Велика Србија

*Р. 210.

СОЛУН, ШНЕДЕЉАК 7 НОВЕМБРА 1916.

ГОД. I

КГЕТПЛАТЛ ::ЗГ".'СИ : Мбсечго 3 а ј'з" т - 8 ] — омесечво 9 ,.раиака, ГСДИП1П.В 31', |!'р.шлк* ЦКНА ОГЛАСИМЛ : • Сптии 'огласп 0.30 фрап. од петитпог реда, всКа огласн И" поггдСи. Нов.пц се пол»жо држацгтм комесаримл л диплоиатским ааступпиттвнма. ЛИСТ ИЛЛАЗИ СВАК 11 ДАН П/' П0Д11Е Попп у слатп ::рско Крал,. Срп. Г. корал. К‘..псулата у V. РУКОПИСИ СК ИЕ ВРЛКА.П-’ Стап рсдакције К-ли«Г.о улццн Гр 33 НЦошлпе ПојсдиНН "• ии с>- мигу добптл у Солуну код агенције „Друтптвл грчке ппамве» .лица Оулгароктон бр. б, блнзу главпе аошге.

БРОЈ 10 сант.

— ЗВАНИЧАН ФРАНЦУСКИ КОМИНПКЕ —

СОЛУН, 6. НОВЕМБРА.

Данас, 6 . новембра на дан гедшњице заузе&а б^тоља од Орба у 1312 гсданм, Савезн&чке труое заузеле еу у 8 часова варош Бнтољ.

СЈАЈЕА СРПОКА ПОБЕДА Српски званични извештај. Содун, 6. новемора 5. новембра наше храбре трупе задобиле су нове побеце у пределу Црне Реке. Непријатељ потучен на целој линији повлачи се у нереду ка Прилепу. Велики број заробљеника и многобројни трофеји пали су у наше руке. Наше трупе су заузеле села Граниште. Брнич, коту 1378, Јароток. Гоњење се наставља. Чују се велике експлозије у Битољу и примећују се велики пожари. 6. новембра изјутра савезничке трупе ушле су у Битољ. Улазак у Бктољ Битоље горди. кааије отвори Заставе разву, буктиње ужежи! Устајте мртви!.. Куго роасгва бежи Кад Освегнику у част небо гори!.., — Витоље горди , кпаије отвори!... Венце и ицеКе, девојке и младе, Посаите њиме аутеве и стазе Јер богови /<е данас да га газе: Дижите децу да виде армаде — Кличи у среКи васкрснули граде!... Као лавози ад туча сливени ВраЛају ти се са ужасног аира, Бијени огњем, крељу аоливени ЉубеГи лигг^е поља остављени ПржеК траг грозни де.чонског вамдира! Видига лгг сузу Краља — Мученина Ко траг сунчани из дубине сија, Ал њчме кре/1е сјајни дух војника И диже данас — Олимп Бесмрткика!... Радуј се Вемљо наша. и отвори Уста и груди, мртее нам аоврати! Пебесни Царе, зној им крвав алати Земљо! 0, Земљо данас ирогоеори!... Битоље горди, кааије отвори. 6. нов. 1916. год. Солун.

Сава Дринчик.

5ИТО/Б ЈЕ С/10БОДАН...

После једанаеето месеч ног робовања подлим и гаднвм Татар-Втгарима; после једномесечних, нечувених патњи и голготских етрадања; после јецанаесто месечних мука и н^воља, наш

лепи и еоносни Битољ, наша дика и наша радост, нап 1 поеос и наша милошта истргаут је иа чељусти вверова.... О саетд ооитељи, о милиј и поносаи граде, нека ти

је част и слаза, јер си био последњи кога је мучки Татарин оскрвазио » први који си васкрсао. Некв тв је срећно и дуговечао, и нека те Свевишњи узек штити и брани од еввке нсвидовне беде, а од душмана. ћеао те већ мн бранитз као шта с«о те и до сада бранилн. Бптољ је слооодак али је његова слобода скуао плаћена. Већ по трећи пут за њега се иотоцима лије дркгоцена крв иајбољпх сраскпх свноаа па кпак нам је он мио и драг, милији и дража од сзлх огталих македснекгх градовц. Зашто ? Зато што је Битол> срце Македрније; затоштојеМаћедонија сестра Србије; зато што су Маћедонца наша браћа, крв наше крви, кост наше костн, срце нашег срца- Родила нас јс иста мајка, племената, блага, добра и кротка Југослааија, која не ма ничег заједничког са мајкомнаших дин-душмака, подлом, гадном и одвратном татарком. 0 лепи и мили Батоље, о душо наша, буди вам срећав и дуговечан. Батољ је слободан-.. Неустрашами српски ви тезовн, беспримерни и надалеко знана хероји, чија ће дела тек потомца моћи достојно оценати и опевати, жртзоваше се н овога сута за његсву слободу. Многи су пали, алв ће вечаго живети. Зар Битољ није слободан? Један део браће ослобођен је! Слава палим ју* нацима!! Битољ, срце Македонаје, слободан је. Напред јунаци, кроз Македонкју у Шумадију где вас нестрпљиво очекују вашимили и драги, жсљни свега и свачега, а највише златне слободе. Битољ је слободан! Жизели српски витезовв!

Поштвдке ввсти Амстврдвм. — Једнз депеша из Беча јлвља о смрти Чирског нсмачког посланика на аустријдвору н једног од твораца овога рата. *

Атина. — Краљ је јуче примио у аудијенцију Ламброса, За локастоса и адмирала Шлмера и са н.има се дуго разговараоБарн. — Пруски ландтаг отпочео је своје седнице- Прпликом отварањз, председник је изјавио, да ће народ умети да подноси све теже жртвеАтина — Стзље у Грчкој опет је посгало критично. Министрц ће се састати довече и ве ћаће о счЈуацији. Очекује се пад кабинета. Пнсмо из Норвешие Норвешке симпатије за Срое Христвјанија, октобра. Јуче ми је један пријатељ предао два броја «Велике СрбијеС Он их је, како мн рече, добио од неких српских официра на путу за Петрограв. Ова дза броја српског лисга, па још српскот лвста у Солуну, искрено су ме обрадовала, с једне стране што су мп очп били поузданп весници присуства српске војске ва прагу отаџбине, а с друге, даље, што се овде, на далеком северу, не чује српска реч и не впди српска кљига. И могу вас уверати, да сам СБе, од првог до ио следаег слова, чак и по другп пут прочитао. Тана ми је пала на памет једна за ме згодва мисао: да вам пишем и да вас топло заиолим, да ии, ако вам је икако могуће, шаљсте лзст овамо, у Норвешку. Претплату и све трошкове око шпљааа листа послаћу вам, чим ме о томе взвестите, пак рачунам да ћете моју молбу у толико пре испунити. Спремам се да ова два броја вашег листа покажем једком Норвежанину, искреном пријатељу нашет напаћеног народа : пуковр.ику X- Ангелу. Додуше, у Нор вешкој н нема наших непријатеља- Сваки се Норвежашш диви и клања «малом српском народу,« српском Краљу, Наследнику Престола и српској војсци. Он њих замашља као нека натприродна бића, као хероје какви у свсту још нису постојали. И кад му се говори о Србима, он напрегне сву своју пажњу и слуша с интересовааем детета кад му се прнча нешто из хиљадуиједне ноћи. Овде има листова кроз

! које чешће провејава !врмано| филски дух, али ни између тих

листова > 1 ије могуће наћи један | који би напЕсао ма и једну реч | незгодну за Србе. Чак и један германсфил, X. Христенсен, врло предано и истрајно ради за нашу ствар- он и речју и пером доказује потребу уједињсаа Југословена у једну државну заједницу. Пуковник Ангел је ргнаје бво наБалкану, најпре у Црној 1'ори, па доцнијс, за време балканских ратова, са српском војском. Своје утиске из тих ратова публиковао је најпре као новенарске чланке па их после одштампао у засебну кн>пгу поп насловом: «Капа се мали народ бори за свој живот«. Ту је он с највећом љубављу и [хвалом говорио о Србијн, српј ском народу и српској војсцв. | Он и данас често пишс о нама ! в нашој праведно; стваЈ>в: он се, ( шта ввше, не ограничава само на ј коввнарске чланке, већ увек, и у разговорпма в на јавним предавањима, с одушевљењем говорв о нама. Његов ентузијаза.м за вашу праведву ствар, твегово дављење према нашој херојској борбв, чему је он нгвао израза и ј рвчју п пером, створило је и оја■ чало мноте симпатпје честитих | Норвежана. Он је напвсао и обј јавио у норвегаким лвстоввма више чланака, којн говоре о томе: колико је дубока иап^а мржња ; према Аустро-Угарској и колико ! је она сзета кад се уважи, да | је та мржња плод безграначне ! љубавв према слободн и народној ■ целвкн. Уопште је тешко изнетп у неколвко речи цео рад овог врлог и честитог Норвежанина. Што највише значаја даје овом његовом рвду, јесте чиста љубав ;према нашој праведној ствари једногнекористољубввогофвцира. ј Други јавни радник, који пре! аано ради за нашу нарсдну сгвар ! и симпатвше нашој светој борби 1 X. Христенсен, публициста п књијжевник, обавештава норвешку пу|блику у једном другом правцу. Он, у пуном познавању ствари, расправља цео проблФм Југословена. Решење тога проблема у смислу уједињења свпју југосло венских плекена за њега је нуж ност Европе, праведност и оирав даност, једпно нравилно решеп>е Ма да је, како пре рекох у не колико германофил, он впак ради за нас како се само пожелети може.