Велика Србија

СТРЛНЛ 2.

В Е Л И К А С Р Б И .1 Л

КРОЈ 229.

бвјају изиеђу мрквх чемпреса п жрвета бакараста лвшћа. До мене допвре пригушени једнолпкп варошкп жагср као шум реке, из којега не взбија нп весело кликтаље, ни песма. Са минарета не чује се МујеЗрпов иеки глас, нптл се чују звукови јутарљега гвона. Место љпх позврављају варош дању и ноћу убојата зрна, што излазе из големих топовсквх уст«! Кад се кан смири учеста граја пушака. Непрвјатељ је блвзу-. Битол. неповерљвв, у стрепњн чека иоћ... На дну гробља дочека ме непријатна слика. Чу, до раке, коју војници копају на мокрој, блатљавој трави, лежи леш везацих очају и руку- Глава, исцеђена бледа лица, нагнула се преко рамена, над главом усађена мотка са таблином. На љој на француском језику пише: бугарски шпиоа, стрељан. Ввдео сам у рововимасвлу лешева наших в непргјатељсквх; они су псгвнули часно у борби. Али овај овде, безв.мена, стрељзн као одвратна, шкодљаза жавана, кроз чнје се груди још крв цеди и пада на ћосаву, плзву, нову, варошку хаљину, изгледаше заиста неутешно бедно. — Још вх је тројица ухваће но — објашљујс ми један француски војник, залажући се кома дон масна свра, преко залогаја — њих 1е сутра стрељатв! Негде, из близине, тешки топ уз громовити звук избаци убојито зрно на непрнјатељске положаје. Идем у томе правцу. Пза некога турскога тробља, у вароши, на ђох скривену звер. Јутрос, иза толиких напора, поставвгае је на љено престоље, дворе је млади, вешти војнкца. Пз заклона њуши кепријатељске положаје . . Поред ље, упитомљено, ке оба зирућа се, пролази свет, и деца играју се у дворишту С1аре џамије.... ... Враћајући се, са улвце по ведох собом неко момче дч ма из собе пзнесе ствари. Нисам био приметао да је кљаст у руци и да је ћорав. Кажем му, нећеш моћи понети ствара.. — Мог)! — одговсри смешећп се, и живо замане кљасто.м руком. — Лако за руку, само да је хлеба .. — Како са игстрадао? — упи там гг. —Рзнила ме граната, тамо код воде — и показа рукои место на обали потока поред којега смо

ходгла. — Па настзви као да себи говорд: — Оноги дана, враћао сам се с рада из стансце и прао сам руке у вода.... Кад смо ушла у собу са стола узео сам два комада хлеба и дадох му их. Осмехну се захвално и жвво ме погледа својнм здравим оком; један ко.^ад узе у здра зу руку и прихвати га зубима, а други брзо ставп у недра на го ло тело. Гледајући га млада, а кљаста и ћорава, па ипак задовољна г. весела, мислпо сам : — сз како малим, прост чсвек, раденик, мо же да се осети сретан на овоме свету....

ПИСМО ИЗ БИТОЉА Бутарски ■режим. — Причања једног угле^ног битољца Битољ, 20. нов. Разговарао сам са једшш уг ледним бптољским грађакином која је раније био под утицајем бугарске пропаганде и сматран кзо егзархвста и он ми је искрено говорио о бугарском режи му у Битољу. — Претрпели смо, вели, за ову годвну дана много и миого од Бугара. Одласком љиховим ми смо спасени. Нека је за то по сто пута хвала нашој војсци. Да је још само мало постојало ми ба у Битољу помрли од глади. — Ја неразумем шта је хтела Бугарска — прича овај даље. Она је овамо послала махом рђаве чвновнике и целокупну и стварну увутрашљу управу предала у руке комвтаџијама. Ови су данас главни фактор у држава бугарској. Од љих се просто не може да живп. Они су и овде за целу прошлу годину водили прву реч, Власти их на у чему нису ометале већ, на против, радиле у истом правцу. Каквсм су опасностгма и шаканама бвли излагани бвтољски грађани самојвдан прамер, која се десио нашем угледном грађанину Петру Бсјаџијевићу. На једно три недеље прс пада Батоља Бојаџајевић је у саму свету Недел,у, по взласку из цркве, на очиглед толиког света, бао нападнут на улица од двоји це најмљенвх Цигана са Баира, којн су га немилосрдно истукли и по том отишлн Сутра дан Бојзџијевића су позвали у своју канцеларвју Павле Хрвстов, председник и Пенчев, члан комитета, иначе адвокат из Софије, па му се извр.нвлн због добијених ба

тина, рекавши му да је то бпло погрешно и да су она два кајамнвка требала да туку једног Грка из грчке пркве. Власти су бугарске бпле никакве. Код њвх се могло да про ђе једино са .рушветсм “ 'Гурци, Грца и Јевреја дгвала су рушвет и зато су боље пролазили од нас који то нисио хтели чинита. Тн су под бугарским режимом једино п тртовали, печалећи паре. Мп остали поштеии грзђзни хранилв смо се у соистсеној мастн. Ко је хтео да буде лиферант морао је такође да плаћа. Полкција бугарска не ^реди ни паре Највоши љен представник, битољскп градоначалвак Др. А- Бојаџајев био је оаак и рђав човек. За тим лопов и насилникКод љега се могло г.ролазити само с аарамз, а масу невиних девојака је упропастио, дсводи ли су му чак и служав с Он је хтео да у сред з*ме протера из Битоља све заостале породице из старих крајева и јерва је на заузимање највнђенијих мешгана прИстао да их оставн до пролећа. Председнпк битољске општине, ила како га Бугари називају ч Кмет», био је Н. Владов, родом из Ресна, ала је дуго година живео у Ссфији, по занвмашу „газозгџајГ' (т. ј. фбарикант кра кера). Помоћници су му били Аце Дорев и Петар Робев, људи без икакве вреднссги и спреме. Судали су само по атару и пр а падали партији Радославова. Првк окружаи у' раЗитељ бдо је пеки Захкрајеа. Он је бно коцкар и авјаниаа Зј љкм је дошго кеки Кермекџзјев, пређе у Нзшу, зтједио са жевом. Оскот дана побегк.о је одтвде И5 страха, јер оу Бугкри у то време билм тучени на Чег&а; . За љега се може реки да је бао луд а иусг човек са врло руж нон нарааа а понашаљем, Трећв а носдедља скружпи ЈПрпвитељ бзо је Сребрен Петров, доста добар чиновн»к. Док су сза осталн чзновндца нрсд евакугцзју тарада сзет, првчајуђи да ће ах Срба нобаш, он је не колецинк казао да ногу оотатз и да им сигурно пишгд неће бдтв. Генерад Бојаџајев однах по свсм додаску у Батољ рекао нам је јквТс: »Оше у Битољу једина је права а патркотиче ска кућа на Робевдз, а сви сте ви други Бвто.чца остала Срба“. Бјгарска чвноввнци п комнте сталио су кам говоридв: залто

сте се посрбазк, »г.што зкгвлте е& Грцкма, втд. Ми свеенвји грађаон говори ли смо више нута бугарсквм злвстима о л»псм ноотупвшу срп хгх чиновлака према сввма грађанвм* без рагдаке, н о жеља срцског појног комавданта и овр. начедввка нри нро шзогодатњеи сриеком пОвлаче њу, да Батол, остане потпуно оачуван 0«о наше зскрено ка Злваље Буга; ама се нвјв овађаао и тазеалн су пао због тогч „Србамннггма« Ствари српсквх чинпззина од нсте су < дагде у Софију и тамо дељене мгђу бугурске ч.шовнике. Чуо сам да се исто десилч и са чиковничкии стварима у Скопљу. Турци су ее држал.ч добро. О ни су се претварали као да ии је ш д Бу 1 арим >. добро, али су пред нама уздисали за ерпском управом, признавајући да је између ове и бугарске огромна равлика. Не могућа лодносигч не сноснн бугарски режим мио 1 и су напустили Битољ и отишли у Цариград, међу овима и угледни

муслимгнип Омер бег, бпвиш предселннк општане битол,ске под турекоч управом. И Јгвреји су жалидп га Србижа и одавали признаље српској уоравн Цгред многвх хапшешз и про териваља Бугзрц су убили убрзо по евоме доласку Ванђела Јовановића и Кузу Јанићевлћа, само зато што су били под сриском угравом у општинсхој служби. Првога су убили у 1 вего=ој кућа, а другога у пољу. Убили су, то бож по пресуди. ц иеког Ванка Глагороввћа, бербермна овдашљег, кога су окр< вилн као српсксг нгаијуна, ма да је то био један мг-ран и повучен човек и жваео само за своју пор;дицу, коју су • бездушницз ннзагата оетавили без хргнитеља. Где год с«о могли ми истакнутији грађаии зпузимали смо се да своје суграђане заочтитимо. По иегде смо и успели п који жзвот сзчували, али сио зато ц сама непрајатиости подносили. Страшзн режлм, помеиуо се, а не повратио се! Битсљзц

СА РАТНИХ ФРОНТОВА

€а. солјвског шронта — фраацускп команике Солун, 25. новембра Бура, каша и магла омеле су операције на фронту. Француски коммнлие Париз, 25 нозМи смо вмала успеха у јед ном взнгнадном наиаду на не.чачке ровове источао од Мецерала. Заробили смо доста војаика. Јака артиљериска борба на левој обали Мезе у области коте 304. Солунски фроат. — Непријатељ бомбардује ваше соложаје око Битол,а- У једном против на паду на српске положаје на падина.ма северно од Сокола н»при јатељ је успео ца заузме је}**« део виса који је ту скоро освојен. Јужно од Сереза енглеске су трупе очистилс једа.ч турски ров и заробиле доста војника. ЕнГЛбСКИ КОМИНККб Лондон, 25. нсвембрз. На енглесгом фронту није бало важних доггђаја. Италијанека коминккв Рим, 25. новВелики снег п»да на фронтове ј

је јака а])тиљеријска бо; ба. Код Сере, непријатељ је оссле јакот бомбзрдоваља, изврпшо два узастопна нааада на наше лпније северна од коте 208 али је бзо одбвјен и нат-ран у бегство. Непријатељски хидроплани бацали су бомбе у зону Аглвлеа. Једна је жеоа чбијена и једно дете раљеао Нашв су аероллани ионово бои бардовали станицу непријатељске авајатике у Просфецу и станкцу хивроплана на Трстанском кеју. Бомбардовање је било врло жа во. Наши су се аероплзни зратили неоштећенц. Ноћу између 23. и 24 новембра, два вепријатељска хвдроплана петела су над Трстом и басили су 3 бомбе на хидропланску не прнјатељску стаиицу, Вратили су се пеоштећени. Пропао пареород Балбао, 25. нов. ПрекОокеански пароброд »П*јеХ“ пропао је на пучина Атланског Океана блнзу Канарских острва усл *' буре Спзгсена су 22 лица посзде (Радис). Торпед;вава лађа Мадрид, 25. нов. брод <Палермо» 96 спвшених лица

где се воде операцује. У току! Талвјанскн јучераггљег дана на Карсу била торпедован је.

_ «> Е Љ Т О Н * ф Чедомир Ј. Ивановкђ Башинац свргиени аравник и рез. аеш. а.аоручник

Чедомар је као водник једнога пука хргбро погануо 6. октобра. Непрвјатељска граната одсекла му је обе ноге, и он је у најве ћам мукзма издахнуо на завоји шту у Крушеграду, где је и сахрањен. 5 л мро је на вратима сзо је отаџбинс, за чије се добро и величину борно в као студент и као ВЈЈаик. Умро је не вадсвши саршеао дело националног уједањеља, о коме су омладанца то лико сањала. * На универзвтету је после 1908. настало време рада у свнмг националнвм н културнам друштви на. »Народна Одбрана«, «Кул

турна ЈГвга« бале су пуне студената. „Побратамство“, удружење свах студената, које је раније било пропало, поново је обнов љено. Осећало се да омлздинца нису још све дади и урадили за народ, што се од љих очекивало. И зато су се сви грабили са поносом и оаушевљељем да • даду шго ваше могу. Генерација за генерацијом давала је за јавке послове све већи број студената. С друге стране старало се, да се науци посвете сви што боље могу, те дв заједно са својим професорима углед ндшег унвверзитета подигну на још

завиднију висину. Радило се на ; свпиа пољима — и резултаг се показао. Дошла је 1912. почетак нвза крвавих борби за српско уједиљење, када је маса студевата пала за ослобођење Стз.ре Срби је. Од 1912. до данас генерацаје студентске дале су врло много. Почасна табла на унзверзитету мала је да прими вменасвзх студената, који су пали за прошгрење и ослобођељр своје отаџбине. Чедомвр је ступио на универвитет у сред најактввнијег рада оиладанског. Занесен том струјом он је, долазећа из унутрашљости, свеж и пун енергије, почео неуморно да рада са својим старијим друговима у сввма студент* ским друштвмма. Постепено ула’зећи у послове омладнпске, он

; се бацео п на послОве «Н«родне: Одбране*, »Културне Лвге“, ан тизлкохолног друштва „Трезве ности* и т. д. Убрзо је постао члаи управе «Побратимства» удружеља свих студенатз, члан управе »Фонда за потпомагање сиромашних студената*, п.председник «Правнвчког Друштва“, председник студентског клуба *Сл. Југ». Посао је био разноврсан п захтевао је’ истрајност в Чедомир је дао све. Његови ра дови у студентскпм друштввма и правним семинарглп стекли су му углед истзкнутог омладинца и одличног правника. По објави рата од стране Ау стрије Србнји, он је као редов чувеног ђачког батаљона, отаочео своју војничку каријеру. Прошао је кроз све борбе које је љегов пук имао истичућм се

свуда својом храброшћу, док није пао 6. октобра. Али ма колико била трахачна смрт љегова за генерзцију њего ву, у којој је био једзн од нај омиљенвјах и најспремнијих, он је ипак пао за идеју за којом се пером и речју борао. И док добри Чеда созва вечнтим ском у кутку своје ослобођене Србије, дотле љегов старији брат Лица, свршени техннчар поново лежи на операцијском столу паписке клинике, где се лекари труде да му поврате способност читаља и писаља, коју је изгубио од задобввене ране у тлави. Честита породица Ивановића даха је за отаџбину све. Слава Чедомнру Ј. Нвановићу!