Велика Србија

бРОЈ 192.

ЕЖЛИКА СРБИ1А

СТРАНА 3.

ВСРБЕ НА ЗАП. ФРОНТУ Новп успеси на Вердену и Соми Лондон,19 септембра. РНаво време ометало је донекле операцнје на зап. фрснту. При свем том, Савезници су напредовала после успешнпх; нанада. Французи су постнгли извесне успехе код Саји Сајизела а Енглези у близпни Тракслоја. У овоч пределу заузег је важан систем немачкнх ропова и добивен велики број заробљеника. После сјајног јуриша заузели су Французи један јако утврђен немачкн положај сев. од Вердена у окопини Дуомона. Задобввено је више заробленака,. ратног матервјала а врло много муницпје. Париз, 19. октобра. Нз вип':е сектора Соме Енглези су осгварили локална вапре-

'цоваља. Ссверно од Соме Фран; цузи кастављају своје напредо• ваае. После бесних напада у ј току једне ноКп п целог једног ! дана н а француске ровове Мезо ј нета успели су Немци да се задрже само на рецр. Лондон, 19. сктобрај Дописник »Морнинг Поста* на француском фроиту пише, да је прошло време ма и најмаље лебље за Верден. Францускс трупе | повратиле су цео појас утврђеља која бране Верден и овај је сад опет нессвојиви, незаузнмљи вијв Верден. У почетку је Верден био варош утврђена страшним положајима, сад свака куКа, сваки заклон представл.а моКну тврђаву, снабдевену топовима п митрал.езима.

ДНЕВН Е ———О Тјзансподт војеке из Тесалијв. Јавлвју вз Атане да ћетранспорт војеке п ратног материјала из Тесплијр за Педопснез отиочетз у пдуа« петак. Преношење ће биги вскључиво жеЛбЗнИЦОМ. Нбтачко варварбтво. Пз Лхенаве јављају да су немачке здаста еилом прниораав 80 хилада белгајск»х грађава ла идј за Немачку. Оии Ке битл упатребљена за' кудук а ра*не војне радове. Спашвни са *Ангвлике“. Јавхвју из Атане да Ке иа зађа „Ернеот Самоп" отпутовата данас ?а Содје они која су остали живн са потопљ.ене лаће Ангедика 11 . Слобода крвтања. Нз Атвне јав.љају да је ма нзстарски савет решао да со у булуће не првчгњавају тешкоће чвЕОВнипика који жеде да иду за Солун а за се придруже народном покрету. Ввада Ке их сматратн као чннознике у ос» тавци Дрнаути вапаАЗЈУ Грне. Према вести.иа из тнутрвш њооти Грчае, једна јака арнау-ска чета, потпдаћена од бечке вдаде, а под коаандсм Али-Бабе напаза је село Носкополцс, у Ениру. Убнјска су два жнндарна з четзри ствновкика. Застра шсно станозништво органазо

8Е0ТИ > вало је, ради одбраае, једзн одред паоружаних људв под командом поручника Вузкса. Са »најо се да јз 25 становника к поручаика Вуааса нестало. Мисли се ла су их Арнаути заробили. Пспослата су титна нојачаља. Надзор над посто:«. Задарски „Наротпи Л»ст“ доноса ову антересантну и карак* тервстечну белешку: „У среду је подиција обишла неке кућв да впди да ли се поштује забрана трошења меса у тај дан. Код многих утврдвгае да се вари месо, које су дап раније купсзи. Биће глоблена 1 '. Овоме, одиста, нрје потребан комеегар. Згхзалноег. Г. Светкслав Шеабвк поре зник, приложио је Владанзм Ксмесарама 50 данарау еребру па се поделп озротнвм српсклн бзбеглзцнма а га покој душе б( ата му Мадоја Шзабаћа трг. из Књажевца, који је унро 16 7-16. у Француској — Тунвс. Владзпи Комесара и овпм п; тем азјављују у име сгротппх избеглнца своју захвилност дародавцу. Из Кбнпелзраје Владипсх Ко месара 18. окг. 1916, г. Вр, 1163 Солун. БуџвтБоснби Хврдвгсзинв Наредбом заједничког мипиотра финансојз Аустро-Угарске ступцо јо на снагу ,,закон“ буџета Босве д Херцеговине *а

1916—1917. годнну. По том „закону“ редовни приходн су предввђенп Еа 118,191.602, а ввнрелпи на 405 000 круна; редовни р а с х о д и пењу се на 113 059,283, а ванредннна 5,514 229 врЈна. Јадна Босна, одакле ће плататм овај дннак евојам Ервопијакаг! Да га не траже одмах, могдо би се рачуната п са кои бикадијом. да ће скоро бпти нстерани из овпх нашсх земал>а! Објава. Да се шријаое овд. Ген. Консудату на дан 20. ов. мее. сва она липа која су се пријавила за рад у ведвком вртвлеријском парку, рази Јпута у исти. Из кавцеларнје Кр«в>. Генер. Консулата ј- Солуну.

р врршт 0 ВиШ

Са нашег фронта — Српски званичап извештај Солун, 1!*. октобра. 18 октобра одбплч смо један вепријатељски напад у тределу села Будимирца. На левој обалп Црне Реке артиљеријска акција; напредовалџ смо нешто мало и отели нелријатељске ровове. Заробнлп с.мо више Бугара и Немаца. Село Грумлово је у рукама Француза од пре неколпко дана. Руски коминпке Петроград, 19. окт. На западном фронту у правцу Луцка у области Пусонсце, и Отцева наши одреди пошто су уништилп жице зазузелп су непријатељске ровове. Непрнјатељ је вршио против нападе да их поврати али није могао успеги. Јужно од Брозејани одбп.ш смо све нападе. Ммали с.мо заро бљеиика. На кавкаско.м фронту у правцу Хамадена после једне борбе наше су трупе заузеле село Куриџан. У Трансилванији одбијени су напади. У области Кпнгелунга воде се јаке борбе. 5’ долени Јула Румуна нзстављају своје напредоваље. Заробљено јо 300 војника, заплељено 4 митраљезз. Важна стрића Атина, 19. окт. >Патрис“ настзвља објављивање докумеката о нргдајп форова

Бугаро-Немцама. На рапорт б. дивизије под бр. 1578 и 1993, да Бугари пљзчкају све, гоне грчке жандарме, да је грчка застава поцепзна, Д 1 је слика крал.ева вређана, командаит Хаџопулос шаље из Кзвале овој дивизији сереској слгдећу поверљнву депешу под 6р. 2995 од 7. авг: »Влзда забрањује формално сваки отпор Бугарима. Ја забрањујем потоуно сваку сарадљу са Французима. Ако борбе прете да се развију у правцу вароши, евакуишвте је и идите у Елефтерос". Последгва наредба Хаџопулосова гласила је: * г 1п« приквте ову наредбу, повуцвте своје прсдстраже и оставите Бугарима форове Кавале... Бугарп су.слободни да се утврђују у зони заузетој од њих.“ Аустрија и Мађарсна Царнх, |9. октобраАустрвјска шта.мпа сгорчено тражи од владе. да предузмв мере, како би Мађарска лиферовала жито, па које је по уговору обавезна. Бечки листови пншу: •Или ће нам оиа да ' и хлеб, или ћемо бити осуђени иа глад. Ако Мађарска нс дриси реч, на нама је да је нато принудпмо. (Радио). Саветовање у Берлину Париз, 19. окт. Пз Цириха телеграфии 1 у, да су Хиндшбур] и кавцелар поднела Кајзеру врло значајан рапорт. Предстоје важне одлуке. Пред седник баварске владе позват је хитно у БерлинХкнденбург у Берлину Амстердам, 19. окт. Јављају из Берлнна холандским листовима да је кајзер прошле суботе првмио у палати »Белввл« у Берлвну генерала Хипденбурга, који је долазио са источног фронта. Од почетка еввропског непријатељства главнокомандујући аустро - немачких трупа првп пут долази у лрестоницу. У извссним круговима разно се комептарише љегов састанак са кајзером. Тврди се да ћс се важне одлуке донетиНарочито се у званичним берлинским круговима верује да ће допети одлуке о појачаваљу сумарекског рата у свпма морпма. За време саветоваља са Хинденбургом, кајзер је добио вест да је славнн авијатичар Белке погинуо. Ова јс вссг јако дирнула кајзера. Пре неког времена авијатнчар Белке тражио је да га уаууе на

источни фронт, због неспоразума којп је избио између љега и припца Рупрехта, главнокомандујућег немачких труца које опершпу на Соми. Али је кајзер одбио да Еспуни жељу авијатичара Бел .еа. Изјаве Хинденбурга и Лисингена Цврих, 19. октобра. „Наје Фраје Пресе> објавила је интервју свог дописпика са Хинденбургом и Лксингеном. Хинденбург је рекао: *Ја не знам, да ла ће 1917. годпна довести рат до краја, али зкам да ћемо се борити до одлуке. Генерал Лисинген је изјавпо'„Ми не мвслимо на мир. То с<“ разуме из наших ме{4а. Да, ја разумем потпуно жељу зустрпј ског пзрода за мир, пошто је он поднео врло тешке жртве. Алп су потребне и пове жртве, де не бп ранцје биле узалудне. (Радпо).

Сзопипењ« — Герпивм Лагаревик свешт. 08 Крушсва да се јавн Владвннм Комесарима. — Мова се г-ђа Адела капет. Лазара ЈовнвоЈића, да овоју кдрееу доотави одмах уредни' штвт рада извееног саопштељч. — Да изводе предстати овд. Ген. Коноулату радк изаесног оаоиштеља г. Михајло М. Матсјсвић рез. капет. 1. кл. а г. Вукашна Ф. Басеквћ вој, »удитор, адвокат аз Скопља, да се јави П. Јовадовићу ради хитног сбавоштења. Г. г. Стова Гргић по бр. 3040 и Вдада Шапчевдћ по бр. 3080. — Позввају се да нредстапу фипаесијсЕои делегату у Солуну (Колумбо ул. 33) рад* пријема новца, и то: Г. г. Драг. Вбљковећ, резерв. апоручник; Жзвојин Павловвћ, погорник општ. београд. пнареднив; Др*гутип Миловаћ контршдор опшг. београг., обввзн. 3 ег поз,; Душан Живковић, нблагзјник општ. београд., обвезник; Живојцн Еостећ иадзорннк пруге, обвез. жел. чоте; Александар Гавларипа, која со налаги у гл. српској болннаи; и Бранислав Дикаћ, поштар. Г. Нвкола Самарџић унотага се, да се јави Владином Кохесару г. Трафуноввћу. За Србију — Михаидо С. Јовановић из Пожаревна, извештава своју :ксн у Јелену да је здрав и да је ЈБубаша у Француској такође здрац. Ноаац ће елати редовно.

Забринутост у Немачкој — утиса.и једвог неутралца. Јсдан неутралац, који је провео шест месгца у Немачкој оо јавио је своје утиске. Он веома црним бојаиа слика прплике у Немачкој, а парочито расположење немачког иарсда. Један нарочитв пасу с посвећен је опозицгоном покрегу, којн узима све веће размере. По љему, опозиција у Немач кој нема основа у негодоваљу против рата пли против нангер матизма. Сви су они били и остадц приврженпци ексоанзпје Не макче на рачун другнх држава. Само они држе, *а је моменат рату рђаво изабрап и да је не мачка двпломатија пожњела врло велики неуспех у својим конвенцнјама и сааезима.

Заннмљпв је суд овог неутра.чца о борби, коју води Максими дијан Хардеп. <Овај Јеврсјин, пвше он, чије је право име Витковскс, блвши глумац случајно поставши новввар, рођак Бпзмарков, којп већ 25 година прстендује ра у „Цукунфту« представ* ља мисао Бизмаркову и праву традкцију пангерманизма, који мрзи Кајзера и који је »истресао« Ајленбургаи «камарилу> уједном одвратном скандалу, шго по љему несу бпли довољно неирија тељи Француске, он се није ни кад показао великп присталвца садашњег рата. Држао је и он, да је моменат рђаво изабран. Он је бво сталан протввник балканске политике Аустрије п презирао Младотурке. Данашњи рат пије био «његов рат*. •Првих дана он је славио нову форму шовинизма, алп је ускоро

осетио потребу за опозвцијом Почео је с нашдима на политику Бвловљеву, а за твм наставио борбу гротпв канцелара п Аустрије. Од првог дана кствцао је важпсст солунске експедиције. Харден прозози жизот у својој малој вшш Гриневалда, педалеко од Берлвна. Због оштрнх наоада не.чачка цензура забранала је излажење •Цукунфта«. Забрапа је недавно скинута, али како изгледа под условом да Харден нишга не пише. Пзвшла су већ два броја «Цукуифга», у којнма не.ма нн једие његсве реча. Паше, велики парламентаран; Витинг, велики финансијер брат Хараенов; Харден, велики полемичар, везани роабинским сионама пргдстављају разне форме немира и неспокојства немачке буржоази е, која је тако дуго пропо-

ведала солитику завоЈевања а сад се трза и ропће пред фаталгшм последицама свога сна. У ову групу долази и срииц Дихновски, до пре рата амбаса ' • дор у Лондону, једини немачки да-. | нломата, ксјч је покушао одржа- ! ти мир и који је изјавио да је срр ј Едвард Греј „најпонпенији човек 1 на свету“. Ој жеви сад повучеко ■ под строгим ИОЛКЦИЈСКИМ надзором- Оптужују га, да је внте лектуални отац револуционарнпх социјал демократа. Имена угледних буржоа, фабриканата и финансијера, разочараивх у рату и опозициогара врло су многобројна и помињу се јавно у берлинскпм салогшма. Анархистичка оредузећа као што је на прамер часопвс «Акциен« у данима кризе увек налазе новчану потпору код великих банкара, као Фон Швабаха или Ро-

берта Мемделсона. Говорп се јавно да и сам Балип, шеф Хамбург Амернке и ентиман пријатељ КаЈ'зерОв не крије своЈе разочарење. — Подвиг сумарена «Дојчлапда», рекао је сн једном Ј^авно, леп је за задовољство публике, али зар збиља и Кајзер придаје неку важност таквкм „ситницама?“ Свп ови елементи доказују гелики немвр и страх, који све већма расте у Не.мачкој. У њима не треба тражигн клице револуције. Алп Ј'е доста констатосати факат, да је Немачка веома, веома забринута». У будуће ће се сви огпаси приматн у уредништву.