Велика Србија

СТРАНА 2.

ВЕЛИК А СРБИЈ А

БРС Ј 203

овога рата она је имала вуго времена да процени шта је све у намерама немачкпм према њој било сумљиво и узнемпрљиво. Данас је то свршена ствар. Пре неколико недеља ми изјавл.ивасмо жаљење што је солвдарна изјава трију скандинавских држава ставила на нсту ногу вршење права прегледа од стране савезника и торпиљираил неутралних лађа од стране Немачке. У Христијанији треба да знају, ма колико се далеко ишло, да нема умерености која би разоружала захтеве Берлииа. Изгледа да данас Немачка тражн сукоб — можда пзговор за изненадан унад на један део норвешких обала. 3 томе се састоји сва важност овога питиЈга. Тоие нијс узрок указ норвешки о подводницама, кего је томе узрок скандинавска неутралност. Ма како подељена била Скандикавија у оцени европске кризе, изгледа да је схватала, да се мо* тивп, који су јо; сугерирали још од почетка рата политику јединстзз, налазе у тешкоћама у ко јима је Норвешка уплетена. У Копенхагену н Штокхолму врло жобро знају да Норвешка у овој прилици представља и брани најбитнија права Скандинавпје и да би ова права, кад би она подлегла, претрсела најтем<н удар. Императорска канцеларија је лн предвлдела овај споразум? Мало је то всроватно. Он јој даје прилику да добро промисли. Без сумње, да би подупрео дипломатске ноте, немачки адмвралитет тражи један успех на мору. Овај му се успех измакао. Покушај противу службе француекс-енглеског транспорта у Ла Маншу није успео Две од јединица, које су у томе узеле удела, потопл.ене су. На нашој страни губнтцп су били мипимални. Ако су се у Берлину надали да ће озај подухват превагнути у одхукама Норвешке, превариди су се. Питање остаје цело и кабинет хрисшјански има сву слободу духа за одбрану свога права.

Изабран Вилсон Париз, 30. окт. Телеграфишу из Њујоока. да је Вилсон цобио 2<»9 гласовб, Хјус 235. 2< гласова су сумњиви, али изгледа, да неће променити дефкнигиван резултат. Секретар председништва

Ф Е ЈБ Т О Н Данв чезнућа | — Песме ван Отаџбине XIX. ЦВЕТАК СРЕЋЕ Расклопи се моја књига мала, Указа се цвет споменак знани, Спустише га некадсретни дани... У мени се суза изазвала: Дрхте грудн јер се спомен буди Расклопи се моја књига мала! Расплака се срце са тог цвета, Са спомена моје зенљс тужне; Тамо где су две Мораве здружне, Где се Запад са Југом сусрета: Спомен прави ту је расто плавиРасплака се срае са тог цвета.... ЈЈане беше, у то хоба 'исто, Јесен била, киша снтна лила:

телеграфисао јв Вилсону, који ое налази па мору, д* је понова изабран. Г. Маркгал је пзабран за вице-председника. Лондон, 30. октобра Јављају из Њујорка: Републикански листови: »Изнин Мељ“, »Филаделфија", „Ивнин Леџар*. који су бранили ствар Хјусову празнају избор Вилссное.

Говор Бетмана Колвега Нвмачки канцелар о узроцима рата Берн, 30. окт. У говору одржаном пред великом комисијом рајхстага Бет ман Холвег покушао је, да побије верзију Грејеиу, према ко јој је Немачка изазвала езропски рат, јер је отпочела мобилизацију пре Русије. Он наводи као доказ специјално издање »Берлинер Локал Анцајгера«, у коме немачка влада демантује вест о мобилизацији. Алипошто је овај лист-званичан, невероватно је, да је он објавио мобилизацију бсз овлашћења владе. Каицелар подсећа потом, да је Цар телеграфисао кајзеру, да му је немогуће изменвти одлуку о мобилизацији, услед мобилизацаје аустро-угарске војске. Бетман истиче овде, да је аусгро-угарска мобилизаци ја била недовољна, да изазове руску. Он се жали, да Русија није ни одговорила, кад јој је Немачка дала рок од 12 часова за демобилизацију. По канцела ру, Русија је остала прн својој одлуци, јер је била принуђена од Енглеске, која је спречила сваки споразум између ње и Аустрије. Канцелар чита докуменат, да је берлинска влада саветовала Мађарској, да прими арбитражу примљену од Беча. 16. јула Греј је известио француског амбасадора у Лондону, да је Енглеска расположена интервенисати у конфликту. То је по њему требало да охрабри Француску да потпомогне Русију. То је одлучнло француску мобилизацнју- II канцелар изводи: „Ко је дакле одговоран, ако не Енглеска, која је у критичном моменту дала Франиуско; и Русијн уверење у своју оружану интервенцију? Канцелар пребацује Греју, што ћути о главним фактима, а гово-

рп о подређенима. Он у главном °ткрпва осећања Немачке, изазвана фактом, што Енглеска није остала неутрална. Потом испитује пројект британске владе о ме ђународној лиги за одржање мира. Канцелар вели. да су Енглеска и Француска обећале Русијп Цариград, Босфор, зап. обалу Дардапела и деобу Мале Азије између снла Споразума, а Фраицуској је обећана ансксвја Алзас

—Лорена. Нз овога изводи канцелар, да је Тројни Савез увек био у тешком положају према агресивном карактеру Споразума. Пзјављује, да немачки народ водн рат одбране за своју сигурност и слободно развићеНа крају канцелар излива опет гнев на Енглеску, дотиче претеране нретензнје, али изражава же.љу за што скоријим трајним миром, ачувасе да назначи услове тога мчра

СА ^>Д?НЦХ ф^ОНТОВА Са нашег фронт^ |ва и са добро утврђених поло

Солун, 30'. окт. Сви бзтарски противнг пади озтали су без »сНзхв. Српске су трупе одржале ново-за»8сте полсжвјеФрандуски коминике Париз, 30. окт. Северно оц Соме јака артил>еријска борба у области Ле Бе п Сајн Сајизела. Јужно од- Соме Немци су код Делиекура извр шили су једап напад... са огром. ни.ч губигцима. <1фанцуске су трузадржале.... . ..други је пао код Моркура. Тај је француски нилот до данас оборио 21 немачки аероплан. Француски су пилоти напали два нсмачка аероплана који су пали на земљу. Једна француска ескадрила ба цила је 2296 килограма пројектнла на станице, биваке и ангаре непрнјател,ске на фронту Соме. Један је францускн аероплан бацко 6 бомби на станицу Офенбург, које су проузроковале велику штету.

..>аја. У току ове борбе заробљено је 490 војника и 10 офацира, заплењено је 10 топова и 10 ми траЈвезаНа левом савезничком крвлу јака артвљериска борба. Савез ничке су трупе одбале више бугарских напада на разним секто рнма фронта. Енглески коминике Лонцон 30. октобра. Претирошле ноћи п поред ја ког непријатељског отпора паше су трупе заузеле на фронту од 1000 метара западни дсо рова »Регине> који чвни саставни део рова који су наше трупе заузеле пре неколико дана у једном успелом нападу. Сви су положаји добро утврђени. Заробили смо војнике који припадају двама пуковима. Доцније. — У борби последње ноћи заробили смо 56 војника и 4 официра. Авијатика. — Маши су авпјатичари бомбардовали станице и возове са успехом. Један су воз запалили а два друга оштетили. Једна енглеска ескадрила ба ј Уништена су три непријатељска цила је хиљаду килограма про- ј аероплана. Многн други јако ојектила на радионице у Фонкли- ј ШХ ећени, морали су се спустити гену. Штете су врло велике. Ј на . земљу. Доцније. — Северно од Со- ј Један се наш апарат није ме француске су трупе извршиле ! *ратпо. напац на село Сајизел, освојиле! већп део села. Борба се наставља ј РуСКИ К0МИНИК6 на источном делу села где вс Петроград, .'>0. окт. Немци огорчено бране. Досадаш- ј Западни фронт . _ У пределу њн бро; заробљетка 96 војника зап од ма ју ра Скробова наше и 4 офнцира. *трупе повратиле су огорченим Јужно од Соме одбијен је је- противнападима део ровова изгуједан немачки напад на францу- бл>ених јуче. Крајем дана борба ске положаје ју жно од Пресларе. се стншала. Псточно од НараОбостране артвл.еријске борбе у јувке у пределу села Липице, областима Обленкура и Гомекура. Долнаје и Свистелнски неприја Солунски фронт. — На левој тељ је нападао огорчено целога

обали Црне Реке српске су тру пе, извршиле напад у планинско; области Чуке, северно од Скочн

дана внсове заузете од нас. Ј Одбили смо све непријатељске нападе, на бајонет. Око 5 часова < . . впра и потисле бугарске снаге, и пред вечс неариЈатељ Је успео поред жилавог отпора из рово- да поновљеним нападима потисне

елементе јеаног нашег пука, али смо око 7 часова одбацили непријатеља и успоставили своју линију. У шумовитим Карпатима непријатељ је напао наше еле.менте на 4 врсте јужно од села Дзем брона, али је оцбијен. У пределу зап. од Тартарба потинуо је од гранате храбри пуковник Поплавски, командант пука. Јужно од Дорка Ватре зауставили смо све покушаје напада на наше елементе у пределу Белбора, Холотолјеза. На кавкаском фронту ситуација непромењена. Румунски фрозг. — У Ердељу сузбили смо пепријатељску офанзвву у долини Аргиса. На осталима ердељским тачкама ништа значајно. На фронту Дунава заузели смо на десној обали Дунава села Топал, Хиздар. У Добру 1 ,ш смо напредовали на југ. Бугари су одбиј^ни Лондон, 30. октобра. Немачки телеграми објавили су с лармом, да су Бугари прешли Дунав. Бугарски синоћна коминике јавио је, да су две чете, потпомогнуте аустријским мониторама успеле да се вскрцају на левој обали Дуиава сороћу канала Пелени. Исти овај комннике јавља, да су се обе чете вратиле натраг, на десну обалу са неколико заробљенака и једним сандуком муниције. Борбе на Соми Париз, 30. окт. На Соми се побољшало време. Операцвје су осим јаке артиљеријске борбе ограничиле на борбе мањег значаја. Лобеда на Соми Париз, 30. октобра Немци нису у главном реаговали на француском фронту Соме. Трупе, које су покушали концентрисати растурене су нашом артиљеријом. Пешадијске акције није било. Олуја бесни и даље на фронту Соме. С обзиро.м на рђаво време успеси код Абленкура и Пресора су задивљавајућн, постигнути у блату, са излоканим путовима. Борба је била врло огорчена, и то стално на бајонет. Трн дивизије, које су учествовале у овој борби постнгле су назначене циљеве после 20 минута од зиака за напад. Оне су одмах продрле у немачке ровове порушене нашом артиљерпјом.

Једног дана она рука мцла Мога сина, мога белог крина, 3 агрли ме као злато чисто... О х, то беше баш у доба исто! Пред наца се у-дизало стење II развале Тодорова града — •I Ту јеина кобним хуком влада; Ми за спомен куписмо камење; А у слави, зарасло у трави Пред нама се уздизало стење.... У видику простиру се равни, А Морава жубори и пени Ко да јеца, причуло се менв: — Над Србијом стао облак тавни Све ми слутња бићу крвно мутна Гробље биће моје лепе равни—! Трошни двори своје бајке нуде:.. А у руци иила ми синчића Спојише се некол ко цветића Од тих један баш да спомен буде,

Од мог сина чак до мора сиња; А из цвета бајке ми се нуде. .! Ко прошлу те гледам срећу своју, Свели цвете, у пвдрима носим, II чежњивим сузама те росим!... Хтео бих ти дати исту боју Живу, свежу...! Носим рану тежу : Ствог бледила гледам срећу своју! •ч: * Заклопи се моја књига мала, II сакри се цввт споменак знани; Сакрише се они сретни дани, У мени се суза изазвала Дрхте грудп, преауне су г жуди, Заклопи се моја књига мала... Земљо моја, љубљена и родна, Да л’ ћу кад год достигнути срећу Да тс ввдим слободну Ји већу-'?! Л)убим'цветак ствога срца плодна, Сузом росим, у недрима носима Земљо моја, љубл,ена и родна! *

ф Сииша (!. БјЈрц Свршени философ, новинар и резврвни пешад. потпоручник II одјекну глас о твојој смрти, драги Синиша!... Данас, ми, твоји пријатељи, дознадосмо ту кобну вест, која паде међу нас као гром из ведрог ►неба — она нас порази и занеми. — Сећам га се као гимназисте, сећам га се као студента на Универзитету, сећам га се као јавног радника, на нашој младој журналистици, у којој је сввм духом својим учествовао и дао много доброг. ГБегов одмеренп тон у писан,у, његово солидно знање страних језнка, његова питома, мирољубива и отмена прврода, очас је освајала сваког, са којим је само

Једном проговорио. Сваки га је морао заволети и поштовати. Он I се могао поносити, Ја заиста није нмао непрнјатеља. I { Неуморно радећи н не тражећп себи друге забаве, до добре књи, ге, он је и успевао. На њему су се многи и многи паучили, како се може н мора много радити, ако се хоће успеха. А он је тај _ успех свакада постпзао. Кога се | год посла латио, прионуо му је ' са иајвећом енергијом, и он је ј под његовом јако вољом морао цветати. | Били смо заједно, само кратко • време, на једноме послу, и ја сам му се дивно. Његова сватљивост ј стојичкн рад, љупкост у оихођењу, веселост, отмени хумор и [ крајна скромност, вејалп су кроз | нашу редакцвју. ј Он је свуда стизао; преко ње’ говнх, свакада насиејаних усана,