Велика Србија

БР. 230.

ГОД. I.

СОЛУН, НЕДЕЉА 27. НОВЕМБРА 1916.

ИРЕТО.ПТА ЛЗПОСИ : Месечло 3 Фрапг«, -"омссечно 9 урав&ка, годв,-пи.в 36 франак* ЦЕПА ОТЛГСИМА : Свтни огл»сп 0.20 фраа. од петктвог с з.», всКв огдасн по погодби. Оовад св полјјкс држа.и ш комее»рнма к дипло.татспим »асттпнвштввма. ЛИСТ ПЗЛАЗП СВАКН ДАИ ПО ПоДИБ Пошту слатв ареко Кра.г. Срп. Г-вирал, Консулат* V <Јо'*нт. РУКОПИСИ СЕ ИЕ ВГАТ.АЛУ Стап рвдакцијв КпдомЛо тлица с'р 33 .'.а!ошчпе Поједиви бројеви се могу добнти т Солуву код »гснцвје „Друшгва грчке штаипев улица Булгароктов бр. 5, близу глжвне поште.

БРОЈ 10 сант.

Директор Д. Ј0ВАН0ВИЋ

БРОЈ 10 саит.

Б0.1ЕОТ II ЛЕК Потреба енергичних мвра

Положај Ерчке јоиг иије разбистЈ)ен. ()н је и данас иејасан и неодре-ђен. Скоро је псмогуТ.е утв|)дити: да ли је Ерчка нсутрална или је у каквим обавезама према Централним Силама. Једноје ипак извеено: она не крије своја нерасположења према Силама из Споразума. Такав зак.вучак резултира из крвавсн' отпора V питању захтева о предаји ј)атног материјала. У Атини је проливена крв. Силе из Споразума нису то желеле. КориггеТ.и се своји.ч правом заштите, оне еу г))чкој неутралноети хтеле дати карактер безуеловне коректноети. Зашто ее Ламброеова влада решила на отпор, противпо уверавањима о неутралности Грчке? Ако иије имала намсру демантовати еаму себе, онда јеучинила злочин н према народу и према великим евојим заштитницама . Одговорност је V толико веТа, што злочии носи карак•гер многобројних убиетава невиних грађана и уништавања њихових има ња.

тори Грчке ниеу решени на продужсње непршагел.егва до крајњих конееквенција његових. ХоТ.е ли се Силе из С-поразума задовол.иги самим тим, питање >е њихове увиТавноети; али ее унапред може казати, да Т.е и умети м емети приморати Грчку на поштовање њихових одлука. Палијативне мере у оваквим приликама свете ее доцније. Ци.в пе оправдава увек ередегва, али има случајева кад их оп намеТ.е. Ако је еудити по поетулцима грчке владе, такав је случај еад шнтупио. Пре.ма кон етатаци јама ({)Ј)а н цуе ко■-е н глее ки х л и стова, контигснти Сила из Споразума издајнички су нападнути од такозваних Ј)сзе])виста. Договој)но је била утврТсна окупација неких положаја грчке преетонпце, али је при извршењу била осујеТ.ена. Ко за то иоеи одговојжост? А одговорноег није малена, као што нису малене ни жргве неиепун.еног договора. Каквс мере могу одговаЈ)ати иекупл.ен.у велмких жрга ва?

Прима ли Ламброеова влада овакву квалификаци1у евога дела? Ако не, онда се она не може одбранити од оптужбе, да је њено дело акт непријател.ства противу Сила из Споразума. А може бити и једно и ДЈ)уго. Оба елучаја подлеже етрогој оеуди и казни. Не еумњамо да Т.е Силе из Споразума искориетмги својс право и извршити своју дужност. Да ли су оне веТ. почеле е применом пот])ебиих мера, нсмогуке је сада одредиги. Оскудевају озбил.не вести и пози гивнс чињенице. А без тога је евако суђен.с непоуздано. Зна ее само толико, да је после крвавих догађаја наступило неко п[>имирје. Оно не значи и мирно решење грчког проблема; пре може значити нрибирање енага и ПЈ)оучавање начина за њихово пласирање. Садашн.а грчка влада немогућа је за Силе из Споразума. Она Т.е морати да иде, ако сви фак-

Смелоет данашњих факјтора Грчке није мања 'од озбил.ноети поеледица јњихова покушаја. Да она тангира еамо част Вели-ј ких Сила, добила би доетојну лекцију. Али она јзадире дубоко и у њихојве интересе. Лато у буДуТностн мора бити немогућа. Другојачс може да се евети и освсти. Преседани су често не'згодни. У оваквим случајјевима они су и опасни. јПопуштање може да се схвати и као слабост. Сајдашњи догафаји у Атини, поновл.ени у будућности ! под другим приликама, јбили би истрајнији и нез•годнији у својој упорности. Ако је историја учи1 гел.ица живота, она је да1 ла довољно поука. Јучерашн.ица одре-ђује мере еутј)ашњици. Болеет треба лечити у коЈ)ену. Иначе, може постати опасна и за ДЈ)угс. А кад се излечи, онда од гога имају користи и лска|) и болесник.

ПОЛИТИЧКЕ БЕСТИ Лондон. — После ммгог бо равл.ења у Амермци, г. Жерар посланик Сједињених Држава вратио се у Немачку- У једно.м интерзју он је изјавго: „Ја не носвм Не.мачкој никаказ предлог за мар Ја ценим да је бол.е да те пргдлоге учини Енглгска п^не влада Сједињенах Држава.“ Вашингтоп. — Јавл.ају зва нично да је америчка влада умолила аустро угарску владу да јој саопшти све детале којн се од носе на торпиљирање «Шеминга.»

Гр^ка штампа „Патрио Дакле Атинска држава одлучи да одбије захтеве Споразумз, па ма -ово одрицање имало као посл^двцу ратни сукоб. II кад бисмт хтелп да сумнлмо и да се надамо, мере које се предузамају такве су да искл,у чују макакав оптимизамомирном решењу кразе, у колико оно зависи од одлука Атинске втадеУ овом тренутку, ванредно критвчном и за садашњу Грчку и за њену прошлу историју и за њену будућност, нећемо да испи тујемо природу иоСледњих одлука Атинске државе, кити ћемо дати макакве савете. Нека нам се допусгн само једна напомена, која ће коначно о светлити намере атансквх управљача пред грчким иародом, пред европском савешћу и, поглавпто пред оном највишом сувереном свлом која се зове Елинство. Атинска полатика надахњује се — бар се говорвло да је надахнута — од једног одлучног и непроменљввог начела. Од наче ла по коме Грчка ни у коме случају није смела да се умеша у евроаски рат. Нв сад^шши жквотни интереси, на највеће наде на национатно васаостављан.е, али ни обесни однос Грчке према сгвезници Србија и Споразуму, нису бали у стању да пзмене начело о неутралности. У свакој прилици, а било их је много у току последн,е две године, када је држава требала да капусти неактивност, свака је атипска влада одговорала: „Грчкој, држави малој, није допуштено учешће у еврог.сКом рату без опасности да буде сатрвена, а пре сваке наде на победу." IЈ а ипак, данас, Атинска држава објављује да је готова учествовати у европском рату, и ступа у борбу протзв Сила из СпоразЈма. По сили каквгх околности измени се взменгда неопозивно начело неутралности, и половнна

Грчке се бапа у страшан сукоб са најколосалиијам савезом нд’ већпх држаоа на свету? Је ли дакле држава престала да се излаже опасноста да буде сатрве на, ако се сукоби с Енглесхом и Француском? Да ли су се у току једне недеље само пореметиле чврсте ссзове и оравдгње једне двсгчдашње политике. Али, одговзрају онз који је дан дсо војске и народа наводе на очајна дела, захтев Споразу ма о предаји оружја уништава част, независност и одбранбену моћ државну. Питамо: — Где је бала част Грчке ка да је 300 офецира п 6.000 вој нака грчких са њиховим застава ма одведено у ронство у Софију и Берлин? — Где је била независност Грчке, када су отворена врата Маћедоније оним Бугарима, које је краљ Константвн назвго наследнпм неирнјатељима Грчке? — Где је најзад, била одбран бена снага грчке државе, кзда је цео систем граничних угврђења, 1о0 топова и 50.000 пушака предаго Бугарима? Нема дакле никаквог оправда ња за гажење начета кеугралноС1И, греко кога оправдања да се није прешло у корисг одржања неутралноств према централним царевинама. Атинска се држава просто упушта у рат против Споразума под взговором који није узела у обзир кад се тицало Немачке У таким погодбамз, ова послед ња одлука Апшске државе оста је лвшена сзаког изгозсра пред грчким народом, лишена сваке наклоности од стране свропске савесги, и одређена на неумољиву осуду од стране Еиинства које гура у пропаст, без наде на победу, али и без оправдања да се бар служп частп Грчке, чији се један део оружа г.ротиз ве козних добротвора и пријатеља грчкогнарода. (Бројод петка 18 новембра, д г на атпнсквх г.ро грома). Пол-ЛуЈ

БЛОКАДА ГРЧКЕ Прве оз5иљбо мерз Службено је објављена блокада Грчке. ()д јуче, у 8 часова, Грчка 'н' прегворена тако ређи у острво и изолована од осталог света. Она не може ништа да увезе, нити може шта да извезе. Ова мера Сила из Споразума може се сматрати као прво средство да се казне виновници ат-инских дога-ђаја и да се у-

разуми службена Грчка. Иероватно да се на то.ме нсђе стати, као што је извесно да 'ђе гежину блокаде Грчка врло ^згодмо осетити. Она оскудева \ т најнотреб 11 и ј мм сјјсдствмма исхране; с блокадом ћс се потпуно исцрпети. То је поуздано. Пред тим разлозима охладиће се многа усијана Јмава и п|)изнаћс сс оиравдапост захтева за прсдају ратног материјала. Али блокада, по свему би се могло |)е т ћи, неЈ.е бити осамљена. Употрсби ћс се и друга средства, да би блокада што бржс и што успешније дсловала. То намсћс бсзобзириост атинских управл.ача прсма попусгл.ивосги Сила из Споразума. ()на је у Атини схваћена као слабосг. А слабост сс Vвек злоупотрсбл.ујл Ако се слабост »поновио, злоупотЈ)еба ће иГ.п у бесконачност. Као принудно средетво, блокада Грчке до сада је увск била успешна. Она ће извеено и овај пут дати повољис н корисне резултате. Опа ће, истина, погодити грчку мас\ г V првом рсду, али је баш то потрсбно, јер је маса јединм наслон и једина ства])на потпо|)а атинских управљача. И кад га маса осети тежиму мера и јачину вол.е Гила из Споразума, она ће једном доћи до уверења, да је отпор опасан н да је изабрани пут трновит и иемогу ћ; она ће тада морат’и отказати своју потпору управљачима њене земље. После издајничког напада на малобројне трупе Сила из Споразума у Атини и њиховог повлачен.а, ово су прве озбил.нс мсј)с противу издајника и изазивача. Уверени смо да оне нису једине и да ће сс предузети, по потреби, и тежс. Завиеи од тога, да ли ћс Грчка одмах сада пасти на колена и примити не само раниIе захтеве за предају ратног материјала, него и последице атинскихдогађаја; а зависи и од готовости њене, да пружи стварне гарантије за безусловнукоректносгГрчке у будућиости. Силе из Споразума знаће и моћи ћс све то постићи .