Велика Србија

БРОЈ 190.

ВЕЛИКА СРБИЈА

СТРАВА 3.

растерала у силну вику (народа, »а иу се жа хлеба и — ништа више.

— Сумарен у грчким водама Солун, 17. окт. Грчка лађа „Ангелкки« друштва Јанулатос тррпедована је од једког немачког сумарева. Торпедсгање је извршено јуче на разиаку 8 миља ок Ппрејз, а 7 мшка од Флевеса. Торпед је погождо лађу спреда и проузроковао 30 жртава- II ако је лађа била на пучинп, капетан је успео ца је пратера каменптим обал»ма Флевеса, али је спасавање могло аа се предузме тек јутрос. Спашени са брода пренети су ка сазезничке .тађе код Керапинг. где су ожмах добали потребну негу.

Број путника и посаде на торпежованом броду још није утврђен тачно. Међутим, зна се, да је на ‘Ангелики« било више офацира, војника и мрнара, који су ашли за Солун као и чвнов ника провизорне владе. Нзмачкн сумарен јз вребао пролаиак „Ангелико 11 . То дога зује факат, да је сн пре њз про пјстио једну другу грчку зађу не узнемаривши је, Сумарен је торпедозао 1 ,Ангед 2 ку“ без прет ходног кзвешка и нвје указао накахву помсћ у спасазању. Торпедовање ,,Ангелаке“ проазвело је велако узбуђење у Атипн и Пипејз, али се јот не *на, какво ће дрнзње заугети атннска взада, Према последњнм веотима п жосада је напустила лађу, потто се узидедо, да је немогуће одржатп је и нривесги у неко привтаниште. (Радио).

ДНЕВНЕ ВЕСТИ

Арнаутскв ш :о,19 у Србији. .,Франкфуртер Цајтунг" јавља: *По жел>и арнаутског становништза, у Косозској Митровици и у Вучитрну отворене су народне школе. Прилаком свечаног отвараља школе у Вучитрну председник општине, Хафис Реџеп, захзалио је команданту гарнизона, генералмајору барону Фон Ботмеру на зажовољењу извршеном стаарањем арнаутских школа. Безгранпчка је Чоквареност аустријских уарављача. Где год дођу затварају српске школе, да 6в се светали мрским Србима. и отварају друге, ха би посведоЧЕ.та своју ‘културну мисију«. Откуда тиФус у Трсту. Према једној наредби аустриј ског комесара у Трсту, Пталијани су порушилп и похварнли тршћански водовод на Бројеници, па је грађанстзо уиућено жа пије загађену воду из тршћанских бунара. Услед тога, у Трсту су се појааилн многобројнн случајеви тифуса. Зараза је тако велнка, да се већ пренела чак до Љубљаае. Стотинама се војника ау стрвјских дневно поболева ож ове бодеста. 0ткри*>а г Патраса« Грчнп дгст „Патрне« објавл ће давас донумента која показују дл су генерад Дусманас п Скудудаооза пдада наредндо павдеју Рупела потто су ое

два месепа ранвје споразумеди 0 тсме са Немцема в Бугарнма Диплоппатска књига. »Месаже д’ Атен» сазнаје да је грчка влада решила да публикује једну дапломатску књигу која ће садржати развој грчке политике од револуције 1821. до данас. Јввреји у војсци. Провизорна вдада аздаће наредбу којом ће ое позвати у војсву сви Јевреји гз клаее од 1907 до 1913. год. 300 добровољацг. Јављају из Атане да је 300 добровољаца под командом неколико официра пошло јуче из Пиреја за Солун. Тр>пв на Криту. Рекрутовање се на Криту врши без вкакве сметње. Кроз неколико дана ће једна дивизија 1 бити готоза и отпутоваћезаСолун. Грчни принц у Марсвљу. Јавља ју из Марсељада је принц Ђорђе стигао у Марсељ одакле ће ускоро отпутовати за Атину. | Поглгн. ! Јављзм својам рођацима, пркјате.љгма а нознапицимн да ћу 18, октобра т. г. у 7 сати пре 1 подне, давати шесто - месечнн | иараетос у цркви Св. Саве, мо! јој супрузж Лепосава. Ожало-

шћеаи сЈпруг Ђорђе Пл. Савиђ судкја. Грчка диаизија. Јављају из Атане да ће дввизија пз Халкпса, пошто се прпдружила нацаоналном покрету отпутовата за Солун

ли за вовац јер су у оскудвда. Стана Јоспфовпћ, нз Чачка, моли за извештај о Станеславу Јосифовићу, инжпљ. капетану. Примила само 143 п 223 круна и моли да пе шаље јер има одакле узети и нека не брине. Свп су здраво.

ху постнгнутом сротив првог немачког покушаја ове врсте«. бсшбардоаање »Ангелике« Атина, 17. оет . Јављају, да јз од 500 пугаика са брода „Авгедпкв“ нашао смрт у морским тзласама 180,

Извештај из Орбије Одбор Црвеног Крста у Крушевца преко Црвеног Крста у Женеви доставио је следеће 1 Миоги забринути родитељп, браћа, сестре. жене и деца, жељно о чекују гпас јесу ли жпв '- и здравп њихови мала а драги војнвца и то : Цветко Минић. Стојан Минпћ, Радојааа Савић, Малан Миладпновић, Мален Маленковић, Обрен Свмић, Малун Мвленковаћ, Љубомар Минић, Живко Миљковаћ, Момир Симвћ—МплепкЗДпћ, Сава Луквћ, Душан Пурић, Живан Стефаповвћ, 06рен Ђурђевнћ, сви војнини аз села Купаца, Милан Јовановаћ, Сава Јовановић, Пикола Мијавловић, Радослав МутаВ 1 ,шћ, Радич, Мутавџпћ, РадРслаз Мплојевић, Бошко Пкадиновпћ, Милун Петковић, Драгољуб Петровпћ, Обрен Симоноваћ, Бранко Симоновнћ, Драгољуб Пантић, Милош Вукојевић, Букоман Ђорђеввћ, Здравко Миленковић, Световиз Маладиновић, Пантелија Вучковић, Свеговид Миладиноввћ, Драгослав Маладиновић, Станисав Миловановкћ, Милен Бекрић, Милован Бекрић, Вукић Ивановић РанђелИзавовић, Драгић Ивановић, Богомвр Шошић, Алексзн дар Шошић, Жввко Рзчвћ, Ммо драг Шелмић, Сава Нвколић, Миодраг Бекрић, Богоје Лисинац, Чедомир Марвнковић, Рачослав Маринковић, Радисав Ивгћ, Душан Радмановац, Ђорђе Радмановац, Велисав Марковић,Пван Марковић, Александар Макић, Вујадин Мвнвћ, Мвхзило Максић, Светозар Лукић, .Ђубомар Лукић Анђел Марковић вој. чинов., Бор. Марковвћ актив поруч., Јефта Миљковић, резери. поручник, Тома Томпћ рекрут син Чеде Т. Јовановића. Учтиво се моди 11рвени Крст за што скорија извештај о свима напре* и.ченованнма а уједно им изволи саопштвтп свама да су нм на дому сви здрави. Лепосава Стојковаћ вз Београда, Браће Недића ул. бр 17. вз вештава сина Милана Стојковића, пешад капетана да је првмилг другу пошиљку од 152 кр-п мо-

Са нашвг фронта — Српс.ки званичан извештај Солун, 17. октобра. 10. октобра вођене су јаке борбе на целом фронту а наро чито на левој обалн Црне Рекс. Пчамо заробљеника Бугара и Немаца. Побвдв на Вврдену Парпз, 17. окт. „Хсва^ова Агенцуја 1 ' саопшгава: „Огорчени напади Н-гмаца да поврате взгубљене положа.је на Вердену остала су без усиха. Број заробљеагх Немаца прела зн сад 6000 људи. Јуче су немачке труае напацале свуда у масама, али су ех наши митрељезп и наши топови десетковали. Онште француско напредовање на десној обали Мсзе настав љз се«. „Ехо де Парн« џише: г Три француске дивнзије триумфовале су над сед&м немачкрх". Последња два дана развила се снажна артиљ. борба дуж Соме на францус кнм и енглеске.ч секторим$ а . Саввгнички аероплани у Бунурешту Атина, 17. окт. Јављају цз Букурешта да је у Румуннју до сад ствг ло 20 француских н 4 енглес* ка аероплаеа ез Мнксдсније. Капад у ла Маншу Лондон, 17. окт. Коментаришућа капад немачкнх детроајера у ла Маншу на енглеске трансаорте »Дејли Телеграф» пише: »Непријатељ је цапао са снагоа у војном циљу, који је потпуно прочашно дејство упркОс великим губвцама претрпљеним од Немаца».» Менчестер Гвардлан" велв: ‘Борба се сзршила у нашу корист и мн и.чамо права да себа честатамо на успе-

међу којимл су р.ок. нлант дађе, 15 офацвра, око 100 војника и 50 путниза. Сви су нутовалп за Солун.

Ошс 4 ог св. мес. пбстазо је кот железнзчке станице Острова иладићаРалосаза Ма.лвћа, 14-то го двшњег сина Јос. Мллмћа пз Балзјнца, ср. деслоп вачког. Ко заа за њега нека јзвн Ген Консулату гдо се налази, јер га отец транш.

Пз кавцел-дрије Крвљ. Срп. Гегг. Копсулата у Солуну, 15. октобра 1916. год. Бр. 2963.

Саопштб*! — Сава Петроваћ, писар сре за шарплананског, да се јдви Вдадивим Комесарама. — Драгутнн Поповаћ, гтисар начелства охридског, да се одиах јава Вдадансм Комесарима. За СрбнЈу — Војисдав Сг. Милованозкћ оудскн пиеар из Ћупраје, јапља својој жеви Олги да је са Сратом Велемкром, сестраћем Жиеом п зет Веооч жпв п здрав. До сада НЕЈе извештеи ништа о њој, деци и осталзма због чега је у велпкој бргзз. Моди да му се јана преко Београд. Иовина, Црв. Крста вли преко судије Аце Андрејевића, која јеуЖсневи. За новац нека се оррати зет Иза и Милкг, јер и он покаже Жику п Весу. — Д-р Маодраг Маркозић пзвештава свога таста Мдадена Ђорђевпћа, Авалска ул. бр. 1, Београд, да су Средоје н Војин у Фрчнцуској. Средоје уВга§ш§иаикаг, Војин у СћагЦеп (БоГге). Дани иосдато 300 крунв. — Д-р Мгодраг Марковић п звегатава сзога брата д-р С*уу Марковзћа, Београдсга уд. бр 40, Крагујевзц, да је његов оглас прочитао и да ће по њему поотупити. Дана послвт поваЕ. — Љтбомар Бабжћ из Кумодргжа, г.ошта бр. 414, плвештава своју мајку да ја зшз и здрав и моли да му се јавн истим путем како су опи.

Најзише ће ми бнти жао за њу, што је не могу золети. Збогом! Вечнтк поздрав оставља сввма Аритон М. Јовић наред. ђак с. р. Написао 6. августа 1916. год. на Преображеи.е Тосподње. На аоложај „Лкваде*'. Ар. М. Јовић с. р, НЗ. Сабља се налаза код ппоручника водника г. Вучка Ђ Рашића, да се узме. Јоваћ, с. р. Ожалошћеном ону а нашем ратном другу, поднареднику Михампу Ђорђевићу Јовићу можемо че сгитати на таквом сину и иека се са поносом диви, што је за озако свегу ствар дао највећи прилог — свога сина, свога двв јунака Арвтопа и уједко му од срца жслиио, да аманет драгог и

никад незаборављеног друга, а свога скна, всаоручи. Теби пак враги Аратоне, нека је лака црна земља, коју сн тако силно љубио! Октобра 1916. год. Положај Митраљезац Ј Ст. М. | Неша К. Асковић Наредник из кадра Непријатељско зрно отргло иам је из наше средине једнога од хероја данашњпх дана — наредника Нешу К. Асковића (из Пврота) м то баш када је својом умалном песмом храбрно своје ратне другове и звао непрвјатеља на предају. Нема ваше ових лепих песама, које су одјекивале у рововнма н разлегале се с једне и дру ге стране »Црве Реке.«

ггегове | I те је предложен за,

Покојаи Неша, био је као друг јединствен, као старешпна! благ н правпчан, а као херојдоприкео је у последњнм борбама; много. Његову храброст н помф-ј твован,е цсниле су све старешине унапређегве у чин п.поручнака и за одлнковање орденом Карађор-ј 1)еве Звезде са мачевнма VI сте ) пена. Не би му суђено, аа дочека то’ достојно празнање за своја дела. Почнвај мврно, драги наш Нешо, са уверењем, да ћемо те уиеги осветити, јер су нам дубоко у срцу урезане твоје лепе македонске песмвце, које сн само ти могао изводкти са оиаковим овушеаљењем. Слава ти добри Нешо и вечан помен међу нама. Полож»ј. Митраљезац Октобра 1916. год. Ј. Ст. М.

Са јбдног претреса Зашга у угарсзој шаљу на робију Пред првостепена.ч сегединским судом вођен је ту скоро претрес но кривица Матаје Руса, земљорадника из Даске у Банату. Из оптужнице се види, да је опту жена »давно бво сумњав у очнма месног жандармсксг наредника, јер није притајавао своја српска осећања и држдо је „баћушкину" слвку у својој собн>. За тим оптужница продужује: »Сеоски бпров, Јозеф Фрања, вгше пута га је опомвњао да пази на себе и да не брбља којешта, нарочито кад је у папнтом стању. Али све то није нигата помогло. Он је продужио да се понаша као прави велеиздајннк. 1 Бегова кућа п његова пороаица биле су место где су се сакупљали руски заробљеници, којн су се код ње-

га налазили као код своје куће. II кад га је бвров због тога прекорео, па по том и пред другнм, у крчмн К.тајновој, упозорио на последице, он је пред свпма јасно и гласно казао, да су руски заробљевици «наша браћа», пдг. не зка зашто би он с њнма имао рђаво поступати.« Претрес је трајао цело јутро. На њемЈ је «у!врђена“ кривлца оптуженога Доказало се, напме, да се оптуженп однста «лепо опходпо“ са заробљеним Русима, да је јецном прпликом «очитовао своја српска осећа!ва», в, најпосле, да је у једном разговору признао, да »руске ааробљенике разуме, кад руски говоре, као да су рођена браћа с њвме*. Суд је сронашао да је Матија Рус (ваљда и зато што му је сумњиво презвме) крив и осудпо га је на осам месецп робпје. Било би све ово смешно, да није н сувише одвратно!