Велика Србија

БР. 188.

СОЛУН, СУБОТА 15. ОКТОБРА 1016.

ГОД. I.

ПРЕТПЛАТА ИЗНОСИ : Месвчно 3 фравк«, тромесочно 9 франака, годигаи,е 36 фрааака ДЕИА ОЈ ЛАСИМА : Ситвн огдаси 0.20 Фран. од петитног реда, век* егласи п п погодСв. Новац се пол»жо држчашм комесарама и диплоиатсквм вастЈпаиттвииа. ЛИСТ ИЗЛАЗИ СВАкТГ ДАИ 110 П"ДЕ1К • Пошгу слатп преко Крал,. (.'рп. 1\нера- Коисулата у Солуну. РУКОПИСИ СЕ НЕ ПРАБАЛУ Стан редакцнје Коломбо улнца-бр. 33 $«1от<|ие ПоједнЕИ бројевн се могј добвти у Сол_' н у ко. а ■ еидвјс .Друштва грчке шгавпес улида Кулгароктов бр. 5. бднзу главае лоште.

БРОЈ 10 саат,

Даректор А. ЈОВАНОВИЋ.

БРОЈ 10 сазт.

Драгсцекости Вксоких Дечгка Још две рзчи о крађи Ауетро-Мађара и Бугара —-

Пре изввсаог времена донени емо били взсг, да с; Аустро Мађари к Бјггара оаљачкали сват у српеЕу лавру, манастир Вдеоке Дзчане, и да су из н>ега однелн вве драгоцзаости, народво благо од нбсунњиве и врпо лелнке матервјалне ииеторијзка вредности. На кљ је оиз црљава и каро* дврска работа Аустро Мзђаро-Бугдра била неиогна та спе док аустро-бЈађарски с једне л бугарска ластовс с друге сгранв насу отворили претрес међусобиог опгуживања, — не да оспоре кр&ђу манастирског блага, нбго д& утврде ко је од њих двсје шта и ко ваше укр&о. У цблој тој аустро кађзрској и бугарвкој полемица, у тоа А>5ратеком« раагозору, мз смо, & с нг.ма и остали свет, уочала п забе лежвли јвдау кеебмњиау н сопетвензм правн&њем лопова з мародера зтарђ:-.ну истину: да је благо Васоких Дзчпна одвста украђено и да су крађу иззр шили Ауетро Мађари и Бугари. Сез друго, шго про ивтиче пз те полсмике, као ■ питање ко је шта п ко више украо, долаза у други, подрсђени ред ове од вратне и гадне афере. Неопрсзност аустрс-м&ђарских у полемици с бугарским листсвама и њихова умна нвмоћност да одмере и оцеие моралну тежвау свзга брзоалетог при зи&ња, а пероватно и сграх од екорог тражења лопова и украђених предмета, приморало је аусгро мађарскс позваее кругозе, да покуш&ју звтрти трзг крвђ?. и скинути са ссбе сграховиту моралну одгозорност. Да би то што боље и ус пешаијв извел/, упрегла су у своја кола и »цетињску војну управу«, и ова је одмах похитала са евојим коминикеом. Али се ни

Софзју и да ли су оне сиештенз у какав бечки музвј или рсамвштзне ло салака ћоеаревшх или „царевих“ дворова, него је тбжшнте ствари у т&чнооги консгатацвјв: да су драгоценоетз заиста украђене и одавсене из њиховог пр&зог скровишта, протпзно свнма одредбака међун&родво код вевццјв од 1?. октобра 1907. годиио, противно морзлу, части и ноштевт. Неки аусгро мађарскн листови, осетивпш недовољну убедљквост и потауку једностранссг комиаикеа »цетињске војне уп.раве“, пскушали су да га, колако је могуће више, допуне к образложе. У томе напреза њу био је нешто ствареији а н&јдгљо је отешао мљђар ски лист »Вилаг“. Он, на аримср, констатује, да су „манастирско благо руски калуђери пре нгколико година снимали у више при мерака«, да је једап примерак тих снимака ионудио његовок уреднику, као успомбну, неки поп у Сталаћу, да их је он «са снебгзањбм — пошто не воли доносити дарове вз нспрајатељске зехљс — у интересу ствара примио, г и да се „ирема снимцпма р\скога порекла може свакако увек утнрдати шта је од блага изгубљено“. Ма да кроз ове констата ци је уреднека ђароког листа струји к једна неморална тенденциј*. иаак онв предстсвљају убедљиво при зваље, да су и у овом пос лу зусгро-и&ђарски прстк умрљани крађом а мародер ством. Огкуд уреднику „Вс; лага« снимци блага манастира Дечана и да ли су тачна његова прачања о тим снимпвма- — не моргмо и не можемо за сада исииги вати. Али можемо узети на знан>е, да су ти снимцн у његовим рукама, Ашго каже да се по тим свимцина „мо-

у том коминвкеу не демантујв оно што ја у овој пр љавој афпрл главно и нв сумњиво- У н>ему св само пегира да јв благо нреаес«но у бечки музеј, а пре ћутно со прелази преко јасне коаст&тацвјс: да је оно украђс-но и однесено из ман&стира ДечанаМеђутим, сгвар није у томе, да ли су драгоценоств нашвх Дечана однесене у Бвч, Пешту, Шенбрун или

же свакако увек утврдити шта је од блага изгубљ- но<г, то мо«е послужити као доказ, да је он уб' ђсн у потпуност колекције снимака, другнм речима: да тачно зна шта је све било у Високим Дечанима. Зам< њујући рсч »украђв" но» с речју »изгубљено“, мађДрски лист — као и »це* тињска војна управа« својим свесним ћугањем о крађи — долази у рвд саучвс

ника у овом срамном делу, 1 ила дозвољава претпо тзвку' да зна ко је то учанц^. Мспада из комбпнгцаје каивиост миђарсксг листа, даон; верује у ногућ гост губљења ств&рп, а да те ствари ннко не „тиче.” свзјим рукама. Можда су св а гзгубалеАли где, када, како и ко ех је изгубло ?! Ако „цетињска војна уорава“ и уредник мађарског лиета »Вилгга« не дсђу на оптужсначку клупу, кад сб буде судило у крађи драгоцености српеке лавре Висо-1 ких Дечана, они ће. сваксјакт, кг.о сведоци моћи корисно нослужати, да се арон.<ђу глазни лопови и да се нађу укргђвни предметн. |

Политичке взсти

утврђеи, само у случају да јб Кронпршт збнл>а могао у одређеном року ручати у парпском ресторану у коме је својви цријате.т>има заказао био састанак. Чим је челична бујаца Фон Клука била цресечена, чим је победа на Марни зауставила мутне таласе немачке плиме, било је јасно да је за немачки гевералштаб игра била изгубљена. Данас Псмачка, неспособиа да зада велике ударце, изгубавши иницијатнву на свима фронтовнма, подлеаси спором моралвом и матернјалиом пропадаљу комс су иенвбежно пзложене опснђеие иосаде. Рат нијезавршен; биће дуг к очајан, Највероватније регаење му је савлађивање обе царевппе помоћу цсцрпљења. Али нису пскњучсна и неочекивача пзненађења, као што је упад преко Холандије у само срце Немачке

Аткна. —■ Јучсрашњн коминаке »Рајтерове Агснцвје« саопштава да Снле Споразума у немогућносга да празнаду две владе у једној земљи, праморане су да првзнгду владу Ламброса за стару Грчку а влзду Вепазелоса за Маћсдонију, Крпт п Јегејска острва. Према овоме Силе Споразума счатрају да јс Грчка полатнчки подељена на два дела. Атина. — Антавтофилски круговп схватају конигпке »Рајтерове Агенцвје* на следећи начвн: Силе су Споразума прпзнале провазорну владу као званичну и сматрају је као Савезницу. Споразум води преговоре са владом Ламброса у цвљу да јој ставп на знање да му је немогуће да призна две владе у једној зеиљп. Атина. — Јуче је грчки краљ прнмио у аудајенцију француског посланика г. Бсранжеа који иде да обиђе солунски фронг. Атина. — Грчки је крал> јуче примио сер Елиота у аудијенцију, са којам је разговарао псла часа

Грчка штампа „Е л е ф т о р о с Т и п о с«. Оно што је у лрвом перводу рата чпнило надмоћност немачку, по пуковнику Фејлеру, то је била по главпто надмоћност немачког офи цнрског кора и савршенство немачкогратног материјала. Прво је последица дугог спремања за рат, коме је гванична Немачка читаве десетинегодина посветила сву своју радљивост и сву своју мисао. Друго је резултат немачке индустријске органвзације, која се послужила свима поукама научнимради појачања дела уништења. Алн би Немачка победвла само у случају да је план Молткеов успео онако како је раније био

која ниЈе у стању дати тамо озбпљну одбрану, — напад ка која Бернарди са трепетом помпшља у сввма својим сппсима. И нигпта не обелодањује карактеркствчније вемачку немоћ да зада озбиљне ударце на западном и источном фронту, колико театрална појава Фалкенхајнова на ру.мунском фронт/ н ларма која се поводом тога диже. Румунско повтачење представља се као триумф веиачкк. Људи који не помишљају да би румунске несреће биле и грчке несреће, јер би рукунски пораз значио бугарску свемоћ на Балкану, предскззују опсаду Букурешта саоним псткм наваљивањем са који.м су предсказивалн пад Вердена у од ређеном року. Неуморнп хнмнопевца тевтонске силе, ови људи имају за циљ да терорпшу грчки народ представљајући Румуннју као другу Белгвју. Али постоји основзна нада да онп своје наде узимају за стварност. Улога коју је Румувија узела да игра у овоме »рату народа> врло је скромнаУзела је на себе да забави 700 хиљада непријатељске војске п да у току пелог трајања рата стави изван борбе велики део њен- Догод румунске трупе кегде одступају а негде побеђују, догод ннсу уништене коначним поразом вли заробљењем, догод су нетакнуте, госаодари ситуације нису Немци већ Ру.муни, који располажу густом мрежом саобраћајном и који могу очекввати од Русије снажна појачања која су Цроблематична за и.вховс супарнике чије су резерве веома ослабљене. — (Број 48.). Пол ДуЈ Победа на Вердену — Ведики негиачки пораз Лоидон, 15. окт. Енглески листови посвећују опширне коментаре великим фран-

цускпм успеспма на Вердену. Французп су у тоху неколико дапа уннштили све успехе кронпринчеве армије за 0 мессцп. Пораз је зеома осетан. 11>егов стратегијскп значај је велпки, а чоралан је страхоаит. Немца су покушалн да очајпим прогивнападнма поврате из^уб.т.ене полсжајс, али ннсу у томе успе:ш. Два узастопна прзтивааигда сев. од Вердена одбијена су са огромним губсцпма по нападача. Енглеска штампа аодвлачи врло повољне резултате ове француске акције. Као први рсзултаг пооеде на Вердену саатра се обустава ШБЛ>а 1 ва појачања на румунски фронт, која су узвмава са англофранцуског фронта, где су Немцц у дефанзнви. Берн, 15. окт. Немачкн лпстови најзад првзнају свој неуспех на ВердекуСа боло.м бележе губптак важнОг утврђења Дуомона, Чани се присиљен напор, да се немачки народ убеди, како је с»д акција на Вердепу подређене важности. Парнз, 15. окт. Француска листовн пуни су кзЕештаја о победи на Верденском фронту. Њој се придаје Еелнкн значај: Држи се да јс и фор Во у оаасноств. >Пти Паризијен« пише: »Утврђење Во озбиљно Ј‘е угрожгно. Французи су га опколилв са три страке. Лвнија верденског фронта сад је тачно она, која је брааена од Француза, када је кронпринц предузео офанзиву 11. фебруара. Париз, 15. окт. 11арпски лпстови коментарншу опшврно оперзције на Вердеву. „Матеи“ паше: „Немачка је претраела на Вердену пораз огромног значаја. За 7 часова наши вој‘ници су повратили терен, којн је непријатељ заузпмао више месеца*. „Журнал“ пише: „То је велнчанствен успех. Можемо бити покосни њвмс, кад се сстпмо, како су Немци са највећом муком осваЈ'али стопу по стопу терена. Дугн напори, проливена крв, хаљаде тона избачених ексолозива, све то довело је непријатеља на положаје, са којвх је предузео офанзиву. Успесн б месеца борбе уништбнп су за један дан. „Екселзнор" велш »Овај уснех враћа наше ноложаје на ланије, које амо држали на овом сектору 12. фебруара. Он уништава с*е непријатељске напоре учшвенеод тога датума и показује, да ско ми у могућностп одржавати две снажне офанзиве истовремено п првнудпти неиријатеља да своја средства у људива и матернјалу дели взмеђу фронта и Соме и Вердена«.