Велика Србија

5РОЈ 203

ВКЛИКЛ СРБИЈА

СТРАИА 3.

ДНЕВНЕ ВЕСТИ

Њ В. Краљ у Атини. Из Атпн« јављају да је Њ. В. Краљ Петар приспсо јуче у подне у грчку престоницуСедницб пар/1а«18нта. Јављају из Атине да ће се сутра састати парламенат. Влада ће ускоро после одложити седнице. Патулас јв опозван. Пз Атине јавл^ју да је генерал Патулас смењен са своје службе и опозват хцтно да се врати у престонвцуИдуће недеље он ће се кренути из Епвра. Предати арсенали. ‘Елефериос Типос» јавља да је ратни материјал предат Французима јуче. Грчки гарнизони ар сенала замељени су са франПуски.м маринским одредима. Техничка кстраживања Јављају из Атине да је после техничких истраживања мешовите грчко-француске комисије, утврђено да је лађа «Ангелнки» торпиљирана од једног немачког сумарена. Али ипак ће министар марине одредати другу комисију која ће још детаљније испитизаи.а извршвтп. Штрајк железничара Чиновници железничке пруге у Атвци ■ прокламовали су јуче општп штрајк. предузете су војне мере да се одржи мир. Последњи Илирац. »Хрватска Ријеч« саопштава, да је ту скоро преминуо у Ђа кову последњи Плирац Фердо Филиповић у 88 години. Он је чувен са својик кратких приповедака прожетих словенским идеа лом и хришћанским духомПозоришта у Паризу. На предлог министра унутраш. дела, сви су директори позоришта решили да затворе њихове установе једанпут недељно да би се уштеднло у горивуУгиро акадвмик. Јављају из Париза да је маркиз Мслшоар де Воге академик, рођен у Паризу и бив. посланик у Цараграду н Бечу, умро. Снабдввањв острва. Да 9и се осигурало снабдевање архипелашкнх острва у житу в брашну, провизорна је влада ор-

ганнзовала једну редовну службу одашиљава жита. Лађе које преносе све намкрвице бвће праћене од француских бродова. Нов српски ресторан. Сутра, у понедеоник отвара нов српски ресторан г. Алекса Робичек, Београђанин, иа кеју *Победа» бр. 17 у локалу ранијег „Варсано“, на горњем спрату. Кујна ће бити чисто српска и снабдевена одлнчним вином. Погпнуо. Јован Бркић, поднареднпк (четник) из Ботуња окр. крагујевачки погинуо је храбро на прагу своје отаџбине код Црне Реке. Читуља. Михаило-Мића Марковић бив. управник казненог завода у пенз. и бвв. началн. окружнв отац г. Богољуба Марковића члана Упр, града Београда умро је у Варварину мес. априла' ове шд. Бог да га прости. Наша деиа у Швајцарској. На основу рааорта Г ђице Комб и 2 Женеве, Генерадни Консуаат у Солуну објављује овај извештај; Руљица и Лзубинка Стојановнћ, кћерн гђе Милке Пантић потпуно су злраве и задовољне. Научиле су добро француски: Милеза Жупањевац нешто је слаб8; Христо Спадијер који је опернсан пре 6 недеља сад је здрав и нога ће му се иоправити; Лепосава Пејчић сад је врдо добро, скннут јој гкпс, ва најкраће време вратике се кући у којој је примљена; она )е сада снажна п кренка и поћвће одмах у гаколу. Ката Мајсторовић упућена је у болницу, управник болнице мисла да ће јој се нсправити бар у Ескодико кичма. Она је здрава и добро расцоложена. Даркнка Рајковић вратиће се нз Лозане кроз кратко време, сад је тамо задржата само зато што је добила мрасу. Н четворогодишњи Петар Танчић враћен је здрав и свеж из Лозане. Сва остада српскадеца гдрава. Из канцедарије Краљев. Срп. Ген Коноулата т Солуну ПБр. 2877, 28. окт. 1916. г. Благодарност Прилсжили су Владиним Комесарима: Г. Манојло Сскаћ, директор Правде« 100 драхми, да се за овај новац набави за неколико избегличких девојчица нспод 5 годпна, зимско топдо одело Г. Мијодраг Дамњановвћ арт. капетан II. кл. 50 драхмп да се поделн сиротним српским избеглицама а у место парастоса своме нокојном оцу Милану Дамњановићу мајору. Г. М. С. 80 динзра да се на дан његове елаве Св. Ђурђиде нодели сиротним српским пзбеглицама. Г. Света Д. Милошеваћ фактор 30 динара с тии, да се за 15 двнара куне слаткиши и^адан његове славе Св. Ђурђице поделе сиромаганој деци у избег личком логору; а 15 динара да се пошаљу Одбору за дочек рањеника у Водену, да се купе нонуде и поделе рањекицвма и болеонипцма 3-ег новембра за покој душе његовог зета пок. Александра Додаћа аз Свилајн ца, који је 25. сент. напрасно умро на иоложају. Енглескв Црзени Крст посдао је болнипи у избегличком лого ру 144 кутија млека, 1 кутију биоквита, 6 пакла чоколаде и 12 кутија компота. Владини Комесари и оввм путем изјављују у име сиротпвх српсквх иззеглица 8 рањеника своју бдагодарност дародавцима. Из канцеларије Владинах Ко месара, 29. окт. 1916. год. Бр. 1917, 1930, 1942 1943. —Солун.

Милан Вељковић, Милан Вуко-! »Новоје Времја* пише: «Најсављеаић, Светислав Живадино- (славније традицлје пољског оружвић н Милорад Васић сви регру-! Ј а односе се на битку код Гранти из Такашнице, Крушевац дај вал Д а > г Де су пољски пукови насе јаве својима укућани.ма преко . нс;ш пораз тевтонским хордама. Коче Љотића у Женеви. Сви су • Д ел ° предузето пре 5 векова моњихови здраво. Р а се са ^ н Р ивес тн доброме крају. Биса Васиљевића из Београда . ^ ене Р ал Везле]), гувернер ПољПриштинска 36 , моли за извеш-‘ ске наме Р ава Р е груто Б ати трупе тај о Живојину Васиљевићу пеш.' не 33 к Р ал > евнн У Пољску, већ за норучн., Власти Нанићу инжињ.) ј ПРУ СК У> не 33 пољског краља, Сретену Нанићу нареднику. Сви већ за веЛ11КОГ нен Р«Јагеља Пољсу код куће здраво и нека новац ске ' ^Р аљевина Пољска без По'знањскв, Шлеске и Галиције паје пољска краљевина, већ нова по! крајинаПруске, нова Познањска 1 ' •Рјеч« вели: »Регрутовање у 1 јг| ј Пол.ској јесте акт насиља. Објава независности Пољске јесте лиј цемерство. Сви су сложни у о; воме. Народне масе у Пољској ј и пољска демократија сматраће ово као нов народне пораз.« »Верзанске Новвне« пишу: „Ова маскарада неће никога обма-

одмах пошаљу.

Извештај из Србмјб — Сава Марковић, из Ратара ср. јасенички, моли за извештај о Стевану Марковићу из села Ратара. Жнвка Јездић из Београда Краљице Наталије бр. 16 моли за извештај о Светозару Јездићу војнику. Ружица Јовановић, Слепак, Љч д.аци, моли за извештај о Милоју Ратковићу војнику. Петар Миленковић из Крагујевца, Фијалова бр. 54 извештава Владимрра Радојловића, ппоруч ника да су добили његову карту и нека јави адресу. Јова и Ми ленко нека јаве своје адресе. Даница В- Томић из Наталинаца извештава мужа Васу Томића телегпафисту да су сви код куће здрави. Његов извештај преко Свете Стошића прочитали су. Добио је ћерку Јелисавету. Нека прати новаца. Нека јави Аци да је Која умро.

Састанак Жофра и Кадорне Рим, 30. окт. После састапка генералисииа Жофра и Кадорне италијански војна кругови с великим поузда- ј 1 њем гледају на балкан- операције.' Н У ТИ > Ј е Р ни Ј е У питању један законит политнчки чин, већ дело

, међународнг разбојништва.«

Држање Пољака Цирих, 30. окт Јављају из Беча, да ће се пољ ‘ ски клуб састати сутра у поне-1 деоник на изванредан конгрес да 1 би одредио држање великих пољ- — Јосиф Бојић редов .... пуских шефова ирема аутономији Пољске.

Саошптзља

Русија и аутономија Пољскв Петроград, 30. октобра. Руска штампа коментарише

ка нека јзви своју адресу Владинзм Комесарима- Има поруку и новац од Радисава Митровића. — Јеврем Митровић обвезник дранског пеш. пука нека се јави Владиним Комесарима. вест о аутономијн Пољске с пу-; Д а предстану Владиним Коном мирноћом. Свп се листови I меонримв: слажу, да је принцип међународ- ; Г-ђг: Христана Захаријевађ,

ног права јако повређен да је овој аутономији главнији и јединп циљ попуњавње исцрпених резерви Пољзци.ма. То доказује факат, да аутономија не обухвата Најлепше пољске територије, Познањску, Шлеску и Галицију. Цољски народ неће никад пристати на такво политичко самоубиство. рзди пријема 5 карата; Јудита Пуљезжћ ннсма од синз Петра; Мица Милошеввћка учите*киа и Стамена Зердевић ради азвесног еаопштења. Г. Максим Совељић писар ср. нчињоког да се одмах јавн у каппедарији Владиних Комесара г. Гакку Трифуновићу, начел. окр. брегалнечког.

Велика српска победа Српски званични извештај. Солун, 30. октобра После нашег усиеха од 28. октобра Бугари су са сзежим новодоведеним трупама предузели контранападе на ,,Чуке“ ноћу 28. и 29. октобра и пре подне 29. октобра. Наше храбре трупс не само да су разбили ове контранападе већ су продужили своје победоносно надирање ка северу гонећи потученог непријатеља- Цело село Полог у нашим је рукама. Наши трофеји овога дана су 1000 новнх заробљеника, међу којима има и Немаца, 8 хаубица, више митраљеза и много другог ратног матервјала. Број топова који смо отели оц Бугара и Немаца од 1. септ. до данас пење се дакле на 56, не рачунајући у то рововска оруђа.

нт'е могла пастн реч: нећу или не могу. Он је све могао. Па и онда, када је био школом и свлним редакциским послом готово прегрпан, он је ипак стизао да даје часове појединим ђацима и да као предавач у онда основаној школи предаје »Есперанто«, кога је врло добро и темељно знао, па и његову граматику издао. — Синиша за умор није знао!..

5’ часу нашег повлачења из)у бисмо се у албанским кланцима, да се у Скадру опет састанемо. Срео сам га једног кишног и хлздиог децембарског јутра на улаци, обраслог у брзди, слабог и од тешког пута уморног и клонулог — али ипак са његовим мипим ссмехом на уснзма, који Је •био папдан свима овим нечувеник Седамз, кроз које је прола-

зио онај нежни организам, овог доброг, младог човека! Његов искрени пОздрав и пријатељски стисак мојих руку, још ми је у живој успомени, као и његова непоколебљива нада у нашу коначну победу. — Па добро сам! — одјекну његов весео глас. Сад баш стигох са својим пуКОм; журим даље, јер је мој батаљон одређен у заштитницу. Све ће добро ипак бити.... Изгубио сам га. Растао сам се са њиме, а у ономе часу и не мислећи да последњи пут гледа.м оно благо насиејано лице о«ог питомог створа. Отишао сам на Корзику, а он је остао међу своје војнике. — Верујем да је неуморно радио у часовима реор1 анизације наше војске. То његова околина најбоље зна. Пошао је напред, јер је веро-

ровзо: да ће ипак све добро бити! Улазио у борбе, сталожен и весео, храбар и свесан: да иде тамо, гдс га Част и Отаџбина зову.... Борио се и најпослс и живот дао за слободу свога племена. Пао јс ипак на светој груди своје Отаџоине... Уверен сам, да је и у часу, када је из његовог нежаог тела излетала племеиита душа, ипак био благ, насмејан, огмен... Драги Синиша, драги млади пријатељу мој, ја се клањам светој сени ткојој и сада, у овоме часу бола и јецања за тобом, ја се поносим, што сач те имао и могао назвати свој'им пријатељем. — Нека је покој доброј души твојој ! Октобра 1916. Крф. Мих. М. Ђокиђ

ПОШТА За Србију — Гргур Ристић ппуковнвк иита за мајку Једену Раствћ у Скопљу, кој'н је раније становала у Чачанској улици бр. 5. Нека одмах хитно јавз своју адресу како бих јој послао новаца. — Александар Буквнћ, чвповник Руског' Консулата у Скопљу моди г, Мату Јелићв, бив. благајника моноп. лувана, Његушева 38, Београд, да му јави о зДрављу и стању његовв- иородице у Скопљу. Адреса: Рускв Коноулаг у Солуну. — Димнтрије А. Пои Храстић, апотекар јавља својој жени Наталији Поп Христић, у Младеповцу да је вдраз и моли дага

изввсти како је она са двц 0 м и мајком. Одговор преко Београд. Новина. — Госнођи Лепосави Симић, Топличка улица бр. 2, Крагујевац. Молам вас известите ме је ла жива моја жена Живка са децом, која јв остала код вао у кући болесна. Ако ми жена н и је жнва, шта је било са двцом, где се надазе, Поздравља вас Светозар Ј. Лнзнћ, иеш. иоруч. — Јови Лончаревићу, Бкба Вашњива уд. бр. 38, Београд.—. Куме, ја сам здраво, молам т е јави ми да ли је жива моја Живка са децом, које је остала са децом у Крагујевцу, Топличка ул. бр. 2, болесна. Поздравља те много кум Светозар Ј. Лавић, рез. пешад, цоручник.