Велика Србија

СТРАНА 2.

ВЕЛИКА С Р Б И Ј А

БР1Ј 205

а готово ни једну од врлина Пруса Запада, упињу се да наметну своју хегемонију на Истоку као што они хоће да наметну своју целој Европи. . уШ..* ЈЈд. Војница четвртог пешачког пука Сереске дивизпје! Цео народ, слободни и неослобођени, управља овог тренутка своје погледе на вас. На' врху вашег бајонета, коме даје живот ваше јуначко срце и нвпоколебСА [РА1ГНЦХ ■ »Са нашвг Фронта Солун, 1. новембра Операције које су почеле прекјуче наставиле се и јуче. Борба је жива, Француски коминикв Париз, 1. новембра. Па целокупном|]>ронту обична канонада. Авијатика. — Једна ваздушна енглеска ескадрила за бомбардовање бацала је бомбе на О Фур но а на ливнвце у Инжберту североисточно од Сарбрака. Сви су се аероплани вратили. Дванемачка аероплана бацили су бомбе на Белфор. Раљено је пет људи. Солунски фронт. — У области Црне Реке, борба која је од пре два дана ангажована жучно се наставља. Она потврђује великп српски успех. Српске трупе, потпомогнуте француском артнљеријом, однеле су на завијутку Црне Реке нову победу над Нем цима и Бугарима, који су после крваве борбе морали напустити село Ивен и повућп три километра на север услед победоносне пресије наших Савезника. Бугари су извршили пет против напада да би спречили напредовање али нису успели. Артиљериском ватром и протиз нападима на бајонет српске пешадије велике непријатељске колоне морале су су повлачити у нереду. Претрпели су огромне губитке. Западно српске трупе уз кооперацију француске пешадије напредовали су северно од Велесела. Број заробл,еника до сада измоси више од 1000 војника. Од почетка офанзиве Савезница су заробили 6000 војннка и 72 топа. Немци о српекој побед< Атина, 1. нов. Јучерашњи немачки коминикс признаје српску победу на бал-

љиво убеђење, висп судбина отаџбине п нарсда. Прпвремена влада зна да се ова судбвка налази у добрим рукама, у рукама вашим. Живео четврта пешачки пук сереске дивизије! Живео народ! Живела наша народна борба! (Дослован превод. Оригинал штампан у сзима данашњим новинама грчким). Пол-Луј фЕРОНТОВА џ *■ канском фронту овом кратком фразом: •Код Полога, непријатељ је својим пападом задобио терепа.“ Руски комннике Петротрад, 1. новембра. На реци Маријувки, у области села Липице—Делноаја--Свистелники, наша је артпљерија бом бардовала непријатељске ровове. Борба се води на Бистрици; наше предходне јединице извршиле су са успехом једно извпђање у области села Богорошани. Пошто су прешле две утврђене линије са жицом напале су нспријател,е. Заробиле су доста војнпка. На Карпатима једнам против нападом на бајонет одбили смо непријатеља југозападно од села ЈДембронија. Непријатељ је претрпео огромне губитке. Јужно од Дорна Ватве огорчени напади непрпјагеља у области Холо п Тодедијем настављају се. На јермеиском фронту наше су трупе одбиле турске панаде западно од Гулијш-Хаие п јужпо од Кнги. На румунском фронту у Трансилванији, непријатељ у својој офанзнвн потпснуо мало румупске трупе у долини реке Ојтуза. Румуиске трупе су са своје страпе предЈзеле офанзиву северно и јужно од долнне Ојтуза и заузсле једну серију висова. Неиријател, огорчепо папада наше положаје у области Кимпелунга, у долини реке Јула и близу Оршаве. Борба још траје. На фронту у Добруци центар и лево крило наше војске напредовали су на југ, У Балтичком мору неколико непријатељских модерних торпиљера, са брзином од 36 чворо ва, продрли су у финладски залив, користећи се густо.м маглом.

За неколнко мннута непријатељ је бацио око стотнну граната на балтичко пристаниште. Било је око 15 жртава: Једна жена и четири војиака рањени су. Многе су зграде поквареве. Ми смо успели да потопимо већи број торпиљера. У Црном мору близу Босфора једаи наш сумарен уништио је једну лађу. Псти сумарен потопио је једну једрилицу, и једну ДРУ Г У Ј е довукао у Севастопољ. Рурп)нски коминике Петротрад, 1. новембра На западном фронт^ Молдавије до Пределуса ситуација је непромењена. У долшш Прахова јака артиљериска борба нарочито на сектору западно од реке. Ми смо одбили два непријатељска напада у долини Чербулаи 'ееверо западно од Чистени). У области Драгославеле борба је трајала целога дана. Ми смо задржалп све положаје. У долини реке Олте ми смо одбипи све неприја т ељске нападе на левој обали реке. Под јахом пресијом непријатеља ми смо напустили мало терена на цесној обали реке Олте на лвпијп Риглул Серачанести. У дОлини Јула, непријатељски је пратисак врло јак; воде се јаке борбе у области Бумбести. Код Оршаве и на десној обалп Црне наставл,ају се јаке борбе. На јужном фронту нншта зна чајније. Италијански коминике Рим, 1. новембра На фронту Тријекта артнљериска се борба наставља на Фронту Травињола и Жифа; ништа значајније. А в и ј а т и к а. — Једна непрнјатељска ескадрила бомбардовала је варош Падову. Има преко 60 жртава. Непријатељски аероплави легели су над положајпма и бацали бомбе. Није било штете и жртава. Румунски трофбји Букурешт, 1. нов. Према званичним румунским извештајима, румунске су трупе заробиле од 18. септембра до 9. октобра 5760 војника ц 61 офацира заплениле 25 топова, 88 м итраљеза, велвка број пушака и огроман ратни материјал. Сумарен I) 53 Бостон, 1. нов. »Њујорк Ворлд“ пише да је капетаи енглеске лађе „Хохела-

гуа“ Тудор, који је приспео у Лунсбург казао да је канадска извидничка лађа »Станлеј« потопила на мору у близини Екоса немачки сумарен 1Ј 53. Торпиљирање Колумбија Мадрид, 1. нов. Више је лађица приспело у Камарвнасу, носећи 159 удављеника. Између њах 109 припадају лађи »Колумбије* од 8580 тона, која је торпиљирана. Вест о овом торпиљпрању произвела је велико узбуђење у Сједињеним Државама. Оитуација на Соми Операције од 24. до '>0. окт. Париз, 1. новембра Од 24. до 30. октобра борба се локализовала у пределу Саји Сајизела, између овог села и Ле Бе. Ми смо довршили освојење неких елемената на левом крилу и учврстили наше положаје у пристушша зап. и јужно одТранслоја. Веома живе борбе водиле су се ради заузећа Сајизела, којн су Немци огорчено бранили. Упркос њиховом отпору, ми смо успели да продремо у то село и да ту постепено напредујемо. -30. окт. оно је било цело у г ашим рукама. У току ових бораба заробили смо 250 Немаца, од којих су песетак офццири. Да.ље на југу, у шуми Сен Пјер —Васт непријатељ је покушавао огорченим нападима, да поврати ову шуму. 24. окт. Немци су претрпели крвав пораз и огромне губитке успевши само да заузму нешто мало терена југозападно од ове шуме. Ми смо, у току овпх напада повсћали број немачких заробљеника са око стотину. На сектору јужно од Соме, упркос рђавом времену, предузели смо 25. окт. офанзиву и освојвли села Абленкур и Пресоар, док смо на југу од фабрике ше* ћера Абленкура помакли наше линије до лриступа у Комикур. Непријатељски напади 27. п 29. окт. на нап!с нове иоложаје потпуно су пропала. Задобили смо ту 659 заробљеника, од којих су 11 сфвцрриОд 17. јуна до 18. октобра апгло-француске трупе заробнле су на фронту Соме 71.532 војника и 1.449 официра. У истој периоди времена Сзвезница су запленилн 173 пољска топа, 130 тешких, 215 рововских хаубица, 988 митраљеза. Од 30. октобра

Французи су задобили још 2.400 заробљеника, од којих су 26 официра. На Верденском фронту непријатељ није покушао никакву реакцнју пешадије и ограничио се, да бомбардује у више махова наш нови фронт од мајдана ОдромоНа до Дамлуа. (Радио). Амерички избори — Коментари немачке штаме Локдон, 1. новембра. Пре неколико дача јавили су нз Амстердама Рајтеровој Агенцаји да је Хјус изабран за мредседника републике Сједињени х Држава. Полузваннчан »Локал Анцај" гер» пише: »Ако су Не.мци у Америцн гласали за Хјуса нијето што су одушевљени за кандидата него што мрзе Вилзона. I Јзбором Хјуса имамо ту добит што ће оне.чогућити Вилзона пре него што се повуче, и да донесе извесне одлуке које ће везати руке ономе који долази после њега. То је сигурна гаранција да ће Сједињенс Државе остати неутралне.« «Германија» пише: «Поновни избор Вилзона за председника био би од великих последица, јер би се могло закључити да је народ одобравао његову политику, која се може назватв ратном полвтиком.< Како ће немачка штампа примвти вест о поновном избору Вилзона за председнвка републике? После свега онога штојеписано о иабору његовог конкурента, биће од великог интереса да се прати тон ових истих листова.

— Одјек канцеларова говора у енгл. штампи —

Лондон, 1. нов. Коментарашућп последњи говор немачког канцелара, Бетмана Холвега у Рајхстагу, »Дејли Телеграф« објављује опште гледиште енглеске штампе говорећи: „Не може се покренутн питање о закључењу евентуалног мира док Немачка жучно води сумаренски рат, пиратски рат који стварно није престао од почетка непријатељства и који се сада наставља са великим огорчењем и дивљаштвом. Немогуће је доћи на идеју о закључењу мира, док Немци својствено њиховом варварском ме-

Ф Е_Љ Т_0 Григ. Хаџи— Ташиовић Књижевга хроггка

„Бпло бк врло велико задовољство и веома озбиљна добит за непријатеља кад би успео да уко чи дух француски. Појава пових лепвх дела биће један од најбо љих доказа наше жилавости. 11 Овако завршује једну своју хронику у „Тану“ критичар Пол Судеј. Мисао коју ове речи изражавају могла би се развити у читаву расправу, — или у читаву једну хронику као што је ова наша данашња. Они, доиста, који су по Србији покупили и попалили све српске књиге, иЈони који : су и саму српску азбуку забранили, не би имали већег задовољ-

ства па би се молго рећинивеће победенего кад би успели да сасвим угуше српски дух макар само ;10 нашег повратка у Отацбину. Алп нити су то задовољство добили, нити су ту највишу победу могли однети. Ми смо се врло брзо прпбрали, и наш се духовпи и душевни живот почео врло брзо манпфестовати кроз неколико лнсгова, од којих спомињемо само оне на српском језику и ћирилицом штампане: у Паразу српско француска «Нова Србијд«, у Крфу службени орган Краљеване Србије «Српске Новане» (у старом формату и старим словима!), у са-

мом Солуну четири листа: «Рат-| ни Дневник», »Српски Гласник", »Велака Србија» и «Правда“. Шта више, поред песама и других књвжевних састава који излазе по горњи.м листовима, нмамо' н две засебне збирке стихова:' једну са Крфа, Сећање на Отац ! бину, од г. Д. Јефтоввћа — По- ј лимца, и једну одавде из Солуна, ? Српске ратне песме из Европ-> скога рата, од г. Владе А. По-ј повића. Сад, све ове новине, па и ове

две збирке стихова, нису неке крупне књижевне појаве. Али пре свгга, како се каже, оне испуњавају једну осетну празнину, а затим у данашњим нрилакама то су крупне националне и културне појаве. Њих ће са зздовољством и узбуђсњем читатп наши који су сстали у Србији; мп ћемо их сами с поносом

прелиставати по повратку| и ч вати их као слатку успомену својој породицп; оие ће, онакл какве су, с пијететом бити сп< мињане у историји српске књ] жевности, па макар њу и не н; писао један Скерлић, који је г такве појаве имао нарочвте сиј патије, и који је књижевним културнпм појавама поклањао г сту пажњу као и чисто књижп ним вредноствма. Са овог, чисто књижевног гле дишта, не мислимо оцењивати н ове збтрке г.есама. Јср ма д смо се тако рећи ставили по заштиту горае мисли Францу< ког критачара, ипак пмамо личн утисак да би било депласиран расправљати данас чисто-сстетш ка питања, без непосредне вез с ратом. Педантно би, на пр& мер, взгледало када бисмо се зг питалн како је у стих могла ућ

оваква реченши: Скоро свих ћеш отрести се јада, или оваква новинарска тврдња: Зна се увек, од кад је света, Сваки народ пред Јединство страда. Од поезије овде ни спомена нема, казао би Драшко; ни од сгихова тако исто. II по своме бистроме здравом ралуму, он не би пропустно да г. Полимца запита још: како је у ову збирку могла ући пос.ча: «Како је у Отаџбпнн Како нисте, ако не по књижевном, а оно по моралном укусу осетила да је то предмет о коч не треба говорити и да је то мнсао коју свак угуши у себи чим само п покуша да се јавз у свести? Од песника се тражи мало вцше деликатности... Пначе је г. Полимац лепо бпо надахнут кад је наумпо да у низу песама опева главне моменте