Велика Србија

1ГГДТТ

БР. 18 У.

СОЛУН, НЕДЕЛјА' 16 'ОКТОБРА 1'Лб.

1 *1Р >

амсРБИЈА БЕКВ 1 Е БРОЈ 10 сант. јЦ; Дареитор А. ЈОВАНОВИТч ^

ИРВТП.ДАТА ИЗНОСИ : М*ссчно 3 франн«, тро.чессчно 9 фралака, годнгтње 36 фравака ЦвНА ОГЛАСИМА : Снтнм огла*и 0.20 фраи. од петвтног ред», хе'в* •гдМ! по поггдби. Новад ее пол*же држаении д«п»ееарвид 2 дволожатсквх ааотуипвштвта. лист изјази свакТГддн ПО НОДНЈ-: Попггу слаги цреко Краљ. Срп. 1>пера.’. Ковсулата у Со.ТЈНу. ГУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ Став редакције Колопбо улица мр. 33 8а1отчпе

Поједини бројевж се могу добптн у Солуну код а>енцвје „Друштва грнке штзжпев улица Вудгарокто* бр. б. бдиву главве поште.

БРОЈ 10 сант.

Еојпеце Пето годане О, војницгс лиани без одмора, иогитеде и смене! Недоетижни орли са Кајмакчалана, ко Ке дело еаше арославити у ко бесмртну аесму исаевати9 Ао Симо, не уму као нитда\ где су громи хучне Сербкјанке, да затресу седмера небеса? Где муње ЈакшиИева беса, гишо децу жи&у у огањ баца? Где, демон столетна гуслара, да оаева чудо невиђено: где људско месо шда челик, олово и бетон ! 0 дпвни људи без одмора, аоштеде и смене. Замукла је вила сраспог надахнуба. Изгубисжо аолет духа и срцгх, речима не можемо чуства ивразити, — ге■ није се сраски у мишицу иретвори. Нема ко дело да опева ваше, војници диенгс без одмора, иоштеде и смене! Јесте ли ви то, људ к од меса, крви и кости, или сте чуда натариродка ? Ви сте ли они који бише и аобише на Куманоеу, Еабуни и Битољу ? Оки са Једрена, Скодра и Врешлкице? Они са Цера, Рудника и Космпјп? Јесте ли ви костури с Албаније, и живе сенке са Крфа ? Исти, увек исги: војници без одмора, аоштеде и смене. 0 оојници дивни без одмора, аоштеде и смене! 0 рсимици неулгорни и неодморки! Нобедници дивни са Кај■ макчалана, изтубисте облик човечански. По ерхаима аланимским , са мрамором од снега аод ногаха, са венцем од облака на глави, са ликом мршм Мештровибевих јунака, вн аостадосте живе каријатиде Видовданског хража. Би сте Милоги, Марко и Злоиоглеђа! На илеКн на носите Отаџбину, а у души нараштаје ирошле, садашње и будубе. Саоменици живи чојства и јунаштва, витези без млке и страха, весталке части н аоштења. Бојкици дивни без одмори, иоштеде и сжене! НедоФгижхи орли са Кајмакчалака! Војници жили без одмора, роитања и смене. Солун, 14. окт. 1916. Григ. Хзџи-Ташковић

фРАНЦУСКА ПОБЕДА — Зиачај офавзивв на Вердану —

11. ов. мца послв огорченв биткв на Веадбау претриеди су Нвицд оабиљла пораз. Херојвкв трупе генерала Ниввла, које су пре ко шсог мвсеца са јединвтвсном храброшћу бр&ни хе Верден, упнсалс еу још један славан подвиг у свој албум. Оне су сјајвок собвдом крунисалб дело В^рдвнске одбране, којв је стзкло дивљ< н>в цолога света. Првдузевшз сважну офанаиау, аосле ужаввв ертвлвријске припреме, Францувш ву усаели дв у току борбе, која је ♦рајаласам) 7 чагова поврате готово вве положаје, којв еу мо рали устуаити надмоћном непрвјатељу ва врсмв ње ГОВС Ш6СТОМ9ССЧН6 офчнзиве. Нј-мичкн, многохваљони „усиех* ва Варавну озии је унишгвн, а »сјајаа победа« непријатвљева, којом ее толако дичио Бстмаа Холвег у рајхстагу орегморила са у миз^-раа пораз. Још нам јв ж во у сећа ау 11. фгоруар, каиа јв из ненада са огромном артиЉеријом и врло зватним ваагама немачки цргстолонаследник отпочео офанзи ј

ву протиз Вердена. Цео сает јо са најввћам запетошћу и звбњж очокивао развој оп?рац-чјб. Нвмачка је тада била на врхунцу евојих моћи, а Француска тек у токуразеитка својих снага. Пред надмоћаијим аепријатељем францускв тру□8 морале су се повлачити стопу посгоау, алн је свс,ку ову стопу вваријатвљи сувише крз&во платио. Сваки његов моралан успех био ја у сгвари оезтан војви порез- И у колико је расла отпорнг снага фр&нцуске вврденекв араије, у толико јв слабила жвстина вемачкв офанзкве. На Вердееском фронту примвњен јв праи пут принцип по втеаевог исцрпљвња непри јлтвљовог, који је доноо одлвчне резулгате и од тада је усзојен и на осталим фроатовима. За 6 месеца цо страшну цену од ареко пола милиона жртава кронаринцово трупв су прешле аол* а?та, који води у тада већ аорушени и бваначајаи В.^рдвн и ту еу се заувтавале, исцрпеив и немоћне да наставв своје најпоре до постигвућа крај-

њсга цвЉа. Немачка сфан-јцусксј офанзпви. Французи гивз завршена је бдднам! су хтели спречити одашЕфијаском, и док је немач- љање појачања против Ру-

ки народ роптао због узалудних жртава на Вердеау, канцвлар је са позом једнога Двмоотена објавио, да је немачка миспја ка Вврдену „усавла“ и да је ва* узеће самв тврђаве сада постало лбвсциљно«. Олерације еа Вердену беху се свеле на ертиље рвјске дуеле и ретке петадијске сукобе омањих размбра. То је дало повода Немцима да знатан део својих снага повуку са Вердена и да појачају угроженв фронт на Соми, где отпочт силна англо-фрапцуска офанзква. Слабљење Верденског фронта вршено је сд странв Немаца а даље, кад год је требало појачатн ма који угрожени фронт. То нарочвто узе шире рабмерг по паду гбнерала Фалкенхајна, када главно тежвште рата би са запалног првеето на всточни фронт. Слабљвње немачких снага ва Вердену бао је доказ сскудице у р^зервама. Да бн се могла предузети успешка офанзЕва про тав Румунвје, мсрао се поново ослабкти Верденеки фронг. То је у осталом бало једино бојиште, где су се Немца осећали свгураа и са кога су могли повући потребза појачања, како су веровалп, без опасности ао целину атције. ФалКенхајн и Макснзеа могла су предузети СЕОЈе офанзиве само са појачањима добивеним са В-рдевског фронта. Нсмца нису некзко рачунали н& могућност реакције на Вер дону држећи да су Французи уложили све своје снаге у Пикардији. За њах је офанзива генерала Назела једно велико изненађгње' То најбоље дохазује факат, шго се кронаринц, командант немачхих трупа на томе фронту у време овог н& ј новијег пораза бавио у Бер лину на царској свечаности. Савгбпичка и неутрглна штампа приписује врло велики значај немачКом поразу на Вердену. Независно од страшног моралног дсјства, који ће он вмати иа немачки народ, сматра се, да је циЉ ове француске офанзпве у главном постгг иут. Да би се могла насгавити офанзива против Руму није, било је нвопходао послати нова појачања. Нвмачки генералштаб беше се в» ћ машао Верденског фронта, када је стигла вест о фран

мунвјв и успели су сјзјно у своме задатку. Победоносна акцаја Верденских хвроја наставља се. У место да ослабн В?рденски фроат, Хинденбург Ке бити прпнуђез да га појача. Уз то сфднзпва на фронту Соме напредује и даље успешно. Фрзнцузи су показали Нсмцима, да могу истовремено на два фронта водбти усцешну сфанзиву. Верује се са много разлога. да ће Верденска сфан зива бнатно утицати на побољшање румунске војне сетуације. Ова је, како нзгледа, прза помоћ, коју Саоразум указ/је РумунЕЈи Еа другим фронтовама. Она доказује велику солидарносг и јединство Савезвичке акца’ је. Немци ће ускоро внде ти, да им је рачун односно Румуније био погрешан и да ће се њихова фамозна офвнзвва у Ердељу и До-

бруџи, као и све раније, завршати фиј&скск.

Нолитичке вестг Атика. — Швајцарским лиегоЕкма јбвљају из Боча, да је Франц Јосиф наикеновао Курбера га г.редседника мвннстарства. Женвва. — Кандеаар Беткан Холвег отишао је у неиачки генералштаб, где Је дуго конферасао са кајтером Вашкнгтон. — Г. Видгон у току свога посдедљег говора квјавао је да сзвез изкеђу надије буде што чвршћи ваво би се успоставио сталан мЕр кзиеђу држава послв рата. Данашљи рат, додао је оп, бв^е поеледњи. Он је гакључио свој говор, да су дужнооти држаља неутралних држава, у евронском рату, врдо тешке. Берз. — Рајхстагје наставио рад. Оченује се изјаЕа ванпедарова одеооно борбе на Вердеиу.

Лазаревић СА СРПСКОГ ФРОНТА — Ћз мојих бележака -— Крстов дан је. На положајима 1 Треба да напоменем и ово, да тшпина, Ваљда због празиика, саеа није као у вашим кинузпш непријатељи се прећутно спора-; ратоввма, у погледу снабдевааа зумела да се не убијају... Ово; мунпцпјон и профијацтом. Све тв затишје хоћу н ја да нскорк ; данас, благодарећи Французима

стим- Из мојих бележака взвадићу овде онде по коју скицу, не по хронолошком реду, како сам бележио но на дохват. Чнчаоци ће ипак, из тих скица моћк да себи представе слику данашшњег ратовања. Јер ово што се сад збива, није оно, што је нама познато из прошлих ратова. Ја сам био у турском, бугарском н аустриском рату. Све је било другаче. Ми садтек разумемо оне француске взвештаЈ'е: на том и том сектору напредовали стотину метара или јарди, како Енглез каже... Бугари су за време од годину дана утврдили, под надзо ром немачкпх офвцира, све по ложаје. Утврдили су их по најновнјем ратном искуству У бор бу је унешено: топова, мнтраље за, рововских хаубица, Асенов топ за бацање бомби, ручне бомбе в аероплани... Нека се дакле нико не чуди, што се операције лагако изводе. Уредиш сав овај конгломграт од оруђа, пласирати све на своје место није лака ствар. А сем тога, онај огроман људски, техначки и саобраћајни апарат у позадвни од војишта па до Со луна и даље, довести у ред да

и Енглезжма, иде тачно и на врене. Јер наши Велики Савезикн* полазе с гледишта, да се не може ратовати н побеђивати без читавих брда, нарочвто артшљериске муниције и без меса, варива, шећера, кафе, чаја, дувана и ввва.. Све то иаш војник добија у рову. Затим је код наших Савезника данас скупљи живот једног човека ио 100 , 200 и 300 граната. Данас се ратује топовима. Казао сам, да ћу, из мојих бедежака, кзваднти неколико слвчида — одломака. Нека нако од мсае не тражн описнваље матолошквх подвпга нз иашвх јуначких несана. Савршенство данашљег оружја и начсн ратовања, траже данас од натег рахнпка, како онех у рову, таао и оаих у позадвнЕ: да сваки вршп евоју дужност. Јунак је онај која на скоме меоту и ноолу исграје. Ко има јаку вољу п нерве да пође нанред 10, 20, 50... метара, влп да у рову издржи ненриЈатељски прктпоак — како кад затреба, игвршујући наредбе — тај је јунак, твј врши овоју дужНост... Ја полазсм с гледвшта, дв

правилно функционише — за све вал.а писати встину. &]ени се то треба много труда и времена. не додада онај из >Гласнока«