватре да продре у ровове. Према излештајима једног аустријског официра који је де

трупе утвЈђивале јуче зацобпвеположаје- У Црном Мору, наша су торпиљери код Сансуна и Синопли на потопилп 58 јеприлица разне велпчнне и бомбардовали су пристаништа. Одвели су у Сгвастопол> једну шалупу од челзка која је нмала 40 заробљеника. Италијански коминикв Рпм, 27. септ. Врло јака папади п протиппапади уз скдејстзо артзлерзје бвла су у нтананекој обдастм »гмеђу Аввзао а Ванои Непри јатељ је нанадао паше иоложа је код Кардпаала али ја бпо сд бијен, Зз време воћз печрвјатољ је нааао на коту 456 и прикорао паше десно крисо да се кало повуче — али ујутру, са ноја чањем в уз садејстао артидераје наше су трупе на јурига одбиле непријатеља нрачиаавша му о громне губатке. Прввп иззештајима после елавнв акцијо на падинвма Костал бе, запленедз смо 1 брдска топ п 6 матраљега. Неггрвјатељ у евоме бегпку запалио јо депое муниције и намирнапа. У локазнам борбама на Карсо у заробљено је 40 војвика. Руско напредовање Петроград, 27. септ, Полузваннчна нота јазља да су у последњпм борбама на југозападном фронту, руске трупе помогле румунској војсци. Операције су се врло срећно завршиге. Руске су групе заробиле 8.000 војника. Операције на Соми Париз, 27. септембра. Послв десетодаевнгх ло калних опервцеја, вршв се припреме зе, сфаавиву »8К*г обама. На фронту од 16 километра слвезннчде трупв на црздовале су за 1200 кетсра у дубину.

Са озим успехом савез аици су заузели оддичнв положајв којаКепм дозво лиги дв зрше срс-кче нача д ‘ па положаје изм-ђ Ва лгнкурн, села Со.ти и ш-.м Сснг-ПЈвр Всст. Потрвбаа јо јака актизност артиле рије дп падау лтзгђени не мачки аоложтја код Втлсн сура. У ш • ми С' нг-Пиер В .чст. Н мци су вишв дана држа ли само ирвдњт птложај'*. Н мци ксј.5 су ое\тв;дили нд цјт.ж јкма кјд С>*итС&нгснј, .њложвна су сзе вишв и Јз ше вчтрп фра%цуске бдтегрјв.

Венизелосов дочен Јуче, око 10 часова, лађа ‘Хе сперија* на кој'ој је бго г. Веиизелос, с остатин члаповнма прпвре.менс владе и њаховои иратњом стпгла је па улаз у солунскл залив, а у 2 часа бацила је ленгер у прпстаништу. «Хгсперију> је пратпо тсрпил.ер »Петпс*. Наскоро су чланова Народце Одбране отишли на лађу где су г. Венезелосу и његовим друго вима помселглп добродошлицу. Према распореду за дочек на гшјзцп «Слободе> заузеле су места разне корпорације са заста вама на челу. Око 4 чзса и 30 мипута искрцали су се па прпстаниште св .1 чланова привремене владе п њихово друштво сем г. Веаазелоса којп је последњи па пустио лађу. Пред стано.м Нар. Одбране поворка Ј'е стала. Г. Веннзелос силазм. Мало после тога он се гшјављује па баткоиу одакле је са купљеном народу, који није престајао да га поздравља п внче *живео>, одржао један говор, у коме је, у тлавном, казао да су Маћедонци ти која су отпочели Овај покрет, да установа привремене владе не иде на то да разједини грчка народ, него на протиз да га уједини, да они пре стављају тежње и ндеал народни а не влада атвнска. Дужност им је да ослободе МаћедониЈу коју су Бугари ззузели уз суделовање званачне владе. Ову бороу они ће водити без ње а по потребн и протгву ње. Уперазао јс иа су острва ст маћедонскпм народом. Уверп! у њнхово пожртвовање узвикнуо је: живео маћедонска парод, живела савезннца Србнја и све Споразумне Снле.

Кад Ј'е с,н ступно ногом на зеиљу многобројна гомнла дочекала га Ј'е бурпнм поздравом »зито“. Председник града Солуна г. Ангелакнс, поздравио је чланове прввремене владе у име Солуна пожелевши нм добродошлицу. У иеколико аутомобвла сви чланови прмвремене владе у дру штру својс прапве и члаиоваНародке Одбраие упућују се кејом у сган Нар. Одбрапе. Г. Венпзе лсс је ут-пут Одушевл*но акла мован сд нарота а нарочнто преа Гстом Кулом где : е друга јтцна маса нзрода чекала да пидп великсг Крићзнпна. Г. Венкзелсс стојсћи у аутомсбилу отпоздрзвљзо народ тојн му је френетично клицао

Изззштај из СЈрбмје Б/ку Радоса’.!. св:|]г нзвешгаза Косга Алексић да је Радивој жив и здрлв у Солупу чнм добнје извештај о Пијајлу, 1 рујн п Бо јиславу јавнћг. Душан РадссављевнК филозоф извештава се да се Сава Стојнћ из Рипња налази у Брнунау ч Аустрија ; ао заробљеник. Таорђу Радосављевнћу јапља Крсман нз Крушевца да су сви здрвви н да су примили новацЈована Радосављевића извештава Стсван, Цетињска 1, Београд да је примио 125 круиа али наје дооио одтовор од њега и Сава на његова писма. Милан Радосав.љевић ком., Јо пан Арнаутовић и Велимир Чупнћ да се јаве Стевану Арнаутовићу св* су здрави у Смедереву. Малквоја Радосавл,езића ђака, сива Светозара Родосављевића контр. трошарпне тра ..и Зора Јанковић Мутапова ул. Београд. Роса Родосављевић налази се са својом породицом у Риму пита за сестру Славку ез Смедерева као и за породипу Радосавље вића п моли их да јој се јаве. Тихомир Радотвћ и Радомир ш Миодраг Јанковић да се јаве кар том или преко ковина Миловану М. Радотићу арт. капетаеу Тулон Француска. Ђорђа Радуловића ђака тражн мати Милица из Ивањице. Живојнна Радуловића тражи жена Стојанка из Врњ- Бање. Рајића Витомира извештава Зорка да је примила карту, нема новаца па моли да јој пошаље. (Бегове је о све.му Езвесгила. ] Ј ајић Драгутвн да се ј'ави Милану Витићу из села Варварина.

Рајића ЖивоЈ'ина тражи жена Живана да јој се јави на ааресу Милуна Синића, трт. из Крушееца. РаЈ'ића Мнхаила потпор. извештава Јелена Исаковић из Беогр. Битољска ул. да Ј'е она са ћерком здрава у всто.м стану. Моли да им се што пре јави. РаЈ'ића Тздиј'у обзсз. и Веламира Гвоздеповића тражи Коста ГвозденоваћРајичдћа Војиславл ичжињер. потлоручиика пзвештава отац Антошгје Рајичић уч. пз Краг. да је сл породицом здјјлв и да су п у селу здрази сл •. Трсжг нзв« шг.-,ј о Александру и Божа. Живко Пијаде, т.а се јавн брату д р Ппј де. Онп су сзи у БеОфлду здр.-в ј . Мајка је код њега. Дч јој пошал.е нозаца. Јовача — Жана Пинтовића, чинов мин. војног тражи жена Ангелиш, Београдска 38. Шаље му карту а моли да јој пошаље новацц брат негов Бертп је у Београду. . Драгомира Плаквћа, цлрин. изгештава жена, да је новац прамила и ра су сви ззрави код маме у Јагод 1ш. Стевана Птацковићз, војног благајника тражи жена Ружа, Чачак. Јере.мпје ГЈљевљакушић из Ужица, јавља Дази Матићу, сви наши у Крушевц/ зарави. Јела на Ушћу а мама овде болесна. Чика Тоша умро на Спасовдан. Браћу Плесничаре, мајоре, тражи сестра Јелисавета Вучетићка и Софија Јевтићка. Они су сви здраво у Нишу. Јелка Плећевић, Студеннчка 9, шпа за Новака, његовз су сви у Беоеразу здраво. Пита и за Мићу Јоцића п његови су здравоМола брата Косту, да јој пошаље нОв'ц Мнлић и Кузман ПоБреновнћи^ да се Ј'азе Стаменајц Повренсвнћ — Калиманић — општина љутовничка — Горњи Милановац. Милораду Полеташевићу јавља Псрсзда Н. Стојковић из Шапца Ооцерска 25, да је његова породица здраво, да се јави и пошље новац. Светомир Продгновић, болн. да се јавп брату Драгославу Чумићу. Михајило Пројовић наредник, нека се јави Јелисавети Кутлешић Арвл.е Бо-ку Проквћа пзвештава жена Данцца из Крагујевца да је примпла 307*41 круна и да су сви здрави. Јавн ЈБуби да ј'с Коса примила иовац.

Ф Е Љ Т О Н А, Валдес. Првмитивно друштво

1'реба призпати да осећам ве лико задовол,сгво када гзосматрам како се деца пграју. Забаве су селиких л.уди досадне штетне, иеланхоличп ; нарочито када се разгсвара о полвтици Док међу тнм дечја су занимања весета, ексирес вна, пуна дубоких поука. Сматрајући ово као врло важно, кад го« се шетам у парку Рети ро, Ј'а седнем на дрвену клупу и са вслвкии шпересовањем дуго и дуго посматрам како се деца за’ нимају. У овом малом свету постоја такође ја! а тежња з* јуиаштиом аа ист*ца' 1 еи постије све врсте

стр сти: .љубав, љубоморз, хра брост, страх и узвишеност. Све су озе паси.е завис, пријатне к мале јср су сне природне. Прир да сама не градц р\жене ствари* Затим, ове с!(сие које посматрам преносе моју мисго иа прво доба на почетак л.удског друштва Са какпом се светом слободом иезују и одвезују друштвеии одпосе!! Прпјатсљство Ј’е срдачно, мржња искрена, авиисг јавна. гордосг очевидна, страх јасан То јс примитивно друштво; то ј‘е псзавЕсно и слободно човечнје биће, које је господар своје еглистенције и које се вессли са њом.

Једна мзла девојчица прође испред л^епс, мање више свсчапчм ходом, бацајућн на све страпе г.отледе пуна луГазне пажње. То бејаше мало биће од спојих седам година, са дивпом плапом косицом. 11>ена јс мајка морапа волстн цвсћс Ова је дсвојчица посматрала, испитивзла цвег за цветом милујући их својом малом, грациозном и белом ручицом. Дали је њена мајка бнла упозната са гајењем цвећа? 11а добро? Ова мала се Ј - е разумевала, а доказ је што јс са малим маказама сс ква лишће које је сметало буј иом развијању цвета Колико гордости су свеј малој уливале мале маказице ооешене о гврном појасу спипеном паапом пантпик' м!'»’ Са таквим приЈ'атнгм задовољством оиа је посматрала како се оне лслујзју! И какву су рад< ст њсне очч изражавале, када

је опа дедикатко секла лншћс које је сметало цвећуН Али, један чувар са велнким брковима посумња у неиспу авност њеног рада п пОвика крупним I ласом: — Еј! Мала, чувај се немој да дираш цвеће, јер ћу те одвести днректору који ћс те казнити затвором- Мала девојчица, сва побледи н заустгви се. Света Маријо! Ди ре то;! Затв<р! Не моћи више видети маму нп Мелиту! Алн на срећу притрчи стара слушкиња Беиа, и ухва'и је за руку. — Ашелина! шта си урадчла? Ах! простакушо, без' браанице једна! Зар си ти забораввла да ме.треба цвсће дчр те? Без сумње, судЧш ово поиаша не. фуби чувар па ни стара Бе а нису имјЛН појма како се гаји цвеће.

Чувар се удали сав незадово' љан; Вепа се такође удалила незадовољна а мала девојчица остадс снсвеселена и незадовољна. Али нсзадовсљс 1 во убрзо Есчезну. Она одмах заборава на прекор п жалећи што су извесне личности незналпце у грашшарзтву поче испитивати последње расаде. Неколико корака од п.е била је једна фупа мале деце, која се забавЈкала око надввања једног балона. Обешен о фЗну једног дрвета, деца су палила артију и метала унутра док не рзгори. Она су се дуго на тај начин забављала. Какво узглудно забављање! Каква детињарија! Ашелсна, горда што је обдарена бољим и елегантннјнм способиостима посмафала и х ј<* с времена на време са сажаљењем. У овој група био је један дечк > који је више радко него оста-