Велика Србија

БЈР. 174

СОЛУН, СУБОТА 1. ОКТОМБРА 1916.

ГОД. 1

НРЕТПЛАТА ИЗНОСИ: М»«9Ч1с 3 фраи*« троиесечно 9 фрЈаака годишае 36 фрлн&х« ДЕЛА ОГЛАСИМА : О-втк* огдаоа 0 20 фран. од петктног род«, вв!к огд&оа Ео ногодбс. Нонац се падапе држ«ПЕ воизсарага и двддопатскик' еаступнвжтдвЈ:!: ДЖСТ ИЗј 1А?.И СкАКИ Д.АН ПС П ДН* П' «?; сддтв прскг Крр.љ Срп. Гоз. Конву*!,^ У Солуну ГУКОПКСИ СВ НЕ ВРАТ.Л ЈУ Ст&Е оодавцдје Калоабо удица бр. 33 3»1оа1цив ПоЈедввн бројегг се могу добвти ] Солуау *од ( тевдвјз ,Друштгг грчке штампв“ ул. ЈРулг рогтот; <5р. !5. бдгггу глдвне поштс.

БРОЈ 10 сапт. | 1иректор А. ЈОбАНОЕИЋ

Разотарељб Еемаца — Нбмачки народ вапијз за миром —

Криза, коју преживљује Нвмачка цогоршава се рапидво сваким даном. Са тукцнја кајзерзвог царзтза посгајз свс твноз, у колико се рат виша продужтје. II саоља и изнутра ковитлају се црна сблаци над звмљо ^1 Хохеацолерна. Нвуматна и неизбежна ката строфг прпближујо се постепено и сигурно. Еоономско - финанспјске прилике у Немачкој дости жу критичау тачку. Дирек торсгво исхранз немоћно је да ублажи све акутнију е кономску кризу. Директор исхраае, од кога се очекивало регулисање жизотаог пигања немачког народа није успво у саоме преду8ећу. Није билотсшко стаорити план потрошачеих кврата, али је било вемогуће пронаћа арт.чкле погребне 8а живот у довољним количинама- Велики бро.ј тих артикала недостаје сасвим Остали су постали веома ретки и првма томе њихо вв цене порасле су до невероватних размера. Са по трошачким картача у рукама средње и сиромашнв класе не»ачке осуђсне су да фориално гладују у нгдостатку новчаних средста ва за њихово куповање. Држава пак сама нше у стању да сиротињи цовољно притече у помоћ. На родне кујне првтрпелв с> потпун фијаско. Највишг пати радничка кла?а, која даје одушке својим невољама путем крвавих де монстрвцчја или преко сво јих јаваих органа, који ив дана у дан нападају најошгријии чланцима држав ну уараву. Сама држава налази се у великој финанснјској кри зи. 3* продужење рата ао требне су огромне новчаве суме, које немачка влада једино можв од народа о чекивати. Међутим Немци разочарани у исход рага стегли су грчевито свој но вац чувајући га 8а неив весну будућаост и не жв лсћи да га аовере држаит, која ое налази пред катастроф 1 М. Последњи ратаи вајам претраљује бедан фи јаско. Влада чиви нечуве не напоре, да од народа ивмами паре тако неопход не ва ратае сврхе. Гене ралштаб крије или бар ублажгје ратае неусп*хе и укавујући на Хиндвебурга »саасиоца 0 труди се да по

колебану веру народа у аобеду опет успоставн. Под утицајбм владе немачка штдааа агитује 8» рагна заЈам истичући као приа цап, да пропаст дрнсане повлачл 8а собом и нропаст аојединаца. „Са&ки Нзмац, паше „Франкфургер Цу) тунг«, мора свим својим средстаима потпомоћи др жаву, чнја би пропаст заачила и проааст свпју нас«. Али, све то Н8 помаже н шта. Нвмачки народ, коие Је кајзез обећавао 1914. го дине, д& ће се рат до Бо жића свршити, потауно је разочаран и наслућујући у главзом неаозољан ток о аерација, скеатик ја према свим твм обећањима и уве рааањима. Огуда је финдн зијска краза у Немачкој взома акутна и кајзероза влада има пред собом веома мрачне перссективе. Са вслвком зааетошћу и многим надама очекивао је немачки народ ексаозе кан ц^ларов. Држало сС, да ће Бгтман Холвег изнеги факта, која ће подићи м>рал н-мачког народа. М ђутим, речи канцеларове остале су без одјека, без дејсгва. У место факата, први доглавник кајзеров дао је само обичан рапорт о двпломат ској и војној ситуацаји, коЈи аије био ни мало опгвмис гички. Кроз његове изЈаве аровејава меланхолија и песамизам, који нарочито кулмилира у изливима срдите нсмоћи против Езглеске, која хоће да „умори глађу“ немачки народ- Базбо|ан и празан канцеларов го вор изазвао је жаву полемику у штампи, а разочарао још више немачки н>рзд То су искористили пангер манисти и обновили још жешћу борбу прогив канце лара, који се нашао принуђен, да измени дон кле правац своје дотадашње политаке. Последица тога су по следњи сумаренски злочини немачки, који су Немачку још више срозали у очима целога света. Криза, која долази споља налази још страшнијег одјека у души н-‘ мачког на рода- Вести са ратних фрсн тоза из д»на у дан св- су н повољнвје. Серија неуспе ха и пораза на Соми, губи так важнех положаја и огроине немачке жртве услед помамне и победаичке ан гло француске офтнзивеј о громнл руски напори да иро

бију аустро-аемачкгј фронт у Галицији иВолинији; Макеазеаов пораз у Добруца; талијански успбси на Карсу; и најзад свз успешнија а све взше претећа офанзива на солунскои фронту — све то долире до кемач ког народа, који резимира јућа ц?лу сигуацају изводи против свзје воље веома пе шмастичне закључке и видв, где се пред његовом држа вом отвара страшан и веумољиви амбис. II предосећај>ћи, како се момент сло ма и катгстрсфз све више приближује немачки народ вапије за што скоријим за кључењем мира под ма как вим условима. Поллтичке вести Атина. — Свн лпстовп тврде да ће свп псс.таницп сила Споразуаа ускоро отпутовати за Солуц. Копввхагва. — Велика узбуђеност влада у Норпешкој због торпнљиргња лађа. Штампа захтева од владе да предугме енер' гичне мере протсв тога. Букурешт — Нов грчки посланик на руиукском двору г. Психас прассео је у престонипу. Бившн посланик г. Рагавис отпутовао је из Букурешта, после једногдугог разтовора са краљем Фердинандо.чАтина — Ламброс је изјавио новинарима да је задовољан са по' сетама које су му посланвцп Споразума учинили

Страна штампа Нова руска војска. >Фссише ЦајтЈпг« (капетан Садцман); »Морамо признаги, да сј од пораза у 1915 години, у руској војсци ивведева права чуда. Њој јв надахнут готово пов дух храбрости и пздржљивости Но можемо саорвти ју наштво армијама, које се од 1. јуна боре против нас. Треба да ариЈнамо војничке врлине и код нашвх нротввника. Као што је препорођен духруске војске, та ко је и ратна внДЈ стрвја учипнла чуда. Бзведена је нова организацијажбљ. динија и целокуп ног пачина снабдеваша војске Нашта, Што је требало ј чината за војне сврхе, нвје ускраћено. До сад су Рјси васвето нвлазили извора и с^дстава. Једно од Взведених чуда, на које наши војни стручњкца нису миелвли односа се на артиљсрл ју и мјницију, који шграју тако знатну удогу у модерноме рату Урагани ватре на иоточвом фронту не зао тају нвмадо онина на фронту Соме«,

БРОЈ 10 сант.

Руека цркоморска Флота. »Руски Иавалид 1 ': „Заннмљсво је забележати, да одпослвдњзг дета све се вишо доводе у Севасгопољ заалењеве ненрвјатељске лађе. То јксно доказује шмок ТЈрско-немачких бродова да изађу па море. Прпсуетвонаших сумарена иди нашхх оклопљач> очсввдво им јако смета и то је тако од Одесе до обала Анадолије". Румуккја и Савазници. „Дејди Телегрвф" (интервју румгнског мпнистра финансија г. Костанеско); „У овом момбн ту, кад тонови праште В рање нвци стижу у нашу престоницу, паше миоли и наша за*валаост управљени с у ка Сапегнгцима, и то нарочвто ка Франиузима Еаглезима в Русвма, којз су нам указвли своју стварну покоћ. Енглези су нкс псмогли обилато новцем, Франпузи дали ратну кунвцвју. Ми од евоје страве чвнвмо све што нсжемо. Данао вмкмо 700.000 бафнета а сутра са освојепим нашдм покрајинама вмагемо милионпмокзћемо одолсти свима својим непрпјатељЕМ?.. Кроз кратко врсме херојска Сртија ћо екскрснути моћн*ја но икад и Јтјздно са Румунајом делвћв на уништсњу оввх не мачках пада к амбација н* Пс ТОКу“.

Криза ј Грчкој Саввзничне мере настављају пе Атина, 1. окт. Посланици Споразума прпзнали су јуче формално новн пословви атински кабинет. Енглескп п руски послапик посетили су ју че г. Золокостаса, атинског министра спол.. послова, а француски послаиик г. Гијмен паразио је преко писма своје задовол,ство због образовања новог ка бинета- Нова атннска влада, држи се, призната је ради регулп сања послова између Споразума и Грчке. Адмирал Фурне упутио је нову ноту атинској владн, у којој тражи да се одмах престане са војннм транспортима и да се уведе савезничка контрола у полшпјским департмаипма Атпче и Пиреја. Прекснноћ су грчхп официри покушали да нарочитим возом транспортују за Ларису артиљерију н муницвју атинског гарни зона. Адмирал Фурне сазнавши за то послао је одмах јаке фран цуске одредс, који су трзнспорт задржали и артиљериј/ узаптили. Исто тако је задржан у Ламији транспорт седам вагона муниције. Поред осталога нова нота адмирала Фурнеа садржп захтеве,

да се уклони пуковник ТрупакДс, жандармер. официрп Атине и Ппреја, судске власти п истраж1Ш судија Мспнтаиис. Сировођење савезнпчких мсра узима све шнре раз.мере. И.

Г нглези у борби — Из бораба на Соми. Г. Филип Цибс, кореспошент па брнтанском Фропту Соме ппше о Операцпјамг: Немци су се борнли са очајном храброшћу, али сад признају да је смрт неизбежна, ако остану на месту. Зато, чам би Ннглези продЈтлп у .Морвал, Тиешзали др. селз, немачке пссаде п-улазплс су и пргдавале се у масача. Немци се осећају сломл.епи страппш.м бомбардовањем британске артвљсрнје и пеулгољи-ом постепеношћу, са којо.м Енглези од 1. јула отимају тврђаву по тврђаву. Пшхово поуззање у немачку ратну организацију сломљсно је. Онп се сад плаше британсквх трупз, које су обично но-тцењивалн. Згранути су смелнм начином нааада од стране Енглеза и упрепашћени видећи да л.удп, који прз годвну дана нису били војннци сад се такмиче било као артв.љерцп пли псшаци са љихобим најбољнм трупача. Један Еемачки официр, који се предао са целом четом, кад су Енглези продрлн у Морвал, овако се о Енглези.ма изражава: «Вашн војннцн, вели он, изненађују ме својом хладпокрвношћу. Они Су МПрнИ И ХЛаДНИ у трепутцима, у којнма 6и већпна војника погубила главе». Немце веома чуди нкчвн, на који Енглези с њим поступају и изненађсна су каваљерскпм понашањем Еш леза, чим се борба свршн?. У »Тајмсу* пише пуковник Реппвгтон: «Пз пнсама нађенах код заробљеника нли прп немачкнм лешевпма сазнају се огрОше натње н невоље, које непријатељ подноси на Соми. Често, вели се у њима, саобраћајни не.мачки ровови порушени су на размаку од 4 до 5 мп.ља позадп ровова прве линије, и то тако, данемачка појачања мораЈу пузети ка првим лннијама кошена страшном ватром наше артиљерије. Ровови дубоки по 92 стопе иорушени су сасвнм, велики број л.уди сахрањенису живн. Намирнице и вода једва се доносе Дејство енгласких граната је страњно. Оне преривају дању и ноћу огроман терен, гонећи Немце у свима љиховим заклокнма. Савезничкп авијатичари с друге стране не дају никако мира Немци«а. Један Немац цени губитке на 8 — 10000 људи дневпо.