Велика Србија

СТРАНА 2 .

ВЕЛИКА С Р Б И Ј А

6Р;.Ј 198.

Десно 1. батаљон 10. допунског пука. о та чета тога батаљона, као појачање иза десног крила (задљ деснит. фланкт.) (8. чета). Командир митраљеског о делења, поруч. Стратишев, да се утврди на митраљеском положају, који је најближи мојој пос.матрачнацп (набљудителнит, пукнтљ), иза положаја IV нода, 8-ме чете н тамо да намести осмат])ачгшцу. Чете из предших линија, да избаце напред по један вод (взводт.) испред свога фронта, а од тих зодова, да се пошљу патроле до р. Брода, са циљем, да одбију непријатељске патроле н сиречавају противннку, да се приближава до главног положаја. У резерви пука: две чете из

првог батаљона између 2 ге и 3-ће чете. Бригадна резерва: 2 чете један км. С. И. од с. Совзча, на рассоложење командпру 3 8 бригаде. 8 ма чета да држп тесну везу десно са 10-твм допунским пуком. Пр1;вдрзоченљ пунктљ (?) ;ша км. С. И. од Џејвојна (старог бивака пуков. штаба). Батаљони (прф.здрзочент, пунктљ) у селу Совичу. Профпјант(«Домакпкски обочљ) у селу Брод. Комора у с. Брозу. Батаљона бојка комора, западно од с. Соваћа. Командант пука код 8. чете. Ја између б. и 8. четеМајор Пвтноп«.

@А «Ј» 1 РОН 70 ВА

Са нашвг Фронта Солун, 25. окт. 24. октобра савезнички аеронгани болбардоиалн су скопљаноку отаницу. Једав француски авијатичар оборио је јуче немачк* аероплаа који је нао у областа Битоља. Пошто је овај апарат био окружен Бугарима француски су авијатичара бапали на њега бомбе. Француски коминиме Париз, 25. окт. У току дана северно од Соме, ;■ француске су трупе напредовалеј у северном делу Сент Спер ВаспЗаробиле су на том сектору ви-ј ше од 600 војника. Тврда се да су Немци прн вршењу напада на наше положаје код Сент Пиер- ( Васта а имали огромне губитке.; На верденском фронту јака артаљеријска борба на сектору Дуомон—Во—Домлу. У Вогезимг једлн непријатељска локалан напад против наших истакнутих јединица у долини Фсмто није успео. Солунски фронт. — На целокупном фронту у току прекјучерашњег дана артиљеријска борба и сукоб патрола. Наши су ави^тичари бацили више бомби на Богданци. Италијански коминикв Рим, 25. окт. У долини Конти, непријатељски одреди напали су наше истакнуте положаје али су били одбијени претрпевши огромнегу битке. На Карсу непријатељ је напао наше положаје у правцу Лукацво али је био одбијен на

бајонет. Наша је арти.љерија бомбардовала непријатељске положаје код Кастањевнце; пегаа ја је напредовала и исиравнла на више места фронт. Заробљено је у току ове операцнје 50 војника. Јављају за јак и важансаобраћај возова на линији ТрстОпчино. Непријатељски аероплани бацали су бомбе на Монфалконе не причинивши никакве ште те. Наша артиљерија гогодила је један апарат који је у пламену пао. Румунски камин^ке Букурешт, 25. окт. На северном и северозаиадном фронту на гранкца ззпадно од Моддавије ситуацкја је непромењена. У долани Бузеа код Боеда, Баме и Браточеа борбе се вастављају. У долкни Прахо ва одбилп смо све нспријатељ ске капаце на центру и на де сном крилу. Борба се настввља северно од долине Чербулау. У области Драгославеле јака арталеријска борба. На левој обали Олте у области Раковице-Титеетн воли се крвава борба. У долени Јула непријатељ је добио појачања; зауетавади смб нашу офанзиву. На јужком фронту дуж Дунава артзлервјсва борба. У Добруџи наши встакнути одреди праморала су ненријатеља на повл&чење. У своме повлачењу ненрајатељ је запалво села: Десиагардишу, Росмаз и Најдар. На руском фроиту Петроград, 25. окт. Руски војни кругови изјавл.ују да су Немци прсдузели опет

офанзиву против армије генерала Брусгшова: у пределу Вотонеји и КарпакРуски сељаци, којп су побегли из Литваније прнчају, да су Немци попалшш у тој области готбво сва села Они граде сад куће војничког типа, које могу према потреби нослужити каоутврђење. 25 000 ззробљвника Париз, 25. окт. .Тисгова доносе, да су савезничке труве на француском, вт&лијанском фронту задобиле од 8. до 21. октобра око 25 000 заробљснЕка, од којих јс пст сготина официра. Нсмачки песимизам Берн, 25. окт. Коментаришућп напуштање форова Воа п ДуОмона »Фоснше Цајтунг« закључује, да тај догађај изазнва бол у куши свих Немаца. Италијани у Епиру Атана, 25. окт. >Г1атрис“ ненп да је заузеће Екатерене од етргне Фравц^за довољно да ее осигура ред. Ништа не емета да се војска из Тесалаје што пре транспортује. итали]ани намеравају да заузму јужни Енир до Превезе. Пробијвна аустријске ЛИИИЈ8 Рвм, 25. окт, Италијанеке еу труне са својом ноеледњом нобедом учиниае нов скок ка Трсту. Целокунз.н број војника које су заро бзле ноње се ва 10 хаљада. Но ве уадЕЈанске ланаје иду од брда Внмте ка Бисозика 319 и 229 па на друм Костежовиоте Анакаагола. Донзсннк »Дејли Њуса“ у Риму цише да је италвјанево напредовање ка Трсту ' чиннло велнкз успех. Међутим надпра ње је доота тешко, уелед очајног отнора ненркјатељсках трупа. Ратии доаасник <Тајмса> на италијанском фрс-нту иише да је аустрвјсва динија на еектору Карса сд евнк пробијека.

шоноша ххољскб Аустро-немачка прокламација Женева, 25. октобра. Према вестима из Беча, аустријска влада издала је овај званичан коминике: «Њихова царска величанства Аустро-Угзрске и Немачке у чврстој вери у коначну нобеду сво-

јих армија и у жељи да припреме срећну будућност пољсквм крајевима отргнути.м испод руске власти по цену тешких жртава, сложила су се да створе у овнм крајевима једну аутономну држа ву у облику уставне наследне монархвје. 1'ачннје одређење гранвца краљевпне Пољске остаје резервисано Пова краљевина наћи ће у односима са обема савезним силама потрсбне гарантије за слободпо развиће својих снага и нарочито у њеној војсци оживеће опет славнв подвизи нољ ског оружја из прошлости. ®Ргачизација обука и ућрављање овом војсгом регулисаће се споразу.мно взмеђу савезничких владара.“ Прокламацнја завршава, да је циљ ове одлуке задовољење пољске а) г тономпје. То је наравно очевидна лаж. Из тексга ирокламације разуме се јасно, да је аутономија Пољске искључиви циљ Јзимање сгановнвка заузете територије у војску. То у остало.м објашпзва и факат, што се аутономија даје само руској Пољској, а не и Пољацима под АустријомиНемачком.

Франпузи настављзју иапредозање. Париз, 25. окт. Офанзпва иа Бердену наставља се сјајно. Заузели смо једног да; на села Во и Домлу. Немци се повлаче, не знајући -где да даду дефинитивног отнора. Чак кад би ми зауставнли наше напредовање на улазу у Вевро, до кога смо допрли, тврђава је коначно осигурана. Врата за Немачку отворена су. После пораза кронпринцове офанзиве, напуштање тако скупо заузете територпје најгоре је понижеае за Немачку. Немачке изјаве о својевољном иовлачењу значс неспособност да се поврати изгубљенатерен. Наша 0 |!>анзива на Вердену не з .држчва настављање офанзиве на Соми, где Англо-Французи напредују ка Транслоју и шуми Сен—ПјерВаст. Немци изјављују, да их дефанзвва на Соми принуђава, да се одреку одбране на Мези. Г1а,ко су форови Во и Дуомон били порушени од Немаца, на њгма су одмах предузети Јзадови поправкс Форови су већ органи‘зовагш за одбрану и то тако брзо

и савршено, да је генерал Ман жен прекјуче изјавио, да држи солидно све своје положцје. Офанзива на Вердену наставља се успешно. По заузећу села Дамлу приближпли смо се знатно положајима Одромона и О-до-Мезе. Наша артиљерија бомбардује сада села Диеп, Албанкур, Моданвил. РатЕа, ситуацпја Савезнично вапредоважв нн развим фрснтовима. Париз, 25 окт. Док ми настављамо [ рошнрење нашег заузећа око фора Воа, узевши цело село Во и силазећи до Вевра, талијанске трупе разввјају своје успете на фронту Карса, под ванредним условима, на ширини од преко 8 км. Наши Савезнвци остварили су нарочито знатно напредовање у најбрдовитијим пределима. Изгледа све гоуздвна е; да су Аустријанци изгубнли у току’ последње талијанске офанз ве преко 70 од сто својих С||)ектива. Сваког дана задобијају се нови заробљеници, који прггаадају новим једанпцама. Више бригада стигло је журно на фронтове Карса и Карпата. Друге су испослате у Волинију. Талијанске трупе појачане настављају нападе иза осео јеног терена. Одушевљење је кеописано. С иравом се може рећи, да је општа ситуација Савезннка више него задовољавајућа.

Из рата Немачки морал После једне од последњих огорчених батака на Соми окупљени су у командиједне француске давизије немачкн заробљеници, којих је било Ј083 са 17 офвцира. Официри су били груписз-ни одзојено. Пре него што ће их евакуисатн у позадвну, француски генерал, командант те дивизије желео је да их ввди. Кац се он приближао Немачким официрима, ови су сви као по команди устали и ирописно га поздраввли- Немци респектују чинове. А један од њихрекао јегенералуна најчисти* јем француском језику: — Моји комшшменти, генерале; Ваше трупе пОказале су се врло добро. Неки од Немаца гунђали су неприметно, а генерал одговори смешећи се : — Захваљујем вам на вашем комилименту, господине. Жалим, што не могу да вам га вратпм.

Ф Е Љ Т О Н

гов Одржан на српеиом Побожна браћо, Поштујуђи веру, наших отаца, ш се аскуиисмо данас, на јесеље задушнице, да одамо достојну тошту палам јунацима, и да се полимо Богу за душе онлх, који херојски положише своје живо те за веру и отацбану. Гробље палих јунака велико је и непрегледно, као што је ве х*ко п дело и циљ њихове борбе. Крв њихова натопила је и на тана све делове Балканског Полуострва а кости њихове расејане су како по грудва рођене зем ље, тако и далеко, ван граница ове, где ће причати потомцима и далекимпоколењима епопеју стра-

@Р гробљу у Соровибу

залива, — па колико је палпх јунака којима се гроб пикада зиати неће, али зато побожна брађо, сваки тај гроб, знани и незнани, преставља за садање н будуће Срист8о, једно свето мешнију од Косовске и силнију од сто, достојно јунака, који у њему Термопилске, епопеју колико мра- [вечни санак борави. На свакој шну за српски народ, толико од тих сввтих могила, могао би светлу за Србе у историји овог се поставити спомепнк раван онајстрашнијсг светког рата. Мн°-’номе који благодарно потомство ги су од тих светих гробова и. подиже храбро.ч Леоннду, и њенеопојани по обредима светле Човим Термопилским херојима, и цркве, али ће ипак дух јунака, нздпис златним словима урезан, комс је сунце жквота у том гро ; који би говорио. Пди путнпче бу нашло, царовата у царству ј кажи мајци Србијн ца смо јунач духова са душама косовских ви :ки пали вршећи верно дужност тезова, и оних неимара, који у-1 своју према отгџбини. дарајући темељ слободној Срби- , Тешки су дани у којима жији умираше на кољу и од турског вимо- Велика су искушења, кроз ханџара. На њиховом гробу не која српски народ пролази, али раоте мирисно цвеће, које им угледајући се у 1 оспода и његову верна љуба или мила сеја негује свету праЕду, а у оружје нзшсг а ојађена мајка врућпи сузама наших моћних савезиика нау,амо

покољења.

се скором ускрснућу отацбине наше, а Посланик Гоеподаи, ко ји дигне тешку плочу са г.отлачене Србије, раскинуће и осталом Српству ропско ланце, те да силно н уједињено Српство од Дунава до Јадрана, од Перпстера до Велбита и Триглава, гроМкнм гласом довикнс својим непрпјатељима; “Са нами Бог, разумјејте бо јззици, и покарјајтесја, Јако с нами Бог. Ми пак данас, молећи се Богу за душе палих ватсзова, на бра јј нику вере и отаџбине, помолимо се једноврембно да би Свевишњи Господ дао, да свете жртве ове, које су на отачаствени олтар принете, не буду узалудне, него да њихови свети гробови буду темсљ уједињсњу васцелог Српства, и да нз тнх гробова — по речима Ловћенског песника попикне ц*еће, -а доцнија наша

Слава за отаџбину славно палим јунацима. Вјечна ич памјат. I оворио на задушнаце 22. ок* тобра 1916. год. МитроФан Иванчевић СВ0ШТ ПИК РЈС. пол>. болннцо

П 0 Ш Т А За СрбкЈу — Коста Поповић војни обвезник чпновничког реда мола Злату жену Внтомара Стојановићз у Приштипи да га преко Дрвеног Крета у Жевеви изве • сти, зна лп што о његовој жепи Стани и детету, која јв са њиме до Пећи дошла и у Приштину требааа да се врати. — Миша В. Тадић коњкч. иаредник, Милан Љ. Тадић бол-