Велика Србија

БР. 2§3.

С«ЛУН, НЕДЕЉА 30 ОКТОБРА 19x6.

ГОД. I.

НСРБИЈА

в?втп.1Ата из::оси: Месечно 3 фравла, —:омесечло 9 у раиака, год.вшњв 36 фрапака

ЦЈЕПА ОГЛАСИМА : Ситои огласи 0.20 фраи. од петгггвог реда, већи огласн по поггдбв. Новац ге полаж<* дрз<евш:м комесарима и дипломатским васгунништвим . ЛИСТ ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН 110 ПОДНЕ Пошту слатп преко Крал>. Срп. Г.нера.:. Консулата у СолуНу. РУКОПИСП СК ИВ ВРА11А.ЈУ Стан редакције Колимоо улаца ор. 33 8л1опЈцпе Поједини бројеви се могу добити у Солуву код агевције „Друштва грчке шглмаеп улица Кулгароктов Ср. 5, близу главне иоште.

БРОЈ 10 сант.

Директср А. ЈОВАНОВИЋ

БРОЈ 10 сант.

БУГАРСКЦ ЦЦНИЗАМ П. јСрбије за бугарску школу Изјава г. Напрашвкова је и књигу.. Читаву су литеранеозбиљна, о њој не трсбајИФ/. створили о пропасти ни говорити. Зар је то страш- Срб^е,^ Њу^су^ сасвим^сана ствар, што Чапрашиков, који у осталом одлично зна

официрима да се могу прпТГружн ти покрету, пошто поднесу оставку минвстарству војнОм“.

српски, разуме сељаке из нишке околине и зато што их разуме, они су Бугари' Логика својствена само бу гарским политичарима. По тој логкци могли би ми реКи, да јв Чапрашиков Србин : али не, далеко му лепа кућа. Но, ако озо није од важности, не треба прећи ћутке преко бугарског грозничавог радв на просветном пољу, у местима, где никада није било бугарских школа. Бугари су толико опије ни мегаломанијом, да збиља не знају шта раде. Искључено је, да они мисле, да су са ратом свршили, јер хад би то кроз њихов прилично помрачен ум прозвр јало: Горннчево, Кајмакча лан и Прка Река толико би их осввстЕЛи, да их до сржи жмарци подиђу, па ипак, сви су се у тај посао уцрег ли. Образозан је нарочити одбор при мккистарству просвете, који се стара око отварања чЕтап-ница, уређоња наредних библдотека, организоЕања просветних и добротворних друштава. у које нарочето увлаче мештане. Читавк возови књига за народ шал.у се *у Скопље, Призрец, Приштику, Ниш и друга места Краље%;ине Ср бије. У отварању школа су врдо издашни. Није остало ни најмање истакнутс село, а да у њему нису отворили шкоду. По в‘ћим варошама отвграли су више, а по мањим нвже гикназије. Учн тељи и професори по школама у Моравској области и Старој Србији све су бивши пропагандисти мЛћедонски. Они поред ширења бугарске писнености имају и главау дужност, да бде пад народом и да пазе на ње гово расположењс. Како овај други део своје дужности врше, о томе имамо довољ но иокуства из њиховога ра-1 да у Маћедовији. Свгште-ј нике српске интернирали су ■ и довели своје, те су цркве ј

хранили. а Србе зову „безотачаствени а . Изан Вазов, Кирил Христов сатреше се пишЈћз стихове, велачајући Бугарску, која је Србију на крстача разапела и тиме се поносе. Позоришне и биоскопске иреставе ма\ом су пуне увреда и поруга српском народу. То им је сада најслађа духовна храна. И ко то свб ради г Они, који еу онолику ларму дигли, кад смо ми у Маћедовији отво рили наше народне школе, па и ако је цео св?т знао, да су Срби за времена турске управе у свнма варошима и варошицама, у многим већим селима илали сзоје основне школе, гимназије, учитвљску школу, богословију, трговачку школу? па и друге занатлиске школе. Да. Они су због отварања тих школа, па и ако је то било после закљученог мира у Букурешту, држали митинге, писали претеће, разне брошуре доказујући странцима како Србија иде на то, да Бугаре посрби- Бало је ваивчина, који су им веровали, па и повлађивали, али како ће Бугари сада бранити сво.ј поступак? Кад .је у Призрену и Приштини било бу 1 арбких школа? Кад се и ко у Моравско1 области и Старој Србији Бугарином признавао? Ала ко^ а питати и с киме о томе полемисати. Зар са Бугарима? Нас њихов овакав рад не плаши. Он нам само користи, јер и иначе Видин, Трн и Ћустендал одавно вапију за српским школама. Бугари су *нам показали пут, којим треба кћи- Нека ону употребе све мере бугаризирања у тим крајезима, ми их се не цлашимо, јер су они једноио томе исаиг положилн у Маћедонији- али само да се после не ка.ју, а није далеко дан, кад ћ$, им се коћи узвикнути: «Пропасг твоја од тебз Изра иљу«. Ћ.

Политичке вести паучиаом обрасле. Маса њи -1 званих и незвани у Атина. — Ситуацаја се побољ-

хових л>научењака“ поплавила ЈГ те крајеве, а међу овима је приличан број Немаца и Мађара, који запенушише доказујући својнн земљаци ма одушевљење народа из

шава. Влада је усвојила неколико захтева Сила Споразума од којих је најважнијм следећи: „Влада неће сметати ни једном грађанину да се придружи националном покрету. Дозвољава се

Страна штампа Норвешка и Нвмачка »Хамбургер Нахрихтеп«: »Норвешка' се усуђује да ваше сумарене 'потчвни нзузетним прави лима. На то Немачка не може пристати. * »Хамбургер Фремденблат* »Норвешка се сад налази пред проблемом, да ли ће потпомоћи наше непријатеље у рату нла ће остати строго неутрална.» »Франкфуртер Цајгуш«: „Ннтензввност трговине између Руспје, Америке и Енглеске чини ову активносг у толико непријат нијом по земље Споразума и Норвешку, чаја је већвна лађа, као што ее зна, у службп Енглеске. Али, најзећи интерес Немачке је, да што је више могуће спречи увоз ратног материјала у Русију.“ »Журнал де Жевев<: „Треба пратити из близа свађу коју Не мачка пзазвва са Норвешком. Од инвазије Белгије, ниједна неу трална држава није била жртва такве злоупотребе снаге. Одлука норвешке владе односно сумарена правно је беспрекорна.“ Верденска победа »Бернер Тагблат*: Француска војска пзвела је пред Верденом једно тактичко ремек дело, чије се стратегијске последице још не могу предвидети-“ »Берлинер Тагеблат« (мајор Морат): „Мувај.мо се од тога да смап,имо успех непријатаљев. Рушевине утврђења Дуомона у ру кама су Француза, чије је лево крило, изгледа, заузело Тиомон и мајпане Одромона.“ »Тијд«: Сјајна победа на Вердену учпнила је страшан учисак у Немачкој. Немачка губи једним махом сву благодет великих жртава, коЈ‘е је подносила у току дугвх месеца.“ •Публик Ледгер« (Филаделфија).- »Француска победа потврђује потпун слом немачких напора да заузму Верден». »Филаделфија Прес<: *Да је Немачка имала резерву у људп ма, којом се хвали немачка штампа, не би се десио пораз на Вердену. < Кајзер ка Фрокту .Пешти Хирлап« (посланик Хајнрих Беле): «Кад је у главном стану, целога дана кајзер се за нима озбиљним пословима. Пре гледа документа, потписује, са слушава рапорте министара, ири ма немачке принчеве или изасла нике влада нсмачквх сав<*зника, која долазе к њему. Тачно у

подне, кајзер прв.ма заједно Хинденбурга и Лудендорфа, који му подносе дневни извештај о војној ситуацији- Кад транспорти трупа пролазв кроз главни стан. кајзер их зауставља и врши врло кратак реви, упућујући говор војницима, што одлазе на <[>ронт, у коме их бодри. Кајзеров жввот је врло прост. Виљем II је знатно смршао. То долазн од ратног режима, јер и за љега, као и за остале, у главном стану постоје четирп дапа у недељи без меса.

Говор г. Аскита Изјава внглеског премијера Лондон, 30. окт. На једном банкету у Гилд Хел држдо јв сјајан говор британски премпјер г. Аскит. Оа је подсетпо да је сз некад радовао триумфу Младо-Турака, јвр се надао препорођају Турскв. А сада Турска нв би могла више поетојати осим као прост в&сал Нвмачке. Затим јв г. Аскит говорио о покољима органивованим од Младотурака у Јерменској, које је Немачка потпсмагала. Еаглеаки премијер изразио је своје дивљењв британгкој војсци и марини»Еаглеске трупе, рекао је, асауњавају свој племенити задатак храбро на свима фронговимал'. О Грчкој је рекао: »Говорим о њој са нкдом«. Али је додао да би желео да говори и са поверењем. Он јв подсетио, да су Сазвзници отишли у Солун не као вавојевачи, већ позввти од сама грчкв владе. »Ми гарантујемо 8а не8ависност Грчкв. Мерв пре дуаете у Атини диктоване су само потрвбом да се ивбегнв да грчка престоница поотанв огњиштв немачкпх интрвга«. Г. Аскит је бавршио говор овим речима: „Ми се нв ваносимо плузијвма- Ми пмамо посла са јаким и вештим непријатељвм, који покушава да разувери савезникв вештом и клеветничком пропагандом. Али неће у томе успсти. Савезаици хоћв мир, али такав да будв снгурна и солидна основа ва сигурност сла бзх, за слободу Енропе и 8а будућност слободног света«.

У будуће ће се сви огласи примати у уредништву.

<Тан» од ‘29. октоб. 1916. год. Односи Немачке са неутралнии земљама иду пз кризе у кризу. После сукоба са Сј'ед. Државама дошао је сукоб за Норвеком. Накад право Ј - ачег ниј'с било безобразнијс истицано. Никад право слабијега нвје било бестнднпје гажено. Норвешкој је одавно познато да њенеобале внтересуЈ'у Немачку. За време мира Виљем II је се често шетао тамо — и сувише често за жеље многих Норвежана. Његова су крстареша постала тако незгодна да Ј*е Хри< стијанска влада указом ограничнла број страних ратнпх лађа које се у исто време могу бавитв у њеним водама- Од како је почео рат фЈордови кису престали ннгересовати немачка адииралитет. Активност подводница, које су нарочито управљене противу снабдевања Русије. има велику потреиу од јсднс олиске оазе; Звинично се у НорвешкоЈ' ова база није могла наћи. Али кад би се подводницама допустило да иду и долазе, час као ратне, час као трговачке, да стварају везе, да сеЈу агенте, корист од тога ништа не би била велнка. Баш то Норвешка, која поштује своје дужности и која много полаже на своЈ'а права, није допустила. Она је одлучила да од 20. октобра норвешке воде 5ужу забраљене за све подводнице без обзира на љихову нацпоналност и етикету. Ако подводнице преступе ову забрану, извештене су да ће се на љих пуцати. У принципу ова је одлука идентична са одлуком коју Ј‘е Шведска дОнела јула месеца тек. год.. Она се одлука разликује од оне само у применп: док је Немачка од затвараља шведских вода за све ратне лађе очекивала даректну корист, дотле јој затвараље норвешких вода доноси нелагодност и штетуОдмах се Вилхемстрасе ставила у покрет и упутила Норвешкој неколико од онпх бруталних и перфидних нота чију тајну само она зна. Да би им цала карактер што је могуће утицајниЈи, није објавпла љихов текст. Али им је подвукла значај неколиким директним мерама чију је вредност штампа нарочпто истакла. Од 20, до 2Г>. октобра торпи.љирала је 27 норзешких лађа. Ово нпје би.чо ништа ново, пошто Немачка још Од почетка рата, норвешку пловидбу третира као непријатељску пловидбу. Норвешка још нвје одговорнла на немачке ноте. Она није јача страна, то ј'с очевидно- Али она нема обичај да подлегне пред оваквим уценама. И за време пре