Велика Србија
ВР. 220.
СОЛУН, СРЕДА 16 НОВЕМБРА Ш6.
ГОД. I
1ГРЕТПЛАТА П2П0СИ : Месечпо 3 $р*н т ’ 1 | -“омегечво 9 ^ранака, годапи.е 30 фравака
игА«ј&' &
ЦЕНА ОГЛАСИМА : Сптни огласи 0.20 фран. од нститног р. да, већп огласи по погодби. Новац со пол>же држивн м конесарима и дипломатсквм ваступиипп нима. ЛПСТ ИЗЛАЗП СН.\кТГдА|| ПС ЦОДНЕ Пошту слаги нреко Крал. Срп. Ггперал. Консулата у СолуНу. РУК01ШСИ СК НЕ ВГАИА.ЈУ Став рвдакцнје Коломбо улаца бр. 33 8а!опЈцое Појсдини бројева се могу добнти у Солуну код агевције г Друштва грчке штамнеа уллца Нулгароктон 6р. 5, бдизу главне поште.
БРОЈ 10 савт.
* Директор А. Ј0ВАН0ВИЋ
I
БРОЈ 10 сант.
Аустржјока злочжнст Велемздајничкл процес у Сарајеву
Аусгрија начт&вља свој стбрп ва«&т. Н» сваком кор»ку истачд »једнодуш ноет“ њевих »взраах« народа у одбрааи од ^оп шгсг« аепријатвљв, а нема дана кад не упропасти коју двсеткну лли коју стотину, па чак и коЈ у хиљаду свсјвх поданпка. Или на једвн илл вл друш качан, оаа изводи свој плаа увиштањп непоћуднах елеменкта. Јвдан од најомиљенијих на несу^тњиво су »веле издбјаички“ процгси. Њахов број од почзтка озог ратл н&гло је скочао. До сада их је толико било, да их је скоро немогуће реги . гроватп. Од прв мвоси, и по дана почво је у Сарејвву Јадан нози велеиздајничка про цее. Оа ,још трвјв и тешко да ће тако брзо свршити. Какве ће резултатс претрес донети, или боље како ће оатужвли на претресу проћи, можо св унапред оценигн по саставу еудг. Предсвднак суда јв Коломан фонМалец; вотанти су: Јуллус Аагион и др. Мајвр Хофмав; заменик им јесуд ски секретар Бвла Кашвин вки; а државни тужзлац је др. Вчлхела Кензг. Како ее вида. сзе „прави« Босанци и Х'рцвгозц* ! Има дие врсто оптужених, ма да су сви оптужени 8& »зелваздају«. Доааћемо овдв њиховл им?на пт судском груписању и редом којим ИХ ДОНОСИ ОП ттжниц*. 1 Оотуж ни су, »што су од 1911 до јула 1914. го-
дичс Јфиаадали оргдкизацији „Народиа Одбрааа и , са нам^ром дв силом промеае положај и државни с&вез Босав и Хердегозин? према Аустро УгдрскоЈ Мо нархији: 1. Дамјан Бураца, о4 годпае. отац шееторо деце, сваштеник; 2. -Јаноз ПопадиК, 31 го дину, ков&ч и трговац; 3. Симо НиколиК, 29 година, златар; 4. Милан Хаџи ВуковиЛ, 44 године, тоговап; б, Милош Томашевик, 26 година, асколтант; 6. Игњатије ВидовиИ, звани Мдртић, 32 године, тр-1 гозачки помоћник; 7. Стсјан ЈуригииК, 32 го- ! динс, отац двојв дец л , твжак; 8 Ви 4 Црнадак 43 годинв отац осмого двцв, тежак; 9. Ристо Форцан, 30 ГО дина, отац једног детета, тежак; 10. Милован ЗариК, 2(5 го дина, видар; 11. Проко ЈерковиК, 30 година, теж&к; 12. Милош, МилошевиК, 52 године, трговгц; 13. Јаков ПетровиК, 50 го дина, отац двоје деце, то жак; 14. Милан ИвезиЛ, 20 годин8, трговачки помоћник; 15. Ранко Ранкиб, 41 гс-' дину, огац тројв деце, трговац; 16. Василије Ивани/1, 45 годиаа, отлц шесторо деце, трговап; 17. Никола Поаовић, 41 годану, отац седиоро дец*.,
1 ековом,
18. Дука Д‘јиИ, 52 годи не, отац пвторо дец«, гостионичар и трговдц; 19. Коста ЈовичиК , 22 године, трговап; 1 20. Милан БожиИ, 29 годинв, отец двоједнф, сваштеник; 21. Стеван ФалиаовиК, 42 годкн?, отац п?торо деце, тежак; 22. Михаил) ПетровиК, 29 годинр, отац једног детета, поседник; 23. ПлгЈа Петров.К, 36 годин’, отац шесторо дец°,. погедаик; 24. Илија КулиК, 2 7 го ! дин?, отац двоје деце, те-ј жак; ј 25- Војин ПингЈ,, 41 го- ј дану, огац једног детета.ј трговац; ј 26. .7 азар МарковиК , 47 , годиаг, отгц двоје деце,; свештеник; 27. Раде ЈокиК зЕани Рајо, 20 година, слуга; 28. МиКо МишлЛ, 26 годинз, пекар; 29. Алекса ЈовановиХ. 22 годвне, трговац; 30. Васо РастиН, 33 годин в , отац чГтворо деце, директор бгнке; 31. Салих ЋишиК, 25 го дина, студент фалософгје, муслиман; 32. Мбрахим АлајбеговиК, 25 година, студент филосо фије, муслвман. II О Јтужени су, „шго су намерно проаусгили да из веств власти о делатности оптужених од прзсг до закључво тридесет другог по реду, и ако с у за њу знала: и 33. Вла^имир Гутеша, 19 година, трговзц; 34. Петар Гутеша, 20 година, апсолвирани гкмна 8истз; 35. Душан МирјановиИ, 36
годена, отац двоје деце, фотограф; 36 Милован Ђонић, 39 година, отац троје деце, тежак; 37. Драгомир ЦитојиЛ, 47 година, отац четворо д р це, свешгенвк; 38. Гавро (Гишо) НовчиИ, 45 годвнз, отац осморо деце, тежак; 39. Вура ГачиГ,, 38 година, отац троје деце, тежак. Сви ови, кгко наарец саоменусмо, оатужени су за велекздају и предложени за смрт на вешалима. Тешко стање нашах сународника у АустроУгарској, насиља која се над њима врше, убиства и оста ла злочанства, оставићг дубок траг у нашим душама и кад дође час, а он нвје далгко, влочанце ће треба ти позвати на одговор и ставнти под редован суд, да ам с)д I за сва недела из вршвва у току овога рата <* предумишљајем и у пуној свести о тежиаи њвхозој. Нишга их од тога не можс и не сме сачувати и спасти.
ПоДИТЕЛКе Е0СТ2 Атина. — Торпил.ер .Никоаолис“ отпутовао је за Крф који ће пренети у Атвну новог мвнастра војног генерала Хацопулоса на место геперала Драто а који је дао оставку. Хацопулос је генерал брвгаде у пензији. Стар је 78 годана. Атика. — Цанетуелас нанме нован је за министра правде на место Елиопулоса, који је дао оставку. Атина. — Ламброс је категорички одбео предају ратног материјала Влада је одлучила ца не даје нвкакав одговор на ноту адмирала Фурнеа.
Ламброс је изјавио послгшнима Споразума да грчка влада не допушта иредају ратног материјала. Крунски је савет сазваи »а 2 и по часа после подне. На њему морају орисуствовати бивши први министрн као и Диздтракопулос Ламброс и Залокастос. Грчка штампа Наставак пис.ма г. Венизелосова »Тајмсу.« II „Не можемо ми бвти обелел.ени као антшшнастичзра ни вз разлога што смо дошли у оштар сукоб с круном одбацујући веспотизам која се сместио у Атини и тражећн за грчки нврод право које му даје режим у снази, а на име право да он сам коначно одлучује о својој судбини. Али ако је наша тужба о томе против атвнског сташа била узрок нашем покрету, желим ипак отворено да нзјавнм, да му то наје циљ- Нити пмамо намеру да с оружјем решвмо овај спор, нити тежимо аегову решењу док траје рат. Сва наша пажаа данас управљена је на спољног непријатеља. Кгда се рат сврши, и када у мери могућности сбезбедимо народне интересе. а у всто доба уздигнемо Грчку на висину с које је обори непзвршеше уговора са Србијом, онда ћемо вадети ка* кве се гарангије моту добитн против могућности да извесан мали број људи који су близу кра.ља намећу вруни мисли у противностп са народном вољом и које народ воде самоубијству. Са.мо помоћу слободног гласања грчкога народа може се овај стор решити згодно и сдлучно. Тражвћемо дакле да се обезбеди слобода овог гласаша, и уверени смо да ће нас у томе потпомоћи наше Сазезне Силе. Јер ако, после рата, не буде могућно
Ф Е Љ Т О Н
НА ШТИКИ Напад на ... батерију дивизије. Белешке од 11|\ТЦ 1916.
. ..Пробудала ме силно картечно трештање батерије близу које смо били. Скочим брзо. Војници
, фијук зрна измешао се са урлиI ком бугарским који нас редови све више стешњаваху и псовкОм нашвх који истрчаваху из ре| зерве. ј Котрљаље камеша, звека пор! ција и бат ногу створи још већа Неко виче: Батаљон из резерве хаос недавајући човеку да кроз напред. Ко је у рову нека не мрак цени тта се око њега де мрда с јмсста. Брзо командири ншва.
узнемирено натичу ранце и купе, изводте чете. Брже! „Ура! 5 г ра! у зло доба две чете из резер
шаторска крила са којииа су се покривали- Чује се шапат : ТЛта је? Јесу ли Бугари? Као одговор на то са левог бока и позади нас одјекну кроз мрак језовито: «Ура! Ура! '1 ,0 р верц, удрете мамката им Србоманска! Ура!....“ Пушке заукта ше, куршуми заврјаше на све стране пљескзјућн о стење Истрчим из заклона на чистину. Збрка, мешавина. Нико незна да се нађе ни да разуме снтуацију.
На шткки! Уврете бре! Форверц! ве наГ рнуше поред н«с, пројуриФорверц!“ Још већа забуна и шс дссно и лево од батерије и незнање. Командир бате шихово «ура!> заори се кроз рије пољака присебан и оценившп ва3 ду Х . правилно ситуацију да су нас у , Топови умукоше. Бугарп мучки напали с бока и са леђа окренуо баш топове и Н. С 1 а кркорење, наста клање страховитом картечном ватром кроз густу шумспу одакле нвс брисаше цео простор око себе. Бугарп бејаху опколили, крхаље Незаузета послуга прибијена уз грања са страшним зверским је топове брањаше се пушчаном зовитим јауцвма и тупи ударци
ватром.
ножа испунише ваздух.
Тресак топова, прасак пушака Као внхор наши збрвс п:е др
ског нападача који се беше скоро дограбво до топова и борба одмицаше све даље и даље. Све крволочнија, све бешња. Непри јатељ притешњен од трупа кроз које се бво провукао као звер у кафезу кидпсаше Јочајно на све стране незнајући где да се пробвје Малопређашњп Дрски насртачи, занети вером псбеде, сада пзбезумљени и преплашени јаднпци побацаше пушке и са рукама у вис предадоше се судбини. То једвно е остаде у жввоту, остало плати крваво главом неуспели по кушај. Зора почнље. Густа ледена ма гла промвче преко нас и свија се уз Чеганске Чуке. Кишпца која преко ноћ ромвњаше престаде Све се утвнш. Из даљине се чује по хоји пуцањ или долета које залутало зрно. Артиљерцц окре-
ћу топове као што су били и склаљају изгвнуле Бугаре око топова вукући их под брег. Почеше стизати и заробљеници, прво у мањим па све у већим групама. За мало па их се накупи скоро 90. Први сунчгни зраци падају на преплашена, испијена и бледа лвца њихова. Они стоје обењенвх носева поред нас, понизнв, бедни и мвзгрни. Бре братушко, пита један од наших војника, ппа мвслите ви? С ким се бијете? Да, бре братко, офицери нас терају. Њих тепајте оиа су мкого лоши«... •Море сиктер бре, ви сте бољи. Шта се пренемажете кго бгбе. Незнамо мв вас ко сте. Скотови сте ви, као и ваши официри, наставл.а љутито онај што поведе .разговор.