Велика Србија
БР. 224,
СОЛУН НЕДЕЉА 20 НОВЕМБРА 1916.
ГОД. I.
ПРЕТПЛАТА Пгиоси : Месечло 3 »љат-в, Г"омесвчно 9 уранака, годишн.в 36 фравака ЦКНА ОГЛАСИМА : Свтни огласв 0.20 фраи. од петвтпог реда, ве1« огласи о *1 поггдбн. Новац се полаже државнтм комесарима и диплохатскпм аастунвиштвима. ЛИСТ ИЗЛАЗИ С ВАКИ ДАН ПС ПОДНЕ Пошту с.тати иреко Краљ, Срп. 1>нерал. Консулатв у Солтнт. ГУКОПИС1Г СЕНЕ ВРАЋАЈУ Стан редакдије Коломбо улица бр. 33 баГопЈсјое * Поједпни бројеви се могу добнти у Солуву код агевције „Друштва грчке штампеи улица Булгароктов бр. 5, близу главпе пошге.
БРОЈ 10 сант. ■аИ В№ 1 ЈД 1 Г'Ј ■■■■ ■! П— шпЈ.
Директор А. ЈОВАНОВИЋ
I
БРОЈ 10 сант.
ДВОГОДИШЊИЦА
Новембар Јвадесети 1914. год. н дани њему најближи аесумњиво су од најзнаменнтијих дана ваше нозије аеторије. То је час исаољавања снаге нвродне: то је главни предзвак кобног елома отровие инзазије, која је притисла Србију, да, отерана из ње, неаовратно сиђе у гроб, који је сама себи изкопала. Две године пр® данашњега дана захорио со ви тешки поклич: „С пуном ввром и надом у Бога, напред, јунаци!« дуж живог таласа сраске војске од Прибоја, нреко Оачара и Каблвра, огравцима Маљена и Рудника, до Козмаја и даље до Дунвва, и не пријатељ, који је мислро да је зарио ноктв у срце Србвјинов нагнат у стидно бегство, на својим леђима изнео је онога, за кога је мислво да је еахрањен. Тешки су, претешки, били дани првих новембарских недеља. Напушгају се утврђени фронтовз, оставл>ају се дивљацима најилоднији крајеви, аишти и умире нејач по збеговнма; падају градови, пада и аоноеити Београд; руши се вој нички ред, вене нада код свага што је малодушно било. Све очи, све мисли управљене Крагујевцу, одат ле со чека рвч. Војвода прима црне извештаје, еаветује се с командантима, али одлука нв пада. Забрннути народ пита: докле ■ће се одетуаати; мзсто од говора, стиже извештај, да се непријатељ приближио Руднику. А кад јв дошло време, пала јо и одлучна р«ч. Двветнаеега новембар већ је наговештазао крупан обрт. Тога дана седи Краљ наредб)М поздрави свуколику војску и аозва је, да истраје у крвавој борби; тога дана етигоше с многих страна очекивани из вештаји о неариј&тељекој војсци; тога дана долреше гласови, ца напш појединци варобљав^ју дсеетине и водоне неаријатељзке; тога дана, у 4 чаеа и 48 миаута по поднг, у Ш-абу В;)ховне Кол. ‘нд*°», донесена је суцбоносна одлука, ца сугра аочие нааад на целој линији срисне војске. Ноћ између 19 оги20ог новембра протекла је у раз-
еошељу ове историјске наредбе, у договору о ооједи ностима, у последњам при □ремама, и 20 ог, и пре рока који је у току ноћа утврђен, предухитривша непријатеља, који се и сам спремао за напад, пуче први топ, давши аваза, да се почању разбијати снови Псћорека и његсва господара, а покличи и п<цњи сложно одјекнуше од Др?не до Дунава. И, под вођством Врховног Команданта, све се крете. Оживеше брда и урввне у долини Белице и Моравице, у изворном делу Камениц", у заплави Дичане и Чтмер нице, потресоше се изданци Крстаца, Овчара и Кабл* ра, Маљена и Рудника, нов сјај обасја Космај и Авалу, и одсјај паде на дунавске валс. Наста незапамћена борба и гоњење сломљенсгд непри јатеља, с брзином, која се није била дотле чула. Невероватности постадо ше живе истине. По пет дана, без мрвв хлеба, без зрна хране, и људи и стока даноноћно гоне непријатеља; батаљони, по броју пушака тек чети раваи, разбијају и прогоне по двебригаде; старци младићски јуришају и у скачу на непрв.јатељскб митраљезе; деца и жене робе ћесарове јунаке, који су пошли да казне малену Србвју, па у њој Оставили у гробовима и робовима више од половине својах најбољих другова. Усаеси се нижу тако на гло, да се не могу да прате: 21-ог се подизали Рајцу, Крстацу, Шиљковици; 22-ог избвја на Сувобор, разбија непријатељ на Крстацу, на Плочи, на Лапету; 25 ог I армија улази у Ваљево; 2б-ог II армија и Одбрана Београда узимаЈу Космај; 27 ог Ужичка војска избија на Дрину и прелззи у Босну; 30 ог новембра III армија долази на Саву; 1-ог д^ц мбра падају Торлак и Лауданов шанац; 2-ог децембра, Краљ, који је твх дана као прост војник силазио у ровове, ступа у свсј двор, на коме се опет поно сито вије српски стег... Да дивне слкк«-! Да слатког спомена!-.. Тешка вам је збмља, знали и незнааи, који сте тих дана дали свој јуначквжи воте, јер данас туђин не да да вам се сз^ћрце захвал
јности на гробу "ђрипале. Те шко је и вама на земљи, вама, сиње робље, које туђин роби и одводи. Тешхо је и вама, јуначки остаци, који жудно чекате да пођете своме робљу, своме гробљу. Чекајте, и дочекаћете Још једном ће санути новбмбар ски данн јуначких дела, синути јаче и даље него пре две године; у крви нам вере пливају, ала наша неће потонути. Чекајте. Свако и:кушење има краја... Поклонимо се сени палих јунака. Одзјио поштовање живима. *
Грчка штампа (Грци о Битољу) Атинска штамиа. >Е с т а ј а«: Велика српска по'беда. Храбра српска војска држи од прекјуче Битољ. који је заузела после борбе чији се хероизам може поредкти само са чудотворном животном снагом народа који је за тренутак остао без отаџбине. Јер чудо ватрене патриотске душе показује пред човечанством самоуверетве једног народа који је, десеткован и изгубивши своју колевку, сачугао ипак у срцииа апсолутну веру у себе и своју снагу, тако да помоћу ње саме поново ствара О таџбвну. Али је жалосно што у душама нас Грка ову искрену и велаку радост о рођају нове славне Србије, умагвује бол што у овом тренутку пре.ма прпмеру прија тељсчог и савезнвчког народа не можемо да покажемо завидну историју рада грчке државе на испун>ељу нених обавеза и њенсг позива. Јер, иако данас руша грчког народа улаже огроман напор у борби прОтив вековног не пријатеља, иако тамо горе у Солуну Грци надахнути ндејом о отацоини ступише у борбу за ствараље Велике Грчке, иаак ће исторлчар будућности стати за тренутак када буде имао да упореди оба покрета ова два првјааел,ска народа п да међу њима нађе додирне тачке. Српски народ води борбу имајући у себс повереље, јгр зна да уза себе, као другове у несрећама и у слави, и у победама и у иоразима, има све оне која ван Србије или на љеном земљишту образују целину ср;ашг мл Срп ског Народа, представљају неподељску Државу Срчс*,у. Док међутим борци ангкбугарске борбс, код све свести да само они из ражавају права и пскрена осећан>а грчксг парода и љегове нај светгје тежљс, нс могу ииак дз
не осећају горчнгу ш:о иза љих званична грчка држава готово као непријатељ прати љихову борбу. И горка ова свест, ако није у стању да умаљи полет и да по колеба одлуке оних који су све прорачунали пре него што су се пустилв у борбу, не може ппак да не жалости најдубље све оне
Грке који забринути прате развој грчких ствари. Поздравамо искрено и неуздржљиво нови триумф срггског јунаштва и пожелимо да ус^ро Грчка буде у могућности да не завиди подвизгша својвх пдијатеља и савезника. (Број 8126). Пол-ЛуЈ
Ђ Лазаревић Са српског Фронта
Из мојих бележака —
Пред оваким јуначким презирањем смрти; пред оввм снаж пим и неодол>пвим налетом л.уди који су решили да победе —
Мало на више, ближе врхучетири бугарске топовске каре закрчиле пут. Око љих бугарски лешеви и коњи побијени. Изглс-
представио.. Ово је место прозвато: »Крва ви Камен*. — Од овога места •
пред ураганском ватром наше^да да пх Је граната ту изненадцартиљерије, која је ломила и рас- , ла. Испод врха, у Ј‘едној удољвпрскавала камеље и кости, раз [ци, ааштвћен грудобранима, Ј’едан носила месо и удове — непри ј гежак мерзер од 12 см. УпраЕО јатељ Ј’е морао попустпти. У па 1 ту Ј’е лафет и пОстоље. Цев је ничном бегству, он је се одавде , скинута и јамачнс ту у близинн сасуљао падинама и урвинама | нег Д е ззкопана. Око њега гОивле Кајмак чалана и Старковог Гро- !п Р азнвх ча УР а , дебели кОнопци б‘а, преко Црне Реке. У свом 33 извлачење и Један дизач бегству, он је посејао цео пут ггзвн Д- Мало ниже у дубоком муницијом, шапка.ма, пушкама и слага - гв шту, наслагано око 3 до лешевима... .433 гранага, од којпх неке поОво је само бледа сличпца од Ј е Д внне У плетеним корпама. По оно!а, што се на овом месту зби-, све> >У види се, да је то онај мерло 17. септембра год- 1916, Ја а *Р ПЈДо Ј е са Кајмакчалана тусам је, у својој уобразиљи, пре- ка0 чак Островско поље. Вима ономе што сам видео, овако, дв се и то да је оваЈ’ топ одавно ’ ту и доста дејствовао. Један уметах. Двадасег осми октобар. Петак води леп усечен пут уз брдо до ј Десет и четврт сах. Јутрос у сесамог врха, друге, веће, главе —! дам сах., отпочела јака канонада. Кајмак Чалана. Пут је усечен са \ на нашем сектору. То је предсеверне стране Лево и десно сам знак, нрапрема за напад. Узех го камен. Леза је страиа вео-! торбу п доглед. Од камена до кама стрма и спушта се доле, у : мена , уз брдо, дохватпх се моје амбис. Већ наилазим на прве бу | 0С м ат рач Н вце. Ту ј’е био раније гарске лешеве, изгледа, бачене с [ МИТ р а љез. То се види по гомили пуга низ брао. Изгорене пушке, чаура ок метака . х 0 ј е п0Л ожиј врло много муниције на гОмиле и Чуке .. растурене свуда — немаш где но ј Пспред мене, у једном камекагок згазитп Десно од пута у ка ; ру плаве се шиљели резерве намељару, три још не сараљена ј шег пука . Испод мене српска леша. Један у шајкачи ј резврва, која је ноћас стпгла. млад, голобрад, регрут. Куршум Гамо на више, на левици косе, га погодио изнад чела. Да ли ба I наши ровови се спасао да је нмао на главв ј Тамо даље, на 200—300 шлем? - Гледао сам много так-! м „ ара непријатељски ровови. Левих примера, где Је куршум про- во од мога склоцишта) преко ја . био шлем али тим саннм проме | руге> КОСЗј која се пру>ка . нио нравац и снасао главу. ј ћи се у висинн Битоља. О а Је Магла која је до мало пре зп-
стг.рала врх Кајмак Чалана, ди гла се. Небом су промицали облаци. који су, с времена на време заклаљали сунчеау светлост. Пначе леп, свеж дан.. Пео сам се на вгше. Десно се
сва ишарнна попрсчним нашвм и непријатељсквм рововвма... У мојој осматрачници, са које се све то впди, ја под топлим зрацпма сунца, седам и иос.матрам. Од времена на време, ја псписујем Оае лисгове за одељак
налазе офо.мне стене. Испод овпх ’ од »Кајмак Чалана.“ За то време аубоки заклони, утврђеип зидом од камена У једном таквом заклопу, иаш Азенов топ сасвк.м нов. У брзг.ви, ваљда Ј*е овд заборављен. Ту му је' погинуо и затрпаи неко од послуге. Ш го миле зе.чљс вирп му једна нога у сриској цокули...
ураганска ватра наших и непрп* јатељских батерија таква је, да се не распознају пуцљи топова. Све се слило у једну громовту грчљавину, ,од које се тресу плашше. Под оваким околностима, а ћу покушати да исппшсм моЈе тренутне уттске, да у ово.