Велика Србија
БР. 219.
СОЛУН; УТОРАК 15 НОВЕМБРА 1916.
ГОД. I
ПРЕТПЛАТА ПЗПОСИ : Мвсечпо 3 6ран т 'м, г"омесечио 9 „ранака, годишн.е 36 фраиака ЦЕПА ОГЛАСИМА : Ситнн огласи 0.20 фрап. од петитног реда, већи огласн по погодби. Иовац се полаже државп"м комееарима и днплочатские аастуипнштпимн. ЛИСТ ИАЛА31! ' ВАКИ ДА1. 110 1ПЦНЕ Пошгу сдатн ::реко Кра.г. ('рп. Г пера. Консулатв ГУКОПИОП СЕ НК БГ М.А-1 ■' Ст н рвдакцијв К".|-'м''о улица •■[» 33 •■■.Гопјдав □ојединн бројеви се могу добитиу Солуну код агенцнје „Друштвд грчке штанпзв улвца Булгароктов бр. 5, блнзу главпе поште.
БРОЈ 10 сант.
1
Директор А. ЈОВАНОВИЋ
I
БРОЈ 10 сант.
Бугарски пораз код Битоља
Вепике побгде Срба и Савевника, крЈниване ослобођењем Битоља имзле су силног одјека уцеломе све ту. Савезничка и неутрвл иа гатампа иетзцала је ве лику стратегијску важност заузећа Битоља, док су се немачкп листови трудили даје, колико Је могуће, умање, а Бугари су еасзим ћутдли. Бугарски званични комиаакви, као на софиј* ски листсва нису се нијед* ном. речју дотакли велпких својих порлва, које су ем задали Срби и њихови Са везницп и упињу св .још увск да обману своје јавно мишљење првд ;тављајућп, и како су лажне и тенден циозае вести о бугарским неусаезима, које н- прпја тељ пушта са провидном тенденцијом, да поколеба морал бугарскпх трупа«. Ади, и ако званачна Бугарска и софијска штампа прећуткују мад Битоља, бугарски народ, као и војгка ипак га знају. јер т&кав догађај нијз могућз сакри ти, За бугарске мегаломане не може се в&мислити страшзији пораз него што је губитак Битоља. Бугари су га с помоћу Нвмаца били утврдила сисгемима одбранбевих линији и бранили еу га с највећим огорчењем. Отуда су војни кругови немачки и бугарски изјавили уверење, да је БитоЉ апзолутне незау8имљив. Па ипак је пао, јер није могао одолети сил-
хоз пораз- Бугарскз народ, а нарочзто војска, иренеражени су падом Битоља. За њих је то једно в^лико и горко разоч&рење након многих хиљада узалудних жртава. У псти мах, то је и опомена, да час заслужене казнс пије далзко и да се он непабежан и неумптћн постепено прибли жујв.
ПоЈштичке вести
Цирих. — Маџарски јс парламенат сазват за 27. новембар. Атина. — Грчка је влада предала јуче посланвцима неутралнвх држава на грчком двору једну протестацију против пресије коју Савезници врше на Грчку. Рим. — Папа је јуче примио понова белгвјског министра са којим се разговарао о одвођењу белгијског становништва. Тврди се да ће папа у говору који ће држати у конзисторпјуму, протестовати против нечовечнвх поступака немачке владе у заузетим областима.
Грчка штампа Писмо које је г. Венпзелос упугио »Тајмсу« у погледу циља грчког народног покрета. »У тренутку кад први пук народне војске одлази на границу да испуни циљ који је изазвао наш покрет, желим кроз ваше сгупце да изразим своју захвал ност народима и штампи савевних
земаља, које с тако много љубави ним налетима сраеких и'потпомажу нашу народну борбусавезнкчких трупа. У ко- Попоћу ове борбе желвмо да
лико јв вера Бугара у неваузимљввост Витоља била јача, у толико је већи њи-
избришемо мрљу који је бачена на земљу због неиспуњена наших савезничких обавеза према
Србији, да допрвнесемо ослобеђеп»у наше земље од буг^рског упада, и да на стваран начвн изразимо наше дубоко убеђеае да Грчка не може нлпредовати па ни живети као земља самостална без тесног додира са Силама ко је су је помагале у свакој при лгца, жоје уз то господаре над Средиземнкм морем и које се и данас боре за слободу Европе и за право малих држава на слободан и самосталан живот. Ову нашу борбу труди се атинска влада да дискредитује представљајући је као антвдинастичку. Ако је образовање једне на родне војске у циљу да сс са савезницама боримо против заје дничких непријатеља и да испу нимо своје савезничке обавезе према херојској Србији, ако је то дело антидинастнчко, онда се очевндно наша борба може сматрати и антидинастичком. Али ако се, према обичном значењу ове речи, аптидинастичарем може назвати само онај, који тежи да обори један престо и да промени облик режпма или бар да једну владајућу кућу заменв другом, онда је оптужба да смо антидинастичари чиста клевета (Наставвће се) — Пол-ЛуЈ
Г. Бетман понавља „Тан> од 12. новембра 1916. 3). Држање Русије. Кад је рат пукао, Аустрија, агент Немачки, добила је од Ср бије потпуну сатисфакцију у свима тачкама њенога ултиматума. Узрок рату, дакле, нестао је. Али Аустрија, која је мобилисала 26 19 јула, захтевала је да је оставе да окупира Београд и се верну Србију. У следећим данима Немачка се извлачила у предлозима којн су јој чињени било за конференцију, било за ди-
ректне преговоре. 19|26 јула, у 20 часова цар је нредложио императору Ввљему да се питање преда Хашком Суду. Виљем II није нушта одговорио. II тек је 30|!7 јула, пред ћутагвем ови.м и аустрнском мобилизацијом, Русија је мобилисала четири области, Козанску, Кијевску, Московску и Одеску. 4) . Држање Француске и Енглеске. До последњега тренутка, Француска, да би избегла инциденте, држала је своје пограничне трупе осам километара вза границе. Ова мера мудрости и умерености дало је могућнссти Немачкој да повреди француско земљиште још 2. августа ујутру, пре објаве рата, у области Сиреј, Лонгви и Дел. Што се тиче Евглеске, она се је на рат одлучила 4. августа, тек пошто је повреда белгијске неутравности од стране немачких трупа била већ свршена ствар. 31. јула она је ставила Француској на знање да је за њу не везује никаква обавеза. 2. августа, после улаза немачких авангарди на француско земљвште, она је још своје обећање ограничавала на заштиту наших обала. 5) . Објава рата. Све објаве рата пошле су из Берлпна и Беча — из Беча про* ^ тиву Србије 28. јула, из Берлина противу Русвје 1. гвгуста, вз Берлина противу Француске 3. августа, из Берлина противу Бел-
гије 4. августа. Објава рата . Енглсске Немачкој извршена је 4. августа увече. Објава рата Француској била је тако немогућа да се мотивише да се, у овдашњој ноти коју је г. од Шена поднео, могла засновати само на једној ланској измишљотини коју су после војне немачке власти признале да је неистинита, (бацан,е бомби на Нвремоерг од стране француских авијатичара). Г. Бетману Холвегу гребало је двадесет и осам месеци да нађе неки други изговор који вреди колико и претходни. II овде јогж текстови су изричнв. Наш је одговор краћи од канцеларовог говора — и са разлогом- Дебата о одговорности за рат је тако одсечно пресечена да г. Бетман ни у рајхстагу не сме да започне говор. Да би појачао утисак свога говора он је додао да никад није имао намеру да анектује Белгију. То значи, без сумње, да је био намеран да јој да аутонОмпју по пољском урнеку. Белгијавцп су одавно на чисто са значен.ем толико пута већ понављаних речв: <Гарантије на исто.ку и на западу“. Франнуска и 1 кени савезници добро звају порекло драме, а Жоресове речи пред Јвегову смрт, резимишу уверење које је и увереЈке неутралних: <Кац бисмо ми били на месту француске владе, ја не звам шта бисмо могли више учинитн да се избегне рат». — К р а ј —
Ђ Лазаревић
Са српског Фронта — Из мојих бележака —
Кајмакчалан 2. За трен ока, свакв је био на свом месту. Команда: спремај, товари, пзвршена је за неколико мивута. Као волшебним штапићем, једна реч покрет пресекла
је песму, збрисана са лица земље насеобину од шатора, погасила ватре..., После четврт часа, по мрачној ноћи, предње колоне пука тонуле су у мрак Чуло се је само шушкање од хода и зве ц -
Ф Е Љ ' + МАЈ0Р Белешке од 13. IX 1916 г. Ноћи још нема, јер је сунце засаало на небу. Нисмо га жељни. Свакп тренут његовог зрака носи собом смрт и бол- Ноћ је много прнјатнија, много спокојнија. У морне тобџије батале се пакленог посла око својвх топова, при хвате се и одмакну даље од њих ради сна. Тоаови хладнећи се лагано као да и сами дремају, не.ми, непОмични. Тргска и фијук умукне. Људн посакрпвани по потоцима, иза камена н дрве ћа измиле, пруже руке, опруже ноге и дубоким уздасима пуне груди планинским ваздухом. Крв веселије заструји кроз залеђене жиле и човек осети да је човек
Т О Н БАСАРМЋ 1% а не звер. Путањом кроз каменити поток чује се котрљање качен>а, фрка кон»а, звека ман>ерака и псовка кувара који се са неповерењем ближе фронту. Војници се у мра* ку као авети скупљају око хра не, пуне порције и слатко трпају слојањено јело у уста. Хладно је, безукусно, али јесве то ипак прпјатно јер тишина свуда влада и око и уво се одмара а разум спокојно мисли на глад јер зна да нема вшнс оног треска, нити малог облачна дима са којим се намучена душа смеши и изгуби као одјек кроз гудуре. Мало па и месец изађе те о
светли збијена тела војничка покривена шаторским крилима тде се спокојно одмарају. Попцн Дврче, ћук се усуди да кад кад заћуче преплашено или по која јејинв нервозно закреш 1 ти- Ако се човеку не спава он слуша, слуша и мисли.ма се враћа у своју домовину. Позната брда, познате њиве, позната трла ређају се пред њиме као слике у замраченој соби на белом платну. Тако и тамо попцн цврче, тако и тамо чуће ћук, тако и тамо шуми буково лишће кроз жубор и ромор планинских по тока. Како је то мило, како је то лепо некад било слушати. Свежи ветрић пврга и пуни ти груди мвљем Крв весело стру ји, а мисли незауздаие лете тамо где их жеља вуче ... Свега тога у дану нема. Спутана је воља, спутан је и разум.
То нас тера да га не желимо. Али и та ноћ, у којој мпсао на прошле дане као варница осветлп мртву душу и унесе нову свежину, нову снагу и нову вољу на живот, долазн врло споро, врло лагано. Чисто тп се чини да се цео свев дигао протвву тебе. Као да се дан негде укочио, да се сунце слепвло са вепокретном васионом и да ће земља најзад изданути у вечитој светлости, окупана крвљу и посејана мртвим телима.... .... Са батаљоном смо у резер ви одмах под положајем- Крај нас је и једна батервја чија нам близина ни мало не прија. Ни разговор, ни смех не тече од срца, јер сваки поглед на њу те 1 нко нам пада. Већ два сата квко је под најужаснијом ватром непријатељ ске аргиљерије. Командир лежи
мртав опружен на леђвма између својпх топова- Три су му топа у.мукла опкољена венцем од побијене послуге и зеленог разбацаног грања којим су тОпови били маскирани. Четврта се још бори као каква разјарена звер. Беспрекидно бљује ватру, не дајући непријатељу ни тренутка да посумња на свој успех. Шрапнел за шрапнело.м сипа и решета иообарану послугу н запрегу. У последЈКИ.м трзајима сироти коња дижу крваве главе и паметним очима гледају у нас као да бн хтелп рећа: »дос т а нам је, доста и ово.'< Овда онда рине зауктана тешка граната, је.кне као гром ибесно избаци у небо земљу, камење, гвожђе и крваво месо. Кроз облаке од дима сручи се сав тај каос понова на земљу, затрпава