Велика Србија

СТРАНА 2.

В Е ЛИ К А СРБИЈ А

не аргументе који су оаределвли оклуку Братијановог кабанета, оЈлуку коју је одобрио краљ 'Рердзванд, а да би аустро-угарсгх документи могли, ма како »ешто били пробрани, модафико*ати већ створено мишљеље по овоч предмету„Црвена К']Бига :; из које у «Келн. Новинама* имамо иростране нзводе, садржи Ш докумената у којика се третирају аустродумунски односи од 22. јула 1914 10 27. августа, 1916. Она, укупмо узевши, чени утасак да је једна праана одбрана аустро угарске

нароцног руаунског осећања у једној криза која је засецала у будућност земље. II кад гроф Чернин, 9. октобра 1914. подво сећи извештај о једној аудијен цаја код краља Карола каже: «Краљ плаче, он каже да има само једну жељу: да умре и тиме да заврши«. он сгмо подвлачи снагу реа.чности које су се РумЈнији наметале и противу којих лична осећа 1 та старога краља Карола штсу могла кишта помоћи.

Аустро-угарска „Црвеиа Каига‘“ потпуно је промашила цил> који су хтелл ностићи онп који су је објавила. Она ништа није оправдала: она ништо не извин.ава. То је тако јасно у двојној мОнархијп да се „Пестер Хирлап“ ј не устеже да напише да «Црвена ;Књига«, која је објављена у наIмери да бранн Балплац, јесте у | ствара акт оитужбе противу аустро угарске днпломације и при зваше о аеној цнерцкји и немоћи.

СА 1 РАТНЧХ

„Го- 0*1?

дишгаматвје, и стварно, то јој је и цнљ. Иознато је како су јетко критиковали у угарском парланонту ову дипломатију, како су шефовн опозиције нагласили своје неповерС 1 ве зајецничком министру спољних послова који није умео да предвиди румунску внтервен цмју. У свом говору у Рајхстагу Бетман Холвег, покушавајући да створи основу за легенду о руиунском *притворству», преузео је течу ,о взненађешу, о пеочекп*анои ударцу, којн је Аустрпју и Немачку затекао потпуно не спремие противу румунске интер•енцаје. II тако, <Црвена Кшвга« јасно показује да је ова тема лажна. Већ 25. јуна, гроф Черннн, аустро уорски министар у Букурешту, телеграјнсао је да је он потпуно убеђен да Румунија жв*о преговара са Споразумом: 28. јуна он је јавио за врло вероватан план: општа офанзива Споразума, иапредовање Руса, руска акцнја противу Бугарске, објава рата Румуније Аусгро-Угарској, адк не н Немачкој. Све ове вести до 11. августа доказују да је ои позкавзо снтуацију и кад му је барон Бурпјан, 12. августа, препору 1 1цвао да по куриру пошаље у Беч тајна полптачка до кумента која се налазе у букурегш.ом посланству, Балплац је већ одзвио стекао увсреље о ооружаној интервенцнјл Румуније на страни Споразума, а Берлин је био обавештен, пошто су се већ проучавали начини да се Ру спма онСмогући улаз у Добруцу који су они бали предвадели. Аустро• угарска днплоиатија наје бнла изненађсна догађајима, као што се покушава да се у то верује, да 6н се у очима популациј« центЈЈалних спла оправдала политика застрагаиваша и претвара!ћа која се нс може правцати него је та дипломатаја насела у Букурешту, пошто до краја нпје

Фракцуски каминике Париз, 21. окт. Северпо од Соме, и поред рђа вог, Французи су за врече ноћа ималу усаехе између Ле Бе и Саја Сајизела. Утврдили су задобивешз терен п освојилп више тачака.... немачквх. У токуових операција, заробљено је 178 војника и 8 официра што чшш да јг од прекјуче до сада заробљепо 536 војника. Доцније. Сеаерно од Соце Французи су јуче после подне у својим операцијама измсђу Ле Бе н Саји Сајизела звдобили терен и заробили вншг од200 вој нака. Ма том сектору заробљено је у току дводневних операција 736 војнвка, 20 офицара и заплен>ено је 10 митраљеза. Солунски фронт. — На фронту нзмеђу Струме н Вардара, нарочито ва сектору код Дорјћнског језера јака артиљериска борба. У области Црне Реке српске су трупе одбиле взше кемачко бугарских противнапада и оствариле но»е успехе, н иоред јаког отпора непријатеља којп је имао освтне губитке. Бало је доста заробљеника. На лево.ч савезнвч ком крилу јака артнљериска ватра са обадве страке. Италијавски ксмкника Рим, 21. октобра. На фронту Јулијанских Алпн У току јучорашњег д?.на наше су труне напане непрнјатељеке одбрннбене днивје на вноовима всточао од Горнце и на утврђон 7 аинају аеточЕО од Валоно на Харсу. Наша је артилерија почела од ујутру ха бомбархује пенријател.спе подожр.је. У 11 сати пешадија ја пошла напред на јураш.

У зосп Гсрсце, наше труно а норед тереногад тешкоћа ухтгпа признати моралау вредносг! сдзд хпгае н нелркјктблског ст-

нора, оеаојдле су нноге ровоае на заиадни« падааама Таволи, Сан Маркн и на зисозака источ но од Собера. На Карсу, зрабре трупе једанкеотог корауса освојкле су шумовате висозе код БедЗкД, Рабашк? (кота 346), коту 376, брдо Пбчанта ш коту 308 ксгочпо од овог брда и нанредовгле су један квлометар исгочно од Сегети. Јужио од нута Олашвазела Кнотањввпа трупе су пробеле на некодико места пеирнјзтељску лтааију. У твку дака италијанске су труие заробиле 4731 аојшка од ксјих су 132 сфпцира , заалениле две батерије твиова од 105 м. м. митраљезе, велики ратни материјал и огроман 6рО] стоке за вучу. Авијатика. — Непрнјатељски аероплани бацали су бомбе нг неколико места на догвем току Сочс, У Плевти, убијен је један војник а рањени су један лекар и 4 војника. Шеснајест италијанских аероплана бомбзрдовали су непријатељске кантсмзне у долнви Фражидо. Бачене су две тоне експлозива. Сви су се апаратп вратили натраг. Румушика каминкке Букурешт, 21. окт. Сев. а сев. зап. фронт. — Иа гранаци Молдавије (зап.) до Предеала ситуација је непромешена. У долнни Прахова борба је трајала готово цео дан. Протшзнапздима одбили смо пепријатеља. У пределу Драгославеле одбили смо један иепријатсљски протпвнапад. Источно од Олта наставља се борба, Западно од Јула наставља се гошење непријатеља. Запленила смо велику количнну ратног материјала. Јужви фронт. — Сптуацпја ненспромењена. Русо - Румун* у офанзквп Атина, 21. окт. Према телеграипмн из Букурешта, руско-румунскс трупе предузеле су општп напад иа БугароНемце. Г»орбе на Соми Парнз. 21. окт. Немачке трупе чнне огорчене иапоре па фронту Соме ца би заустаћиле нсбедоносну офашвву англо француских армвја. Међу тим, с»и напори остају безуспешни. Англо Французи настављају своје постепено напредовлЈге. Кроћприкц покушава да заузме Душон Лондон, 21. окт. Дописнпк »Морнинг Поста« иа француском фронту иаше да Немцл, знајућп стратегиску важност тврђаве Дуомона, вргпе јаке узастопне нападс на франЈ;уске нове положаје, да бц повратили изгу бљгни тер'н. Кроипринц; очајан што је пред Верденом пзгубво више од 500 хиљада војника, одлучио се да по сваку цену поврати тврђаву ДуомОн. Сви огорченн немачкн нанади остзли су без икаквог у сттеха. Сиага британска влјске Лондон, 21. окт. Објввљене су појединости наглог увећавања британске зојскс. У моменту мобализиције она је бројала 450.000 људн, а заједно са територијалннм трупама 700 хиљада. У војним кругоаима цени се данас снага британских трупа на 6 лшлнона .људи.

— Изјаза адгдирада Фурнва. —

Грчка агенцпја јавља да је адмирал Фурне дао «Патрвсу“ врло важне изјаве поводо« торниљирања грчкик лађа од немачких сумарена: „Пловне мине које су немачки сумареки поставили, упропасткли су лађе «Ангелики» — «Ники» — „Исеиа». Савезначкс су шше содидно прпкачене уз каблове. Ако се неке одкачу ове изађу на псвршвну воде и свака их лађа може приметити. Лађе које су торииљнране, биле су удаљеке од зоне у којима су иреже. Ако немачкв сумарени ннсу даректно торппљирали лађе у питап>у, они су поставилп пловне мине, као што су у осталом ра-

дили у ла Маншу, где су потопљеве многе лађе. Ја сам уверен, да су немачки сумарени у *иректној вези са шпвјунима у Атини и Пиреју. Будите уверени, да ћемо против н>их предузетн врло озбил-не мере само да се једном за свагда ове две вароши очисте од опаснпх личности*.

НИВЛЧКА К ШРШ „8рвдиаст“ немачких обвћања Вашингтон, 21. окт. Разнражгње Америг анзца проТ 1 !в Немачке због нових торпедован>а лађа, на којима су бжли поданици амерпчки достигло је врхунац. На норкешкој лађи торпедованој блвзу амерачких обала 8 Американаца се удавало, два су ран>ена. Нл енглеском броду »Марини«, торледованом без мзвешћа лропао је такођс гзвестан број Американаца. Поводом тога г. Вилсон је наредио г. Лансингу, секретару за спољне пословс да поведе одиах астрагу. Америчка штампа тражи од владе, да сс одмах цредузму евергЕчле мере против Немачке. а ИШгШаШГ иии*Извштај Орбије Катврина Врсаловић аз Бео. града Св. Саве ул. 8 извештава синове Љубишу а Драгишу да је □римила нозац у три мама, тетка је са нама, са Војом се допнсујемо. Само нт вас мислимо Јављајте се чешће п по могућст*у шаљате новацДаница Стевановит из Крагујгвца Витешка бр. 1, извештава Јовака Виктброввћа нуковника Зарију Илаћа вишег пнтенданта на је њен муж Петар рачунонс' питач уцро. Моли за новзц којн јој орацада пошто је остала без срсдстава за живот. Димитрија Вулића пуковника извештава његова породица: „Ми • ли и 'драги тата, добилн смо извешће о вами. Јављајте се чешће новац 148'50 кнуна примали смо пошаљи опет. Новац за Цгну упућен за кога је7 Соја је још у Врању, љубе и воле Љубица и Цана«. Мица Лазаревећ из Ниша Страхкнић Бана бр. 50, моли за извештај о мужу Младену Лааапевићу мајору браћи Александру Михаилдвићу артиљ. капетану м Божндару Мвхаиловпћу иошт. Дарикка Ккез Милојковпћ из

Ф Е Љ Т О Н

М. ЗАМАКОЈ

— (Драмска сцена). Једна жена из средњег сталежа,; Види. . ,Ја мислим да имају поенергична и са великим мОралнкм требнЈ'' тежкнуодликамг. На једном асталу се, Спнчић —(пошто је одмерво назазе два мгла па 1 сета намењена у неколико пакете на ругди). војницнма. оа време док је жемај Ти, мама, сада умеш тачно да писала адрссу на једногг матСЈу, ■ погодвш тежкну при самом паулази лаганкм кораком јсдан деч •! коваљу. ко својих 14 година одважногвз ј Мајка. Па да! навикла са м се. гледа. Пошто је са прага каппје 1 Сик , ић . _ Исто је тако бвло осмоЈрио шта његова мајка ради, и за адрссу ... у је обузе га јзко узбуђење... После

малог колебања иође к кајци. Сипчић (трачсећи цотгжи пред цгт разговора). Ах!... То су па кети ? Мајка. Јесте, кго што радим свахог месеца (дајућа му пакете).

треовло ирсписпвати па пзрчету хартије а сада јс знало ва пацет као какву гцзичу... Мајка. — Или боље рећи као молитву... Спнчић. — (Посмг.трајући адресу једног пакета).

Свака је од ових речи: пук, батаљон, чета, вумера, постала интвмиа... Мај'ка. (Сва узбуђена узима паксте од детета). Овај је пакет за Пстра.,. мој мали-.. Санчић. (Са напвном гордош* ђу) за Петра, мог најстзријег брата? Мајка: а овај други је За гвога тату... Сннчић. За мога тату? (ВвдеКи да 1 кегову иајку обузима све јаче узбуђење) Вратиће се они, мама! Буди куражна, немој да плачеш! Мајка. (Пошто се мало прпбрала, са достојанствензм тоном:) Ко смс да плаче због тога што су опи тамо. Зар пмјс боље »а опи жртвују живот зачаст и од брану отаџбине него да се допусти непријатељу да опустоши наше крајеае... (Обузета још више узрујанотћу). Јесте, ја морам

да оссћам великн бол у срцу спремајући ове пошиљке. Ја сам сваког мссеца спремала 3 пакета а садаморамдва.Трећи јебио зз твог стариј <-1 брата, кога сада неаа.. | Синчпћ (важно и са усхићењсм) пошто јс положио свој млађани живот слзвпо на олгар отаџбине

он јс мало ш допранео пооеди!

: МаЈ'ко! непријатељ је ту у бдизпаи. Греба да будсмо одважни ,и хлчднокрвни, имаћсмо времеиа да илачемо. Оно што треба сада оилакиватн то ]'е нсстанак храброг војника којв је потребан за , одбраку- Ол није ту да положв ! свој'у исаолипску одважност прч 1 јуришу па иепријатеља, да га побсдп и одстрани свака болко;ја нас мори. ј Треба да свака жртва буде анонимна жртва до длна када будемо могла рећп: »Победили смо пх.<

Мајко! Непрпјатељ жудиии погледом очају- посматра иаше угврђене лпније да бн кОнстатовао жртве. Преча броју тумгках јадања он суди колико је војнпка мање. Бутимо даклс! Нека непријател> из св^је јазбинс иоскатра исти број људн! Нека перује да жртве које су замеи.еие другам ратницима, поново устају ц продужаваЈ'у борбу! Оиа су убили мога брата! опи то верују ? Њнма кзгдеда ? Они ћс га ускоро видети ка когама у мени, јер пу ј"а личим! Мајка. (азиечађена) Шта тн то говсриш? Чаиа мн се да си полудео? Спнчић (одважио). Фали још један пакет? тнћсш га, мама, спремати! Мајка — (обузета јаком тугом) Ти ћеш да мс остевиш? Ти ћеш