Велика Србија

БРОЈ 181.

ЗЕЛИКА СРБИЈА

СТРАКА 3.

ДНЕВНЕ ВЕСТИ

Професор Рајс у Солуну. Јуче је допутовао у Солун г. Рајс, професор универзитета у Лозавн п великн пријател, српског народа. Одлиновања. Јуче је генерал Сарај пред француски.ч штабомЈодликовао војничкојР медзљом три француска подофицира за учињене услуге у рату. Позив за војску. Еншеска штампа јавл.а да Ке л,у.ди од 41 годину бити позвана под заставу од 1. новембра. Мзјава грчког крзља. Дописник ‘Дејли Меља> у Атина телеграфише следећу нзјаву грчког краља: «Ништа ми цруго не остаје, до да отпатујем за Ларксу«. 800 војиака. 800 војника и 25 официра који припадају атинском 1 арнизону приспели су у Солун, а данас се очекује још 500 војника који су још јуче пошли из Атине. Против изгредника Адмирал'Фурне, саопштио је г. Року, шефу полициске контроле, да треба строго кажњаваги све оне изгреднике који говоре против Савезкнка. Штампа је извештена да примеи.иване нових мсра почиље сутра. Мшшстурски је савет претресао ове мере, да ли онекртве слободу штамте. Али цени, да пошто се те мере примењују само против изгреда, захтев адмирала биће примљен. Говор Алберта Томв. Г. Алберт Тома држао је један велнчанствен говор у просторијама економско фивансиског удружења- *Пошто је одао част Лојду Џорџу, за огрОмие услуге које је он учинио за опште ствари у овоме рату рекао је: „Када су војне власти одредпле број граната од 155 м. м. које треба да се израде у току једког дана. Мпслило се да је то апсолутно немогуК . Али, шта видимо пе само што се је могао постићи ред него и дуплирати па и у тростручности. Ми Кемо моКи, по потреби п упетостручити свакодпевну израду.» Алберг Тома наговештава да је непријатељ почео дв препоручује артвљерцииа да штеде мупицију. Он наглашу

је нарочвто да Француска треба да буде потпуно незавасна у про изводњи гвожђа и челика. Изложба топова. Пз Букурешта јављају, да су тамо пред спомеником народног хероја Михавла храброг изложени ~ немачких топова заплењених у Добруџз. Саввзннци употреби*г8 вагоне. Сазнаје се из сигурног извора да ће локомотиве и 50 вагона битп предати генераау Сарају, који Ке их употребити аа транспортовање трупа на линпји Солуп — Битољ. 4.500 добровољаца. Јављају из Атпнс да је регрутовање у Египту отпочело. Неописапо је одушевљење код доброволзца који се уписују и чији Ке број доспети до 20.000. Уписано је до сада 4 500 добровољаца. Револуција у западној маћедонији. Јављају пз Кожана да су муслимански мухтври аз Лерина в Леводеца посетилн јуче шефк револуционарног нокрета Илијадисе, коме су објивили да при знају ировизорну владу и скло пи су да поднесу, ради оствнрења национнлног вдеала, сне жртве. Савезнична контрала. Јављају нз Атине да се је оавезпичка контрола инсталирала на Халкису. Читуља. Са болом У души извештавам сроднике и познапаке да је мој брат, пооле.;ња нада моја, Рајко М. Јаџаћ нереднзк 2. митраљез. оделења, погвнуо 13. септ"мбра на Кајмакчадану, борећи се аа ослобођење поробљене сирочади своје раније изгинуло браћв. Озо је шестп брат што паде за непуне две године. Ожалошћен несретнп брат Милога М. Јаџаћ из Београда, роз арт, ппоручник. Војхслав Радовакови^. учитељ, рез пешад. потпоручник У последњнм борбима с Бугарима на осватку слобопе своје поробљене Отаџбине, дао је свој млаХи живот учптел. Војислав Радовановнћ. Као син сиромашне куће, про-

шао је кроз све фазе бораба и тегоба, док није постигао свој цпљ, дох није свршио школу, коју је необпчно волео. Борбе, кроз цео ђачки живот, пзрадиле су у њему чврст карактер, човека корисна и потребна Отгџбини. Он је своју државу као учитељ служио савесно и скрупулозно у вршењу свнх дужности, које су скопчане са учитељским позивом, па је п као псоручник у ослобођељу све дао и последње — живот свој." Волео је и бпо је необично вољен. Олпчеп.е дсброте и љЈбава. Успомена на њега код свпх који су га познавали бпће вечита Он је то својпм 'жввотом заслужпо. Слава нека је теби Војо, мајка твоја дала је и тебе јединца! И. Законике и прзвила. Купво бпх све законике, збор нике и праввла. Ко вма века донесе нотпвсатом, у канцеларвју Владинвх Комесара. П. Луквћ, секр. нач. охрид.

На румунском фронту ЈТондон, 8. окт. Вести са ердељског фронта све су повољннје по румунске трупе, које, пошто су огранизовале отпор, напредују на извесним тачкама. Аустро-Немци, који чине знатне жртве у људвма сдбијени су сзуда са врло великнм губици.ма. У пределу Предеала, сшуација је непромењена- Упркос свима напорима Немци нпсу успели да поколебају румунске лнније. У области Брашова напредованл румупскнх трупа све се већма испољава. Долазак француске војне миснје под председ ннштвом генерала Бертело на фронт Ердеља гарантија је успеха(Радио). Иецрпљење Немаца Амстердам, 8. окт. »Келнише Цајтунг« пигие о ситуацији на ердељском фронту, да је армија генерала Фалкеихајна нснрпљена последњим надчовсчанскии напорима и да је потребно послати јој одмах појачања, (Радио). Бомбардовањз фабрике Базел, 8. окт. Према новим извештајнма, бом бардовање од стране два францу-

ска аероплана не.мачких ратннх фабрика Крупа, Есена, Илзнуса нанело је много веће штете, него што су то Немца призналп. Д-. би сузбио панику становништва, баварскп војни миннстар издао је комннпке, да францускн авпјатичарн не могу достићи варош Минхен (Радио). Немачка против Холандије Амстердам, 8. октобра. ^Келнише 1 ијтунг“ објављује ошгар чланак против Холандије псводом ограничзшња извоза намирница из ове за^Немачку. Прети се Холаадвји равним мерзма, као и ограничавањем извоза за Холандију. (Радио). Савззнкци помажу Румунију Лондон, 8. окт. Ба питање једиог посланика у нарламенту, да ли је Споразум

учинио потребне кораке да помогне Румунију, г. Бонар Ј(о, министар марнпе одговорио је, да су британска влада као и Савезницп учпнили све могуће, да Руму ни могу одолевати победоносно аусгро вемачким нападпма. (Радно). Потопљен брод Лондон, 8. Окт. Енглескп прекоокеанскп пароброд „Алуннја“ потопљен је од немачког сумарена у Атланском океану. 163 човека посаде и комапдант брода спашени су. (Радио) Ослобођење свљака Петроград, 8. окт. Нов руски министар унутр. дела г. Протопоповотпочео је своју функцију стварањем земстава у балтнчквм покрајинама. Овом мером ослобођенн су дефннитивно сељаци, који су бшш под влашћу велпкнх барона.пореклом Немаца.

Српски званичан извештај Солун, 8. октобра У тону 7. октобра аодиле се борбе на х^елом фронту. На нашем су се фронту аојавиле немачке труае. Заробили смо 1 официра и 50 немачких и бугарснкх всјника и зааленили један митраљез.

Позив Позивају ее еви председници, кметсвз, деловође и остнлп општин. сдужбееици да се без разлике сви јаве Владвним Ксмесаркма одках. Они, ноји не могу лично да се пријаве, нека се прајаве пнсмено са пазначсњем где је са олужбсм и јела са фамилијом или без Фамилије, а у којој је опгптини са олужбом био. Из канцеларије Владиних Комесара, 6. оптобра 1916 године Бр. 1641. Содун. 2-3 П0ШТА Саопштења Божидвр Гачић а ЈБувомир М. Рајковић, нвредници телегр. оделења Врх. Коминде да се јаве ВладВнвм Ксмесаршма. Сретен Риотик полиц. нисар да се одмах јави Владвним Комесарима. Да изводе предотати Кр. Срн. Ген. Консулату ради аавееног саопштењв: г. г. Војко Кајеввћ. □о бр. 2895, Петар Варкапић по бр. ‘2802, Вукота СнасојевиК но бр. 2897.

За Орбију — Светозару Буњаку — Краљево, известите моје и Чеде Н. Дамњановвка у Баљевцу да смо ја п Бурђо, Милета и Чеда здраво. Чедипа нека дају мојвм но ваца пошто ја Чеду овде помажем новчано. Поздрав.ља све Петар Пешовић капетан. — Капетан Стојан Шабић управник поште 111, извештава своје у Нишу да је еа Миланом здрав и у иего време моли пријатеше да му се јаве. — Коста Радоввћ рззносач телеграма моли Ведимира Војиновића — Гор. Милановац или Крагујевац, да мв извести преко Београд Новвна илн Црвеног Крсга у Женеви, дади је жива моја сзстра ЈБубица Радовић и моја деца Миладин и Мадутин и гдв се оада надазе. Ја сам здраво са ооталом браћсм. — Д р Душана Стојвмировића, лекара. Милетииа улица у Београду, моли Војислав Ашковић суд. чиновник, да њоговој жени М»ри, Проте Матеје 62, укажв новчану а морадну помоћ

турна миснја у Мгћедонија... Публнка гледа у нас. Један бугарски официр шану нешто једноме Немцу. Странцн се почеше гуркати. Наста смех .. — Ово сам јађ. — Незобразлук!... Нвткови! .. Арамије!... Подлаци!’ Ово је мо* гао да учини само наш непријатељ. Ни СрОи нису способнп за ова! ве злочине!.-. Прн том Баја Гањеустаде, лупи празном чашом о под и поче се песницом ударати у прса... Дојури газда, вакуппше се кенлери, Немци почеше пљескати и пропраћати овај догађај саречима:о браво, браво... у кафани граја, наста правп ломШта, ззр се тако награђују велики боЈТЦИ, зар се тако поступа са народним патриотама! Че кај, пронаћи ћу ја тога ниткова, показаћу ја њеиу како се поштују стари раденици... Да сам знло, не би проузроковао евај

братоубилачки рат, седео би мирно и данас пе би били ми овде, него тамо негде у Трнову или Пловдиву... Узалуд сам му докааивао и убеђавао га да то није његова слнка, узалуд су га у томе уверавали и сви осталс Бугари... Аја, ништа не поможе. — Нека... искусиће те нзелице божју казну— Зликовци... робијаши!-.. Видећи да може доћи до непријатних сцена, ухзатим Баја Гању да га изведем, при том понуднх келнеру новац за пиво— Шта, треба још ц да плаћамо?.. Не, он заслужује нешто друго... Шта ће њему овакви листовп, камо да нам даје на пример Народнн Право пли Днев ник, него овакве пачавре и бљувотпне, и толмко се заборави, да поче грдпти и државиу цензуру

што пропушта такве издајничке слнке... За овакве, и показа на хотелијера, треба куршум у чело.. Једва успем, те извучем Баја Гању и одвсдем га кући... Иначе могло је свашта бити... (настзвиће се)

Једно хумано друштво у Паризу. Утврђено је, да од сввх заробљеника, који се налазе у немачким логорима највшпе пате Руси. Њихове патње и муке су нгописане. Свој дивљачкп карактер Пемци вскаљују пајваше и нај радпје на њима. Да би се притекло у помоћ овпм невољнвцима, сснована су разна друштва. Од ових најввше пажње привлачи »Друштво за по-

моћ руских заробљеника*, чије је седиште у Шр?зу! у хотел Крнлону. Оснпвачи и чланови овог друштва су угледпп Фрзнцузи и Руси, који жвве у Парнзу. НајактЕвнији члзнови су: г ђа ВијењаЕскп, кћи Муролцова бив. првог председника руске Думе, г ђа Изпољска, супруга руског посланпка и г- Ерио председпнк Лионске општине, који је почасни председнак друштва Друштво помажу разна руска удружења, која му шаљу месечне суме од 100 хнљада франака. Осим тога добпја ш!Огобројне прилоге са свих страна Француске. Оно је цосад успело да укаже помоћ у намирницама и оделу преко 65.000 руских заробљеника. Пошиљке се врше два пут месечно и то читзвим вагонима. Од почетка рата зграда општине у Лиону претворена је у право стоварпште

из кога се врше поШиљке руским заробљсницима. Ово је друштво наравно добро упознато са пагњама заробљенвх Руса у Немачкој Према његовим тачним пнформацијвма те су патње страхоаите. Немци поступају дивљачки према здравим и болесним Русима. Са нарочитим уживааем Немци гледају, како овн јадници умиру од глади, нечистоће и злостава. Под ударцима бнча Немци прежу Русе у тешка кола. и кад ови од силног терета изнемогли падну, преносе их у болнице, 1 де умнру готово чим стигну. Чувари нх тамо често сами дотуку, да се пе би моралц о њима бринути*. У буду^е се сви огласи примати у уредништву.