Велика Србија

ТПГјпГ ј..

Ј >

Ј_ј . X

х К XI

Т ЈГ> ТТ * О Г х -

ф|)ОНТ) г нише земл.с и заробила иише војника него што еу Немци добили у евоме нападу противу Вердена.

Рзд „Обнвештбјнвг Одељта" Објавили сио пре нспуних нееец данн, оснавање озог оде љегва и отпочињање рада у шему. Сада смо у стању дата иавештеј о досадкњем раду ње* говои п о корпсти, коју је за кратко време рад у овомо одел.ењу пружво нашим војним об веаникпма ва свомо фронгу и лгбеглвцама нашим у Солуву к околини. Енергвчним радом на сБвма пооловЈгма у овоме одел,ењу п воред многвх технпчквх и мстеријадпих сметњн, успело ое, да се в* непуннх ме есц дааа среди ово одељење та ко, да је сад већ у стању пру жнти свакоме своју услугу у ногледу обавештења о каоста лии аородиаама у Србијк, слање новца у СрбмјУ и свега што у вези са ов«м стоји- Иопиоанн су на картоне а сређеин азбучним редом око 25000 разних пзвоштаја нз Србије До сада објавњевих у > СрвскВм Новинама« в > Веоградсккм Новвнамн« м из иотих ее мсжв оамах нч свачије тражење цружитн потребно обавештење. На овај начаа, до сада је ово одељење воносладо цагаим војнвцииа а Езбеглвцама Беднкв број извештај', које су ови тражили допаснзм картниа, ннсмама или уемено и тиме км дата мсгу^ност, да тачно сазнаду «а лв од овсјкх поро?,ица из Србије имају извештвј или не. Из доеадашавх јавдања окои одељењу види се да Је велоки број наших војнзх обвсзнвка и пз беглвкз, која нкоу знади, да и мају овакатз в8вештај а лз ка рата и аисама видели смо, да је велики број њгх био готово у очајању што о својима на каквог гласа не могу добити. Већем броју ткх лнца ишађеиз оу взвешт&ји и одмах и« унукени. До еада је аг овога одељеља послато за Србвју, у овом одељењу нспвсаних преко 5000 »звешћа, која су допесним кар тана, пвсмима иди усмено до стављина и оаопштазани свом одехавЕ.у, Ова вгвешћа се не штммпају г.рево наших овдаш њах листов*; јер за то н?ма

потребе, пошто се исписанн оД мах шаљу га Србију. Али, да 6и онз, којн су на овај нач*н послал* свој извештиј овом сде љењу, знали да је цосдат н>и10 в игвештај у Србију, одо л.ење у своме хзвештају, кој* као додатак уз „В. Србгју" вз даје, објављује имева оних чпја су пзвешћа за Србвју пссдата. За овај мах, отежано је оде.ље 1 ву овоме, услед техничке не* могућнссти да свој извештај може више пута недељно изд вати дакле, одмах чим извештаје сз Србије добије. Стога је за сада и ограначено да се овај извештај једаапут недељпо пздаје, али су предузете потребне мере, да се омогућп издаван>е његово одмах и у онолако пута како извештаји из Србије стижу без задржа вања. На тај ће се начин до ових извешгаја мсћи до сада најбржим путем долазити’ Преко овог одељења за сво кратко време г.ослато је за Ср бију око 140.000 драхми, што је све одмах свакога дана предавато овд. Делегату Мивистарства Фвнансијз, ради испошљаја у Србију. На овај начан дата је могућност иашим војнил обвезнвцииа и избеглвцзма, да новац својим породицама у Сровји, шаљу вајсигурнијим путем и освгурани, да ће исти бита предат, а у случају непредаје да ће тај новац њима бити враћен. Слаље овсга новца депешама није до сада одељеп.е практаковало по што се у томе довољна сигурност у брзини којом треба депеша да ихе није налазило, а за депешу би се морале знатне тзксе узиматп, чаме би се штетали онп, који 6и на овај начзч новац слалн. Оснивањем овога одељења у Солуну и развијеним радом у њему, отпочело је у многоме задовољавање једно од прешнијнх потреба наших војних обвезника на < воме фронту као и избеглица, који се овде нзлазе, да им се омогућа веза са породицамд и сазнање о њама заосталам у Србаји и ових о оввма, који се ван Србаје налазе. Оснгвањем овог одељења, од стране господина минлстра унутрашљих дела, учи њена је једна од највећих п најблггородаијнх уСлуга и помоћи које је држава могла пружити војницнма и избеглвцама у Солуну, што се види из свакадање преписке, која се овоме сдељењу нарочито са фронта нашег упућује, па ће се настати да се рад овај у свему помогне у даљем разв*,јању

СА РАТНИХ ФРОНТОВА

Са солунског Фровта — француски коминике Солун, 27. новембра. Пошто се је мреме пролепшало, отпочела је ју10 борба иа целом фронту око Ни гол^г. Француски К0МИВКИ8 Парвз, 27 нов.. У Шампани Франнузи су у

јдан топ. На 5 врсти ју^о-запздно ; од села Султе непријатељски нај падн приморали су наше трупе |да евакуппу један вис који су раиијс заузеле. Ми настављамо наше наиредопп п.е дужином обала реке Чј бенаша. У Влашкој, румунске трупе, под јзком преспјом непрнјагеља, гговлгче се на исток. Према тоие, наше трупе које се налазе

једном изненадном. наладу имзли ! на леб јм румунском кралу, поуспеха у области Меснкма. Онв; влаче се тако1)е. су продрли у немачке розове, у

ништили галерпје и мине и довели дсста војника. ^ На левој обали Мезе јача ар тиљериска борба у области ко те 304 На осталом фронту обачна канокада. — Солунскн фронт (задоцнио)

Италијански коминиив Рим, 27. нов. На фронту Тријента артиљериска борба интензивнвја у зонв долике Агиже. Благодарећи на шем тачнои гађању, разјурила смо једну велгну кочмору у по крету на падини северо западно

Доста јача артвлеријска борба' од брда Санте. на разним тачка фронта. Рђаво ј На фронту. Јулијанеких Алпа време још траје. осредп,а артиљериска акција Енглески коминике

Лондон, 27. нсвембра. Јуче ујугру енглеске су трусе нзвршиле напад на непријатељ ске ровове у близини Невила Сен Васта а Сушеа, причиниље не-

Рђаво време и даље траје на целом фроату.

Ботбардовање турских логора Лоадон, 27. нов. „Вер Офг.с* саопштава, да су

пријалељу врло тешке губитке и ј б енглеских аероплана бацили 21. заплениле матраљезе. Енглески јиовечбра пота тоне експлозива рововски топови бомбардовала су | ,|а турске логорге причанивши са успехом напријатељске лини-

оз&ил>не ште!е

јесеверноод Плоестера и источ но од Араса. Непријатељска је артпљерија била мање активна ] јуче изузев на сектору код Ипра, ; Басеа и запздно од Л Сача.

Изгубљша о<лопњача Цнриз, 27. вов, .Хгфаеопа нгенцаја« јављн, ;а је оклосњача »Сифран« ксја

Руски коминике Петроград, 27. нов, Западни фронт. — Близу шуме|Д0Д0М Пеликаг и јужно од језе.ра Дризва- знвт*. (Рддио) јати оборен је један кемачки зе

|је ношла ире доеетак дпна вз Гибралтара >а Исток пзгубљвна. Очн је, изтдеда, пгнтрпеаа брокоме су тзроци нецо-

роплан који Је ш* у наше линиЈе. | Јужно од Поморјана, у ебла ! сти села Кохуни наше су извид ■ Схвгтање пЈвгјпарског јавног I мишљења нице уништиле гвоздене жице и ј

нанали су једну неприЈател.ску заштитницу. Неке су војнпке по убајале бајонеткма а не; е су заробиле. У области Свпстелники, наше су изввднице вршиле извиђлва. 1

Берн, 27. новембра. У своме уводном чланку «Газет де Ј1озан> критикује аоли тику Споразума према грчк ј и вели: <Швајцарски нарои, са својем

На Карпатима борба око једног брда на 5 врсте јужно од Ла јсолунским разумева.вем ствара, ворнака утишала се и наше су.Р аз У МС0 Ј с °Д иах ’ да Ј е У Грчкој се трупе повукле у ровове ' I питаае УнутР а,, '>«г сукоба взме Румунска фронт - Западно , ^ нз Р 0Да и к Р аља ' Веран својсм и јужно од Валспутни ми смо на палн непријатеља и кстисли га са

демократским традициЈама, шваЈцарски народ стао је на страну

два внса, заробивши више од 500 ^ грчког народа, а против краља војника 10 офицгра, 6 митраљеза, ј Г. Венизелос Крвћанин, творац 2 машине за бацање бомби и је- ( највеће Грчге учанио му се ква-

лифзкованиЈ'и за Оствареље народнг.ч тежњи, него Данац Кон стантин, Он ј'с знао, да је континентална Грч:-.а увек била цајмањз део јелинизма. Он зна даиас, да највернај« пзраз јелннизиа ваља тражити не са»■. на остр вима и обала.ма Маг.е Азије, тећ и грчким колонијама у иностранству. А ове колоније, хао и ста новнвштво острва иа стсани су г. Венизелоса. • !ато се швајцарско јавно миш' л.ење није узбуђивало акцијом гарантппх сила Грчке. Ако се има чудити нечему, то је што се Споразум дао тако дуго обмањивап! од крал>а, који је под маском тобожље неутралности створно у Атнии главни штаб немачке сумареиске акцнје у Средоземном мору и центар шпијунаже нротив Споразума. Из Атине су достављани сумарнннма покрети енглескнх и француских лађа. Код Немаца нокушавају да нас побуде и раздраже против мера Споразума у Грчкој, они злоупотребљују само нашу наивност. *

Америка м Немачка — Однсси се оиет затежу Вавшнггон 27. нов. У последње време немачкн сумаренн потогшли су вшне пароброда, који су преносили мирне путнике. То важи нарочито за торпедован.е прекоокеанског брода ‘Арабаје > који ;е потопљен 23. оз. мца без иретходног ез вешћа, и ако је на њему било 487 мирних путника, од оввх 199 жена п деце. Поводом овог про тнвправног поступка од стране немачког сумарс-на влзда Сједањених Држава унутила је пемачкој енергичну цротестну ноту. Немачка влада послала Ј‘е одговор, која сааржп скроз фантастичне изјаве. Командаит сума рена тврдао је онег, да је вздсо на торпедованој лађа 4 групе Ки неза као и друге људе у неким народивм костимима у 6 ој"и Пре мк томе он је закључио, да лађа превози раднике или војнике, каквих је врло мнсго у позадини иза непррјатељског фронта Немачке. Командант додаје, да на лађа ннје првмегио ниједну жену и ни.едно дете. Ова цинвчка пемачка нота скроз проввдна и удешена изазвала је велако сгорчење код америчког јавног нашљења. .Јистови напа■ дају Немачку и траже од впаде е

Ф Е Љ Т О Н_ Е Д»де 7 царокој падатг у Беришу

Једне вечери прве недеље месеца новембра 1912 годинс цар Ваљед в царвца приредили су ковцерат у част данскога краља Христијзна II који Ј'е мзја месеца исте године ступио на престо после свога оца Фридриха \ III Скуп је био одабран и елФгаН тан. На концерту су присуство вали царске и краљевске личноста, елита људи и дама кој* су припадати аристократском бер линском друштву, виши и дворски чиновници а страни посланица на берлинском двору. Ова светковина, ■ поред свога сјаја изражапала је интвман карактер. У току забаве пошто је муза-

ка престала за неколико момената рада одмора, гости напу штајући сваја места, стварала су мале грулс, кроз које су цар ца раца вз задовољства шетали. Посланвци су се намесгила у круг, чекајући да пм цар говори. Не потраје дуго оп се приближи гвима. Заузеће вароши Једренакоје је уз кооперацију храбрих срп ских трупа, постигла бугарска вОјскј, био је предмет разговора измгђу дзпломата. Дискусија по св јм пре,мету бнла је, природно врло жива. Цар са своје стране, бпо је нарочито узбуђсн. У о сталом кајзер ј"с био такве пра роде да је врло брзо мењао миш-

љење и отхођење под утнцајем, догађаја- У овој трупи диплома ј та посматралп су нарочато турског посланика на берлинском двору Османа Низвми пашу. Зчало се да му Ј"е цвр указтвсо на рочиту пажњу. Послаиик, суморан и нерасположен, пажљиво је сг,ушао ко. ментаре суверепа, који му се наргвно нису допадали, јер је Виљем нарочзто истицао важност пораза који је Турска војска претрпела у Тракијн. Кајзер, обраћајући се турском двпломати катло рече: >3апста, мој драти посланичс, за Турску неиа места у Европа. Турце.ма ие остаје друго, до да пређу с оне стране Босфора.* Оде су речи јако изненадале све присутне. Турска је цосла ник посгао блед, узрујав алн се

је уздржао гледајућп своје коле : ге као да Ј‘е хтео да их узме за I сведоке за понижење које је пре-! трпео. Кајзер је био момектално дир нут последицом његових речи али се брзо гфибрао и хладнокрвно напуство групу. Ксд апсолустачких владалаца овакви су постуоци урођени квд желе да испоље своје кезадовољство. Нпје ово једпни пример овакве природе којн има да се наведе под управом Виљема. Сви су маље више слични и оправдани у околностима и приликама у кој'имз су се дешавали. Али увреда коју је Кајгер нанео турском посланику нема извињења. Она је јед?.н доказ вшлс његове гордости и надутости које га држе у уверењу џ.л цу Ј'е сае дозвгљено а мсђу т«м то је последвца по-

квареног васпитагва. За њега се говори да је г-аЈ'неваспитанвји човек у царевини Овакво његово поаашање бало је изненађавајуће јер је штвтио Турску н њене пнтересе. Још за време владавине Абдул Хамида он се Ј'е вриблвжио ТурскоЈ' и везе су постале врло срдачне. Али после револуцчје у Цариграду 1908. годнне оне су одјгдан пут узеле са свам други карактер не желећа да остане веран полнтичком свстему Султзна којк су младотурци преиначвли. Алв мало догшије озе двс царевнне почеле су се поново приближавати Енвер паша и вегови пријатељи постали су већи германофвли него Абдул Хамвд. Турсха влада, пошто Ј - е прм ствл« да буде васал Немачкој,