Велика Србија

Б?. 211.

ГОД. I.

СОЛУН, ПОНЕДЕЉАК 7 НОВЕМБРА 1916.

КРЕТП.ТАТЛ ПЗПОСИ : Масеч.то 3 Ј |рап”а, — омесбчио 9 уранака, годпшн.а 36 франака ЦВИА ОГЛАСИМА : Снтии 'огласа 0.20 фран. од петитиог реда, већ* оглаеи по погодбн. Новац се полаже државнлм комесарнма п дипломатскпм 8аступништв;! .п. ЛИСТ НЗЛАЗП СВАКГДАН ПС НоднЕ Пошту слатп преко Кра.т.. Срп. Ггиерал Конеулата у Ссунт. РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАТ.АЈУ Ста.ч редакције К.момбо улица >'р 33 .^а1оп!цпе Поједнни бројови се могу добити у Солуну код атенције „Друштва грчке штампеи улица Булгароктои ^р. 5, близу главне пошто.

БРОЈ 10 сант.

Директор Д. ЈОВАНОбИЋ.

1

БРОЈ 10 сант.

Н&МАЧКЕ ЧНТРИЈГЕ

Кад јо Нсмачка пре дв? годиее еа силним иоувда њем и охолом надменогаћу оојављивала рат звима су содпма, нпје ви слугала да ћо дожквеги јвдан страшан пораз и ужазно разочарење. Тада су њече спремне и до ?убд наоружана армијо летеле с фронта нв фронг и док су ове Г>ележиле извссне ефемерне ус-. пбхе, дотле је кајзвр склапао плансвв о свомо господству над Европом и саетом. У тим данимч варљивах победа, з&хтевало јв в сво јаено мишљсњв централних држава што одлучнвје вођ"ње рата, озз милости и скрупулв, рат — који је им&о да уништи сав текозине пивилизовааог света. Такзо поуздање у сигурау победу диктозало је и сгзарање ново немачке доктрине ксју су са трибино рајхстага објавиди и кајзер и његов помоћаик Бетман Холвег, да су сеи уговори и ковввнцаје једнаки парчвту хзртаја 'нз. којима су испиганп ! Али мвсто слома непријатаља и брзе побзде, зз којом је тако бзсомучво јурила сва Немачка у жзљи да штј прв намвтне свој сурови доспотизћи покоредзп народчма, десишв се та^ва изн^нађвњз, која прзнеразишз свз нашз противнико. Ј&р взлика побада на Марни наговссти свету, да се и немачки војник може победити, импозантне и дизоаскв борбе у Пољ екој и Галицијз доказашв да јв руска колос твк ка помолу, за тр.м Вврденгке борбв, Игалијанско нааредовиње, Румуаска интервенцајв, појава нових внглвских армија, српвке победе, Вр/силовљевз офанзива — еве јв то проузро ковало читав преокрвт у духовима немачког царства. Нвгдашње охолости је ностало, идеја о иобеди с&везника и диктирањв мира побеђенпма, уступиле, су места трезвенима и сзисходљивим изјавама о часном ми РУ\ који би базирао на стању пре ввпријатаљства. Али су на све оваквв и сличне жеље немачке каши Саввзници одговарали да ће овај рат наставнти до потпуне и коначнв победе над нвпријатељвм. Тада су ее Немци послужили јед* вии другим методом, који јв тако омиљен и свима њи-

-ЛДЛеГ*^хсвим сазезиицима. На име, озе покушлнају да унесу неповзрење међу нашзм сазвзнлцнма- А за. то им служи поглазито екупо плаћвна штампа по наутралним државам.а, као и огроман број твјаих агвнага, који пвриодички пушгају сензационе вегта како ћв час Ругија, » ч»с Еаглеска или Фравцуска закључитк свпар&таз мпр, теме о којима кепрзстано сањз намачка дипломацијв, ј?р верујо да је то једпни начон да 08 епасе нвмачки народ од немпаовнс катастрофа, којој идт са. аеописааом брзином, к&тазгроф*, која ће бити вечита лекција свима ПЈКОлвњима кајверовог царства због учињеног 8лочина над целим човзчааетвом. И г^есто очекиваних ре зултата, који би бали, по германсквм прорачунама. природна последица тих прљавих интрига, недостојних витешких и просасћенах на цаја, долазе такви одгово ри, који најречитвје наговешгавају непоколебљиву одлуку и силно постојанство наших Савезниса, који су решени да наставе започето дело до потпуне и дефинитивне победе, која ће скрхбти нвмачка милитаризам. Француска је ђа те по$' лб интриге одговорила снажним налетом на Верденска утврћења, која су, за неко лико дана, пала у њенз руке. Енглези истављају нове снаге, кој& стапрају праву пусгош у немачким розовама, а рускн самодржац, припрема ући армије од нових и свежих хклауна, које ће задати последњи и самртни ударац кзјзеровим фалавгама, изјаељује да Ке меткути свој мач у корице истом онда, када се неаријатељ аотауно савлада и уништи , изјава, коју руски нгрод, преко свога прбдседника Думе Родзанка допуњуЈе са изразама: Русија се неКе никада одао јити од својих иријатеља и одбо.цу.Ке категорички све аредлоге о засебном миру! Пз овога се најлепше биди да је и тај прљави трик кајзеров пропао и то пре но што је шира публика и сазнала за њега, као што су у напред осуђени и сви беспредметни напора Хан дгнбургових армија, чија ребра почињу шкриаати под гвозденим обручем савезничких корпуса, који се све

ј јаче н сшшије^ сгежу око | надутог, охолст и бесомучног неприЈатељв.

Поллтилкз В5СТ2 Атнна. — Грчка је влада упу тнла Савезннцпма једну ноту у којој протвствујо против сгвара* н,а једнс пеутралне зоне. Влада је тражила да је та зоиа требала и.чатв за границу Алнакмон, како би Екатерина прДпала атанској Државв. У ноти се захтева да се образује једља мешовита комисвја ко ја ће регулнсати питаље. Влада је молпла г. Гијмена да јој у цчјкраћем року саопшти одговор СпораЗума. Атина. — Краљ је јуче примио у аудијенцију адмирала Фурнеа. Свтуација је у заоштреној фази. Атина. — Листова тврде да ће адмврал Фурне тражпти написмено предају ратног материјала у најчраћем року. >Емброс< сазнаје, да је влада решнла пошто се споразумела са краље.м да категоричкп одоије уступаље траженог матерајала. Лондон. — Дописаик »Дејти Течеграфа* у ГБујорку јавља да има врло много знакова којп показују да Немачка преклиље Сједвљене Државе за пнтервенцију да се мир шго пре зак.ључи. Не мачка влада моли владу у Вашангтону да изврши пресију на свле С а везника како би престале са непри јатељствзма.

ОСНЕЊЕ БНТОЈћА Честитка Провизорнв владв Позодом јучерашњег ослобођења БЕтољз, г. Беаизелос је упутио следећи теле* грам ГБ. В. Краљу Петру: „Ја молим Вашс Взличансгво да са троаутим изразом мога дубоког ц пуног поштовања дизљења, изволи примита тоале честитке Провизорне влгде, нријатеља и савезаика храброг српског народа, на великој победа зацобивеној од Ваших јуначких армија, које еу почињући ослобођење државе Вашег Велачанства спремале триумфалао увећање”. Г. Ннколи Пашићу, предсбднвку наше владе теле графигао је г. Венизелос: „Обузета дивљењем, Провизорна влада упућује Вашој Екселендији и Српској Влади своје топле честитке. Са свима грчким патриотима, она делн закониту радост храброг српског народа, пријатељског и савез-

начког, приликом велике победе, којом је његова храбра војска, тшто јс, равно пре 4 године ослободила Батсљ од заједвичког вгковног јарма, као ради про славе ове слзвне годишњи це, ослободиле га још ис* под одвратнијег господарства. Наше трајно првјатсљство жела да взди у свој срећној саппсности (датума), сигурно предсказање других победа, ко'е ће обезбедити незавзсност велике Србпј<'*. Провазорва вдада чини за го искреко зазет са убгђе* њем, да ће њепа народна војска томе једним делсм допринети испуњујући од свег срца своју савезничку дужвост*. Г. Политис, министар спољвих послова Провазорне владе упутио је следећу че ститку нашем пссланику у Агина г. Балугцвћу: „Иззолите примити моје жаво и раДосно честитање за велику победу Битољску, сјајан почетак ослобођења територије и сигурну залогу позећања ваше отацбине, наше драге пријате.љице и сазезнице 1 *.

Грчка штампа «Неа Алитаја.* Доппс из Лерипа (Флорине по грчком). Учите.љи, ученпци п ученице наше вароши, вницвјативом скружног началннка г. Калевра одоше јуче на гробље француских војнвка, близу села Махала, и положвше маћедонско цвеће. Начелннк г. Калеврас изговорио је следеће : Грчка децо! Довео сам вас данас код ових палих честитих франнуских војника, да бисте осетилц дубоко, врло дубоко у вашој души снажне потресе оног узбуђеша које изазива леВа и велнка смрт на пољу части. Прочитајте ћутке шта пише овде на овим скромним крстачама. То су историјске посвете, које кристалишу безгласну, највишу речитост идеје и хероазма „Пала су за Француску.» Скините капе, јер они који су пали за Француску пали су за човечанство, за вашу слободу, пали су за цавилизацију. Грчка децо! Ево још једног натписа! Херој овај, кога грли маћедонска зем ља,,«иао је на пољу части." Нека осете ваше просте и нежне душе онај дубоки потрес који креће данас човечанство, честито, пле менвто, дивно у херојској лепоти, које осећз и које страда. За* иста, када су ови славни хероји

падалп по мприсним бреговима потресне маћедонске земље, падали су за идеју, за историју, за прнмер будућих покољења. Грчка земља покрвва гробове, по којнма дувају грчкп ветрови и које данас кити цвеће са грчких лввада под грчким небом. II грчка Маћедонија, поносита са ових палих хероја, осећа да је у њеној узбуђеној души подигнут бесмртан споменнк поштоваља у част успомене на храбре фран* цуске војнкке. Ви учитељи, којима се чини неправда од сгране многих, али који сге пионири Идеје у својој скромности, и свагда химнопевци свему што је лепо, усађујте свима средствима у души овог малог просгодушног света осећање љубави и поштоваља према овим скромним гробовима, којп су највнши симболи угвншеног патриотског пожртвовања, сјајне цивилизације, силног напора, једног живог листа части коју осећају народи велика, борци највише идеологије, творци . лепог нацпОналног жпвота, претече веће лепоте, — народи која хоће да живе са чело.м чистим и без икаквог жига на њему. Ово наше поклоњење, ваши потреси, ваше узбуђење и ово меланхолпчно јесење цвеће које сте данас положили по овим гробовама, нека буду израз праве грчке душе, која остаје верна идеји и частн. (Сутра крај). Пол-Луј Догађајк у Грчкој Последњи захтеви Споразума Атина, 7. новембра Питање о регулисању кеутралне зоне и о предаји ратног ма* терија Споразуму још није коначно решено. У последњем тренутку азбиле су извесних несугласице између атинске владе и Сила Споразума. Како се сазнаје јуче је атинска влада предала овдашњим министрима Споразума нову ноту, која садржи одговор на предлог о успостављању неутралне зоне. Атинска влада жали се што у ту зону спада предео Екатарине, којп је увек био веран краљу. Затим се истиче, да ће зона предложсна од Споразума изазвати многе тешкоће верске и адмннистративне природе. Блада г. Ламброса протествује, што су зоном обухваћена места Гревена, Србаца н Литохори, и предлаже образоваљекомисије радл решења овога питања. Сазнаје се, дд ће г. Гијмен француски посланик у одговору на ову ноту изјавити да је питанеутралне зоне чисто војне природе и да имају да га реше компетептне личности. Синоћ око 10 часова атински