Велика Србија

гсд. т

ЕР. П9.

СОЛУН, ЧЕТВРТАК 6 ОКТОБРА 1916.

ПРЕТПЛАТА НЗНОСН : МвЈзтао 3 фрааг* троиесвчно 9 фделвзк »одидша 38 <' р*дах« ЦКНА ОГЛАСИМА : ОшпА отпем 0 20 фран. од пстжтеог реда, ае&к. агсаса во аогодбж. Нов&д се жодагче дрвакЕЗ' 1 ■еммарат а джпдоватстжЕ »аступнвштзжак-. даст излАза снаки~дан по нодн* Ио*7ј едзтв дредс Крал Срп Гед. 1Сое«г*1лд у Солгнј РУКОПКСИ СК НВ ЕРАЂАIV Стсз радгидвје К јјом 6 о улкда бр. 33 8*;опЦ-м,

Цоједаажв Сројев* зо когу добк-гн у Содтжј *.) ■ Ге*3ај» „Друштиа грчже жтамог " ул. д,јЧ**. бр. Б, Јлжјј гсшв иожте.

10 с.-акх.

■и.

Дврсктор &.

1

БРОј 10 савх.

,.ДемокЈатпзац 2 Ја“ Ма&аЈ:ке

У свиха мађарскам крт говима, како јв ввћ позна то, изаввао је пан^ку ула зак Рум'није у вкнију на странз Сала из Споразума. М»ђари су однах разумелв, да та акција тангира, у првом реду, кађарене пнтервсв и довода у питањ^ целокупаост „јвдиастаевв мађарскз држав*“. 0 12 су освгили, да рум.нока акца ,ја наа прзд собом озбиљ&н задатак ослобођења неколико иилиоаа р?м*неког стакоБнпшгза у Трансил ванвји и ца, прем& том?, патаље Ердсља, тог »алем камена круно Св Стевава", апеолутно аависи од исхо да рата. Трансакције у томе питању, по пр&вглном схватању м>ђ!рских поли »ичара, нема и ке може бити. Р113 ће, веле, Ердељ И даљв остати Мађарски, а тад рат мора бвтн рвшгн у корзст Цевтралних Сала, или ћв побвда битз на стра нн Сила из Саоразум*, а у том случају Е>дељ је за М^ђчре дсфанптивао нагу^љеа. Проц?њујући тако вово стаореау ситуацају, Мдђзри су потврдалн и нвраздвојно везадн евоју еудбаау с Нем&чком. То, додушс. нвј* НИГПТА И Е53 по чему ново, ази јв ишк од интервбв размотрити, какве су еве ф>рмв М*ђари давалн свјјој чарсгој вези нш боЉе ввојој потчањености првма „старајој саввзвици«. * Кад год је и ма од куца претида опаеноет Мађлримв ■ иатггритвту »јвдинстзеве иађ»(СКв државв«, они су у својни редовпна уз«-к налазила довољко пстакнутих људп, да се пред еветом играју нвзадозољнике ■ ввома нвзадопољвтву дад« Еарактер т*жње ва отцепљењ<“м »М»ђар»ке« од Аустрвје- А у последњв вре мв, К: д ее иаого в чив по чело говорзт® о оаред'љ р н»у Румунијв ув Силе ив Саоразл м I, иввбрани ма ђ»рски волитич*рн поч лв еу јчв-10 «претитн“, да ће »М ђ»рс<а«, н«зад ВЈЉнв « Аустријоа што је <в». тоб( жв бвз знања М ђлрв, нвазв&ла садањњч рлт, 8а кљлчлта сепарлтаи мир к држ ’.ву потпуно двмокративврати. Ала су претње и обећгња увек остајали бвз практпчне арамене, с јвд■ог врло пооотог разлога,; ШТО су Мађ »рИ 8& ТО билнј вемоћаа и шспособви, и

што су стзлао р&чуаалп, да ће на тај н&чин лако обман^ти »простоту« к у аајгоо&м по њнхслучају еа чувати све досад&шњв позс дв. М ђутам, М ,ђ&рк оу аа б Јрав вали, да ј« свет много рааијв прсвадво и суш гвну мађхрског лнберал^з ма и тондгнцију њахозих обећававих револуцајб. А оно што је цчо еает орозидео, нчјв ви Румунију чогло држатн у заблуде. И Р/мунзја је пошлз своЈам ариродввм п^там. одрсђ ним јој њеном исторкјск- м мискјом. А чгш се то двсило, Мађарасу увиделр 1 & су дотле еамо ссбв об иањивали. Иј страха од пззледица, они су, не заа ј?ћз шта дртго, ударилиу аретње — с Н м&чком. И сад вастаје оео што је најивтересантније. У бес авлу свог шовинизма, а шд страховитим утицајем срда те нбм ћи, Мађари стадош арегнти, како аародн сгвла не могу и нећс датвнакакВ5 раннје об ћаване привилегије, в« ћ да ћл наставзтн и ингензаввије н безобзир анје, мађаризацају немађар ских елемената. Пра томе су огишли толвко далеко, да су учинили једно важео аризнање, од ког су се ра нвје чували као живе ват ое. Оаи су, обрезтожаваЈу ћи потр< бу насилаог спровођења Мкђлрске државзс идеје и откдааајући сваку помасао н* дем ЈКратазацију .М •ђзрске«', Јавно констато вали, да је „јеаинствеаа ма ђ»рска држава« нас<л>енау већана нсмађарским елементимз. ^Бтдчпестн Хврлгп", ор ган м ђаргког напаонвлиз ма в м.ђзрскс пр влаити, тншв сада: »Нова М ђлрска, у смлслу да буде друкчвја ао што је бала стара, не треба нам- Нама треба Ма ђзрска која јт разуман и природач нзставак развијања старе М. ђ <рске, в то у душк, осећању, прввцу и вери иста као што је и стара бнла* Друкчзје, »можд;. ба та М.ђ рска бида врло деиокрлтска, можда врло новз, а ги нг/је веровитно, дч би 6ила мо$ 1 1 рска у д садан*м см‘*слу и . И онда настзвљ*: „Сзако ом ,г: ћав.ње израза снага Н(*мађ>гск^х народа до8< л ј бн мођарску мањину у положај из кога би се ;лзко могла втчаурити про ј а^сгисторијске, државотворнс нације«. У том правду

пвшу сада и остали мађарска листови, ма да су ранајг сама нстицали лотЈазбу деиовратизацеје „М.ђарске^ рачун&јући, вероватао, дз то маже амати утвцаја нв држање РЈмуније. И што је у целој ствари најлепше, М.ђари сада тврде, да насу озоаљно ни нислили иењатв правац мзћзрске политаке. Не}е вскључено. да онн још н сада ми-ле да су својим ранијвм обећањима некога арвварила ! Ј1јпо је, шго су Мођари аочел 2 вграти отвореним картамз. ЗбХваљујући акци ји Румунаје, они су и другоае признали, као што су то Б«гара много ранаје учвнали, да су свесно и бесаовратно везали сзоју суд бану са судбгном Н мзчке, и да су учзвили зато, да ба и дал>е м глн давата зе мађ рскв народносгк. Озај рат вода се: с једнт стране да се избојује влада вина над светом, дакле да се цело човечанство бсца у страховито ропство, а с друге, да се обезбеди право и слзбода и малим и в&лвким народима. Према садашњем стању ствари, усаех је обезбеђ' н баш оној страни, која највлше смета Мођ«рима да д фивитрвао взведу своје велвко м ђ*рске пла н>ве. И кад то буде, а тешко да ће до тога прот« ћи још много времена, Мађзрв ћд своју Мађарску, ако у олште буде по.тојала, иоћи демократизарати б^з оаас носга ца ће он* д< ћ* у ма њичу. У тсм случај/, и М* ђ»рска нзрод, правн, сељач ки нарол, а не ц> ђ >рско лемство, биће на томе ч» всчанству захвално, претпо стаЈЉАЈући, наравно« да М ђ >ри, ма да су браћа Татара, нмају реч Зкхвалкоо у своме ргчнвку-

ПоЈШзчке зести Вариз. — Амервчка грвђанв којм бораве у Евроан спремај> је*»н манмфест протиа ратне не мачке методе а једну скромну ма нкфестацц'/ протав спољне поли тике Сједнњ. Држава. Овај Ке маниф'стбиги упућен њихови« земљац ,ма у Сјед. Државама > биће потпксаи од 60 вмернчкнл гр-ђтна којн жнве у Француској, Енгаеској, Ишлији в Русији. Копепхагеа — Сазнаје се х ће председник њведског министарства г. Марсклоји дати остав ку, вамениће га мин. спољ. п< слова г В »ленберг. Ова је про мена због несугласице у спол,> ој полдтици, јер је Валвнберг уве

б«о зато да се еконолски аегова држава веже са Савезницима. Атинз. — Послгнвцн сила Споразума држали су јуче седнацу у француском посланству ка којој су днскутовали о ситуа цији. Донете су врло озбиљзе и важае одлуке. Паркз. — Француска штампа препоручује Сввезницима да признају вао закониту ггровизорну владу г. Венгзелоса. Лондон. — Грчки принц Николв посетио је Едуарда Греја. По сета је трајада пола часа. Вашингтвн. — Силе Споразума предале су Сјсдињеним Лржавама једну ноту у којој траже да се сва пнсма цензуришу. Влада Сједгшених Држава даје право енглеској влади да спречи одаши л>ање писама за Немачку али сма тра да би обустава кореснондеи ције нзмеђу Амернке и неутрал вих Држава значила блокнраае нсутралних држава.

Отрана штампа Ратна ситуација »Бунд« (Берн): „Резултати постигнутн последњих дана ож Англо Франиуза веома су знатни н представљ»ју највећи успех од почетка битке на Сохји. Облкк гнгло франпуске линвје сев. од Соме сад је постао пов љан за настављање офанзвве м види се јасво, како се офанаива као вулканска лава развија." •Моргеиблад* (Христмјанија); »Последња победа на запазном фрон>у од велике је важностн, прво, што су заузете позиције биле праве тврђаве н то најбоље; ватим, што је победа резултат неч»вене артнљервске снаге- То доказује да су Савезници надмоћнији у артнљеријп и авнјатици. Ти 8начи још, да ће Савезнвци наставвти поттепено оф нзиву до краја. Коментари немачких листова показују, да је са везничко бомбардовање утицало фазичкв а морално веома убита* чио на Немце.* »Њујопк Сун*: „У садашњвм нрилнкама ниједна нгутрал: а др жхва не би ресхирала да понуди гвоје ус.туге за успостављан>е м ра “ » Ђорнале д’ Италија *: » Неиачки генералштвб при уђен је сааа на признање, да су сви н>егови р чуни били погрешнв. Постепено се маговештава банкрот* ство Немачке.« *Дејлн Њус»; „Обнављгње руске оф^нзгве је озбиљно и усмело је већ у извесној м*ри То се в' ди и иг немачкик коминикеа. Изглгда, да се напад против Лав'«в< врн!и дуж целе лини;е, али цсе у павном састоји у битца ра

дн заузећа желез. пруге БродзКрасно, сев- од висовг који доминнрају Златном Липомнајугу. У овом последњем нределу изгледа, да су Руса однеди знатну победу, док на северу борба по њих тече повољко. За неколвко дава можда имаћемо валших вести са тога фронта.» Беда у белпф ‘Фигаро» (Морис Метсрлинк): »Душа очврсне протвв судбине, алн тело не .чоже. Оно не Ујодносн Оез последица, за неодређено вреае, режии беде, којз каједзи гџгввлнзован народ не би наметнуо ни пајгорим злочпнцпма. Зато туберкулоза почвње да пустоши изгладнеле масе. Као увек, она нанада нарочито младе људе, жене и децу, униттавајућн тако цзет парода. Само у Брнслу бележе се сваког дака стотине случајсва. А у извесним центрвма, где је радничко становништво многобројно, као у Гану, Лијежу, Алосту епаденија се кагло ширц. У гштању је спас н будућност расе. И Немци су сведоцн, са задовољством које ке криј>’> *• стребљењу малог народа, која се усудио да се дигне против њих, и који је учинио у њиховим очзва неопроствв *грех», да смрт претпостави »бешчашћу.« Грчка пггакпа »ЕдвФтероо Типос«: Мишљење г. г. Дуснамвса н Метаксаса. Имамо основаних разлога веровати да су се сви политичкв и в 'јна кругови једнодушно изјаенилн за неодложан нзлаз иј неутралноств, — сем г. Гунариса, која брани мишљење да в даље треба остати у неутралиостм. Ипак, до евога тренутка, не изгледа да се мишљење Круне првклања нотребн нашег коначног отијентирања према Споразуму. У т.>ме се Круна слаже са г. г. Дусманисом в Метаксвсо«. Доиста, ова два ваша « фнцпра тврде како гмају обавештења по који* ма шеф немачког генералштаба маршал Хиндгнбург проучава паТоњс о суж«в-њу западног неМзЧКОГ фро гана ликвју код Рајне, те ке овм сужав н>е фронта допустмти немачком маршаду да 6аци велике снаге неначке в< јск* на Б»лкан квко 6а пошуно сагро савезнички отпор У том би случају по ожај зараћене Грчке бмо врло тежак, нарочито иссле смањ*ња њгне бовбепе снаге због познаткх околности. Дипломатска и војни кругови примају < ва м« шљења са нр <ничним осмсхом. Ов кругови веле да је немачки генералштаб изгу-