Велика Србија

Истораја цтеће оптужита Вени зелоса да је пзвршио овај удар из властол.убжа. Нати Ке му мо ћи прсбацити да је, у овом новом својству, поделво зем;ву, коју је пре четт.рн годтЈне удвојио. ■Јер пре него што сс одлучи на овај крајн.и корак, он је они.ма у Атини упутпо последљи патрпотски познв и обећао нсподел.е ну сарарпу ако би пошлп нутем народног спасен.а. Ннсу га послушали. Он није к ркв.

♦ Фос.» Сазнајемо да је генерал г. Мссхоиулос, бпвши командант треће армвје, којн је за нзлаз нз неутралности, готов да прнће Устанку, пошто је изгубио сваку нгду да ће Атина прп грлита народну политаку. Вер> је се да ће га пратити великв орој офВ(| вра једиомнш.венпка. Слпчну је одлуку донео и генерал г. Каларис, који је у сто разуму с г. МосхопулосомПол-Луј званичне !шформације на да предузме потребне мере код всиачке владе. Америчка штампа жучно напада Немачку н тражи да Сје :;иисне државе буду енергичне срема једној држави која ке поштују ту1)а права. Немач и сумарен за Америку Вачптнггон, 28. сеит. Незачкз сумареи I оЗ пркспео је, после пуговања сд 18 дана у Н.ујорк п до!.ео јгдио писмо немлчком го ланику. Пропаст аустријске лзђе Цкрих, 28. селт. Јав.вају, ла је у п[ пстз нвшту Пул.у усл-д експлознје пропала једна нова аустријсе а ратна лађа (Радио).

Опет пова влада! Атпна, 28. сгптембра Пова је влада иај„ад дефинитивпо констптуисаиа п положила је јуче у Н часова нре подне заклетву. Председник кове владе је, као што се очекивало профе сор атинског универзнтета г. Лам брос, који је зауеео портфел. мкнисгра просвете. Осгали члановп владе су: Залокостас мен. спољ. послова, Дракос, министар војни, адмирал Дамјанос, марине, Зелос. уиутр. дела, Занетулеас, финзн сија, Аргиропулос, тр 10 ввне, Ели опулос, правде и Апостолидес, нрпвреде. Нова атинска влада има карактср чисто дворског минпстарства Н>ен шеф је позпат са својих германофилских ндеја, уопште се врло мало бавио полиш.-ом и не припада ниједној странци. Остали чланови владе су такође германофили, а Дракос, нови министар војнп у француско пруском рату 1870. год. борно се против Фран цуза као пруски добровол.ац. Зелос, нови мвн. унутр. дела, а до јуче атпнски префект огорчен је антивенизелнста. Атинска штампа коментарнше оЗразоваље нове владе колико са чуђељем толш-.о и са сарказмом. ‘ГТатрис* је не узима озбиљнои сматра, да то значи тераље шеге са Споразумом- Новој влзди не прида'е се уопште никакав зпачај, иарочиго с обзиром на образовтше револуцнонарне влзде г. Вегшзелоса. Интересантно је, какво ће држаље заузети Споразум према новој влади. Несумљиво је, да ће је он третграти као н владу г.

ж.всла у својзм успоменама и својим иадама у својој прошлости к о и у својој будућности. Гољен од Турака народ се крпо по иланвнским гудурзма и шумама. II у овим уточиштпма, на опшшту свромашнпх људи којн нису хтели падати у очајаше за отацбином и иародом нати за изгубљеном слободом гусле су дрхтећи иод прстима народиог псвача, јавл.а се час ослобо1)еи,а. И никад ми нсћелш сззнати имена ових песиика, Никод ших није потписао своје песме, ни величанствепе епопеје у којима су славплн узвишенп ропац цар Лаза ра илп јуначке попввге краљевића Марка. Нјиховс песме ннсу биле чак пи заиисивапе. Онм су их предавали памећу својих слушалаца- Да би се спе ставн::е на хартију и превеле да ба сге лепоте срп:ке појезије открилера-

дозналој Еврони симпатије Француске, требало јс да један францускн конзул, Август Дозоп, привуче иском врсто.м инстиктввног позива крема пријатељима који ће постата наши савезници, дође на геннјалну и племенету зами* сао да сам оде и прикупи на лицу места па огњишту скромних српских сељака које ос.чободио КараЂорђе ове песме жалости и лаке всселссти које чш:е свето пасмо јгднога народа. Мале гусле, гласу предака који спавају па пољу Косову и које буди громки глас освете коју је обећзла Г|равичност и неумнтни повратак људских стварв, твоја музика и твоја појезија у којима је повгренн јсдан скривен бол и једна тајанствена нада, да, дуго сте балп угушеии вревом и виком турских и немачкнх тврана која су мвслили да су

ед РАТНЧХ Ф 1 РОНТОВА

V' Са нашег фронта Гиле су јаве борбо на зазај7т Солун, 28. сент. К У Геке нзасђу Срба п Бутоку јучерашњих операција 1а Р а - ^ тову оввх опсрдцвјаСренглеске су трупе заузеле разна С У зпробило 826 војпила сд села у струмнчкој равници испред којех су о официра. Савегпач њвхових положаја. ки авзјатичарп бомбардсвази су На десној обали Вардара прет- Вктољ п Нрилеп. прошле ноћп били су доста јаки ; р К0МИНиК е нападп. Резултат овах борри је да су савезничке трупе напредо-) Петрофад, -8. септ. вале за Г>00 метара у областв Ма Ј Чз свимасе фр птовима ништа јадага. ј ан.ачајиије није деснло-

Води се сталпо борба на фрон-1 1 у српске иојске Непријател.ска | н савезничка авијатика била је доста актнвна.

Румунскв операција Париз, 28. септемора. Повлачсње румунсквх трупа у Ердел.у не тумача се Француски комчниче ју свд. војним и полвтичким Париз, 28. септ. јкругсвима неповољно. На' Севсрно од Соме јака артил.е ; против Држи С“, да Ке то риска борба. После једне борбе ј ДООусгити Румуни« Да узму јужно од Селн-а Фрапдузн су за ј ви,Ј1е маха нз фроату робнли 48 војника п 2 офнпира.: бр} М е и Д'а ствзрс много Јужно од Соме француске тру- бољу сарадњу сдвезничких У снага. (Радио)

пе наиале су кеприЈатеља на фронту од 5 километра између Берина и Шолна. Пешадгра Ј'е заузела непријатељг.ки ноломса! на коме је био јак сбјектив. Французи су заузели село Бован, већи дг.о шуме Шол.ма, н северне и ссверо западне ивице Авленкура. Немци су имали ог ромнн губнтке парочнто код Абленкура. До сада је взбројано 1260 заробљеника. На осталом фронту ништа значаЈ'нвје. Авајатпк «, — Двл фраацуска авнјатичара, бомбардовали су војау фабрик^ јотосч у Штутгарду, Пројзрокозан је ножар. Солунски фронт. — На фронту Струме, Бугари су сва куисали Гардмарвап, Орианли, Хавнатар. На центру, сукобз патрола и средња артилеријска борба. На лсвом крглу оавезнвчка се сфлвзива са успехои вастављп.

Талијани у Епиру Атина 28. септ. Пта пЈ'анске су трупе заузеле Премеди н иду ка Лесковн.си. Слабљењз фронта Атика 28. септ. *Естпја» јавља да су Немци повуклн са франпускОг фронта 200.000 војнвка од којих су 150.000 испослати на фронт у Галицијн а Трапсилванијн. За балкаиски фронт остаЈ‘е педесет хиљала војника, ако Макензен не потражи та поЈ'ачања за фронт у Добруци. Сумаренеки рат Лондон, 28. сепг. 'Гри немачка сумзрена, који су пошли у ЕБујорк, потополи су уз пут једпу холандску лађу, две норвешке, трн енглеске п Ј'едну лађу под нменом »Стсфансон* иа кој'ој су иутовалп 30 Американаца. Председпик Вилтон очеку : е

Калогеропулоса- Међутнч ипак, Галицнје, а отпор бугарских тру* влада увере 1 ле, да ће посланицн ј па иа солунском фропту слаби Споразума стуснти у додпр са п . већма». новсм атинском владом, како бв олакшала спровођење акције ад, мирата Дартнж Дп Фурнег, којп дела договор!!о са ашнистрима Споразума.

СА* РУМУНСКОГ ФРОНТА — Јвдна немачна илузија. Лондон, 2ч! септембра Војпп крпгичар «Дејли Теле графа» говорећп о немачкој акцији против Румуннје пише сле деће: , Војна акцпја против Руму није оглучена и предузета од с гране немачко! генсралштаба вг.ше је резултат бгса и гнева на Ру мупе, него гекР^нарочитог стратегн ског плана. Немци повлаче са западног фропта преко 2о0б00 људи, х а би пх бацали у Ердељ и нагналм Ру.муне па повлачен,е. Укодико је овај ) есг повол.ан по Аустро-Мађаре, у:олико може бмти всома опасан за Немачку. О перације на фропту Со.ме теку врло пспово.шо по кајзерове групе и свзко слабљењс тога фр, н та мора још више погоршата немачку тешку снтуацпју на томе фроиту. Кајзер је очевидно днгсо руке од Вердена. То немачкв штампа грозничаво криЈ’е, али кад буде то избпло у јавнсст, вмаће страшиог дејсва на немачки народВојни кругови Споразума не придају великп значај Фалкен хајТовој офапзивп у Ердељу. Румунско повлачење пз дубине Ер деља, куда су трупе краља Фердинанда биле допрле обЈ‘ашаава се чисто стратегијскпм разлозина и непрнјатељском надмоћпошћу. Покушај ФалкенхаЈ - нов да пробије румунски фроит код Сибипа пропао је и румунске трупе повукле су се на солидне и утврђене положај'е у правцу северних превоја Кариата, који одлично штите гравицу. Руска поЈ'ачања стижу непрекпдно п на овај фронт, и ускоро ће.мо д живегп нову румунско-руску офанзиву па томе фроиту са веома златним снатама, која ће војску генерала Фалкенхајна довести у незгодан положај. Осим тога операције па фропту Добру!, 1 е теку веома по вољно по удружеве румунско буско српскс трупе. За то време офанзвва на Соми узима опет свој широкн н претећи к рактер. Руси обнављају своје џпновске пападе па фропту

Борбе на Соки Немачки отпор слаби. Лоидон, 28. септембра Кореспсндент «ДеЈ'ли Хроникла* на британском фропту Соме ја вља: «5 т спесп аигло француских трупа у току посдед!шх дана па фрспту Со.ме веома су знатпи. Наше т[-у..е пастављзју своје побсдоноспо нгступање на потпупо равном тереп>'. Немзчки губицн у послсдњим борлам ’, према накнадпим п вештајима, страшннји су пего што се то у ирвч \ ах држало. Према пзјавама саробљеШ’х Немгца, кајгероветруг.е боре се већ против »оље. Нјихов је м рал јако опат. Заробљеиици се слажу у изјавама, да је положаЈ' немачке војске веомг тежак. Оскудица у хранп и ужасно бом.бардовањз од стране сзвепничке артч.ерпЈ’с доподи војпике до очајањз. Имамного случајева лудпла међу њвма. Многи војници у току Јорбе 6ацчЈ'у пушке и предају се. У ропству се осећају сасвим добро, п не кријусвоје велико задовољсгво. што су једном извзп ратпих улсасг. Наши аеропл.ши чнне огромне усл) 1 е војсци н свакодиевним бомбардовањем ие: Јшјагељских полсжаја задају Немцима паклепи страх. Немачки авијбтичари не смеју да се упусте у борбу са нашвма. Док иаши аероплани преко целог дана крмже над непријатељским рововпма и логорима, пемачки се веома ретко појављују, и то само да би од себе дали знак жпвота. јер чим се појаве наши опи се одмах нздају у бегство.

Немачка за мир — Кајзер тражи посредника 1Бу-Јорк, 27. септ. Од како је немачки каЈ‘зер реншо дз предузме зваиичне кораке код председиака Вилсона, да овај посредуЈ - е за закључење мпра немачке акциЈ'е почеле су још више да падају па њујоршкој берзн. Лопдон, 28. септембра. »Њујоршки Ивнин Пост» јавља, да ј'е кајзер одлучио дефИнитивно, да умоли председнпка Вилзона, да буде арбитер у предлозима мсра између Немачке иСпо-

Ф Е Лј Т О Н

Г У С/1 Е

Под овим насловом пзишао је једчо добро де;:о. У нсто креме

у «Тану« о„ 26. ов. м. по новом а поводом одласка у Париз музаке крал.евске српске гарде, је дан врло тачан чланак о нагапм народнпм мелодијама а нарочаго о нашој’ народној појезији и удоза гусала у српском препоро ђају. Пз овога снмпатичног планка у нзјугледнијем француском листу који ће много допрнпети упознавању српског народа у образованом друштву француском ми доносемо овде најважције одломке. »Музнка краљевске српскегар де дошла ј'с из Солуна да учини

извесив вештзцн, коЈима днригуј0 ретком способношћу г. Станислав Бкнички, донели су там хар.м°ш 1 Јскп одјек народних :-елоди ј‘а у коме се испољава музички п песнички азраз иајлепшп.х сећања и шјплеменитијих нада душе једне расе која је бпла дуго пс срсћна алиникад саломљиЕа. Срби су свзгда били музичари и песни ци па чак и у највећпм несрећама. После Косова они су опевали победе Душапа Силног и по божност Лазара Мученика. И иајскромнија сељак на сбалама Саве има гусле које се о отављају у наслеђе из генераци-

Је у генерацвЈе кроз столећа. Српски је иарод једина кој’ч је пмао храарости да узме као свој иароднз празник један историски и лсгендсрнн пораз. И то стога што је он увек имао храбрости ла погледа судбину у очи и да асграје помоћу стрп ље 1 ва, благости и храброшћу у најгежим данима судбннс. Про шло је пет вскова бедс п унижења п ропства. За врске од пет векова, кзда је Србпја мучгна, заборављена, име је н,еио ишчезло пз уста европских владалаца, она је из'рцсана нз списка слободних нарсда. Свн су мислвли да јс мртва. Она ј'с међу нм жавела. Она је живела надпрпрод ном храном у мраку најстраш није ноћи, па дну ковчега иа који је турски султан мислио да га је запечатио за павек притиснувши га иајтежим камењем Она је