Велика Србија

БР. 182.

ГОД. 1

СОХјУН, НЕДЕЉА 9 ОКТОБРА 1916.

СРЕТПЛАТА МНОСН : 5 фр&плв троаесечно 9 4рлпако, го/џтњв 36 Фраваха ЦЕНА ОГДАСИМА : Сатб* оглћош 020 фраб. од петжтног реда, већ* отдаса Ео погодб*. Нов&д се полале дуЕввЖЖб аомеварасв 2 дкпдохатсив гвсгЈпЕЖпгтаоЕт. ДЕСТ хЗ.гАЗИ С НАКЕ ДАД ПС ПОАЛВ Ис.пт. матс арако Крад. Срп. Гва. Ктлзмш 7 СоЈ!упу РУКОПКСИ СЕ НЕ Р.ГАТ5АЈУ Сг ;г & )лоах6с тлкца г >р. 33 ^зшци« Ц> ;о-«ЖД о-ројвЗГ ср Н1»Ј у добжтн ▼ Со.тукТ код ■ ГеКл'л;з дДрултва гјгчјс© шга»га€'‘ ул. I о'^лтрХОЈ 5, блжву главае соште.

БРОЈ 10 сант.

1

Директор А. Ј084НОКМЋ

БРОЈ 10 сант.

СтраХОБИТЕ ИЛОДОБП И мртви ће на крају проговорити

Садашњн велики еврон* I ски рат дао је, у свом доста дугом трајању, врло маого ноузданог матеркјала за правилније, тачније и потпуније познЗвање појединих карода и држава. Он је, својим сагорсвајућнм огљем, уништио неприродне и ввштачки наслагане слојеве око народних карактера и приказао их онакве какзи су у истини : и по едементима њгхове суштине, и по њиховој стварно.ј вредности. II као што се злато у ватри познаје, тако су се, током овога рата, позналп карактбри зараћених и занатересовааах народа. Прн томе је, наравно, било и већих ила мањих изненађења. Тежина и обим њихов стоји у сразмери с величином ранијих заблуда. А заблуде су биле највеће у питањима познавања и оцене карактера и душбвних особина бугарског народа. Нпак горчина садашње истине није већа од јачане страховатих обмана. Огуда св још и сада осећа непотпуност утицаја праве исгине. ма да сами Бугари дају небројено примера и доказа о својој свирепости и безграничној својој покварености. * Дуго је свет стајао под утицајем бугарске незахвалности и беспримерее њвхо ве издаје. У почетку је више полагао на своје заблуде, него на факта бугерске бе срамности. Бато је и веровао да је издаја резулта 1 погрешне рачунице, а не зрео плод душевне покваре ности. Међутим, Бугари то тачао утврђују: они су извршили издају. јер њихова душа налази у томе ужас номе пороку најлепше насладе. Тако бар тирди пот председник њихова Собрања, Момчилов. А да то није празва рсч доказују в његови ортаци и другови. п Наје Фраје Пресе“, у свом броју од 13. септембра, доноси интересактан допис из Софије. У њему се тврди: А»Више догађаЈаЈ који су се одиграли код првих судара између Руса и Бугара, по' казаше како се дубоко укоренило мишљење, да ће се Бугари противити да пођу с оружаном песвицом протвв својих нскадашњих »ослободидаца“. Затим се наставља: „Ова нада одбвјена је крваво, и Руси су потау-

! но обавештеин о осећајама и назориаа Бугара«. А на завршетку се додајб; л>Свуда су Руси добили добар одговор: Бугари су сб бацили у највећем огорчељу на своје »ослободиоце““. Да свет не би посумњдо у тачаост ових констатацаја, постарао се да их потврди и јс-дан чисти Татарин. Бугарски 1)бнералшт«бни пуковник, Марко Никиф>оров, у интервјуву са сарадником истог лисга, изја вио је у име исгино: п Било је много људи, која су до недавно држали, да је немогућа борба нзиеђу Руса и Бугара, и који су сасвим друкчкје представљалн сусрег „ослобођених« и «ос лободилацЗ«. Ко је тако маслио, није разумевао “ Шта ?... Можемо казати сло бодно: без 1 раничну поквареност Бугара ! А ипак ово није све. Прамерн и докази нижу се јед&н за другнм у бесконачном коЕгинуитету покварености демонске душебугарске. Навешћемо још један, рвдак и по дрскости и по нечувеној бестидности својој. Софијски “Днбвник«, један од органа татарског племена, доноси, у свом броју од 4. септембра, ову белешку: л>Највећи стид, а у исто врвме највеће национално непоштовање себе, што ми још трпимо, јесгв у томе, што допушгамо да најугледнији булевари- пијацс и улице носе имева Дон дукова, Овлободиоца, Игњатијева, Столетова, Паренсова и др., везана некада с историјом нашега ослобођења, а која су имена данас синоними најсрамнијег луоештва и најбруталнијих освајачких апетита, које иред сгављају хорде цара Нвколе. .. Најлојалнији начин, на која ћемо изразити евојв гнушање према оолободилачким апетитнма хорда цара Николе, јвсте да уклонимо испред очију имана □редставника руска помизли .., којима сунабванинаши најлепши булевари, пи јаце и улице. .. Сва имена, која нису наша чисто бу1 'арска, а ноја иодсеПају на ' наше духоено и иолитичко ослобођење^ треба уклонити». Да ли има игдв и да ли је икада било веће неза хвалносги и одвратнвје бестидносгв?! Прекрсгили еу руску цркву, умрљали еу,

а можда су п аорушзлз, спомвник Ц»ру Оолободиоцу, и сад хоћв да унипћге све што их подсећа па њкХ080 ДуХОВНО II ПОЛЛТИЧКО ослобсђењв. I I нека их, нека сва уклоне и униште! Чдк и треба да унишге. Кад сутра хероја Взликога Цара Наколе, потомци Гуса, пелих за духовно и иолатичко ослобођење Вуга ра, ступе на вемљиште незахввлне, бастпднв и из дајничке Бугдрекв и прокрстаре је уздуж и попре ко, неће бар наћи ничега, што бн их могло подсетити на цогрбшке првдака, којп су, ослобађајући Бугарску, и не хтејући сковали још једаа нож протиау својих □отом&кв. II тада ће им сс, ввроватно, јавпти визаја у најстрашнијој слицп својој: стотинама хиљада рускзх косгура, поломљених по пољима и клаецпма Бугарске, пглетаће у сусрет храбрим потомцима својии и цвокоћући бубама завапити: »Те шка нам је ова веблаго дарна, И8дајничка земља, а нама трвба мира у нашвк вечном боравишту. Змслињемо вас, децо, животима взшим, молимо вас пред Богом Свемогућкм, да наа олакшате ове муке и обвзбвдитв вечни починак. Мп смо ову вемљу створили, а ви поправите нашупогрешку и ову неблагодарну 8емљу до темеља уништитеТиме ћете нам св најлепшв одужити“! ПОЈШТЕЧКе ВбСТЕ Атина. — Грчкп прннц Ђорђе прнснео је из Енглеске у ПарпзВероватно да ће ускоро доћм у Атину. Атина. — Сазнаје се да ће предстаЕнпци централнпх спла држати скоро једиу конференцпју. Конференцијп ће присуствоватн Кајзер, Бетман Холвег, Фон Јагов и Бурјан. Атина. — Буријан, аустро-угарски министвр спољнвх послова, мисли да да оставку. Изгледа да ће га заменвти Вакко бивши аустро-угарскп посланик у Атинп. Страна штампа Обнова сумарекског рата <Њујорк Хералд»': »Блокада Њујорка и других прнстанпшта не сме се трпегп. Неутралност Сједнњених Држава повређена је веома доласком сумарена И 53 у аиеричко пристаниште". •ГБујорк Тајис*: »Ситуација је пуна опасности. Једав пераз-

мишљвн акт, једна погрешка од стране су.марена, која би проузроковала смрт једног или више Амернканаца нагнали би нашу владу на акцију. Односи између две влзде билп би прекшгути*. •Алгемене Ханделсблад* (Амстердам): »Торпедоваше »Бломерсдијка* је акт протпван свима поиорским законима. Ничим се пе мОже правдати потопљеље ове лађе. Наша влада мора иротестоватп енергпчно н добити одмах накнаду за претрпљене губитке*. >Пел Мел Газета*; ‘Јасно је да мн не можемо своју трговачку марнну оставиги на милост н пемилост немачким пиратима ма у ком делу мора. Сједвгвене Државе морају вли наредити обуставу такввх операцоја тамо где оне веле да имају ка]точитих интереса или повући свој протест протнв контроле обала«. Ратнв операција •Минхнер Пајесте Нахрихтен <: »Избила је нова талијанска офанзива. Почигве седуа бнтка на Сочи. Галијани чпне нападе, да пробију аустро мађарски фронт и да папредују ка КонстањевЕци, да бн се дочепалп новог дела пута за Трст». <Ивнпн Пост*: »Немачка је сад неспособна да взведе ма какав велики удар. Добпти у Ердељу чпсто су локалне п немају накакав стратегнјски зиачај*. •Берлинер Тагеблат* (мајор Морат): <Англо-француска војска јача од нас у људима и у артиљервји потисла нас је за 15 км. на фронту од 45 км. 'Рачуни не доказују све- Бар овде се то впдц. Међугим, испитајмо тачно успех непрвјатељев. Он је добивен над одличним немачким трупама. Затим пма нарочигу важност, јер му се Слоразум од доласка Хинденбургова није надао на овом фронту. Успех је псвхолошкн важан«.

Грчка штампа «Неа Еа«с‘‘ : Солун пре и после устанка. У дошгсу из Солуна даје се једна фина и искрена анализа душезног сташа грчког офпцира у Солуну пре и после устанка. До устанка, грчки се офицври ретко виђалали по центрима варошквм, код «Флоке“ и код <Беле Куле.« Ннсу моглн да подносе погледе својих страних колега, који су овде дошли да бране грчку земљу од векопног нспријатеља. Нити им се ко јављао, нити су се коме јављалв. Билн су постнђени, осећали су да их сгранн официрп презиру. Осећали су да су оргагш једне подле политике, али свој бол нису смели нзражавати пред свакии јер иеђу љима је било неутрала-

ца, који су усгвари били германофили и бугарофчЈЛи. Девиза неутралаца бпла је: Доле рат! Али је пптање да ли би тако викали кад би им се нареднло : Папред на АнглоТзле! У офицпрском дому владала је ледена хладноћа међу колегама. С тога се једно трвдесетак официра, којп су пајвише патили због овог несносзог дупгевног сташа, склаљали н састајали по удаљеним, ексцентрнчним кафанацима, где су се јадзли. Оваквом се стаљу морао учинитн крај, н то што пре! II учини се. Устанак взбн, и свакога стави на своје тесто. »Неутралцв* пођоше пут Атвке, да од ратне опасности сачувају своју скупоцену кожу. Прави грчки официри осгадОше овде. Онн сад поносито лодвгоше главу, не крију се више, већ слободно гледају у очи страхшм ко' легама, који и х више не презЕру и с којима се срдачво поздрављају. Они се сад грозничаво слремају за фронт, куда ће ићп да сперу срамоту са чела грчкогнарода. II, ако се живи врате, имаће времена да расгграве рачуне са својим лротивннцима. »„Македонија.* Јуче је стигло из Атине 25 офицвра и 800 подофицпра и војвика који припадају атинсхој посади. Одушевлено дочекави, они су одмах распоређени по пуковима сереске и солукскедпвизвје, потпуно спремне за полазак на фронт. Додајемо да се Очекује првлазак кародном покрету још многих други.х крајева старе Грчке, те ће ускоро покрет располагатп сплом од 100—130,ООо људи. Пол-Дуј Српска о$анзива — Одјек у француској штампи ,,Матен“: ,,Срцсве сперације, вођене на плааинака Еајиавчалана и Старкова гроба, вао к иза њвх предотављају потпуну победу. Наши Саввзнвци нагнали су неарвјнтеља у пагло бегство н очистидп од шега цео овај планински предео тако, да су саД господари простора взмеђу Островског језера и Дрне Рвке. Опо папродоваље Срба олакшаће знатно наше опсрације у Битољској рацницв 11 . ,,Пти Журнад“: „Гоњенп од Ср5а Бугара су учинпли скок од преко 10 км. ка Бихољу. Помесдио би човек, да онн имвју налог да заузму варош на јуриш. Српски хероји, некад и»нуренв, ствгдп су на Црну Реку ■ прслазе је на више места. Ови расподажу готово дивљом одлучношћу. Они оу једвнотвени,,.