Велика Србија

БР. 2«5.

СОЛУН, УТОРАК 1 НОВЕМБРА 1916.

ГОД. I

ВРЕТЛДАТД ВЗВОСИ : Месечг.о 3 Лрапга, помесечво 9 ^рапака, годагаи.о 36 франака ЦЕНА ОГЛАСИМА : Ситни огласа 0.20 фран. од петптног реда, већв огласи по погодби. Новац се полаже држаингм комесарнма и дипломатским аастЈгпништвИм . ЛИСТ ИЗЛАЗП СВАКИ ДАН 110 ИОДНЕ Ношту слати преко Крал>. Срп. Г-пера.-.. К'онсулата у С.ЈЛуну. РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЂА.1У Стап редакције Ко.т.моо улица с 33 '- "опк;по Поједиии бројеви се могу добитв у СолЈНу код агевције „ДруштВа грчко штаиие« улица Вулгароктов бр. 5, блцзу главне аоште.

БРОЈ 10 сант.

Двректор А. Ј&ВАНОВИЋ

БРОЈ 10 сант.

Еа фрснту Добруџе — Напредевање руско-р>тукских трупа —

Лондон, 1 новембра Енглески листови објављују телеграм из Петрограда: Наиади руско-румунских труиа ка мостобран Черна еода аолаве од заа. обале Дунава. Свла Дунареа, чије џ заузеКе објавио румунски коминике аре два дана лежи сироКу Черке воде, на 1 и ао к.к. од реке, на жељ. арузи, ноја води из Букурешта за Черну воду. Берује се да су само слабгс одреди бугарско-не иачких труаа аокушали да аређу Дунав. Брзина руско-румунског наиредоеаи>а на фронту Добруџе, од како је генерал 6 ахаров аредузео команду утолико је важнија, што су ангажонане снсае са обе стране зкатне. Заузеће Хирсове , која се аростире на 20 до 30 км. источно од фронта доказује да су руске труае аоследњих дана нааредовале око 40 км.. Војска генерала Макензена морала се иовуКи , видеКи суаротну страну Дунава угрожену с бока и са леђа.

Жзбори у Аиерици

Прелзмин&рни и8бори у Сједињеним Амерачким Државама вавршегт су. Побвду је однео садашњи председник нвјвеће америчке републике Вилсов над Хјусом, кога су у изборној кампањи потаомагали веома енергично Руавзлт и Тафт. Амерички листози објазили су победу Вилсонсву ко ментаришући је на разноврсне начине. Никад ВЕборн& борба у Сједињеним Држазама није била тако огорченв, као овога нуга. Тиме се дајо објаслити и протввречаоет телгграма из Њујорка иВ&шингтова, који су встовремено, а по том наиамеицз распростиралл вести час о победи Хјусовој, а час Вилсоновој. Најзад јв констатовано, да успех на изборвма припада Вилсону, који јб добио 29 гласова више од свога протавника Пра свем том, избор Вилсонов још није коначан. Као што је познато, на овим првим изборзма бирају се само повереници, којима припада дужноат и право да крајем фзбруара идуће године изврше дефинигиван избор новог председника Сједињенкх Држава. Међутим, како је Валсон добио већину повереника њему је избор за председника потпуно осигуран. Тек 21. фебру&ра наступајуће године Зиће у својој дужности потврђен Вилсон као понован предсвдник Сједи њених Држ&вв. Вилсонова победа карактеристична је* у многом аогледу. Она представЉа један гначајвн догађај, који је од великог интереса и

у одчосу на езропеки рат. Поновним избором Вилсоновим амерички народ је санкционисао политику евога досадашњег председна* ка, или уараво открио њзн прави смизао и карактер. Неозпорна је истзна, да су Американци од увек испољазали врло велику мирољубизоет. У меогобројаим сукобима са Мгкеиком, иечетим леглом немира и револуције, одакле су увек угрожавани ингереси Сјбдињеаих Држава, вашпнгтонгка Бела Кућа налазпла је увек пута и начина, дх споровз изглади мирнем путем и да избзгне стрвхотв рата. Американзки народ, предан потпуно мирном развитку трговане и индустрија противав је одсудно рату и одани је призрженик мира. У својој политаци Вилсон се, изгледа, руководио овим НАчелима и то му је осзгургло ШЈПОваа избор за председншса. Он је до краја сстао доследан принципу благокаклоне неутралности, који је подједнако примењивао првма обема зараћеним странама. 0туда се Вилсону врло чосто пребацивале, да је и сувп ше бпо попустљив према Немачкој, од које нити је звхтевао, нити добио дефпнитпвне гарантије за заш тигу америчких интзреса. Не може се спорити, да је држаае Вилсоново пре ма Немачкој било одвише благо с обаиром на многобројна злочине извршене од немачких ■сумар^на и над америчким бродовима. Али је, како изглвда, амерички народ све претпоставио одржању мира и ра-

ди гога је еаакциоаис&о политику сзога председникаАмериканци нвКе рат и то еу манифестовали давши звоје позерење аонова Вилсону. Рузвзлт са својим буј ним и ратоборним темцер&меагом; Тлфг са својом взликом мржњом према Немцнма и Хјус са својом скроз ангаатистЕчком политиком, изгледа, бацклн су у бригу вмзричка народ, који је решен д& счува мир по сваку цену можда и против сесјг унутарњег расзоложења гласао за њнховд противнккд. Непријатељска шгампа пзкушћва, да избор Вилсо нов предсгави као дипломатску победу Немачке. Вилсон се карактерише као г-рманофил. Његова полигика изврћз се у корист централних држава и њихових савезника. То међутим не одгозара истини- Природно је да су Вилсонови противенци у току изборне борбе његову попустљивост према Немачкој искоришћавали називајући га германофиломАли, то је само избоона кампања и нишга више. Својим досадашњим држањем Валсон се није на у једној прилици испољио као германофил. Познавајући мож да одвишб добро безобзирност и обесг Немачке, он је у својој полатици био уздржљав и умерзн, имајући увек пред собом као главни циљ, да ма и по цену из* вгсног понижења очува драгоцена мир. То је смасао његове политике. Али, никадЗ он није испољио своју наклоносг према централним државама, нити је дао израза ма каквам симпатијама према Немачкој, Чак у једној прилици, у момснту раздражбности услед торпедовања једне америчке лађе Вилсон је изјавко: „Времена неутралности прошла су, не зато, што ја то желим, већ што је рат узео такве размере, да ће положа.ј нсутралних пре или после постата неподношљив«-. Овс речи биле су упућенс директно против Немачке и немачка штампа их је тада коментарисала са доста зебње. Не треба дакле у победи Вилсоновој гледати ма какав дипломатски успех Немачке. Резултат америчких избора је очевидно нова гарантија за даЉу неутралност Сједињених Држава. Али, ова неугралност биће обезбеђена ипак само дотле, док амерички витални интерсси не

I буду угрожени. У овом случају ни Вилсонова мирољубавост, ни његова приврженост полагици неутралаости нсће битн у стању да очува Сједињене Држазе од ратног пожара. Према свему овоне, Вилсонов избор доказује сало, да политика Беле Куће остаје и на даљз иста, доследна својим досадашњим принципима, чије је тежишге одржаље мира свз дотле, док животни интереск Сједињених Држава не буду угрожени,

Политичке веети Лоадон. — ,,Дејли Телеграф“ је из Њујорка извештен да председник Вилзон неће у будуће подносити Немачкој ноте, него ће чим се повреде званична обећања, опозвати немачког посланика у Вашингтону.

Отрана штампа Ратнз ситуација. »Биржевија Вједомости* (пу ковник Хумски): ‘Равнодушност Хннденбургова пре.ма западном фропту стална је. Нашд савезпици напредују „где хоће и како хоће.> Немачке резерве гомилају се предвиђајући нову англофранцуску офанзиву и изгледа, да ће се оне увести у акцију тек у критичном моменту. Њих нарочито занима исток. Међутим, они не губе из вида пробој њихова фронта под Пероном, у нади да ће противничке армије ускоро изићи из својах утврђених заклона и упустити се у одлучну борбу. Фалкенхајн и Хинденбург обојица траже једно решење, само са разликом што га је први очвкивао на западном а Хинденбург се нзмарио са идејом не успеха на западном фронту под условом да брзо доспе до рата покрета и да отпочне одлучну фазу.« Седиице рајхсгага »Фрамкфуртер Цајтунг“. *Велика је несрећа, што јавни државници не представљају мишље ■ ње немачког народа- Ова несугласност изаеђу народа и владе чини, да се никаква веза не може успоставити између јавног мишљеша немачког и иностранства и да смо ми изоловани. Отуда се на страни крајњи писца као Бернхарди и друш сматрају као представници немачког мишље&а, што никид нису били. Што се брже уклони провала између народа и владе у толико ће бити боље. Рајхстаг тражи више светлости о спољној политици; он треба да тражи и више истине.* »Наје Штутгартер Цајтунг“.

*Мн смо очекивалн од стране секретара финансијског Редерна дуге појединостн о економском стању Немачке, у току седнице рајхсгага. Од тога није било ништа, вероватно зато, што министар финансија није хтео учинити никакву јавну пзјаву о овом питању. Он је се просго задовољио, да оправда свој Захтев заснивајућн га ка проширењу фи" нансија и на великим потребама ззузетах територија “ ‘Форверц“: *На седници рајхстага врло је карактеристично, што нису само социјалисте, који траже за Немачку парламентаран режИм, већ и национално либерални посланици и са центра разумеју овај захтев. Кад се војници буду вратили из ровова, онн ће бдити да се прпзнају права немачког народа“.

Грчка штампа Допосимо у целини говор који је јуче изговорио г. Венизелос при предаји заставе четвртом пуку Сереске дивизије, чији је командант чувени пуковник г. Христодулу. »Господине команданте. Предајући вам у име привремене владе засгаву пука коме је прнпала велика част да отпочне операције војске Народне Одбране, знам колико поузданим рукама је поверавам. Ова народна застава, под чијим бојама и миловањем војници 4-ог пешачког пука сереске дивизије ступају у народну борбу, сваког тренутка ће их подсећати на најсввтија предања наше народне псторије. Подсећаће нх на све славе и радостп и трофеје старе и нове наше историје, али и на све горчине и жалости и борбе нашег дугог националног робовања. Подсећаће пх на схорашње успехе у првом баЛканском рату и затим на издајство неверног савезника и на триумфе које смо, у тесној сарадњи са нашим херојским и верним савезницима Србима, однели после у другом балканском рату против заједничког непријатеља, кога и данас имамо да отерамо са светог земљишта Маћедоније које је и опст помоћу неверства заузео. II уверен сам да ће 4. пук Сереске дивизије пронети ову иа 1 родну заставу по долипама и планинама маћедонским, да би је поносну могао забости тамо где треба да буде забодена, те да буде забодена, те да једном за свагда ослободцмо Балканско полуострво од арогантних претенсија тако званих Пруса са Истока, који имајући све недостатке