Велика Србија

СТРАНА 2.

8 ЕЛИКА СРБИ1А

БРОЈ 226

зазундара на све стране. То беше мозак..- На двадесет метара, од леша, на камену ггрилепллна нога у вуненој, белој чарапи... Официри и аојници, неколико њих разгледају бојиште. Два фотограф. аматера сликају поједине групе, чекајући да их суние осветли. Тамо опет даље, телефонисте пентрају се по високи.ч дирецима, које су Бугари наместили, постављајући телефонске жице. А над свим овим мртвим и жввнм људима шестари маса ор дова и црних гаврана, намамллна из околних кршева мирисом лешева. Са северо запада подухну хла-

дан ветар. Од Старковог Гроба пови се густа магла. Преко Кр-

вавог камепа, обухвати највиши- били смо неколико војника в јед врх Кајмак чалана и разли се као ног официра.

покров ио целои разбојишту Одох на највиши врх. Ту је постављена гранична пирамиха На пирамиди лепим штампамим рукописом исоисано: ... пука »Краља Петра" први је отворио врата наше Огаџбине...* Ове речи написао је свештеник-... име му нисам првбележио — По мислнх: слуга Божијег олтара не сме да лаже и спустих се низ брдо ка биваку.... — Наставиће се —

СА [РАТНЦХ 1>^ОНТОВА

Руеки коминике Петроград, 21. нов. (вече). Заиадни фронт. — у Кар патима непрајатељ је снаж но нап&дао, али је бис при нуђон да се туче у поалачељу ирегрпевши ввлике губитке. Јерменсни фронт. — Два батчљова турска вапала су ваш« трупе зап. од Огио ва, али еу одбачвне. Одбели емо напад јвдаог туреког батаљона у правцу Битлиса Румунски фронт. — У до л,»ни Троту са и Солте наши аапади круниеани су усдсдом. Зауавли емо свла Аваул и Судту и з&робили 280 заробљвмика и вашв митраљеза. Дунавски фронт. — У долгни Артаса настављају се н^ пријагељ :ки наиади. У овом нрсдвлу развија се ве лика бнтка- Румунске труае крлћу се ка југо истоку. Рјмунске оаерацијс зааадно и јужно 04 Букураита с аомоКу руских трупа раввијсју се иовољно. Бугарско немачке труае прину 1 јене су да се бију у иовлачењу. Задобили смо многа варобљеника и трофе' је, чија се количина још не зна. До сас) је заилењено 26 тоаова. Са солунског Фронта — француски коминике Солун, 22 новембра. У току прекјучерашњег дана српске су трупе заузеле једну серију положаја, заплениле 5 топова и одбиле увече и у току ноћи све против нападе непријател,

ске. Јуче су наставиде своје на предовање и заплениле две ха убице. На осталом фронту рђаво врсме омело је операције. Франдуски коминикв Париз, 22 новЈужко од Соме Немци оу извршада дза нанада у обдастк Бнрде а, која су бади одмах од; бајени. У Едзасу је такође је дан нннад јужно од Мезераае проиао. Сеаерно од Соме ш у обдаеткмн Во а и Дуомона јакк артиљеријска борба. На остадом фронту ваје бвло зкачвјних догађаја. Солуноки фронт. — Иеточно од Црае Рвке сриеие оу груие »аузеле васове северно оД Груншшта. Непријагељ ое је у ке реду нсвукао ка Страванн, На ооталом фронту није бидо важнвјвх нромена. Енглески ком*шикв Лонцон, 22, новембра. У току претпрошле ноћи немачка је артиљерија бомбардова ла секторе Геденкур и Фонквв лер. Енглеска је артвљерпја јако бомбардовала немачке линије у области Монши. На осталом фронту ништа ново. Италијански коминикв Рим, 22. нов Местимична артаљеријска бор ба, на фронту а интензивнија на платоу Азијаго и у долини Зу гане. На фронту Јулијанских Алпи непријатељска артиљерија стално бомбараује наше прве линије. Наша артиљерија одговара , истом интензивношћу. •

У онањим патролсквм сукоби ма у близинв Кастањовице заро-

Авнјатика, — Једна наша ес-' кадрила аероплана бомбардовала је станице Дотоњвјшо в Скаг по на Карсу. Наши су се авијачари спуствли ниско, и поред гђ д ва времена в дејства артиљерије и бааили су тону и по јаког експлозива чије је дејство дало ефикасне резултате. У току многих ваздушних борби, оборен је један аероплан. Један од нашвх апа рата није се вратао. Претпрошле вечери, док су непријатељски хидроплани бомбардовали Добердо не причинивши никакве штете ни жртве, један је од наших аероплана брзо одлетео и бомбар довао аеродром тих хидроплана који се налази у близини Трста. Бацио је 5 бомби чпје је дејство било ефикасно. Коастакца угрожвна Параз, 22. нов. Телеграфишу из Букурешта да руско румунске трупе грозе ва рооти Констанци, коју ће ускоро за/зетп. Немци тражв откуп Лондон, 22. нов. Телеграфишу из Амстердама да немачки сфвцири који надгледају одведене Белгијанце у Немачкој пуштају их за откуп од бОО до 1000 франака. Помоћ Румунији Лондон, 22. нов. Румунска шгампа изражава велике наде у победу коју су румунске и руске трупе одне ле у Добруци. »Адеверул* взмеђу осталога пише, да Савезнпци чине све што могу да аомо гну Румунији. Русија пшље велике трупе а Француска сбилгн ратни материјал. Немачке линије морзју бити пртбијене Лондон, 22. нов. Војни критичар »Морнинг По ста« пигпе да се главни енглески напор мора сконцентрисати на западном фронту где немачке ли није морају по сваку цену бити прсбијене. Због тога се морају дати генералу Хејгу сва потребна средства да би предузео офанзиву ка мкого ширем фронту и од много већег замашаја

Дагађаји | Атини Ситуација је још увек критична Веза са Аткном још није успостављеиа. Према томе, још немамо директних и аутентичних. извештаја о ономе, што се у ста ррј Грчкој збива. Нови путницн пак саопштавају нове појединости нове верзпје. Сваки то чини на свој начиа, али се ипак могу као приближно тачни извућииз* весни догађаји, које ћеио саопштити читаоцима. Чим су се Савез^ичке трупе повукле нз Атине, резервисти су иавршили напад на све куће венизелиста, као и на редакције венизелистичкпх лостова. Најгоре су прошли »Неа Елас* и »Патрпс.* Напад на редакцију „Неа Елас* извршен је у суботу из јутра. Сарадвипи тога листа билн су баш у својим канцеларија. Резервисти су најпре захтевали од жанд- капетана Тамбакопула, да ухапси ове, и док се овај опирао, р?дактори су имали времена да побегну. Тада су ројалисти опселп кућу и отпочела пушкарање. Н.оружани чувари штампарије одупирали су се пу нах 15 часова и кад им је неста ло муниције прс-дали су се. Одржава се упорно вест да је уредник „Патриса" г. Ламбраквс, који је бго уха шен због публа ковања докумената о предаји Рупела убијен од резервиста у затвору. Да би што боље и спгурнијс взвели своја крволочва дела, ре зервксти су отворали затворе и пустили у слободу робијаше в злочинце. Да ли је за ово изда та нар« дба озго или не, још се не зна тачно. У броју оољачканих и готово порушеннх кућа налазе се и ку ћа Венизелосова и зграда у којој се налазила енглеска полиција. Одмах по одласку Савезничних трупа. резервиста су укинули свуда Савезначку|контролу. Страни чиновници постављени од Са везника на пошти в телегрзфу најурени су п замењени трчким. Изгледа, ка су се дочепали и безжичне телеграфске стаиипе, пошто је факат, да је краљвца Софија уиутила своме брату, кајзеру, дугу нифровану депешу. Сазнаје се из поуаданих взво ра, да је краљ Константин донео одл^ку о мобилизацији целе грчке војске. Овзј акт представља повреду ноте од 8. јуна. Држи се да ова мобилизацвја

не може дати више од 40.000 људи, пошто су 4 и 5 дввиз. премештене из Тесалије у Иелооонес и пошто један део активне војске гарвизОнира на острвима. Дознаје се, да су мостови Брале иПападије, који везују Тесалију са Грчком бачени у ваадухТиме је веома отежан саобраћај нзмеђу ових двлова Грчке. Акција савезничке флоте потврђује се. Ратнн бродови изба цила су «а брежуљке поседнуте резервистима око 40 граната. Једод оаих пала је на краљев дворац, две у двориште палате. Услед ових догађаја у Атини је оваадала права анархија. Све је затворено: позорашга, дућани и т. д. Многе породице побегле су у Пиреј, друге беже стално. Порушена је само редакција »Неа Елас. * Остали веиизелистички листови нису престали излазитм. Резервисти су ухааснли масу аенизелиста, међу овима: породпцу г. Зиримокоса, гувернера Крита, г. Вендириса, директора „П*три са,“ г. С;аматију сзрадника »Неа Елас,“ стотину других угледних либерала и много других. Потврђујс се, да су умрли од добивенвх рана пуковник Дамитракопулос, п пуковнак Далиааис и п.поручник Фубасакос.

Рат до нраја — изјаеа руског миаистра прзд седника Петроград, 22. нов. Г. Трепов, нови руски мини стар председнвк изјавио је у Думи: »Више од један пут, руска влада је изјавила, да ће се садашњи рат водитн ко потпуне аобеде. Више пута објављивано је, да мир неће битк нккако презремен, ннти засебан. Нкшта не може изменити ову одлуку, која проистиче вз непоколебљиве воље суверена, који је у сагласности са адејама целог свог верног народа. Русија неће положвтн оружје до дефикитивне победе. Цео свег има да чује још једнои, да на макакве пролззне тешкоће наишле на своме путу, Русвја, Енглеока и сви њени Савезнаци мобилисаће ради савдађивања ових све своје људе и сву своју имаовину. Рат ће се наставити све дОк се не постигне коначва одлука. Снага непријатељева је поколебана н час, када ће Немачка полагати рачуна ириближује се све брже»

Ф Е Љ Т О Н

Битка на Црној Реци — Позорница артилерискнх чуда. 29. октобар на фронту.

Још у нашем прзом рату 1912. године Црна Река нграла је важну улогу у опеЈзацпјама, коју ни ва. :ас није изгубвла, већ јој је отта вчоте та улога у операцијам ,1 солунске војске још внднија □астала и у много ширим размерама нето рагшје. У жељи за одржањем разбојнвчким путем стечене тековине, борбомса несравњено јачим снага«а, прена кудикамо слаопјец протЈшнлку који је стављек у положај опкољвнога, Бугари уд^зужепи са Немцима уложвли су с-.‘« своје сготе, да граничпи фронт према Бптољу што боље утврде

и осигурају. Силно утврђено ли нија огранци Бабе, села Мезуидли, Кенали, Брод представља резултат напорног и грозничавог вишемесечног рада Бугара н Немапа у који су уложене многе снаге и у коме је уступље. сва форПЈфидацвја, стварајућг н„ гај начин јаку баријеру према Битолу. Више од месец дана воде се на овој линији борбе са анатним успехом у којвма артнлерија игра кајвпднију улогу. На целој овој лвнији један део остао је објекат најјате акцвје. Угво взмеђу река Цгне и Саку леве, села Мезџиги, Средњег Е

грп и железипчке ируге престав ља позорницу правих вртвлери ских чуда и страхота, тачку на којој се противник најупорније и најогорченије вржи. Страховити артилериски урагани беспе у ово ме углу више од месец дана по сведнепно кад јаче кад слабије. И данас је један ед тих дана, само један од оних страховитијих но својој јачини. Наш фронт стављен је данас у акцију и док је наше десно крило внтезивно нападала, дотле је лево својој акцијг, дало карактер демонстратвван, вумвећи свлан артилеркски притисак на противника. Нвбо је превучено мрко сивнм облацимау вјтеме мутно и тихо. Дејство артплсрије отпочело је у 8 часова нзјутра и није престајало све до 16 часова показујући мзло ггромеве у својој јачини, Са свога поаожаја, који пру жа лепу

прегледност целокупне битољске равнице посматрам артилервска дуел на своме углу невероватне празоре данашњега рата, које тешко да могу чктајући схватити они, који нису били сведоци овога или саучесници ових догађаја. Линија од села Кенали до ушћа Сакудеве представља једну ниску греду, која се на ушћу завршава стрмким каменитим отсеком. Залеће њено чини једним делом Црна Река а затим села Букрв, До л>е и Средње Етри. Цела ова лмнија ставл.ена је под пакао арги лериске**атре ре само по ширини већ и по дубини захватајући и села залеђа где су плосиране 3 тешке бугарске (немалке) бате рије- М аок је један део тешке франц. артиљерпје тукао прву линију ровова, : тле је другк обасипао вругу, трећу линију, батсркјс и позадииу. Тешка ору-

ђа као да су се упела да прикажу сву своју чудовишну ноћ. Као из вулканског кратера ск пала је аатра из топовских цевк. Но 16, по 20 експлозија ]>азорних зрна и шрапнела појављују се на м х, пролаиајући ваздух м уздрмавајући земл.у на ксколвко калометара око себе. По експдозији зрна из земље и ваздуха ничу огромне силуете црнмх, сазах и зеленкастих иаса днма помешаних са вемљом, које се иајпре двжу вертвкално у вис, а потом се развпјају у разноврске фи 1 у|>е у виду гејзера, стубо*а, дрвега. жввотињских облк ка, пењу се донегле, а потом св губе у безоблачну масу једмнственог нокривача, којв се шври над земл.ом у висини од 10 — 1» мда би оставнла место новвм таквгм појавама, хоје сваког секун-