Велика Србија

СТРАНА 2.

ВЕ ЛИКА СРБИЈА

&4ЧЈЈ 44/

триса.» маоги грчки официри итд. Према исказима ових у петак и суботу владала је неописана паника у Атани- Г. Вендирис је изјавио да су се нереди ових дапренели на околна сели, до Патисије. Гомиле резервиста размилеле су се по вароши и околини и отпочели су пљачкање веназелистпчких домова. Сви директори лабералних листова ухапшени су и малтретврани. Најгоре су прошли директор „Естије* г. Кирос и »Нга Елас< г. Стаматиу, јер су покушали да се одупру. Директора »Астира" г. Булаханиса хтели су на улица линчовати за то што је рекао, да се он ниче га не боји- Затворили су га и киње на разне начине. Огроман број Јгледних лица ухапшен је досада. Како прича г. Вендирис, у затвору је п председних атинске општине г. БенахисПрема новим исказвма, резервасти су напили и јако оштетили и Француску археолошку школу. У недељу око 11 часова пре подке био је у Атини погреб 27 војника в цивилних изгинулих у борбама панад вароши у петак. У недељу изјутра гомила жена и деце беше дошла пред краљев дворац и прсклињаше га, да њихове мужеве и браћу пусти у слободу и да обустави убијгша Венизелиита. Краљ се показао неумољив. По његовој наредби краљева гарда растерала је масу жека п деце, који су вакали бе жећа: „Ми смо Грци не убијај те нас- 1 Савезничке трупе Окупирале су варош Пиреј, у којој влада савршен ред. Савезничка контрола врши се стално. Брежуљак Кастела, која спаја Пнреј са новим Фалером заузет је од Савезничких трупа. Венвзелистички листови не из лазе од недеље. Остали атински листови триумфују због велике победе над венизелистима. Међу тим сви су врло умерени према Споразуму и изражавају потребу мирног и брзог решења ситуације. «Неа Пмера«, у уводном чланку изјављује, да Грчка није хтела мгнифестовати никако непри јатељство према Споразуму, већ само своју чврсту одлуку, да буде слободна и независна. <Грчка је готова, пише тај лист, да по сведочи Сгоразуму пријагељска ссећања, ако овај пристане да се о:ресе венизелистичквх кле ветника и прсстане да тиранише земљу". ‘Атине» држе, да после

конференција министара Споразума са адмиралом и г. Ламбросом, „лебдећа» питања регулисаће се дипломатски. »Акрополис" доноси, да су министри Споразума добили од својих влада наредбу да се покажу помир.љвва духа (!).

Остали краљеви органи пишу у истом смислу. ГГреиа извесним обавештењима из I ревена, банде резервиста потпомогнуте гарназоном у Клепурџману спремају се да нападну Гревену са 600 људи.

ничке линије ретке и где су пу• тови готово непроходни услед јесењих киша. Војска Брусилова не само штити Молдавију, већ њихов офанзивни покрет доводи у опасност лево крило армија Фалкенхајнових. Између Молтаввје, вароши Окно и жељ. станице Ксикесене операције Брусиловљеве приближују се фронту Влашке.

Лондон, 23. нов. Енглеска влзда у споразуму са владамз Француске, Русије и И талије учинила је следећу изјаву: ‘Савезници Белгвје првдружују се протесту те земље која је упућена владама и културном свету против ропског система који је Немачка увела у Белгију. После внвазије Белгије прва је дужност Савезнвка била да се постарају за снабдевање и пот помагање белгијског народа у о купираним територвјама. Савезничке су владе преко једне ко мисије неутралних држава потпомагале становништво у Белгији. Савезници су објавили ме морандум у коме су изјавили да непријатељ нема права да искоришћује комвсију нити да присвоји намирнице које су одређене за становнвштво.

1РАТНЦХ фНЖТОВА

Француски коминике Париз, 23 нов. Немци су извршиди један мали напад на француске иодожа* је северно од седа Во а али је иронао. Франиуаи су ималии заробленвке. У гоку дана средња артиљеријска борба на разним секторима фронта.

ву протвв Кале и једну поморску борбу од великог замашаја. На тај начин мисли да одвоји Енглеглеску од кОнтинента и да искрца војску на енглеске обале. »Дејли Њус* примећује да је овај план потпуно романпцган и достојан кајзера који управља судбином Немачке.

Па где је немачка флота која Лталијанеки КОМИНИКв 5и могла д а блоквра Енглеску? Рим, 2{?. нов. ЈЈе ли она што се крије у КилНа фронту Тријента артнље ј ском пристаништу? Или пак по* ријска борба, у долини Адиже и ' стоји каква нова флота? Астико п сукоби патрола напла- ПГто се тиче офанзиве против тоу Азијаго- У зони Горице ез ;{<;але, први покушај те природе

међу 20 и 21. новембра, Немцв су извршвли један взненадан ва

је скупо стао немачку војску. Не водећи рачуна да је енглеска вој-

пад на наше положаЈе северно од ска постала од тада много јача, Св. Катервпв, али је покушај идућег иролећа она ће бити у пропао благодарећи присебнос стању да оправда сва обећања.

ти наших трупа и брзој интер веиција артиљерије.

Немци могу још да се баве илузијама, закључује лист, горка

И поред рђавог времсна на јстварност ће им ускоро отвориКарсу је наша артиљерија јако !- тм очи . деЈ’ствовала. НепријатељСка ава- ј јатичара бацили су неколмко бок ! ЕнгЛбСКИ аВсгјаТИЧарИ би на Монтфалконе. Није бало Лондон, 23. нов.

жртава ни штете. Енглески коминике Лондон, 23. нсвембра. Јужно од Лсза, један немач-] ки напад, воји је иззршен по* еде Јаког бомбардовања, пропао је еасвим.

Издат је коминике о акциЈ’в брнтанскпх авијатичара на француском фрснту Ономад су два ј наша аероплана нападнута од б непријатељсквх, којима су се од мах придружила још 6 других. После пет минута огорчене бор-

Али Немци нису хтели да о стану верни њеховим обећањииа. Сва белгијска живина је извезена из земље ради исхране немачке воЈ’ске на фронту. Белгвјски су раденици били приморани да раде за Немце. Немци су присвојили све машвнерије белгијскех радионица као к оне кој’с су искључвво о

бе у ваздуху, два непрвЈатељска , Доцније. V току дан.г не "; зероплаиа су се сама спустила. првјатељ је јако бомбардоаао ; Борба је трајала свега 15 мину .ј секгоре коА Лова и Иара. Наш« негтајатељски агппппа- • тт 1 1а и сви непрлЈатељски аеропла } државале народну иидустриЈу. На ]е арталерВЈа одговарада са ис- на мораЈШ су се повући . Наши тај су начин Немца упропастили том интенаивнош у. апа рати вратвли су се неоште- ' зем 0вакве преступе су Нем . АаиЈатика. — Наши еу ави г 1 7 1 3 | сии 1 ци нарочито вршили у последње јатичари показвли ведику актив-: | с ^ 3 ност вршећи взввђања уг коопе | БруСИЛОВЉбВа офаННЗИВЗ 3 Р емс

рапију артвлерије и бомбардовали су између осталих објека

Лондон, 23. нов.

Они су ззбранили да та коми

Један енглески кореспондент си Ј а неутралних држава раздаЈе та н једну железничку стаавцу на јужном руском фронту теае-. помоћ и на тај начин створили и један аеродром. У внздушним графише своме листу, да скораш- ■ беспосличаре које су одводили у сукобзша, унагатили омо два не- н>е проширење јужног фронта на Немачку. Сада је сва белгијска пријатељска аеропдана. Један линију паралелну са источном, нацаонална машиверија упропа Ли „ ~ тпк#>на. д ■стчпгта иа ч/стпнитта. р г п

од наших аиарата фалв. Немачки планови Лондон, 23. нов ,Дејли Њус“ пријатно исмејава планове Немачке, по којима има да прикупи сву снагу и да на пролеће зада један велики удар Енглеској предузииајући офанзи

границом Трансилваније и снаж-. шћена, а извоз намирница, ко]е на сфанзива Брусиловљева на; с У потребне за исхрану становфронту Карпата почели су већ да ништва 1 узео је велике сразмере.« изводе одлично дејетво на ситу-ј Савезнвци протествују против ацију у Молдавији. експлоатаииЈ’е и ропства који су Захваљујући сталнии напорима наметнути цивилном белгијском Русија је прошврила сеоју лини становништву које је несассобно ју ка југу за 130 ииља у планин * а протествује само ^ ским пределима, где су жељез-

Гитуација Ррјшије Утисци једног дописника на румунском фронту Лондон, 23. новембра. Дописник „Дејли Меља« на румунском фронту послао је сле дећи телеграфски извештај свомелисту : »Повлаченл румунске војске испред надмоћности аустро не мачквх трупа врши се у јединственом реду и са задивљавајућом методо.м И ако је ФалкенхаЈ’н имао план, да изарши и покрете опкољавања румунске војске и да ову доведе у критачан положај, руско румунски генерал . штаб успео је да осујети сва; германски план. Цела румунска војска је очувена и повлачи се на већ одређене стратегијске по ложаје. Напуштена румунска територија остала лашена свега, што би непрнјатељу моглс бити од корвсги. Све је жито« вакуисано, као и сав ратни материЈ’ал. На положајима око Букурешта извршено је ново концентровање руско румунсках тру па и већ су отпочеле борбе, које се, постепено развијају пожољно по наше Савезнике. Аустро пемачкв лиотовн иокушаеају, да руцуаску камаању представе као до крајноста кра тичну. Мгђутнм веарвјате.љсви коминикеи нвсу досад забедежихи ниједан румунскп пораз. До бжтке већих размера још иије дошло. Међутии, ока се већ наговештава- Док ое врше прапреме ва ову, почиње ое већ разввјати руока офннзива у Карпатвма, на фронту Буковине и у Добруџв. У војним руово румунсвви круговима вдада увереље, да ће преоврет у ситуацаји ускоро наотупнти. Румунски народ прата развој операцЕЈ’а са ведаком хдаднокрзиошћу и мирноћом имајућБ вепокодебљвво поузднње и веру у свој геаераашгаб и војск у “ .

I СЈШбОДИОИ Битољу - Приадврм ретме плвменитостм Бвтољ, 20. нов. У Ватољ? се бава још сд првога дана оолобођења грофицн Де Реаак. Она је предотавнвца трију француско српеких комитета, у Паризу, Вероаљу ш Анжеру, за помоћ српокии поро дицама поотрадалвм у рату, и другвх двају друштава: Ашег!

В Крсткћ

Нскада у маленоме леђанском граиу, бесноме командиру немач ках мачоносаца, у замку којп’.му сагради порЈабоћени народ, једне ноћи за време бесне гозбе, тешко беше без свирке, па иареди пијаним слугама да за један сат мора слушати љупке звуке лутње, Слуге се препадоше и разиђоше на све стрзне, да изврпе налог свога господара. На крају чарнота борјг стоји ниска колеба леђанска, у кој’ој тиња слаби жижак. У мрачној соби седи погрбл»ени старац и на крилу му ночива среброввучна лутња. Низ образе теку му вреле с узе п пада ју на мртво тело ње

гове унуке, Упадзју пијане слу ге и деру се: «на ноге, напред« и терају јаднога старца- Један од крвожедника приноси буктвњу стреји колебе и пламен је обу Зима У замку командир и његово друштво слушају свирку и песму леђанскога свирца Вешта рука старчева вгра по сребрним стру нама, као да му од срца иде песма, па ипак се намргодише разуздани пијанци — авуци као тешко олово пацају на њмхова окорела срца, јер из веселих зву кова лутње продире из љих к небу нека чудесна топла молитва очајног старца. „Умукни, матора

Ф Е Љ Т О Н

Лутња (Карфа)

сово!* Загрме командир. Стари певац пусти лутњу из руку и седу главу обори на гру ди. У једанпут старац уедрхта, јер чу слатки глзс То беше глас његовс унуке. Затим угледа златоперу птвцу, која му довекиваше: хода за мном! ходи за мном! И он пође. — Она га доведе, најпосле, на врх једне мале хумке, па је нестаде. Старац се брзо освести заноса и гроза га обузе, када се сети, да су, можда, већ опазили да га у замку нема. Ста рац позтата замку, али, уједанпуг му се оте крвк из груди. Ни трага не беше на оном месгу, где је се замак налазпо Од хумке до замка беше језеро. Он впде, како се у дубини језерској руши замак и слушаше страшне крике ужаса а очајања. Апи у том тре нутку, од сргдине језера, право ка њепу, као невидљивом силом

гоаена пловљаше лутња, коју бе ше у зауку осгавио- Једвни чист и неукаљани предмет у том гњезку покварености и разузцаности — лутња леђанскога певца взбе же општу пропаст. * * * И бесним крвожедницима и хијенама Српства, Немцима и Бугарима, мало је што се због њих проли море људске крви, већ као гладни вуци и дивље звери наср нуше на српски народ да га униште и истребе; мало вм је што уништише све оно што је култура ствОрила за душ низ година; мало им је што нам земљу еко помски и прнвредно сатпру; мало им је што нам у земљи створи ше глад, беду и чемер; мало им је што пл.ачкају народ, разреаујући му контрибуцију некакву; мало вм је што покушавају, от-

вараљем својих школа, да нам језик униште; мало им ... та, ко Ке набрајати њихова недела? То јеостављено ономе, ко буде пксао историју кратковремене, разбо} ничке, немачко бугарске уораве у Србији. Сва су и.м та недела била недовољна. већ стадоше, у по следње време, одвајати деиу од очева, хранагеља од нејачи, бра ћу од сестара, синове ож мајки, и одводпти их у своје удаљене крајеве да им тамо раде. А они остадоше, још мало, да пирују у нашој лепоЈ’ земљи. Пирујте, зликовци, јер су вам. дакв гзбројани! И као што је са чувана лутња леђанског певца, тако'су псто сачуване и лутње леђанскога певца, и оне дају од себе звуке небесне сласти, у знак, да Ке последњег дана њихове пропасгв нресуда праведнога су-