Велика Србија

БХЛИКА СРБИЈА

СГРАНА 3.

БРОЈ 193.

Ђарђа Булића каиетана ЕЗвештааају ТБуба и Цана из Крагујевна Главна улица 143 да су карте приивле. Оне су саме у Крагујевцу. Поздрављгју и моле жа се јавв. (еца Дамјановић.из Београда. Сшћелићева бр. 23 моли за из веагтај о Драгомиру Бранковићу учптељу из Цареаог Села. Породица Радована ЈЛајсторовв.Ча инжињера кзвештава га да је прамила 308. кр. Сви здраво и моле за иззстптај о Драгутину. Марија ЈТеонтић из села Куле «р. посаво тамнавскп моли за изаештај о мужу Леонтију Леонтићу војнику. Породица Светислава Дробња га шгсара ср. ваљевског азвештава га да су здраво у Ваљеву Панчаћа ул 7, и нека се јави. Симка Ђукић из Ва.вева моли за извештај о мужу Мајаилу мајстору и Светозару регругу, Душан Илић вз Аранђеловца моли за иззештај о Нлији Мплозаковећу глаз. благајнику ннтенкантЈре. Нзвештава се да су стрина а Нана здразо у Београду а Душан и Вукосава у Аранћеловпу Вука добила сина. Анђа је добила принову. Миле је опет у болници у Приштини и долазио у Веоград а донео страни паре. Милева Ристић, из Крагујевца, човакова 41 азвештаза Гргура Ристића пеш. п.пукпвника: „Примдла сам 232’2б круна хзала ти, јако сн мс оорадовао јер је то «р*а вес о теои, а дотл 3 Оејах у очајању. Ја сам озде са иајком ж сестрама и нисмо могли отаћи кикако пз Крагујевца. Мајка је »стала са децом у Скоп.љу. Молим те-пошаљи и њој новаца. Пнвала сам ти тра карте и пзши ако можеаг. Молам те јави за Живка, Јању Вранка, Воју и Ра ду. Кажн Живку и Родољубу Да аошљу новац. Тебе а све наше аозаравља и воле Милеаа*. Александра Радосављезићд ддмф-шофера тоажи фамилаја пзКрагујевца Краљевска ул. бр. 96 и моле га да им се јава. Никола Ђ. Николвћ трг. Београда нешад. капетан вззештаза се да се његова жена налааи у кући своје сестре у Крагујевцу. Да јава за Божидара Драгојловића капетана. Стаиимир Павловаћ тргов. из Вргвапа моли за взвештај о Драглша Паителаћу писару ср. пожаревачког. Његовн су здраво и бризу з а њега.

ДНЕВНЕ ВЕСТМ

је у Кнрквалу ухапшен швсдски конзул г. Гребст. Он је био на путу за Америку.

Г. Светиславу Тјорђввићу, комесзру 3. ч. 3. бат. Погата бр 32.

Захаалкост. Генерал Топола приложио је Владиним Комесарима у Солуну три хнљаде (3000) драхма да се раздели сиротним српсквм избеглицама. Владини Комесари у име сиротнвх српских избеглица и овим путем изјављују племенитом да* родавцу своју захвалност. Из Канцеларије Владиних Комесара 19. октобра 1916. године Бр: 1759, — СолунМинистар у избегличкот логору. Министвр уаутр. дела г. Љуба Јсвановић обишло јо јучв иг« беглички логор и ивразио своје задовољстзо жиостсм наших избеглацв. Набрлова награда за мир. Јављвју из Копенхагена, д*. оу међу кандидатима за Нобелспу награду мвра председннк Сједијених Држава г. Видсон, грчкв краљ Консгаптин п Швај цлрска. См&тра се да Швајцарска има највише изгледа на до бнјање ове награде. Заузеће Екатерћнв. Услед сукоба који се десно арошле недоле између грчког батаљона који је ишао *а Солун, н једног одреда који нрвпада Гарни 80 ну у Екатерини, гснерад штаб Нарсдае Одбраче сматрао је за потребно да заузме варош Ккатерани. Опасиа ззна. Мнзиегвретво маране вЈдало је комунике којим гзвештава грчке лађе да је зона између Флевеса и Егано онаснк за ниркулацвју. Плсто адичирада Фурне-а. Адмарал Дартвж дп Фурнз упутио је председнику марииаца несмо у коме ну авјављује саучешће за нвгубљенс жртво. У писм,' је ивјавно да бити приоутаа иогребу. Гвкерал Рои у Солуну. Француокв војнп мииногар, гекерал Рок, прнснео је јуче у Солун. За рањвнике. Прилсжао је Одбору з» до> чск рааеника у Водену г. Божждзр Катанић иггжвљерска ппоручник 10 драхми на днн своје

одаве 15. оггобра. Владани Комесари и оввм путем азјављују у кме рзњонака своју благсДарноот дародавпу. Нз кавцеларије Владипшх Комесара, 18. окт. 1916. г. Службено — Солун. Латинска азбука у Јапану. Јапанска влада решила је, да нипонску азбуку замени латиницом. Једна нарочнта комисија радн већ на томе послу. Нов лиет. Од пре трн дана почео је излаанта у Сслуну, на турЛом, грчком и франнуоком јеаику >Ед ЈЈсдам«, орган грчко мусли манске Народне Одбране. Лаоту је цбљ одбрана ннтереоа Оноразума и лслама. Уређује га цуновнвк Сами-беј, биаши ађутант Абдуда Хамида, огорчени нротивпвк Мдвдотурака. Новоме хшдеги жеднмо најбољн тснех.

Руски мнннстар фннансија подкео је Дума иа поојект буџета за 1917 г. Он взпосн 4,077,817071 рубаља расхода, исто тако прихода. Миивсгар оцењује ратне трошкове за 1916, г. ва 12 милвјархи и 870 милиона.

Са нашзг фронта — Српски звзначан пзвештај Солуп, 20. октобра. 19. охтобра артиљеријсха ватра без зиачајне пешаднјске акцаје. Румунија изван кризе Лондон, 20. окт. Председник британске владе изјавио је, да је Румунија већ прошла критичгн моменат и на се спрема сада за победоносну акцију.

Ноштовзпв госиодиве. Нату карту од 26-ог пр. мес. прккив сдм прекјучо. која ме је још јаче ув<рила у веК добквену, ламепе, МОЈЈ ојаКсву сеегрт и љихове иалвшзне, веома несрству вест д» је наш добрв, наш преннлп Аца — носле толиквх патн.к, повдачеКи се као ран.еник, кроз Црну Гору н Арбапију — у вроиену нкјјаче жел.о да понова ступи у борбу идопринесо 1 )слобо!,еи,у Отаубнве, да вндв своје инлс и драго — цодлегао добвВенрј срчаној напи - на положају, на прагу своје .-вубхене Отацбине, на осввтвгу зоре Србиновс. Јаднв наш Аца! Нрема адревл.у сназн п гноргији какбог га носледши нут впдвх, при прславу пука кро» Солун. допста се впсак могао цвдати ова.-.о несрстној вестн да умра! Норед нроголеис песреће. у којиј (наладии ја в шегова ојарена породица, тсшнКе нас ваш идвоштај — да уворно тело Сјшскога ратннка — нашег* мнлог Ацв, борави всчни сапак у светој зеиди Србкновој. Ја аам, господине, од свег срца благодарии па папшла, воју сте имали Црсма моме доРроме Аци, као своно ратвмме другу, те стс похита.тн да ме известпте о несрртвом удРст н караннп св је саучешКе. Со.тун, окт, 1916. Члагодараи, Света Д, Милошеви! Фактор

Јаш 25 лзшеаа. Један <Ј/ранп? 0 Ег ноатраторпиљер препео је прошде ноћк у Пчреј још 25 лешскз, жртве .13158 „АЕГ€ЛИка“. Нарвдба. Гоешивн Мзивстар Војна оа Ф Ђ О.Бр. 1959, од 7. оз. мео. кЈводео је нарвдитв: »Да се на декарскн нреглед ход регрутн&х комисвја не иогавају ввше они обвезнвци, којн су једном од одређеннх ко! мноијн по наређељу Ф Ђ ОБр. !38277, а на основу срноремене ЈУрздбе о Ослобођељу, од 2о сг ј фебруара тек. год. Поа Ф, Ђ.ОБр. | 9299, већ прегледанв, па потох ј употпебл.онв, бало нх всјној дужкостд, бало д& су стављсна на раеподожењв појед»н«м *р жазнвм усгааовама но рвсорамв остхлзх министарсгата. Оин пак, који оу нрегледаик само од поједвиих лекара, бало фрапцусккх глн иаших, нодлежо преглоду регрутне ноинскје". Из взнцелпомје Взадснкх Конеспра Бр. 1747. Солун.

Разне вестн — Из Лониона јављају: Прсма всстина из Таигера (Мароко) труне Резулове пресекле су војни телеграф шпански намештеа у Авн-Јелиди, на 19 км. о* 'Гетуа. на. Тако су саха Шоанци у немогућности ва употребе пут за из Тангера у Тетуан. — Јављају из Копенхагена да

Р&т пљачне Букурешт, 20. октоора. Нем&чки заробљсницк, пали у наше руке фронгу Јула изјављују, да су добвли наредбн, да по сваку цену освоје Румунију, како 5и се дочепала богатих резерви жита, так-о потребних Немачкој.

Хотел Либерте, соба 18,

ЕОШТА

Саапштвља — Јозан ЈКивкозбћ, пракгпКВНТ срега малешког, да ое оД, мах јдви Владено« Комесарч г. Изгледа, да је то једини разлог, ј х 1в р КОВК ћ У>

због ксга су немачкн шефовв ЖЈХтвовали ласе људи- (Радио).

— Артилер. иоручник Владислаз В. Вукадгаовић да се јави Уништен ангар дир 2 жабла!бркту Војк Вукадиновићу ПОАмстердам, 20. окт. | шт б Р' 216 Један пугнвк приспео из Врн-: — Гсспсђа Софкја Лацкозић сла прича, да су савезнички ае-јЈАОза, иабеглаца из Београда, роплани пре 14 дана унвштили је- ј мола се д-ч јнви сдоју адресу

дан ангар дзрижабла, близу Брнселског гробља. (Радио). Стањв на р>мун. фронту Париз, 20. оцтМоментаном за.ншју на целом борбеном фронту узрок су велвке кише пале последњвх дана но цСлој ЕвропиПри свс м том, ситуација на

Љуби Урошенићу ној. чиноннику, иинквњер!. одељ. мин. зојног — Крф. 1-3-3 — Пешад. канетнн I. класе г. Неша Новлковић нека се јави уредништву оввга лаота, где ђе добвти нисмо од његове сестре Крвстпне из Ваљева. Милорад Јовкновић, среокинисар, Нпкола Ј. Стефанозић по-

Карпатима побољшава се стално! лиа , писар) Воривојв Мндутиновкћ ср. циовр вз Бруса и Божа Радовановећ начед. среспн има-

за румунске трупе. Потврђује се знатан румунски успех у долика Јула. Од пре два дана аустро немачки губици износе пола дивизвје. За 8 последњих дана Румуни су овде задобилн око 3.000 заробљеника, 8 тешких топова, 6 пољскнх, 40 митраљеда и обилаа ратна матервјал. Морал румунских трупа је несаломљав. Сад је взвесно, да Немцч веће продрети. (Радпо).

ЗУ насма од сзојих породица из Србгје у канцеларвји Владвнах Коиесара. За Србзју — Сретеа Видав:озић, ђак јавља осојој сеотри Мидеви Јов»новвћкк у Књажевцу, да је са братом Мнком здрав и иоли *а пзвештај на Солун.

је да у борбу не улаззм ваше с несмом, ала да су нам мржња и очај ојачали иишаце и љубак п<>ема Србкји. Усудах се да Ваи говорим и речем ово: опрости ми, опрости л ти одлучни Снватаје, родол.уб Бауста и јуначки 1 рвгор, скромни чича Пазие и аенаки Кујуиггћ, храбри Петко а поносни Ђорђе, неуморна Дитко и <ггари Гарда, н«; опросге Танкосић и

фрнр у ронству Живот франвуоких ззробљвника. Упркос свпм иевОљаиа, и патњама, којпма су изложени зароб-

љени Фрзнцузи у Немачкој, они ј нису изгубили свој морал и своје : поуздагве. Они су успели, дапо-[ сле великих и невероватних на- ] пора савладају готово несавлад-. љиве тешкоће и да организују

Коста, Добра Ранкозић и Кови-1 извеспу ингелектуалну рављивост пЉ, Ђокгћ и Чеда, Огашсенћ н !у мучноме ропству. Можесерећи,

Бап, Клајмћ а Ђорђе, Василије Таход. и Мораиании, — кек о

да се готово у сваком логору нашла мала група енергичнкх

•цросте п љихоаа јата, опростате |људм решених да по с*аку цену -соколи, који падосте као жртаа ! одрже пксоко морал својвх друзл Огаџбипу, — вл сте поштено ј гара у ропству. саој дуг народу ој?»жилн, а да дмј Јсднл су створвта спортистичиас и колико живпх има којито ( ка друппва у циљу да практнчза себе иогу рећв? ! НЕМ флзичким вежба 1 вама оживе Дудв. | ослабелу енергију својих другова « и да тако очувају фнзички отпор

потребзн за сузбијање убиственог дејства скученог жквота по бвракама. Негде, као у логору у Вирц бургу уссело се, д* се издаје нека врста часоипса. у коме изтелектуадцп износс по сећању све што ба ут! цало повољно и подажићинадугпе њиховнх саиаћеиика Музика шра такође велику угогу. Когод зна да- свира, труди се да добије дозволу за набавку тшструмевта. Органкзовани су тамо мали оркестри и хоровн и приређују се покздкад ковцерти, који разгаљују доаекле болове заробљеника. Али је нарочито у погледу друштвеном учињеко доста. ШкоЛ0В4КМ и ишелгктуалвд између заробљетшка предузедв су веома користан рад за своје другове. ГГрофесори, адвокатж, ивдустоијадци, укетници -- сви су удру

жили напоре, да у часовзма дуге доколвце учвне и/то вшие услу.га својач зсмљацама. Оки су створили готоао праве школе за неучене заробљенике, у којкма се ови уче разним предчетима, језицима, струка?та, занатима и т. д . Из писма једног заробљенмка, који се налази у логору у ћ'инхебергу сазнаје се, . да је тамо основан, наравно са дозволом командантовом <клуб заробљеника> • У томе ппсму велн се аз.мсђу Осгалога: >Наш клуб има задатак да све другове, којн желе, обучн знањи ма, која ће ем мОћа коркстцти носле рата. Осталкма омОгућава, да своје‘часо8е доколаце иосвсте читању, вештанама, пргању итд.. »Благодарећ* орндозииа неких ■еликодушвих људи моглл смо за шкоду створнти неку врсту барзке. То пас је стадс око 3.500

марака. Осим анонимних прилагача, номогли су нас у томе и шпански конзул, као и швајцарски студенти. Оза барака, саграђеиа од дрвста вма 7 одељвња за разне курсевс- У једној је библнотека са преко 1.500 стручнвх а забавних књига. У њој је п канцедарија за истражввање несталвх. За последња 2 меееца на 267 иитања г.ослата су 92 повољНа сдцовора. — У другом одељењу ја судс.ки биро, где даје обавештења и ,чржи предавања поцофицир Днрнсрен, адвокат из Париза. У осталам ее држе курсеви стенографијс, жнввх језмка, рачунвце н другвх коргснех предмета. 5 Г послеањем одељењу је бвро за помагахве павољниХулогору. ■»Ученика има врло много п они су веома реваосни на послу. Преко 700 заробљенвка ноходе курсеве укојимасу учатељи њихови другови у ропству*.