Велика Србија

СТРАНА 2 .

ВЕЛИКА С Р Б И I А

БРО| 222

то магла обавила непровиднвм густим застором. Наша артиљерија туче »истим елементвма *, у ову маглу. Непријател. т. ј- осећа дах приблвмсујућег одреда. Он пуца из магле у маглу. Наши одреди већ су близу жица на десетину метара- 1у застају иза малих заклона од зем.зе) која је као појас 40—50 см. ви соК) у полукруг са крајевима о кренутим жици. Лево од ових један поднаредник и два редова, смелији од осталих, истрчали су до самих жица. Пошто су на не колико места пресекли жицу од скочили су 2—3 корака у назад полегали и јамачно чекали трену так да отворе ватру. Из магле непријатељ је не вндећи циља тукао просторију испред себе бр зом паљбом. То се види по 1 возденом кол.у и жицама, које су куршумима на многим местима покидана, а коље као ножем окрзнуто или пресечено по средини или врху. Несрећа је хтела да се магла повнјена ветром у десно, моментглно дигне као завеса са позорнвце. Противници су се на десет, седам, пет корака погледали оча у очи. Противник беше гаклон.ен у рсву, офађен жицом. Напш беху скоро на ледини, одкривени. Ваздух се проломи од пушчане и митраљеске паљбе. *Сива Стена« задрхта подтеретом гвожђа и ватре наших топова. Гро могласно ура! одјекну од стења и разли се по дубоким јаругама, помешано са виком, дозввањем здравих и јаукои рањеника.

љаца, сарањени су ови неустрашиви војници у пет парцела, по 9, 11, 16 свега 64 војника Они ту леже један до другога, онако исто као што су се борили. Ту сч Вошљаци, Ерцеговцв, Војвођани, Далматпнци, Словенци, који су и овом приликом, на овом, месту и на тај начин — смрћу обеле жили своје уверење за Велику Југославију. — Наставиће се —

С^туација у Атини — Изјава адмирала Фурнеа Атина, 18. нов. Адмирал Фурне, интервјуисан од г. Васала, дописника «Коријере дела Сера> изјавио му је да ће грчка влада ипак на крају крајева дозволити предају тражених топова. >У осталом, додао је адмирал,

иа како била непријатна ова предаја топова, ја се радујем што сам прииетио добро расположење код краља, који је схватио по тргбу тога. ТешкоСе кбје се чине Спсразуму проузроковаие су Јод људи који су в-ћи ројалисти него сам краљ и које ја познајем. Ја више не могу да трпим изгреде и нереде. Ја сам обећао краљу да кскрцавање савезничких труоа има за зздатак да се обезбеди ред н мир. Ако ко нападне те одреде они ће се бранити, иначе ће се држати само дефанзивно. Ја ћу форсирати са мо владу да ми преда грвжепи материјал- Ја знам где су тооови и пушке сакривени и надам се да нећу бити приморан да их сам тражпм јер сам сигуран да ћу у томе успети Ја располажем, на срећу, са довољни« снагама и према томе резервисти ми се неће моћи о дупрети.«

СА [РАТННХ <*>.ОН,ОВА

Француеки коминикв Париз, 18. нов.

; либабе борба се наставља. У то| ку дводневне борбе заробљено је

т « • , овде 900 војника, 13 митраљеза, Јужно од Соме неприЈатељска к ' . • л машине за бацање бомби 1 је артилерија тукда ааше поло-ј . , ггт г, справу за бацање мвна и један жаЈв измећу шуие Шолн и Бер-; { Ј Ј * * л х ■ , I рефлектор ни а. Пешачке борбе виЈе оидо. ј г У шампањи дејство рововских тоиова проузроковадо је екоплозвју једног немачног депоа мунааије у обдасти Маоижа. На осталом фронту нашта значајнвје. Солунскн фронт; — У

• току 16. нов. није бвло важниПрви који су били полегалиј Ј0Х дог ,. ђаја на фроату . К ише и магла омеле »'у онерацаје. Са везнћчви геронлани бацидн су много бомбв на Прилен.

блвзу жица остали су ту, на ме сту, онако како су били поређанп, са пробијеним шлемовима То сведоче локве крви и пробиЈ'ени шлемови од кој'и по неки на не- РуСКИ КОМИНККе колико места. Њихова места по- Петроград, 18. нов. гибије обележена су, у правалном у области села Перанлаке нереду, крвљу, шлемоввма, фишек-! пријатељки су одреди предузели лијама, ранцима, бомбама и пу- офанзиву. Јака наша ватра зау шкама... Врелом крви прелавена, ставила је офанзиву одреда, које ово место доби име: „Крвави су се повукле у њихове рововеКамен...“ . Наша је артвљервја разјурила Неколико метара у десно, по три непријатељске коионе које ред три локве крви, наслоњене су вшле од коте код Городи и' не промењена. на земљи бајонетом ка неприја- на исток. тељу. леже, једна до друге, гри пу У области села Коринице наше шке. Ту су погинули поднаредник су трупе заузеле један неприЈ’аи оба водника кој'и су били нај- тељски положаЈ’. На Карпатама ближе жици. Испод тога места, наше су трупе заузеле брдо Рука мало на ниже, сарањена су сви на 11 врста југозападао од ВатроЈ*е... карке. заробиле су 100 војника Лево од овог крвавог разбоји- Немаца и заплениле 3 мнтраљеза.

Кавкаски фронт. — Један непрвјатељски одред, у једној ноћној неуспелој борби у области Вана био ј‘е приморан да се повуче у правцу Вастана. У обла сти Сакизо наше су трупе запле ниле једну комору 47 животиња натоваренвх са пшеницом. Румунски фронт. — НеприЈ'атељ је напао Румуне близу Гијмавизи, Калугарини и Романи. Увече је заузео Романа. У Добруџи ниј'е било промене.

Румунски коминике Букурешт, 18. нов. На северном и северо-западном фронту врло јаке борбе на целом фронту. Наше су трупе напредо вале у долини Вузеа и Прахове На западном фронту воде се велике борбе на Главашице. На јужнОм фронту ситуациј’а

Русија за Румунију Париз, 18. нов. Париеки листови имају с об зврои на свгуацвју у Румунвји апсолутно ноуздање. Марсед Итен пите у >Ехо де П»ри“: »Иако не могу дати накакве

шта — погибије наших доброво- 1 области брда источно од Кир- препвзнос.тк, остајем п даље у

убеђењу да руска офанзаза аредстоЈИ неминовно и да ће ое вероватно разввти истовремено на обема странама“. Немачки метод Лондон, 18. нов. Према вестима из Потрограда немачке трупе које операшу у Влашкој почеле су да врше терор, да пљачкају и убијају отановништво те покрајине Летење над Минхеном Лондон, 18. нов. Дописник „Морнинг Поста* у Паризу, пише да је капетан Бомон, који је последњи пут боибардовао Минхен, приспео у Париз из Рима. 1Бему су топло че ствтали за поствгнути успех. Изјаве капетана Бошана објашњавају утврђења и положаје непријатељске. У Фридрнхсхафену немачке су батерије отвориле јаку ватру на авијатичара који је летео на врло великој висини. Није био дир нут и могао је проаужити свој □ут ка баварскоЈ" престоници. Капетан Бошан је бацио 7 бомби на Минхенску станицу. Свака је бомба погодила објектив, проузрокујући велике ечсплозије и велике штете. Он је маневрисао над Мснхеном и достигао висину од 2000 метара. После извршеног задатка пошао је на југ пролазећи високе алписке масвве. Спустио се у Венецију пошто је прешао 700 километара

Симпатије за Србе — Лоеодом књигв г ђце Штур цекегерове Сввма нама добро позната швајцарска списатељка г ђица Штурценегер, која је дуго провела у нашој средини: у Нишу, Крагујевцу, Београду и другим нашим варошвма, па је чак ишла и на фронт, напвсала је и ту скоро објавила књигу: »Србија у рату 1914.-1916. године.« Та је књи га обратила на се нарочиту иажњу. Г. Филип Годе, кад је про читао књигу, упутио је г-ђици Штурценегеровој ово писмо: > Ви сте ма дали нове разлоге да волии Србе и да им се дивим! Са каквим сте се нарочито же нача кретали тамс! Какву крајњу преданост су показале оие општој’ ствари! Каква изванревна и узвишена љубав у њих за више внтересе огаџбине! Какав нам пример пружа тај народ! А људв? све сами сељаци, али сви

плеиенити по својим делима: у ј рату хероји, у обичном животу деца, добра, љупка, мила! Човек мора да их волг!<

франц, парламенат - Важае одлуке за зођење рата Парвз, 18. иов. У фравпуском парламенту завршеиа је деб»т& о марвни. Са 500 гласова прим&ен је предлог да се влала позове, да еве своје ;напорв уложи ради иотпуного |снгтрања транопората, организовања ма|апских кредита и да ; ее појзча гргђење трговачве . флоте. Јуче су нвстављене дебате о другим питањима, која су на јдневнон реду, као: доггђајима јна Истоку, поиорскии питањи| ма, материјнлу, ефективама, глај вној команди, економсквн а ра зним другви питањима. Седвице I ву претворене у тајве и трајаће јвероватно две нелеље. СиеоФ.пж концерт Синоћ смо имали прилику да присуствујемо једном правом, и у сваком погледу савршеНом уметничком концерту. После дуге. веома дуге паузе чули смо ооет оркестар Краљеве Гарце. У монотонији н досади солунског живота синоћни концерт представља једку велику дистрагцију, у нраво оазу. Интимна, и веома отмена публика од више стотина лица, везана ис 1 им интересвма, истим о« сећањвма и истим симпатијахг аспунила је истина малу, али веома приЈ'атну и акустичну салу Синема Пате. Елита савезвичХе војске и солунског друштва била јс синоћ заступљена на концерту« У ложама смо приметили г. г. Венизелоса и Данглиса, шефове провизорне владе, Есад пашу министра војног ген. Терзкћа, 1 енерала Артаманов-., руског и српског конзула и т. д. Паркет и галерије биле су пуне српских и савезничких офвцира, измешаних са изгеснии бројем дама к цивилних лица. Низ ванредно одабраних пијеса, српских и савезничких чинио је програм концерта. У апсолутној тишини пред публиком, која уметност разуме и налази у њој велико ужввање изводио је оркестар г. Бинич I ког музичке тачке са пуном у-

Ф Е Љ Т О Н ф П.пуковпвк Потар Стеваповнћ

3. новембра ове године угаспо се један пдеменити живот. После херојски задобивене ране на Чукама умире класкчви јунак, ирави војник и сав Србин Петар Счсвановећ у пуној младости и снази. Његова жива срврода је стоички сносила самртне муке и до последњег тренутка свестан не изусти ниједне реча жалбе. Дао је свој живот онако како је он сматрао да га треба дати мирно, без уздаха, без оклевања али са одуиевљењсм Реаак војник, потпуковнвк Петар >чи»ио је утисак јунака на меке каа сам га први оут видео, кад је на Гучеву тешко раклн у

груди. Мирно и хладно чекао је сваког тренутка смрт, која га онда поштеди за већа хероЈ'ска дела. Трпећи Ј'аке и несносне болове, он је онда имао по коју реч утехе и храбрења за своје рањене другове, што год је говОрио онда све је било за друге, да другог окрепи јер је он ду хом јак био, за ње.а нвЈ - е била сотребна утеха он је себи био довољан. Кад нас је доцније друговање зближило, његов весела и другарски темпераменат оживл.аЕао нас је у најгорим тренутцима чамовања и туге. Песма и шал* његова растерквала је бриге а

| његово јако поуздање у добри исход наше ствари крепило је наду у друговпма и војницима. Праведни п пажл.иви старешина, прави учвтељ — војник, очински је водпо бригу о својим војвици ма и братски друговао са друго вима. Свмпатије свих биле су за потпукОвнбка Петра. Кад понова наша васкрсла војска отпоче борбу за ослобођење отаџбине, кад на Островским положајпма отпоче жилава борба потпуковника Петра лице беше свстло, очи му се сијаху радосно, свака реч бејаше израз живе наде и сигурности у победу. Кад је дато наређење за напад, међу првима који су јуришали на Малка Ниџе бмо је пот пуковник Петар. Његово је дело заузеће тих положаја, његова храброст и пронвцљивост је нашој војсци донела тај дивни ус

пех. Он је онда, заузевши средњи ћувик приметио да са највишег ћувика Бугари нису отерани, јер је ... пук задоцнио. Већ је цео његов батаљон прешао преко ср^дњег ћувика и гонио Бугаре ка Хорничеву, кад су га почелв тући они са највишег ћувика. У том тренутку највеће опасности, потгуковник Петар, оштрином свог ума брзо схвати ситуацвЈ’у, извуче сам лично мнтраљез на ћувик, постави га и поче тући највиши ћувик, па покупи рањенике који се враћаху у позад ниву, коморџије и заостале вој' нике тако да је непријатељу из гледало да је ћувик чврсто поседнут, Лично сам је доносио мнтраљеске кутиЈ'е са муницијом а његов ађутант га свесрдно по магаше и вуцијаше из јаруге тешке кутије. Најзад пристиже

н ... пук до највишег ћувика. Непријатељ је већ био тучен са трн стране и поче отступати па после и бежати. Славни су тренутци великог доЕа у ком се сад налазимо! Данашњи јунацп, достојни старих наших витезова, биће опеваии и доћи ће доба кад ће се о њима говорити као о митским створовима! У једном од тих великих часова, у једном од најважнијих момената, у борби на Чукама онда кад су Немци нападали у једном кошранападу, би рањен наш див — јунак, прави војник, иесник и СрбинОд часа како је рањен до по следњег дада његове мисли и речк беху посвећене својим жруговииа и војннцима. Два дана агонпје, твхе и благе као успавл.ивање на мајчвном крилу, прођоше, жввот