Велика Србија
I) П. . I Н 14 Л С Г П У1 .Ј Н
С ГГЛНЛ 2.
I »Г> > Г1
СА СРПСКОГ ФРОНТА — Једне јесече ноГи. Положзј, иовснбра У први сумрзк стиже у наш рсв ордоканс конанданта батал,она са налогои да се изврши нзввђаае непрајатељских поло жаја на падинама брежуљка X. Командгр наше чете издаде тренутну наредбу, водмији одредншв људе и за иепуних пет минута крет е се низ земљиште измдницз, у којој је поред вођа поднаредника бвло неколико војни ка, међу шима и ја. Први б)'гарски рововп налазили су се на падинама једкота лев касгог брета, који се с ове сгране једне мочарне ибаровитеравннце дизао пред кама. Владала је чудна и нема тишинз. Све гушћи мрЈ?к сг.уштао се и својим тамним велом обавијао суморну и келанхоличну природу. Корачали смо немо и ћутке, не гово рећи ниједие речи- Чинкло нам се да чујемо свој сог.ствени дах. Кроз глуву ноћ одјекввао је потмули шум наших тешких цокула. Хваталн смо се јсдног проређе ног шумарка, који је оивичавао иусту н усамљену мочар. Кр>ештаае барских жаба и завајаше осамљених ноћних птица једипо је реметило суморну тишину до садне јесеше вечери. Готово инстинктивко стезали смо грозни чаво пушке, док смо фишеклије држали узрујаним рукама. Изгледало је, да ће сваког тренутка испастн пред нас та ђавоља, подмукла створења, за чијам трагом гредимо даноноћно а којп нам подмукло иЗмечу из шака На иоласку, рекао нам је ко мавдар: »Војиици, будите спрез ни, од вашег нзвиђања зависи много што шта « Разумели с.мо, одмах, да је наш задатак имао да даае потребна обавештења ради одсјдног напада на бугар ске ровозе. II док смо милели кроз блатњав и излокан предео, лебдела је пред нама сјајна слвка наше свете Отацбине, за ко ју је потребно наше пожртвовање а наша преданост. Био је то први пут, да је п мени поверена оваква дужнсст мада сам ја у свакој прилици навзљивао, да будем у извад ницн. II ако скопчана са нзј већим опасностима, извадничка служба вмала је за мене неку нарочату драж. Чинало ма се, да ке служим довол,но светој ствари наше премиле Отацоине, кад
у лежећи или чучећн у рову вребам мрскога непријвтеља или пуцам на аега готово не распознавајући његову силуету. Био сам встовремено торд и срећан. Помишљао сам у себи: Ах, само не ка ми се да прилика! Положићу свој живот исто тако храбро и мирно, као стотине наших неустраншвнх јунака, чија се име#а сада са чашћу и славом спомвњу и која својом племенитом смрћу прокрчише пут у нашу милу О тзцбину!... * * е Вече јс одмвцало, суморно и тихо. Почвњала је ноћ мрачнаи монотона. Око нас пуста и из локана мочар, над нама густи облаци, који су застрли небесни свОд и заклонили милцоне звез да. Кроз тамну ноћ продире схмо шум наших стопа и готово тужан жубор неке удаљене речице, који са иеком чуднОм језом задире у нашу душу и буди безброј најразноврснијих осећања. Час ми се чиии, као да, као некзда вра ћајући се из вароши X. идем кроз суморну ноћ своме сеоцету, сво ме дому, у коме ме чека моја премила љуба са моја вва малишана; час опет, као дг, осуђен као вечкти Јудз, лутам кроз пустарију, бсзнадежно и очајно;... Идемо и ћутимо! Стој!... Предајте се!... одјекује кроз нему иоћ пискави и одвратни глас мрских душмана. У исти мах разлежу се пуињи из пушака, који се губе у тмани одбија јући се о стеновите звдине планинсквх кршева, гпто ел дижу далеко иза нас. Застајемо и заузимајућн готово лежећа став отвзрамо ватру. Тржем се из запоса. Поред мојах ушију звижди непријатељска танад. У мраку назерем неколико људских прн лнка и пуцам готово мсханички, у њихову правцу. У томе тре нутку изгубише се у мени сва осећања, све мисла. А високо преда мном, у свој узЕишености и светињп, заблвста свети лик Отаџбине н ја, са некои натприродиом екершјом, стегох пугаку и нојурих напред праћен својим друговама. За нокодико мипута све је било евргаено. Сред наивП је влечадо пет бугарсках војввка а са склопљепим рукама моаилв от: •Немој, бре брвтко Ми ни ј>смб кривЕ!« Тројица од њих леаали су рањена пкукали. док су два лешн леж*ла иснружена подеђушке, у блату Врађамо се, ћутећв и мирно,
као да нзје ништа бидо,гонећи пред ообсм бугароке ааробље нике. Осећам се елсбоднаји и вееелији. Чвни ма се, као да
саи неки теасал терет скинуо са овоје душе. Одужио сам први дјг својој Отвџбини!
Вл. Б.
СА РАТНИХ ФРОНТОВА
Француекн квмнннке Париз, 26 нов. Н« левој обали Мезе Французи су нотисли Немце са једног де.та рсвова заузетих прс 3 дана на паданама нсточно од к*те 304 На фронту Со«е доста јака ар тиљернјска борба на сектору Бушавена и код Биаша. У шуми Апремон Немцт су успези да продру у неколико встакнутгих рововв. Французи су их својим јаким нротавнанадом одбацилиНа осталом фронту ништа новог. Солунски фронт. Ноћу између 23. и 24. новембра Немци в Бугарп.вршшш су јаке проттв нападе иа српске положаје у обла сти Старсвине источио од Црне Реке. Наши су савезници одбили»три узастопнв јуриша- Р1,;,.во време омело је операције 24 новембра. КавкЈСки фронт. — У правцу Захаав маше су трупе напале Тур ке којп су држзли један впс близу Зак?зе, потисле их и заробиле доста војника. Румунски фро»т. — У долвни реке Ојтуза, одбнјени су непри јатељски напада- У Влашкој, пошто је непрпја-тељ заузео Буку решт, нашс и румунске трупе настављају своје ^шзвлачење. У Добрз џв и на Дунаву ништа ново. Похваљена румунека дивизија Јаш, 26. ноз. Румунека дшнкшја. која оперншс у Добруџи добила је похвалницу од руеког генералштаба лбог храброети покаване у поеледишм борбама.
Енглески команике Лондон, 26. нсвембра. У току јучерашњег Д5иа ненрвјатељ је бсмбардсвао наше иодсжаје јужво од Анкра а иај оектору Геденкура. А наша јеј нак р.ртиљерија тукла разкс ха-1 чке аза непрвјахељсквх лвнија. Наши рововека тоиова дејотвовала еу у спешно јјтовсточно од Армантнјера. Италијански коминике Рим, 26. нов. ј Па фронту Триента вехики | снег оиео јз операцгје. Билојеј једвно натролоких сукоба. На' Краоу, и норед велвке каше, бл ла је јака сбсотрана артвдериј ска борба. У току црстпрошле ноћа неор*јатењ је извршао је-! дан нанад на сектору БоскомЧ'| зо Еда је одбијен.
КАНАДА ЗА РАТ Велики напори внц-леских ко лоаија Ловдон, 2б. новембра. «Тајмс» јавља, да је сер Роберт Борден, прва канадски манистар, говорећи на једном митвнгу о будућој организацнји војне службе у Канади, рекао између ссталога: „Влада је регпила да постави статистаку борбегшх снага Канаде. Створг.ће се оиељење војие службе са задатком да успОстави ову статистику.* Говорник је за тим говорко врло речито о пустошењу Франоуске и Белгије и описао је згерства и насиља почнњена од Не Маца над белгијским становнаштвом од којега јс преко 100 хи
Руски коминике Петроград, 26. нов. Западнп фронт. — На фронту Голубице Пениаки непријатељ је бацао мине. У Области Потутори и Џикејани, нушкарање и арти љериски дуелНа Карпатима наше су трупе напале један вис на 5 врсти од ИдвОрника, борба се наставља; резултат је непознат. На 8 врсти северо источно од Торонје наше с/ извиднице напале и разјуриле једну заштнтзицу непријатељску.
■ љзда одвсдено у ропство. „Капада, додао је сн, ужива мар и спокојство за време док ј је једна сапезна краљевина с оне стране мора поприште страшне трагедије. Кавада има да захвали за сзоју сигурност п мир снагама организованим од царевине, од које је наша земља само један део. »Ова организована моћ само спречила је немачке крстарице да бомбардују вароши канадских обала, да допру до Сен Лорена и Квебека, да ба подјармили вли
одвелн у ропство становништво или да пошљу ескадре аероплана са зздатком да бацају бомбе на становништво Квебека и Монреала. *Канада, која је узела учешћа у крази, коју рреживљава човечанство продужиће и даље своју активност. У тохе аиљу Одељење војне службе поставгће статнстику људске енергије к средства земл»е, да би знали, шта свакн од нас има да рад*. Формалк ости ће почети ирве недеље 1917. год. Очекује се много од одговорг, који ће народ Канадс дати на овај нозвв. Некачпа и Хшндкја Раздражење холандског народа Париз, 26 нов. Према последњим вестима из Амсердама, хопандско јавно мишљење необично је разаражено услед притворне и подмукле полатике, коју Нгмачка води препа Холандији. Немач*а влада је у вип е прилака повредила своје обзвезе према Холандијв и није нвкада била расположеиа, ца да» де задово.љења. У Холандији вла да уверење, као да Немачка све сно тр?жн разло 1 е конфлнкту са Холандијом. Холандска штзмпа пише са отвореном сгсрченошћу ;л>отив Немачке. »Ханделсблад 1 велв, да »никаква потреба, уошнте никакав разлог не даје немачкој влади права да не испуљава своју реч. < »Фолк« тражи да холанцска влада издејствује, да се спорна питања између Холандије и Немачке реше арбитражом једне неутралне комисије
Под ирммњЕ Бвлгије — Врхушц нечачксг цинизма Цирих, 26. новембра. »Рајнпше Вест-Фалише Цајтунг* у броју од пре неколико дава пише: »Белгијско питање је промишљено и решено. Нама је потребан приступ Ла Маншу, потребан нам је Анверс и баш се сада налазимо у одличној политичкој сатуацији да цођемо до овога циља, пошто смо у земљв као ослободиоци. Ми нисмо у њу ушли као угњетачн, напротив, ми смо тамо вшлв да моћном фла манском народу псвратимо слободу, коју су му лукавством в ј преваром отели Гало Римљанв(Н). ' Ми смо им већ дали фламански
Ф Е Љ Т О Н
МС/ИО VЈГ
© ј
Ој, Србијо, мпла матв! У Пе трограду и Лондону, у Паразу и у Риму, на Корзици и Алжиру, Букурешту и Солуну, — свугде, свугде те сгда бол,е знају. Свугде знају сада за твојс синосе. твоје хероје. Свугде знају за твоју велику, мученичку душу. Свугде жале твоје патње, твоје робовањ?. Свугде те велвчају. О, мила мати! 4'век си ки мила била, сада си ми најмилаја... И увек ћу те тако зватп! Мала земљо, мили доме! Мила родна грудо моја! Душмзнин те сада гази; оре тзојс пдодче њиве; коси твоје ливаде; уништгва твоје рујне виноградс; сече таоје гу-
сте шуме; пали села, вароши-. Душманин ти старце, жеке и не јач мучи; товара на њихова слабачка хеђа ненодношљиве терете. ,,Жеђ ме иора, дај ми јести.. пишти твоја нејач, наричу жеве, просе старци, — а дутманин ,,пир ппрује 1 презире их, не слушз кх“. О, мила земљо, душманпн, те пустошп пљачка, јер зна да сако за твоје синове на срцу је слатко твомс. Срећно жевет, ко у рају, ван тебе мила земљо, тешко је. Послала си своје синове, своје хероје, соколове на све стране да те упознају, да докажу свима твојс муке и пате.. Послала си их да ти се поново врате, у-
ј боду и срс-ћу. Послала си их чекаш. . чекаш. Ти бринеш г твоје соколове? — О, не брин за њах, мала мати! Они су кс својвх пријатеља; они су са.м онде где милине вечно трају У теби ћу срећно тек, мил доме, живети. Твој кров, тв< удобни стан, теоју топлу постељ; о мили доме; твоје плодне њив твоје равне ливаде, твоје гор; стасне шуме и твоје винограде, мнла земљо; твоје топло сунц твој загр.љај, твоју љубав, прехила земљо, прсмили дом кад будем поново имао, — он; ћу тск срећно проводити овај ве Подигнп се, мати мвла! Пс силним теретом који ти душм нин товари ти, мила матв, грцаг стењеш... Ниси можда мајко к сањала да ћеш и поново преж вети такво искушење? О, Боже
Боже! Певрати нам нашу мајку и избази је сд зла!.. Бог је до бзр, мајко, не тугуј, не клони ,. Ми, синови твоји, спремни смо да теспасемо мука, да те понсво загрлвмо. Ти мораш да нам будеш што са била Јер са ду .о робовала. Још ни си била заборавила, мати мала, ни петвековне муке и патње, а ево всћ година дана пролази ка ко поново робвјаш. Пр8о робо вање твоји соколови крваво су осветвљв; ово друго, мајко, теже п жалоснвје јер ће под небратом осветити твоји тпћа још страшније. Осаста ће бити немилосгива и ужасна и то брзо, врло брзо, јер си дуго сузе проливала. * * Сунце ти се већ родзло, мајко! Твоју капију коју су душмани — небраћа хтели за навек за-
творитв, отворнли су у име Бсга твојв соколови, твоја свнова. Сви су ти свнови прошли кроз капију... Потоцима сч се лиле наше сузе радоснице... Знаш ли ти за то, мајко? Јеси ли осетила те сузе наше? Јесв Ди чула страшну шкрипу браве твоје тешке ка пије? — Та ослушај, мајко; по гледај на југ и видећеш, осетићеш топло сунце које те је било прастало грејати, које та је зашло било. На крзоцу свагда твом, Ој Ср бијо мила мата, од сада бићу. Заклвњсм ти се, мати мила, да те више никад нећу сставити! Твој кров, твој загрљај, твоја љубав је најмилвја. Ово мало мученичког жнвота што је јот остало провешћу само на твоме крисцу и ту ћу и умГ-етн. Само на твоме криоцуумајко, утеха је срцу мом. На ратишту. Н. С. Б.