Велика Србија

СТРАНА 2.

ВЕЛИКА СРБШ А

БРоЈ 219.

кање митраљеза о самаре. Ноћ'јеннкољ. ј ју стотину метара блвже к небу... је бнла без месечнне, вељра и’ За свакп врх, који смо у по-ј Ја сам свој глави написао на пуна звегда. Било је прилично мрчпви назграли, мпслили смо слов Кајмак чалан. Можда су чи; хладно... ето Кајмакчалана. Кад смо већ таоци очекивалн да ћу одмах о После ; едног сахата, већ смо изашли горе, пред нами је бпо њему говорити. Нека ми се не отпочели сењање уз серпентине ДРУ П ' В Р Х п т - «• ' замери што сам, у скоковима, Старковог Гроба. Требало је за^ Почело Ј е свитати - По па * и , ОП0Сао П У Т ’ Мени Ј е впак теже , нама н трави попадала пебела било пешке нзаћи на Кајмакчамрака изаћи на висове, и преоа- р , • . . слана као да је снег запрашио. 1 лан, но што ће читаоцама битн цвти се на падине КаЈмак чалана. .... , Хладан. оштар, планински ваздух да оваЈ опис прочита;у. НаЈзад, Непри]ате;в је био ту, лево, од. продирао Јв кроз одело и хладно Ја мислим, да Је за разумевање мах прег.о Црке, која дере кроз у П р ав0 ледио од зноја натоиље- : оног што долазв, потребно било кланац између Старковог Гроба, у кошуљу : да кажем ово што саи напнсао. 1 ^ ка ' ! Билн смо у свануће већ под' Од колике је важностн био Кај" Пролазили смо поред наших ’ . I г , ^ . г врх, али не КаЈмакчалана, но макчалан за Бугзре, нека бн чи то!,оза, који су, сд времена иа с тарковог Ј- ро6а ! .. Кајмакчалан таоци видили н нз ов< г: Поред вре.,.е, п)цали преко рске на не Ј 6еше ј ош далеко и високо! —■ пута, који, са Старковог Гроба, прнјател.ске положаЈе. м Р а1ч У: Дли и ми бесмо изван домашаја возп на Кајмакчалан, на једној светлуцале су, тамо доле, наше . | 3 3 иеприЈатељске топовске ватре великоЈ усправљено] плочи пзре а на ввше непријатељске ватре. Сигнали и ракетле, час наше час непријатељске, обележавале су ј не Ту см0 остали> Вис ц плато цу низ брдо .... поломсаје и осветљавале околину.. Кајмак- чалана био је још за ко- (Наставиће се).

Дошлн смо на западно седло зана су слова: »24. полк. ^СоКзјмак чалана, исиод Спве Сте- лун —Софија н да обрнем стрели-

€А РАТНЦХ <рОНТ©В& Француски КОМИНИК0 јтељски јак озред и заробиле Париз, 15. повембра. | в °јнике. ООачна канонада на разнимј Па румунском фронту у Влатачкама фронта и на сектору Ду-1 ШК0 Ј борбе се настављају. Коомон — Во. [ ристећи се природним препрекаСолунски фронт. - На фронту ма РУ«У нске т РУ пе - пов лачечи се

Светлаци од распрснутих проЈек-1 тила шарали су положаје- Чуло се је равномерно пуцање миграљеза и поЈ'единачно пушака. Руч не бомбе распрскавале се потмуло. Са всликом стражном експлозијом потресала је земљу и проламала ваздух бобма из пашег рововца. Све је бело у акцнји, све будко н на опрези. Сам° су штабови и резерве спавала, јер су били сигурни иза ровова стреЈвачког строја, која будан, пушком и бомбом у руци, чува г.оложаје.... Пут којим се иук по мраку кретао био је одлокан Серпентгнама, исечеченим у камену или земљи, како где је тле захтевало, изведен је пут Старковог Гроба, а одатле на Кајмакчалан Да се овакав солидан пут изра ди, требало је вештмне, времеиа и радне снаге Бугара су имали времена скоро годину дана. Имамали су Немце који су јамчили за солндност, српске заробљенинике кој‘и су давали довољно радне снате. Хвала свима њима на тако оддачном путу и у оподте на свима осталима. Они су нх саградили да нх ми искористимо у овом рату, јер право да кажемо, да није ових путова... Ми смо се непрестано пели. Пут је водио, тако рећв, у небо. Хладноћа је била све већа. Под ногама је шкрипала смрзнута земља. У мраку се назирале контуре по неког четинара, који сс чудом некнм спасао од секире Горостасне стене, као градска платпа, дизале су се лево и десно и азнад нашпх глава. Поред* На Бистрици, у пределу села

Црне Реке сроске су трупе одбиле један бугарски против напад ноћу кзмеђу 13—14 новембра. Бугари су имали крваве губитке Јака артил.ериска борба северно од Битоља. На левом крилу италнјанске трупе настављају напредовање у планинскоЈ' области Дихова. Енглески коминике Лондон, 15. нсвембра. Наша је артиљериЈ‘а разјурила пепријатељска прикупљања пе шадеје западпо од Пизијеа, и бомбардовала је неприЈ‘атељске ровове на сектору код Ипра. И поред рђавог времена наша је , авиЈ‘аткка успешно кооперисаЛа са артиљериЈ^ом, бомбардујући више тачака војне важностн. Два наша апарата нестала су. Руски коминхке

задржавајућинепријател,ску офан зиву. На Дунаву претходне јединице пепријатељских трупакојесу прешле реку код Зимнице на предовале су до реке Ведије п заузеле су средњи ток река: Ва ленн и Руседеваде. У Добруџи, сукоби између претходних јединица пешадије и коњице. Непријатељски покуша ји да потисну наше трупе са- по ложаја између Црног мора и Тахпуленог Ј‘езера, остали су уза лудни. Румунеки коминике Букурешт, 1с. нов. На северном и северо западИом фронту на граници западно од МолдавиЈ‘е није било промене. На северу, западно од Влашкејака артиљеријска ватра код БоздаВгме У долини Прахопе, а у о бласти Драгославеле на левом крилу непријатељ је нападао Петроград, 15. новембра : прекјуче али је био одбијен. НаНа Стоходу наша је артиле-1 ше С У се т РУ пе повукле са Олте , и Тополага мало на исток. Код рв Ја успешно тукла Један мањи Мардиказе воде се врЈ]0 јаке непријатељски одред кој'н се је борбе. појавио у пределу села Свидникг. > Јужни фронт . _ Јака артиље У пределу Коритнице, непри- риска 6орба дуж д унава . .у д 0 . јатељ је бомбардовао наше по- бруџи ситуацпја је непромен,ена ложаје са гранатама загушљнвог дима.

успешно се каставља у планинској зонв Перистера западно од Битоља и у долини Дрзгора северо-западно од Битоља. У току 11. новембра, поред гусге магле, један нталијански одред заузео је вис западно од Нижепоља Друш су одреда напредовали ка Трнову. У току 13. новембра, пошто су ослабеле очајан непрнјатељски отпор, наше су трупе зазеле висове кота 2220 и 2227 јуто-западно од Нижепоља ?л рсбиле су око 40 воЈ'ника, Хинденбург се креће Жеиева, 15. нов. Овде кружи вест да ће маршал Хинденбург ускоро отићи на.ита лијански фронт. Торпедоване лађе Лондон, 15. новембра Енглеска ’лађа „Јериман” потопљена је од једног немачког сумарена. Непријатељски сумарени торпедовали су норвешке лађе *Трин" и «Дијенд с< и данску лзђу ‘Дан стед«. Немачке лажи Рим, 1-5, новембра Талијански мигшстар колониЈ‘а деманту.је немачки радвотелеграм, по коме Ј’е у Триполису била борба кзмеђу уроћеника и талаЈ'аиских трупа.

Италијански коминике Рим, 15. новембра. пута ред ровова, растурена буЛДвиниач, наше претходне једпни- ј Солунски фронт. —Енергкчно тарска муниција и по некп уби ' це разЈ'уриле су један неприја- напредовање итглијанских трупа

На румун, фронту — Вејви кругови Спсразума и штампа о румун. ситуацији Лондон, 15. нов, „Рајтерова агенција« саопштава: „Ситуација на фронту Румуније услед аустро- угарског на предовања не сматра се као озбиљна, не само од војних румунских кругозз у Лондону, већ у опште ни од политичких и вој них кругова добро обавештених, који изјављују, да напредовање остварено од воЈ‘ске генерала Фал кекхајна није довољно и да је увек сумњиво, с обзиром на ке достатак жељ веза у томе пределу. Претпостављајући чак, орема немачком коминике-у, да је не пријатељ успео да се протегне западно од Влашке, вако је тај догЗђај за жаљење, ипак не зна чи животно питање за Румунију и не шкоди стратегиЈ‘ској и војној ситуацији руско - румунске војске, јер надати је се, да ће операције нредузете од Савез нвчких трупа према северу по

ништити важност овог успеха кроз мало времена. Општа је заблудз, да ће аустроиемачки упад у Румунију са југозапада датн неприЈ’атељу велике количине жата. Део заузете Румуније је доиста велвки земљо раднички центар, али еу велики депои жита у Браили и Галцу. Успеси, коЈ - е су Бугаро Немци задобала олакшаће нарзвно њв хове сасбраћајне везе Уопште, садашња ситуацаја намеће стрпљење. Извесно је, да Руси у овом тренутку раавијају све своје напоре, да помогну Румунији, што ће, надати се, изменити ускоро потиуно војну ситуацију. Париз, 15. нов. Опште је мишљење француске штампе, да, ако је ситуација у Румунијн тешка, нема ипак озбиљних разлога за узнемиравање. »Матен« сазнаје, да су руски контнгениг довршвли своје концентровање. Довољне снаге већ су стигле на места предвиђена за њихово скоро ступање у акцију. Марсел Итен пише у > Ехо де Парн«; „Букурешт н његов утврђени логор нг.су у опасности. Руски напор може изменита ситуацију ако се испољи снажно, и он ће се испољити “ •Фигаро« прим'ћује, да и ако су била тешка искушења, румунска воЈска је ј'ош очувана цела и ускоро ће доћи час, када ће руеки резервоар просути у Румунију све своје армије помоћи.

Сумаренски рат Поморска губици у септембру Из Лондона јављају са је кавцеларија «<Веритас" публиковала лисгу морских губитака у сепгембру месецу. Пропалв су 100 лађв чија тонажа И8ноеи 151.720. Три лађв су евмо унигатвне од мина. Само Еаглвској су сумарвни потопили 57 лађа од 93.344 тоне и јвдну једрилгцу од 151 тону. Игалија је иагубила једну лађу од 3.542 гоне, Белгија једну лађу од 1433 тоне, Француска три јвдрилица од 821 тону, Руеија једау једрилицу од 252 тоне. Савезннци су, дакле, изгубили од сумарсна 04 лађв са 89 543 тоне. Губитци неутралних др- жава такође су доста ве-

јући и мрцварећи оно што Ј’е о стало. Војницп згурени, навикли и огуглали на све то, поправљају журно мале заклоне, гледају ту по на околне другове и места где су други били. Свикнути слух цени гдс ће друга пасти, па се прниијају зем.љи н чекају немн и разнодушни. Озога дана непријатељ имађа ше наређење да се докопа по цену најнећих жртава Чета! ске косе. ГБсгова аршљеријска при према достизаше врхунац бгса. Осмотривши добро положаје батераја, пешачких резерава и пу теве којим се муниција довлачи сипаше зрнима кго градом. Ту су нам тренутци најтеже падгли. Скрштених руку невидећн иепријатеља нигде, седиш и чекаш да погинеш зато и:то си

на месту где ти је наређено да будеш. Пратиш хук сваке гране, осећаш и мкслиш само о њима. Мнслц ти не иду даље од факта да си привезан за место које ври и кључа од експлозиЈ'а. Не смеш да се склонпш, не счеш да га напустиш ј«р то непријатељ и циља својом ватром- Од борбе на помееа, а она је далеко пријатнија од свог мрцварења душе и |тела. Тешки су тренутци, па је се ћап.е иа њих мрско. Сакупљени око маЈ'ора Бесари ћа убијамо време којекаквим цричама. Разговор је ип 1 ао безреда и смисла час о једноЈ' час о другој' ствари док се не зауставе на чудним случајностима које се до живљују у рату. Једнн увсрава ху да је све слепа срећа, други да се СЕе својим предввђеним током креће. Плаховате нарави Басарић једва дочека да се чују

сва мишљења па онда смешећи се поче: СлушаЈ'те људи, можда је мало и с.мешно, алн ово у шта ја ве рујем није у стању нико да ме разувери. Ја знам пред сваким догађаЈ‘ем да ли ћу иогипути или не. Смејте се, коме је смешно сада, а ја ћу мало после Он на стави озбиљно ; једне но!ли, ј'ош у почетку првога рата Ј'авио ми се у сну мој о т ац Ђока. Умро је сирома одавна. «Спне. Вел,о, каже ми он, ти ратуЈ‘еш. Одужи се отаџбини поштено, Чувај образ и буди јунак. На смрт ни кад не мисли. Кад буде време н њој ја ћу ти доћи и јавити да знаш у напред Верујтс мп људи, његове су ии се речи упиле у душу да их сматрам за спету -пствну. Никад се нисам уплашио, никад нисам посумњао, да ме није случајио заборавпо мој чика

Ђока Као што видите и ја сам неистакнути сиромашак стекаоКарађорђеву звезду па сам стекао и мајорски чин А што је уајглавније, спокојно идем свакој опасн-Јсти у сусрет и чукам своју лулицу као да нвчега немч. Да ова децт (млађн 0([|Ицири) не би мислнли да је ово само прича, ево да им оамах покажем>. Он се диже, лагано сиђе до батерије и седе на гомилу побијених коња. Смешећп даде знак руком Д 1 пази.мо изнад н,ега. Један шраснел као по његовој комаидн прште му над самом главОм Куглвце запараше фијуком земл.у дижући прашииу свуда око њега Оп весео довикну: Један! Сви смо ућуталн. Војници извили вратоза вза својих заклона

те се укипили глед-ћи шта ће сада бити. Пуче и други шрапнел једно 20 метара изнад мајора. Куглице зафијукаше на све стране, прашвна понова зави целу батерију. Кад се растури Басарић показа руком на облак од шрапнела изнад главе и довикну: Два! Међу нама наста жагор Официри загаламЕше: ГлупосС Бес.числица! Господвне ма јоре, прекините са шалом. Нијв му место за то сада Зашто лудо гинути! Пст! Тишина. Док ми не досаци, не крећем одавде. Опасности никакве нема, то вас ја уверавам. Зато будиће без бриге, Три! Командант батаљона чувши ларму приђе нам љутито н ведећн