Велика Србија

СОЛУН, НЕДЕЉА 23 ОКТОБРА 1916.

ГОД. I.

1УО бр. т.

авшкг?

БРОЈ 10 санх.

ДРЕТПЛАТА ПЗПОСП : Масечло 3 -*|;:ап т 'а. -"оиесечио 9 у рап&ка, годв ш.е 36 фрапака ПД1ТА ОГЛАСИИА : Свтин огпаси 0.20 фрал. од петитног реда, већи оглаен по погсдби. Новац св прЈИже државтти комвсарима Е днпломатекпм настуПштгтвЕма. ЈШСТ ПЗЛАЗЕ СВАКИ ДАН ПО ПОДИЕ Пошту с.:атп ирека Крал.. Срп. Геверал. Коисулата у Солуну. РУКОИИСП СЕ НК 11РАТ.АЛУ Стаи редакције Коломбо улнца бр. 33 8а1оп1нов Лоједпнн бројеви се могу добигиу Солуну код агепцнје „Друштва грчкв штаапе.« улица Булгароктов бр. 5, близу главие поште.

Дкректср А. ЈОВАКОВИЋ

БРОЈ 10 сант.

ЦЗБЕГ/ 1 ИЦ А в*Падос.но с васине масли и иоезије, иадосмо на. земљу сирову и тврду, Жавимо живот арошастога доба, кад мисао људска без нрила и/јаше. Даука се сраска. у црко заеила, аоезија алаче крај мора сињег. Падосио с впсине мисли и аоезије! Пзгубисмо иод собом тле нациошлно , и дишемо ваз• дух гито нас трује. По куГмма се туђим сместисмо стракци, ао куГ.ама хладним, без намештаја. Без намештаја } дражи и слика, и без усаомека тоалих. Без усаомена } традицијо. дома , и сласт и светост куКевног живота. Пзгубисмо исд собом тле национално! Ал част ми своју сачувасмо целу , и у вољу једну жнвот кам се слио: с огњишша милог да отерамо врага, од жбира мрсних да очисгимо земљу, и на родној груди забодемо барјак! Јер част ми сзоју сачувасмо и,елу! Григ. Хаџи Ташковић. ШЖЖЗЗИШавтГтт Ш&т&ШЗ ошммиж^жмвиамји«

Ратна сжтуацзја — Немачни отпор елаби сваким даном —

Догађвјп, који еу св последњпх даав одеграли нд свима ратним фронтоввма доказују јасно и ноогаорно, да јс Немачка ивгубила евроаска рат. Јвдаомесвчна битка на Вердену завршзаа је потпунакз поразом кронпринцове аризјв. Французп су освојившн прекјуче и фор Во, услела да поврате цео епољашњп ланац угврђ ња, која шгвто слазнн град. Нваачкв жртве, која износе преко аола малиЈона људи осгале су узалудне. Авгло-француска офанвива у ГЈлкардији наставља се методзкн и с плазом и постиже готово свакога дана ноив ревултате. У тоКу досадашњах операцвја на Соми Нвмци су претр пвли сврију многих и осетних пораз* и изгубили масу воло важвкх полож&ја, као што су Ко«бл, Тивавал, Саји - Сајизвл п т. д. Англо-Фр»9цуза надиру у правцу Пороне и Бааома, 8а које ввћ нвмачки кри тичарл кажу „да су без велике стратзгијскв важности, јер изв тах вароши има Још много и много других утврђг-њп«. Из овога нзлази, да немачка комаада рачуна веК саг»битком ових утврђ-них градоза, о чијој јв отпорној снази написао мајор Морат у„Б р лииер Тагеблату« од ипи лика пре месац дана: »Н приј&тељ нећв никац усаетл, да се дочеаа Пврове и Бапома«. Уз то гогово свв немачки лиетови признају, да су Савевници на Соми надмоћиији нв само у људ •тву, аећ и у ратном ма-

( териЈ»лу, а нарочито у ар ТЕљеријв, чаје сз дејатао предотавља иечуаеаиа, пакленам, бвепраиеракм у исторајп рата. Као што се јЗиди, Нвмци су на вапад ‘аом фроагу потп>но изгу! били из руку изпциј&тиву јоперација и њихова нааој ри, да гауетаве систематско налрвдовање Англо Француза бивају елабији свакам даномНа осталим фпонтовима ситуаци|а за Немсчку најс боља. На просгр&аом ?узком фронту, којз се протвжв од, Риге до румунских грааица Аузтро Н*мци јед вг дају отпора огромаем ру:.ким трупака, којв по стваено к сигурно добиЈају све всћу ппев&гу иад неараЈатвљ^-м. Тапкјански фрочт аогтао јв поспедњих д»на веоиа лс, 1 В. Труае краља Еманувла нсстављлју веома усп^шно офлнзиау, која јс круеисааа сјајном победом ва Карау. Нааредовањв се|зерно од Горицв и у прав !цу Трсга проаужујв св и ! АустанЈЈбзцч еу кеиоћаа да ]га заустбва. Немачка главна команда ј рачунала је са сигурношћу, д& ће бар офангнва против Румунзје биги крувисвна усаехом н да ће тај успех у нсколнко поаравити теш ку ратну ситуацију Немачке. Ни то се није оства рило. У војним круговима Опораз.ма сматра се, да је румунски фронг сад већ аот ауно обезбеђвн Макенз^но ва сфзнвжва у Д »бруџи, то вапичо из последњих зван чних изв штаја, заустав Љ' на је потауао, а у Ер гељ/ рускорумунске трупе

прзсекавши кепре;1ат' љу к&ступање предуземају усаеш ну контраофанзЕпу. Уз то солунгки фронг предстувља сталну и велику опаснсст за Немачку, ош рације оротив Бугара, после велкких доеадашњих резултата, н&сгавЉају се кормално и са успбхом. Билгнс опште ратне ситуације неповољан јв за Немачку. То уввђа немачка комавдг, то се чнта измсђу редовл нсм&чках лнсуова, то најзад објашњава огром ао негодовање немачког н&рода и ве.иики раздор нем&чких солитичара. НесумЊгви је факат, да Н качка са највећом муком одолева својим меогвм протнвн^цима, растргнута на разгчш фронтовима. Хиндснбургоз „гешијална пчан првбацввања дивизија ц не успева више, пошто Савезнаци двлају по принцапу јединстка фронтаОаи нападају истовр мено на вкшс фронтова, н Хвнденбург не зн», куда пре треба послати појачања, пошто су готово сви ф чонто ви подјодвако важни и аодјецнако слабг. Н- м&чка ст пораа снага оаада све ви ше. Неи&чке тр\пз изгуби ле су за уввк способност за успешну сфанзиву и ос\ђе не су коначно на Дгф нза ву. Из овога се изводв несукњгава звкључак, да јв Немачка већ изгубила европска рат. Сед је с*мо пртењв вр;‘мева, када ће њена катастр>ф! наступити.

Страка штампа Да јв Немзчка поб?ди са... «Фпнансиал Њус“: Врг-дн подсетити јавно мишљење, какве је условс Немачка бвла намерна па метнути Енглеској, кад је одлу чила европски рат. После инва звје Француске, која би била германнзована, она би тражила од Енглеске: 1 . Ратну одштету од 50 мнлајарди; 2 Пренос у Немачку свих резерве злата Велвке Брвтанвје и колонија; 3. Уступањесвих колонија Не мачкој; 4. Установљење германског сиаеренства над Енглеском ради целокупног извоза То право 6и био данак са годишњим прихо дом од 2 п по иилијарде; 5. Све вредности енглеских ба нака, привативх и јавних првлазе у немачке руке; 6. Цела флота, као и трговачки бродови уступају се Немачкој. Ратна флота постаје састав ви део немачке марине, а трго-

1

вачки бродовп ^ају се пређашљим сопственицала иод закуп; 7. (Ово показуј’е најбоље германски „карактер*). Све жене Велике Британије, између 14 н Зо годшга исаитаће се физички од немачких власги е пошто се одабере од нпх мвлион послаће се у Немачку и узсти за наложнице немачкиа официрима ради стварања новог становништва немачким колошгјама. Борбе на Сзми •Тајмс:« »Лагано, алп сигурно угрожавање Бапома постаЈ’е свс прецизкије и наша главна команда жели само повратак лепог

времена. Резиме британских операција од 1. окт. врло је повол-.ан, >ш смо стално у падчоћпостп. „ФосашеЦајтунг*: „Нспрвјатељ је достигао лннију, која нам допушга да им се огорчево одупремо. Сектор, на коме кепријатељ сада напада износв преко 50кж» <Форверц» (пуковпик Гедке)-' «Ми признајемо, да је непрнјатељ постпгао локалке успехе. Пошто му сваки напад доноси извесну добвт, он се нада да ће после толикнх вапора успети да пробиЈ'е наш фронт, и тнмс ће поствћи крајњу победЈ'.“

Ђ Лазарввић СА СРПСКОГ ФРОНТА — Из мојих бележака —

Совнчка Коса 20, септембра 1916. Синоћ око 9 сати, на положајима совичким (Бугари нх белсже: раговчки положаји) учестала пушчана и митраљеска ватра и с каше и с бугарске страве. Ровови су у близини како где 50—200—300 метра јсдна бугарска батерија са левог крвла уче стала је преко досадање праксе, тукла је наше рсвове. Избацила је једно за иругпм 40—50 метака. Ислод самнх положаја, лежао сам у шатору будан- Мислио сам шта ће најпосле бпти са нападом на Совпчку Косу. Дуже се није могло одлагати. НепрпЈ’ател,н су се, тако рећи гледалв очи у очи Иаши су се подвукли и укопали нспод самих непрвјатељскнх жица. Артиљерија је већ направила продоре кроз жнце. Очекивала се само наредба за напад на глав не иоложаје. Ја сам страховао од тога напада. Псложај наших трупа кад би овладало полокајем, бао би врло крвтнчан. Наши би узима њеи положаја изашли на чвст, го и врло утврђен положај, бри сан са оба бока Ваља рашчистити нарочито положаје на Старковом Гробу од непријатеља који је грозио нашем дг-сном крилу. Јуче је на положајима Старковог Гроба била борба, до доцкан у ноћ Био сам на десном крилу и јасно вндео наше напредовање. Непријагељ је митраљезима тукао сев. западне падине положа ја Старковог Гроба — вначи да с наши овл-.далн вмсом. Тим мислима обузет јасвмнајзад заспао. Будио сам се неколико пута Ослушкива..: на положајима ј’ош једнако иушкарање. Чуле су се од времена на времг бомбе рововаца, чији 1 е ужасан прасак и експлозија потреса на земљу ис 10 д мене. Око три сах. пред зору, наположајима тишина.

Окренух се на другу етрану н заспах. Било је б ц по сах. изјутра. Неко близу шатора рече: умакли Бугари. Скочах као опарен. Лежао сам потпуно обучев и ове као в сваке ноћи. Командир тслефонпста пиоручи. Ћосић, смешећи се стоји пред својим шатором: „Киднули Бугари јутрое у тра сата. Сад баш добах телефонску вест Мшраљесци први су опазила и јавилк. Нисам »као кад даљс да разговарам. Оаох у 3 -ће витраљеско оделење и дохсатих сс брда. Од 3. септембра Ершен је свстематскн притисак на согачке положаје. Зг 17 дана наши су стопу по стопу прнтешњЕвадв непрпјатеља потискујући га уз брдо. Стрме, каменвте и апсо.тутно голе падвне изрввеие су стрељачким рупама и рововпма све до врха. У тренуТку кад сам сав у зн®ју изишао иа камеивту главзцу десног крила, војница .... пука, у гомнлам«, разгледали су положаје. Бгло је око 8 н по часоза. Дак леп, всдар и топао. Плаве војничке уивформс кретале су се тамо амо по камењару, рововида разгледајући их. Десно од камењара, неколико војника разгдедају нешто. Један иуцаљ одјекну. Војницн се растурнше. Један је војник је непажњом вли боље рећи нехатношћу пустио бомбу на камеи- бомба је упалила, распрсла Војника јеубила на иестоа два друга ранила. Бомба је би ла округла, немачка, н отворена. Несрећа се догодила у тренутку. — паотавнћо оо —г

Ишјмр ј Шаниј« »Тан« од 16. октобра, 1916. Јгдна јутрошња депеша јавља нам о јевном новом вталијаиском успеху у Горњем Епвру. Опера-