Велика Србија

ЗРОЈ 187.

СТРЛВА 3.

В I Л И К А СРБИЈА

Руско румунске трупе избегле су ужар и повукле су се касеверу на једау тачку, где је саобраћај између обе обалв Дунава

био још сдободан. Велики железнички мост Черне Воде био ј’е излбжен снажном бомбардо* вашу и оштећен озбиљно.

ДНЕВНЕ ВЕСТН

Вратио еа е фронта. Њвгозо Височанство Престолонасдзднпк Александар вратно ое сНноћ с фронта у нратн>и мвнлстра увутр. дела г. ЈБубе Јовановвђа к министра војног г. Боже Тергића. Краљ аристајз. Јааљају,из Атине да је грчки краљ обсћао сер Елиоту и г. Гијемену да неће спречавати еволуцију националног покрета у Солуну. Пристао је такођс да ће олакшати примењивање мсра којс је Споразум тражио. 10 глилиока. <Неа Елас» тврди да је Споразуи решио да да прозезорној владм 10 милиона франака без интереса. Концарт Фраицускв музинг у Пиреју. Војна музика француске адмнралске лађе »Прованса« прпредг.ча је јуче кбнцерт у јавном изрку у Пареју. Маса света нрисуствовала је и акламовала поје динг комаде узвицима »Жввела Франпуска. < Председник Пиреј ске општине захвалио је музичарима, којвма је дато цвеће и приређена закуска. Концерт се зазршио велнком манифестацијом у корист Француске. (Радво). Прзиог војскв. Према последњим вестима изгдека да ће убрзо одпочети трааспорт грчке војске у Те садијм. Поморски аташз отлутоваа. Из Атине јављају да је франжуск поморска атпше г Рокфеј прошле нсћи отпутовао за Параз. Тврдп се да је његоз одлазак у вези са разгозором адмарала Фурнеа п грчког краља. Баиб-от. Ди]гекција новог ресторака »Гете< даје данас банкет у част моаанара. Ухтпшани ОФХЦИрН. Јазљају вз Атинс да је сер Елеот у току разговора са краљем иаговестио да је потребно пустити у слободу све офицвре који

су ухапшени због тога што су се спремали да иду за Солун. Изм&на зарабљвника. Јављају из Лондона да је енглески иарламеит извештен, да Немачка прима без услопа енглески предлог о измени заробљеника цивилних од 45 година староста, Зг рањвнмке. Приложшш су Владиним Комесарима, за дочек рааенвка у Водену: Г-ђа Милица Мплана Вапе из Лозена дин. 200. Г. Вићентије Крал>евић шсф новчаног одсека Главне Интендантуре дин. 100. Г. Василије Дамњановић судија драхми 12; и Г. Стојан Дајић а за здравље свог свна г. Радомира Дајића погдоручника који је рањен. Владини КомеСари и овам путем изјављују у име рањеника своју благодарност дародавцима Из канцеларије Владиних Комесара 1У. октобра 1916. годнне службено Солун. Благодарноет. Г. Миливоје Пиколаћ нешад. каиехан I. кл. днБазиј. ндтен дант, предао је усрапа српеке избегличке болнице 10 драхмн, за куповану потребнот мзтернјзла. Унрава болнице изјављује на овоме нрвлагу своју благодарносг г. Киаолићу. Забрањвн амреички лнст, Какозадарски „Народни Лист» јавља, аустријске власти забраниле су лист „Југословенска Дрмсава,» што излази у Антофога стн (Лиле) у Јужној Америци. Чдтуља. Мој трећи а последњи брат Светислав Урошеваћ војник 2 ха убичке батерије, храбри јунак са Једрена, на прагу своје отаџб 1 ше, недочекавши да види своје миле и драге, борећи се да ослободи ропства своје старе родптеље и нејаку децу своје браће, од задобпвене болести, после кратког боловања у свом најдепшем цвету млаДости у 28 тод. положио је свој млађачи жпвот 19

августа о. г, за славу и величину своје отаџбзне н сахрањен у Се* деском гробљу, оставнвши мене да овде за њвм тугујем а родитељи са осталом рсдбпном у Србијн. Ожалошћени брат Велпмир Урошевић рез. арг. поднаредник. Фабрнкг уља. Аустријске власти, да би колако толико смањиле сскудицу у маслиновом уљу, осаивају у Загребу и Сарајеву фабригу уља, које ће се правити од семена сундокрета и бундева. Али Ке и од тога малу кораст имати, јер таквог семена, колико се ,'зна, нема баш много. ■V Аустријанци шгеде нг гасу. Да бп се уштедило у осветлељу и у матернјалу за гориво, централне власти у Бечу и Пешти одредиле су — како јавља • Аграмер Тагблат" од 22. сентембра — да се радно вре.че у канцеларнјама после подне ограничп само-на времс до заласка сунца. Ако их то не извуче из еко* ггомски непрплика, неће, изглсда, вишта друго. југословенсна читанка. У Антофагасти у Амервни нојавила се ови.т дана књгга н.од горњнм нчсловон, коју је уредао М. Коген. Он с-е трудвода и норед тешкођн у прикупљању извора за читанку, еастави, голико је то ногућв боље, једну вн>игу, лоја ће и код снмпх ученика нробудата и учвротати идеју о уједгљењ/ Срба, Хрвата и Сдовекаца у једну државу. Оа је због тога обратио нарочнту пвжњу цд саегаве п ва слике. Уаер је савкв Крвљ.а Штра, ПрестолоЕаоледникн и другпх ввђених раденгка пи гор н>ој пдеји. Поред димЕ8 орнске, хрватоде и сдовеначке, Коден је у нарочитик члснцпма развијас- нојам огаџбиае, љубавп пре ма нзроду и оТаџбиев, сврепуо нарочету дажњу за осдободи-. лачку удогу Србије, нтд И победчоил са Кајмакчаднда, Острва п Црае Реке ускоро ћо кмати гае сараднике на а&једничком ујед ; њењу свпх Србп, Хрвата а Сдовена п оне раденцве преко мора, који се псред осгалих за гаједпзчку ста: р нрапремају и од Колнда.

Извештај -из Србмје Јелена Новаковић из ПоЖаревца извештвва Стеву Новаковићл артиљ. капетана да је аегова фами.тнја у Ш.жаревцу здра вз ц тража новац. Нека се јави одмах,

Драга и Тимотије Танасковић Ратарска 60 моли за нзвештај о Мштети Ђурпћу кафецији и брату Данилу. Драгутин Премоваћ Цара Уро ша 14 нзвештава Милана Р. Премовића да су сва жпви п здраво као и Пера са фамилијом н сви у Београду. Стојиљко Димић из Београда, Цетињска ул. 2о молн за извештај о сину Александру војнику. Ружа Петковић из Београда Студекичка 44 моли за извештај о мужу Радовану поручнику, са дететом је здраво. Милева Бојковаћ нз Крушевца извештазз мужа Милана Бојковића обућара да је са Радом здраво али у оскудици иеликојНека јави п за Михаила Лазића ковача. Станија МиленковвК из Крушевца, моли за извештај о Чеди МиленкоЈВићу трг. из Крушевца. пзвештава Светпслава Цветковића кројача, да му је жена Перка дете као и цела фамилија здрава и моле да се чешће јавља. 1 [еда Браљинац, трг. из Крушевца моли за извештај о Димитрију Ставковвћу трг. пз Ниша и Аци Тасићу из Параћина. Ди.митраје Станковић, свештенек аз АлексиНца, моли за извештај о Радомиру Стошићу, Ђорђу Богдановићу , ковачу, Петрушу Атанаскпвнћу, ножару Јовану Стојавовићу сви из Алексинцз, као и за осталс своје пријатеље. Александра О. Недељковпћ из Чачка извештгвх свога мужа Обрада Недељковића, ца су сви жави и здрави. Ве.шмир је у Нађмсћеру бр. 349 барак 6. Мола да јави и за брата Радослава Мајсторовпса поштара из Чачка.

Са нашвг фронта

— Српскв званичЗн извештај Солун, 14. октобра. 13. октобра у неколико срећних локалних борби отели смо неке непријатељске ровозе ц 1 митраљез и заробвли смо више десетина заробљсника кеђу којима има и офгцнра. Нонфбренција иепЈ1НЈат.9ља Берн, 14. окт. На конференција која је држана у немачкој Врховној Комаазди и на којој су присуствовали канцелар, Јагов и Буријан

дискутовала се досга ваиша питања. Хинденбург је предложио плап како треба да се развијају операцпје у току зиме и на Бролећо да би се одузела од савезника шшцијатпва операција. Под цену велнких жртава мора се постићи циљ. Друга танка дискусије било је питање о Пољској. Ни до какве солуције се пије дошло пошто се гјо том питан.у сасвим размимоилазе погледа Берлина и Беча. Било је двскусије такођво одт носима између централних сила и балканских савсзника, о држа 1 њу Бугарске где се почео да јавч>а панбугаризам и о узрујаностц у Турској.

У току конференције, Кајзер је изјавно да пма потЦупо попе« рење у канцелара.

Баолштзња

Панта Гајић, коазчки вааетан, позвва се да ее јави Владиндм Комесарвма.Ј М«л5да ж. Обрада Пдвћа. н?,цДврма поззса се, да одмах предстане Владгнам Комесаркма по бр. 1691. Да се јави Срп. Ген. Ковсу. лату у Солуну г. ДрагољубКнежевић рада пријема упутаџце. Драгуткн Велеапћ хотел »Крагујевац" молк Стеву Марковића професора Унавсрактета да цу се јази. За Србкју — Драгонир М. Жеваног.ећ, молг г ђу Мипу Т. Думоваћку, трг. у Аранђеловцу, да јгви његсвом оцу Дмнтру е жени Новци, село Драгов, да јо жив и здрав п моди да га известе о њиховом здрављу ареко Беогр. Новинз дли Црв. Крста. — Г. Томи Поцопићу, трговЦу Женева. Пре меоец дана послао сам зам 470 фрзнака с молбом, да ту суму новг.ца задржите аа себе, а вашима у Прокупљу издате потребан налог, да тохику вредност псплате мојхма.Модзм взс за одГовор и овим путем: да ли оте горњу оуму прнмгла-, а дали сте по мојој нолбн по* стунилн. Много всзаравља од Боре Борђевпћа Јчитеља. В. п. број XX. — Жпван Пакгдић јавља сзоме ецу Радоју Николићу из Умке, чосазокЈт, београдски, да јв жав и здрав.

која им се пзаље из Немачке биће тада принуђеиеда ноложе оружје. Турци рачучају на ову евеатуалносг. Она нм се чини већ неизбежна и она уЕнђају, да је за љих час нснаштања близак.

из зшш плш ‘Српска Зора« на липитанији. Од пре четрнаест година постојало је у Далмацији, са седаштеа у Дубровнику, Просвстно-привредно Друштво ‘Срвска Зора>. Друштво је, у кратком »релену свога рада, учвнило тамошњем народу врло много користи: школовало је ведики број сиромашних ђака, основало врло много народних 1 чатаопица, приредило безбројно аналфабетских курсева и разних ЈорактЕчних предавања, дапо бројне и знзтне по-

моћи народу у разном ссмењу, адат.и.ма, пол>оиривредним спра ва.ча, плћвом камењу и друггм потребним средствима, ссноаало преко 50 Српских Земљорадначкцх Зздруга, Савез Српских Земљорадничких- Задруга нЦешралну Банку рада кредст.зрања Задруга и рационалне расподеле народног новца; једном речју: Друттво је било блалоаат за тамошњи Српски карод н право мезимче народно. И спе је то <Српска Зора“ чтгмла гшмоћу добровОљних прилога Српског народа. Политиксн се Друштво уопште нпје бавило, већ је, шта вишб, од политикс стајало врло далеко. •Сраска Зора* бала је стално трн у нози аустријске политике упропашћиваљи српстгог Народа Зато је аустријска влада, кад је

рат настао, једва чекала да и своч , друштву, као п осгалпм срлским друштвама у монархији, забрани свако пословаЊе; Алињој на то ннје бвлО доста. Она је с свии Друштвом учиивла п нештовишс. У броју од 21. септембра дон°се » Новостш ову белешку: «Прошле суботе, у попедељак и уторак распрод-зале су се на јавној судбенојлнцптацишпокретиостм сво-ј јина раепуштенога познатога друштва »Српска Зора“. АкО аусћријзки пљачкаши мн сле да нопцеи, узетии од распродатих ствари, продуже свој живот за један секунд, оиаа мн верујемо да ће н Бог учннити својс, а да ће крвава народна тековина застатн у 1 рлу наших пародннх крвопмја. • Јадно стгње у Сдавонијм. «Новпне» доносе у свом броју

од 21. септсмбра ову вест: »Хрватски делегати конферисалп су опет у Пешти о снабдевањ/ Хрватске. На конференцвјп је био п бан, који се управо нратио са срог путовања по Славоннш, где се .могао уверити о јаском стању, у крјем се народ пећ сада налази«. Кад је у Славонији стање јадно, да какво ли је онда у Храатској, засебно у Ззгорју, Лици ! и Крбави?! У Загребу нема м.ека. Како ‘Аграмер Тг.гблат» јзвља, у Загреоу се, услед све веће продаје сгоке и услед оскудице сгочие храпе, осећа велнка оскудица у млеку. »Сада има —- вели лист од речи до речи — на хвљаде л>уди, I оји не могу да набаве млека, па се морају одрећк оае вамсне животне намирнице. 5 г след тога расте од месеца до иссеца умпрзње деце».

Разаз зјсте — Од почетка ра^а 1до давас Велкка Британија утрошида је за ратие потребе огромиу суму рд 78 п по милпјарди. — Ком-опдпнт португалских трупа, које операшу у ист. Афркцц послао је појединости о сукобу са немачким труиама. Неацп су одбијенм. Португалци су напредовалп 30 км. сев од Ровунс. — Утврђено је, да је Немачка од почетка рата утрошила на ншијунажу у Цслом Свету вгшзе од 2 милијарде. Главни центри њене шпијунаже су у Сједањенпм Државама и Холандији. У Америци су је организовалн г. г. Бернсдорф и Держбург, а у Хо; ланднји г. Патен, бив. војпи атагв. немачки у Сједвњеним Државамк