Велика Србија

БР. 194.

ГОД. I.

СОЛУН, ПЕТАК 21. ОРСТОБРА 1516.

ВРЕТПЛАТА ПЗПОСИ : Мвсечло 3 •Члт*-*, -"омзсечко 3 урав&ка, годити,е 36 франгка ДЕНА ОГЛАСИМЛ : битии огааси 0.20 фрап. од пегшвог реда, ш огласи па погедбн. Новац со под.же држаатш коиееарзиа и диплоЈгатскчи васгЈПниигвкна. ЛИСТ ИЗЛАЗИ СНАКП ДАН 110 ИОДНЕ Пошту слатв преко Крал.. Срп. Г. норал. Ковсулата у СоЛЈВЈ. РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ Стап редакције Колонбо улица бр. 33 8о!оп]цие Поједвни бројеви се ногу добнти у Солуну код агенције г Друштиа грчкв шталпев улица Г.улгарокгон бр. 5, близу главве поште.

БРОЈ 10 сант.

Иво Ћипико

Са јучерањела, иланинскога разбојишта , камеиитом, нрнвудавом стаз. м , у јвсењој ведрини, на мазгама, силази дуга иоаорка наших рањеника. Њихови шлемот ка осекчаним глиеама на сукцу, ирелевају се као цруке на мученичким сеиитељским главама! Ћудљиве мазге, једну за другом, на улару, воде њихови јучерањи другови у бесноЈ, лобедничкој борби; оне као да оабају на себи драгоцени тврет, мирнв, смурно стуиоју иоред дубоких ровова, и ви свких разнолико уобличених стена. .У шснлнма аривезаним уз самаре, исаружени лежв смртно рањени јупаци, иокривени својим шињелима. Други, мрки, ирчиланули, бледи седе и, изнемогли, магиу главама к«о да благосиљоју.... ■■ Из алапнке ауц г \њ тешкога тоаа јавља се ка махозе и даје утисак звука ввлинога, иосмртнога ззока! Исбожно, тжљиво, Кутке, у аоносном величинству самоирегорењл и Вола, суче се дуга аоворка, комекатом, кривудавом стазом — суче се саета Литија, и собом носи благословене, откуине »нршее сриске заветне мисли! Поворка замиче... На иоалатима тешких цокулв, ио сдедњега, у рсду, у носилима исиружена, смртно рањенсга јунака, одбљескују се у сунцу, оштрим стенама у ходу ивглачани еисери !... Рушунжја нзван кризе — Р>глуни прел&зе поступно у вфанзиву —

У току последвег месеца дана ноша нова савкзаица, Румунијг, излсокеаа је врло велаком искушењу. Дв снажне офанзгаве прсдузео је не пријатељ са намером, да по сваку цену окупара држа ву херојског краља Фердинанда. Знатне снаге свстазЉене од труаа немачких, бугар ских и турсасвх под ксмандом Г‘ нерала Макевзена након огромнЕХ жртава успеле су да упадну у Добруџу и да после огорч ног отпора од стране Румуна заузму Констанцу. Рускорумунске труае повукле су «с испред Надмоћнијег непријатеља и зауставале на одличвим одбранбених положајим'*, организованим в ћ уиапред Ту је М<#.кензен< ва офанзива уд*вила о непробојан бедсм и уставала се. Изтовреиено преаузео је офанзизу против Румункје гемерал Фалкенхајн, смгње ни ш> ф немачког ген ралштаба. Са великим бројем аустро - Међарских тр»па, Поткргпљених заатним немачким појачањима он је зауставио нагло надирање Румуна у Трансилванији и почео вх постспено потас кивати чинећи надчсвсчан ске Нбпоре да их местимице опколи, вли по могућству пресече одступзицу. Познат нам ј- развој догађаја на ераељском фдонту. Румунске трупе биле су прин>ђ;не на

п?8лачење и оне су га из всле у наЈбољем реду до ја Ках илаеинских превоја, кг>ји штите њахов* грааицу ој иавазаје. У току свога од ступања насу дале непри јатељу могућаоста, да задо бије ма какав важнији усасх Од пре више дана ситуа ција на обадва рунунскг фронта знатно се поаравнла е побољш&ва сс евакии да ном. За то се ама највикц захвалата сталном пр>идола жен>у руских појачањз, кас и несаломљивом моралу румунсках труаа. Са својил новвх, јако утврђчних по ложаја на ердељском фроа ту руско румуиске трупе предузсле су на многим тач кша сигжну и успешнЈ контрасфанзиву. У долит Јула и у обл&сги Предеалг постигнути су в ћ и знатнв рсзултата. Преко 3000 за робљензка, око 14 топова т 40 митраљеза плеа је од н< колако дана. Офанзива сс н ставЉа повољно на овол фоонгу ген ралиш-.ћи се по с.т*-нсно. Плвн генерала Фал кенхајна да се дочеаа Букурешта и прссечевсзу Ру муније са РуЈијом сматра с< као ковачно пропао. Њ го ва армија, исцрпена ве* многобројиим жртвама, За пада у све тежи положај « обзиром на оскудвцу у ре зервама и на стална појачања руска. која увеличавају снагу румунске војске. Један телеграм »Рајтеро-

ве Агенааје“ јааКо је прек* јуч да су руске, румунске и српске трупе предузеле офбнзлву у Добр)џа. Ова вест наје још званЕчно потврђенз, али је врло вероЕ&тна, јер јр у потпуном складу са послбдњим извештаЈниа са јужног румукског фронтп. Војнн криткчари румјјгжи, као и Савезнечкв констатовалк су од пре неколнко дана стално побољшање ситуације у Добруџа и наговестили скорашње предубамање сфанбиве. У сваком случају сматра се у Савезничкнм г<ругози5та као поуздбно, да је и Макензено* ва млскја претрпФла фијаско и да је у кзгледу велака ареокр?т у сагуацаја на румунском фропту. Ксреспондента великкх еврспсках листова ппслали су нт-всштаје са румунског фрснта, да је моменат кри зе за Румунију прошао. Нвмачки паклени план сксван против наше савезнипе сматра се као иропао- Сзвезнкч* кн министри далв с.у изјавс, да се ситуација Румунаје стаино побољшава и да нема нимало места ма каквој зебњн. Спорезум ваставлаука з«вати даљу помоћ Румуни ји, посредством дчга ће ру мунскв труие заједно са Рускма одбати непрајатеља од својкх гразвца и развити опст победозосну офанзаву. Кбм?,чкч комикиети првсталн су да бележе »важ недогађаје« ва руиунском фронту. То ја стари и аоеиати мавир нагаах нвпрк јатвља. Оаерацзје су костале поаређене аажзоег’г, ччаз виоу донелз ечекиванз ре зултате. Нвиа више впјј тих фраза о ивршу у Бјкурешт н клвни Румуна У осталом, Намци су сад п еувиш® зауавти иа Вср донт и Со«р, а и в» фрон т? Галиције и Б?козв&е по Ч71њ - већ да ез с греаза бу ра. Формалносг и првзаи на непријатољсквх извеш т. ја ј».*дан су доказ аашс за р?пидно поболшањв ситгвцијв руму»с?сих тр>па Саакп дан забс л< жаз: Је новим ре8?лтат»ма у тове аравцу. И чув*ни фраицуски критичар Марсел Иг н с арчвом констатујч у »Б*о дв Пара“ да ^<в>ки дан који пролази довода у сав т жи .(оложај Ерм.чј Ф*л к«звх*јна и Маквазена“.

ПоЈштичке вести А<иза. — Држи се, да ће ативска влаца пргдложити образовагве неутралне зоне између ста-

ре и нове Грчке, како бн се у будуће взбегли сукоби взмеђу револуционарнвг^и краљевпх трупа. АгИаа. — Кружи всст, да ће влада г. Ламброса поводом торпедовања грчких лађа поднети оставку. Страна штампа Руста офанзива. „Утро Росиј» (војни кришчар г. Бурски): «Била би заблуда веровати да са првим хладноћама активпе операциЈ’е наших трупа на главном ратвом фронту могу престатп н устуиити место спором ратовању позицпјском. „Тада, када се код нас в наших Савезнвка, кој’и решавају светскн проблем ва западномфрош ту, плодови рада мобплисане пндустрнје јављаЈ‘у у свој обимности, нема разлога претпостављата да су војске Споразума расположене да усвоЈ’е дефанзивпу тактпку кој’у би нам хтели наметнути наши противкици". Борбе на Соми. «Франкфуртер ЦаЈ’тунг«: «Чак ако се Савезници дочепај‘у Бапома и Пероне, то неће значити ништа, ј’?р их пза овпх варошв очекују другс, миогобројне препре е». (РаниЈ’е Ј’е всти оваЈ’ лист тврдио, да су ове две варошп, од велвке стратегијске важности, апсолутно незаЈзииљпве, уред.). »Форверц* (пуковник Гедке): «План Споразума приведен је у дсло после велнких припрема п са великим снагама. Он се спроводи са јаком чврстинОм п стварном сагласношћу. Ми нећемо никако порицатп, да смо преживели страховите дане и да је наш одбранбени зид ваше него ј’сдном пољуљан. Али он ниј’е бво пикако пробијен, и упркос извеснии тактичним успесима, непрпјатељ пије успео да доведе до решеаа овај рат«. Ш такија и рат. >Либерал“ (Мадрвд): «Иеко смо решени да одржимо пе^трал ност, сгало нам је много да посведочимо своје вскрене симпа тије за ЕнГлеску и Француску, сада као и у будућности. Шпанци внају, да се обновљење Европе може осигурати само трвумфом ова два велика народа, која се боре за право вародноста и сло боду св-та».

Грчка жтакпа «Фос > Сазнајемо да је на прекјучерашњој седници министарског савета одлучено ва влада упутп атинској владп енергИчан протест поводом торпиљирања «Ангелике» од немачког сумаренау приморској зони Привремена влада учвниће од-

говорном атинску владу и захтевати од ње да предузме озбиљне мере. „Елас.“ Према наредби командаита маћедонског корпуса, свн офнцири који припадаЈ’у акљивној служби имају проводитн цео дан и целу исћ у логору са својпм војиицдма. Онп ће моћи нзлазити у взрош само суботоМ 1 к недељом, после службе. *Македонија.“ У стању смо да откријемо данас следећу нечасну сарадњу Гунарисову с ГсрманоБугарима: Шеф фесоносаца народн.ака Гунарис двапут је Ездавао наредбе управпвку кавалског пристантпта да се половина брашна одређенаг за изгладиеле Кавалчане пстоваруЈ’с у малој луив Керамоти, која лежи источпо ож Кавале. У ту исту луку слати су гас н бензин за немачке сумарене! (Број од 19. ов. м-). ‘Неологос«. < )дасно је познато да је шума Татој, пре пожара, служила као огроман магацин за беНзин, који је на краљевам аутомобилима пренашан у Скаралангу п другде рада ^снабдевааа немачких сумарена. Ту скоро је утврђено дајеједантакав сукарен имао као базу за снабдсвање фалерске обале. Пајзад пре месец дана ухваћена је препнска која доказује крнвицу атинског двора п његове околине. II као потврда свему овоме долази прекјучерашња вест о поморском злочннству, које се врши сутрадан после краљевих уверавања датих страшам посланицнка у Атинп. Хоће ли сад овп в даље остати на земљишту које се, с одобреаем двора, прстеорило у позорнипу иа којој се разваја најтрагпчнија за нас и наше савезакке комедија, чије главне улоге кграју владкне лутке. За аткнског монарха довољно је првсуство адиврала Фурнеа, ако сако претвора меки тон свога гласа у громовите заповеднпчке наредбе а своју гантирану руку немклосрдну псснвцу: само ће се тако опаметити Германац који се крпје под нраљевском порфиром грчком. (Дословно из јучерашљег броја). Пол-Луј

ИЈСтркјсиа ситуација АЈСтрисна «Црвена Књига> «Тан од 18. октобра 1916. г. Бечка је влада обЈ’авнла «Црвену Књигу* којом нма претеп* зију да нзлаже стварну ситуацију створену интервенцијом Рунуннје, бацајући сву одговорност на букурешки кабинет, кога окрављује да је радио потпуно неискрено. Познага.нам јета ствар, објава рата Р ? муније потпуно је прецазирала полатичке и морал-