Велика Србија

БР. 214.

СОЛУН, ЧЕТВРТАК 10 НОВЕМБРА 1916.

ГОД. I.

БРОЈ 10 сант. ||| Днректор А. ЈОВАНОВИЋ

I

ЛРЕТПЛАТА "ЗПССИ : Месечло 3 6раш'з, г"омесечно 9 ^рапака, годишље 36 франака ЦДНА ОГЛАСИЛА : Ситва огласи 0.20 фран. од петитног реда, већи огласи пп погодби. Новад се полаже државнтм комееарима п дипло.чатскик ваступнИштвим !. ЛИСТ ИЗЛАЗК СВАКИ ДА1| ПС ИпЦНЕ Поштт плати преко Коа.т.. Срп. Г-н.-ра. Консулат* У Со ^ И у. ГУКОПИСИ СЕ НЕВГАКАЈ-' Стш 1 едакцвје Ко.т.мбо улица бр 33 ':Гоп!дпе Поједчнп бројеви се могу добити у Солуну код агевције „Друштва грчкв шталпев уллда Бу.тгароктон 6р. 3, близу главне поште.

БРОЈ 10 сант.

Н А Р Е Д Б А ОБр. 7927 ВРШЗНОГ К0ШДНД1НТД ЗА СВУ БОЈСКУ 6- НОВЕШБРА1916. ГОД У СОЛУНУ

Војници, Бог је хтео да сви наши напори и витешки подвизи буду крунисани сјајним успехом. Наш горди Битољ , понос и слаза наша , у нашим је рукама. Ваша верност, пожртвовање и непоколебима воља за победом, сломили су најтврђе положаје и све очајне отпоре непријатељеве. Ваше су заставе окићене новим лаворикама и ваша је слава понова одјекнула широм целога светаЧеститајући вам на свима добивеним победама, Ја вам, јунаци Моји, изјављујем своје пот пуно задовољство и кличем: Да живи Моја мила и јуначка војска. АЛЕКСАНДАР Одговор Њ. Нр. В. Наследнина Орестола На честитку пред^едника Француске Реаубдике г. Поенкареа, Њ. Кр. В. Наследник Престола Адексавдар одговорио је следећвм телеграмом : ,, У тренутку, када сраска еојска аотаомогнута својим Савезницима , аовра&а Витољ, ништа ме није могло дирнути аријатније нехо Ваша аријатељска, честитка. Ја В*м захваљујем срдачно на њој и могу Влс уверити, да Ке овај аобедоносни улазак на ослобођену народку територију аојачати у срцима Срба осеКања наклоности и захвалности арема ? ФранцускоД.

Право ћ дужност Поводом протеривања непријатељских посланика

Јуче је истекао рок за одлазак из Грчке предетавника Четворног Сазеза (Не м&чке, Ауетро - Угхрске, Турска и Бугареке), акредитованих код грчког двора, и пврсонола њихових посланставв. По неким вестима, они су, нв видсћи

за се изл»за из створене ситуацвје, пре аосгављеног рока оставили грчку првстоницт. Бале ове и сдич не вести т&чне или не, они су, свакојако, силом или милом. наиустили Атину у току јучерашњег дана, и о томе се сада може говори

ти кво о сзргц^пом чину. У свом писму, упућоном предст&зницимд Чвтворног Савзза у Атинк, адмарал Даргиж каже: »Вашашпијунска проааганда, у којој учествује псрсонлл поел&нсгва и која је на штету Слоразума, нарочито у питању око снабдввања непрајатељских сумаренз, приморава мв да саопштим вашој екселенцији, да се више не можо бавити у Грч кој. Он је озом констатацијом хтео и да образложи и да оар&вда један оабаљан корак од особитог међународаог значаја. Грчка је, прокламујући своју сеутралност. мислила да остана изван домашвја садашњих европзких догађаја. Мсђутим, она јв од прздставзикаЧбтворногСавеза у Атини ематрана као звмља чија колебљивост може корасно послужити, у првом реду р&тним цлљввама ва. истоку. И они су, нвмвјући никакве мере у својим дрскии испадимд, грчку територију поступво прбгв&рали и делом претворили у базу езојих ратаих исаада протеву Сгла Саоразума и њиховвх с&везница. По вачаву, на који су сни све то кзводили, могло се см&тр&та да је територпја грчке првдст&вљала све озбиљнпју спас ност и, формално веутрплна, стварно била саучесник Четворног Савеза. Утврђвно јс, да су предстазници Н< мачке, АустроУгарске, Турске и Бтгзр ске, са својим псрзоналима, вршили, сем својих редовнпх послова, н послове који саадају у комтетенцзју и дужнозт војних јвдиницв. Она су — директно или индирвктно, сасвим је спо-

редно — сн&бдввгли сумареае, извиђали положајв и кретања саоразумнгх вој-| сака, управо радили свз оно што је у туђоЈ земљи забрањево. Силе из Саора-ј зума, иоема томе, имале су н» грчкој територији нв-ј пријатвља, озбиљног и правог непријатеља, који се стално ззкл&њао за грчкуј ј неутр&лност, а према Грч-| : кој, с друге стракв еасво-; !Ју екбтеритори^алнозт. Озакво ст&њв требалоје ббвусловзо рашчистити, па : или да се Г рчка изјаснн у |корист Четвораог Савеза ј или д& њена територија прв;стаае бити легло непријбтеља. 3& прво, Грчка није имала довољно моћи сва и д& се хгела н& то приволети; а за друго, изгледа да је еузнше била колебљива. Здтз еу Сале Спора з)ма учпеиле с&д& оно што су им њехови изтвреси налагали и што им је међу| народно право дозвољава|ло- Оае су једвоставно, д& !би Грчкој, по њеној соп!ственој вољи, обевбвдилв зеутралност и уједно звштитили свсје ивтересе, пре|ду8влида сглом своје моћа јотерају кепријатеља с грч;ке теригорвјв. ? То је било њихово право, ! & то им је била е дужност.

Политичке веии Атива. — Венвзелистичка штампа коментаришдћи захтеве Споразума, јавља да је г. Бријан упутио једну депешу краљу, у којој му ставља на знање да је адмирал Фурне, према једнодушном одобрењу савезничког, одређен да вода преговоре са Грчком. Једано средство, да се расветли ситуација позивање г. Венпзелоса На владу, која ће се ста

впти на расположеае краљу ако овај објави рат Бугарској. Атина. — <Кери 1 пише да је влада, будући у нсмогућности да преда пушке и толове Савезницима услед огорченог отпора војЕвка, приморана да да оставкуСмрт Фрањв Јослфа — Његов живот и његова владавина Синоћ је стигла вест, да је умро *цар аустријски и апостолски краљ угарски Фрааа Јосиф1» . Вест није никога взненадила, ма да је прилично заинтересовала шире кругове. ЛГало је који вл»далац толико живео, тешко да је иједан толико владао, а извесно ниједан није толико зла починио. Она латинска: Че тогппз пЈНз П 181 ђепе не може да се примени и на владаоца, чији жввот подлеже критици и .уду историје. ФраЊа Јосиф родао се 6. (18.) августа 1830. године. У најбур нијој години новије историје, апстрахујући садашае догађаје, када је Фердинанд I, осетивши да су идеје француске револуције из основа уздрмале његов престо, абдицирао и повукао се у приватан жввот, дошао је на владу осамнаестогодишњи нећак Фрања Јосиф. То је бнло 20. новембра (2. децембра) 1848. године. Чим је ступио на престо, предузео је крваве мере, да угуши унутрашње немире, изазване насиљима озго. Средства није б;рао II зато се с разлогом за њега вели, да се крвавим Јрукама дохватио свог престола. Ала, како је буна у Угарској претила да разруши државну зграду, Фрања Јосиф замоли руског цара за помоћ. Овај се одазове његовој молби и пошаље свог ђенерала Паскијевића, којч 1849. гоДине потуче Гергеја код Вилагоша и Мађар; преда Аустрији. Том преликом, '1>рања Јосиф дао је своју владалчку реч

Ф Е Љ Т О Н

7 ослободшгачкој војсцн — Поводом ослобођења Битсља. —

Јутрос нам је прочитана наредба о ослобођењу Бктоља. За нас вест није била сасвим нова; она је представљала потврду онога што смо раније дознали. А ипак је у нашим редовима примљена с пајвећим одушевљењем. Она нас је обрадовала и прекалила и иначе несаломљиву вољу за наступање, за гонење подлог« злочиначког, издајничког непријатеља. Она нам је изнела пред очи Прилип, Скопље, Београд, Нови Сад, Загреб, Љубљану, Спљет и друго бвсерно зрневље наше народне сопствености. Она нас је овенчала венцем ослободилаца и подсетила на дужност

ослобођења свију племена наше расе. — Битољ је ослобођен! — бру јало је целог дана и од свију страна. Чинило нам се да једнаки топовп зује и кроз цијуке пушака и грмљавину топова. Понекад смо застајали и ослушки вали фијук граната, и изгледало нам је да и оне носе тај наш радостан усклик и односе чак тамо у непријатељске редове, де моралншући га, бијући и разгонећи га силном експлозијом наше радости. Нека је срећан час. не ка је свет дан почетка новог, слободног живота. Нашој радости није било кра-

ја- Мене је она опила, занела и пренела у вре.че и прилаке блис ке прошлости. Она ме је подсетила на прву вест о ослобођењу Бито.ља пре четври године. Сећам се свега као да се све сада понав.ља. То је било овда, кад је херојска српска војска дофинитивно сломила моћ петве ковног угњетача српског народа, ослободила Битољ наш лепи, славни Битољ, и уковала га, као један од најлепших алем камена, у свету круну увећане Србије. Сећам се тога дана, сећам се оне радосне вести о највеличанственијем подвмгу српске војске. Био сам онда у својој ужој отацбини, у нашој лепој Далмацији. Вест о ослобођењу Битоља затекла ме у једној од првих задарских кавана. Био сам у друштву с одлнчнии пријнтељем Ма-

том X .... Разговарали смо о све . Ж ИБ 5 .л а непобедима српска војму и свачему, а највише о рату. : ска , С нестрлљењем смо ишчекиили _ >Кввела! _ одјекну неко . исход битољске битке. Знали лико П у та целом каваном. смо да је битка у највећем јеку, По том су настала међусобна али нисмо знали у чију се корист ( честитања. Општа радосг обу-

окреће. Дан раније из Беча стиг-јгела је целу кавану. Неки гости ле вести јављале су о Т) г рској стадоше поручивати ликере, неки нобеди. Али ма у те н такве ве вино, а неки п шампањер. стп нисмо веровали. Мој прија-; _ д а ј и нама ј едну Г)0цу . _ тељ трудно се да в мене и себе повичем каванском служитељу в уверп у победу »наше војске«, окренем се према свом другу. а Ј а сам му у томе иомагао. Али, какво изненађење! Мој друг, Око 10 сати (у вече) улете у на л а *Љвн о сто, наслонио главу кавану наш познаник М. М., ско- на ^ уке и плачечи на сто по средини капане и Шта је сад. унитам приповака: . лично зачуђен. , » Он ме само пОгледа и поглед — Браћо! Час пре стигла је г г н ј одмах поново обори к столу. службена вест, да је српска вој- _ Мато? _ наставим хаље и ска до ногу потукла Гурке код ухватим га за руку. — Шта је Битоља и да је Битољвећ у ос- теби? Зашто плачеш? Уместо да лободилачким српским рукама. се радујеш успеху српске војске,